Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji amandman na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Gospođo ministarko, rekoste da se broj predmeta nije smanjio. Naravno da se nije smanjio broj predmeta jer se bespravno ponašanje povećava i onda samim tim je logično da se broj predmeta poveća i ostane isti. Ali, šta bi ovde bilo veoma važno znati?

Nema uspešne reforme pravosuđa ukoliko sudske takse, pa i po završetku reforme pravosuđa ukoliko sudske takse ne prate i ne nađe se neki optimum koji bi mogao biti dobro rešenje za taj iznos. Naravno, videli ste da je učešće sudskih taksi u pravosudnom budžetu u onoj varijanti kada 60% od sudskih taksi ide u pravosudni budžet. To je jedna petina od ukupnih sredstava. Ako se ima u vidu da 60% da ide u budžet Republike Srbije onda je to negde jedna četvrtina do jedna trećina sudski taksi, ukupan iznos u pravosuđu. To uopšte nije malo.

Ako bi sudske takse bile suviše niske onda bi imali situaciju u praksi da se pojavljuje veliki broj ljudi koji bi da ostvare neku sudsku zaštitu, a ona ne mora biti čak ni osnovna. Ukoliko su sudske takse visoke onda ona tera ljude koji imaju pravo na osnovu pozitivnih zakonskih propisa da se obraćaju sudu, znači, udaljava ih suda. Zbog toga mi jesmo za to da se napravi jedna analiza. U ovom momentu niko ne spori da imate tačno pregled koliko od sudskih taksi se sliva odnosno ubire prihod, ali samo da probamo da one zaista imaju neki ozbiljniji uticaj na samo pravosuđe.

Smatramo da član 2. treba brisati iz razloga što ste predvideli u Predlogu zakona da zakon stupa na snagu 1. januara, a član 196. Ustava Repbulike Srbije, stav 4. kaže da zakonski propisi najranije stupaju na snagu osam dana od dana objavljivanja. Hvala.

Gospodine Cvetkoviću, vi i vaša Vlada ne samo da niste odgovorni, nego niste naučili da štedite, pa smo mi pokušali u jednom delu, a tokom prepodnevne rasprave kolege poslanici iz SRS su vam ukazivali mesta na kojima je moglo i moralo da se štedi i mesta na koja bi trebalo usmeriti taj, na takav način ušteđen novac.
Evo još jednog mesta, to je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, a odnose se sredstva koja ste vi predvideli za Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza. Agencija za strana ulaganja domaćeg novca, novca građana Srbije za račun nekih stranih firmi, najbolji primer za to vam je "Fijat". Mi smo predvideli ovde da sa 508.190.480 za tu agenciju se planira 58.000.000 i uštedi se 450.000.000. Agencija za privatizaciju, to je tek posebna priča. Tu je predviđeno 305.000.000.
Mi smatramo da te aktivnosti mogu da se obave sa 55.000.000, uštedi se 250. Ukupno se uštedi 700.000.000 i to predlažemo da se usmeri u likvidnost privrede, ali se postavlja pitanje da li će to biti dobro rešenje. Ako imamo u vidu da ste u jednom momentu preko Fonda za razvoj preko 100.000.000 evra usmerili u stubove kulture, uz kamaticu veliku koju građani Srbije ne bi mogli da trpe, 2,5%, onda se postavlja pitanje – kako ih zloupotrebljavate, ta mesta koja uopšte ne bi smeli?
Rasprodali ste sve srpsko na KiM. Lekciju nam drže Svetska banka i MMF. Međunarodni monetarni fond ubija srpske banke. Sada se sprema pakleni plan za prodaju Komercijalne banke. Ambasada Vojvodine postoji u Briselu. JAT leti na doboš, umesto da leti kroz vazduh. Vi pare građana izdvajate u "Fijat", a neko drugi uzima profit odatle. Besmislice Mlađana Dinkića nemaju meru i granicu. Pomoć za "Delta agrar" je bio 11.000.000 evra kroz četiri kreditna aranžmana. Samo da su vam rekli, gospodine Cvetkoviću, kada su vas izabrali, odnosno da su vas još i probudili, verovatno bi efekti ove vlade bili nešto bolji.

Gospodine Cvetkoviću, kasno ste se vi probudili, vi sad pokušavate preko ovog zakona da ponudite neke olakšice privrednicima i kažete da oni koji posluju u slobodnoj zoni, a bave se proizvodnom delatnošću, da će biti oslobođeni 100% ovog poreza na dohodak. Međutim, ovaj zakon dozvoljava primenu, odnosno na kvalitetan način dozvoljava primenu Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju i mi smo predložili ovde jednu tehničku izmenu.
Ono o čemu je govorio kolega Krasić, direktno finansiranje nevladinih organizacija iz budžeta Republike Srbije ne mora da bude samo na takav način, na direktan način. Evo, mi imamo gde je Ministarstvo za omladinu i sport u toku trajanja vaše vlade, gospodine Cvetkoviću, izdvojilo i uplatilo, imamo dokaze za to, Sonji Liht 10 miliona i nešto preko tri, odnosno 4 ugovora. Evo, ne mora da bude direktno izdvajanje iz budžeta za nevladine organizacije, ono što vi uporno krijete i nećete da kažete, onih pet milijardi. One nisu uopšte na taj način o čemu vi govorite predviđene za nevladine organizacije, nego na potpuno drugi skriven način i od poslanika SRS ste pokušali, ali smo mi to ustanovili i utvrdili, a od građana Srbije pokušavate da sakrijete, da pokažete da vi radite u njihovom interesu.
Previše je kasno, gospodine Cvetkoviću, za ovo što vi sada pokušavate i određeni broj nevladinih neprofitnih organizacija da stavite u sferu privređivanja, pa kažete da se na njih primenjuju isti propisi koji važe i za privredne subjekte, ali mi smo prepoznali vašu nameru. Vi želite da proćerdate budžet Republike Srbije, odnosno na jedan neodgovoran i ne domaćinski način trošite sredstva građana Srbije.

Gospodine Cvetkoviću, kada ste se vi rodili, prišla je babica i rekla: "Ovaj mali će biti premijer", i vi ste stvarno to postali, ali niko vam nije rekao da imate pravo, zapravo i obavezu ponekad da usvojite i neki amandman. Evo, gospodin Krasić je započeo malo oko toga.
Mi ovim amandmanom nećemo da vam dozvolimo da i onako ugrožene penzionere još više uništavate. Vi kažete da se poreskom postupku može naplatiti od svega sve. Pa nije moguće, iz razloga što fizički ne mogu. Vi znate, ja sam imao priliku pre par dana da razgovaram sa ženom koja je pun radni vek radila i imala je povećanje penzija poslednji put 200 dinara. Pozdravila vas je, kaže – pozdravite i Jovana Krkobabića i pozdravite premijera, neka malo vide šta rade. Mi vam ne dozvoljavamo na ovaj način preko ovog amandmana da to uradite, ne samo penzionerima, nego bilo kojim građanima, bilo koje kategorije.
Još ovde u obrazloženju za ne prihvatanje amandmana vi kažete – obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći građana Srbije. Pozivate se vi na Ustav, kako nije moguće da amandman bude prihvaćen, a mi vam pokazujemo da je moguće. Ono što se kaže prema mogućnostima obveznika, zbog toga mi vama ne dozvoljavamo da na ovakav načini pljačkate i penzionere.
Znate li da sada pojedini, koji nemaju mogućnosti da napune radni staž, moraju da otkupljuju dve, tri, četiri ili pet godina, a to mogu da urade na takav način što dižu kredite i pod veoma visokim kamatama vraćaju ta sredstva koja su uplatili da bi stekli pravo na odlazak u penziju. Jer, ova vlast, ne samo vi, gospodine Cvetkoviću, nego svi pre vas u poslednjih deset godina, ne dozvoljava građanima Srbije da osnovno pravo, pravo na rad ispune. Hvala.

Možda premijer nije nikad upao u saobraćane makazice, kako reče moj kolega Mirko Munjić, i dobro bi bilo da tako ostane. Naravno, ali sigurno je upao u političke makazice poodavno i on i njegova koalicija.
Zakon o bezbednosti saobraćaja koji je donet 2010. godine, od njega se očekivalo mnogo, ali znate, ne može se obezbediti bezbednost saobraćaja na putevima samo pooštravanjem kazni. To jeste možda jedan od načina da se tu nešto uradi, tri veoma važna faktora su da bi imali dobru bezbednost na putevima, to je - vozač i ostali učesnici u saobraćaju, vozila koja se nalaze na putevima, putevi i ostala infrastruktura.
Vidite, gospođo Dejanović, koliko su građani Srbije inventivniji od Vlade Mirka Cvetkovića. Dvadeset opština već nekoliko godina podnose zahteve da budu oslobođene od registracije traktora i priključnih vozila svake godine i to, kako koleginica Lidija Dimitrijević reče, širom Srbije. To su, uglavnom, kad se pogleda analiza, siromašne opštine, ali sad su pod upravom Mirka Cvetkovića mnoge poslali koji tu ranije nisu bile, iako imaju prirodne resurse, nego jednostavno nema ambijenta za privređivanje, nema mogućnosti da se ljudi oporave. Umesto da se prihvati da ta vozila budu jednom registrovana i kod promene lica vlasnika vozila, odnosno tih traktora, o tome i jeste reč, da se prilikom promene vlasnika ponovo registruju, ali vi kažete svake godine tehnički pregled, svake godine ide ona nalepnica. Ako ste hteli to, ako nemate razumevanja za osiromašene poljoprivrednike u Srbiji, zašto niste rekli da će taj tehnički pregled, iako svake godine, protiv volje imalaca i vlasnika tih traktora, biti nadoknađen ili plaćen od strane države ili tim nekim sredstvima koja bi mogla da se obezbede preko Ministarstva za poljoprivredu, ako smo uoči izbora, a i ove izmene i dopune se donose…
(Predsednik: Zahvaljujem.)
Samo da završim. Mogli smo da zaposlimo 1800 poljoprivrednih inženjera, mogli smo da jedan mali izdatak napravimo i za traktore, kao poljoprivredne mašine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, pa kada bi sada izašli ispred ove Skupštine i sreli slučajne prolaznike i upitali ih da li su po njima potrebne reforme u pravosuđu, oni bi svakako rekli  da jesu. Da li je potrebno donositi nove zakone, takođe bi rekli jeste. Ako ste pomislili bravo ja, varate se. Oni očekuju suštinski drugačije reforme, drugačije promene.
Evo već pune dve godine uporno tvrdite da je sve sjajno u reformi pravosuđa, a vi odlično znate da nije i umesto da bude treća grana vlasti nezavisna od bilo čega, stiče se utisak da to postaje neko porodično preduzeće, da postaje nešto na šta će imati uticaj nekoliko porodica u Srbiji. To nije dobro.
Predsednik Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda je jedini predsednik koji u v.d. stanju. Svi ostali predsednici sudova u Srbiji, počev od osnovnog do najvišeg, ne računajući Vrhovni kasacioni sud su u v.d. stanju, osim predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Sudovi, zajedno sa drugim nadležnim organima, treba da obezbede vladavinu prava. Ako imamo ovakav sistema pravosuđa onda se postavlja pitanje da li to oni zaista čine.
Cilj svake države jeste da obezbedi nezavisno i efikasno sudstvo, uz obezbeđenje suđenja u razumnom roku i jednak pristup za sve građane, odnosno za sve one koji se pojavljuju pred organima pravosuđa.
Da li je to tako? Naravno da nije. Šta je izostalo u ovom sistemu pravosuđa koje neuspešno sprovodite u poslednje dve godine, a doneta je i strategija pre formiranja ove vlade? Nije precizno jasno definisana besplatna pravna pomoć. Ovde se ne misli besplatna u smislu neplaćanja, nego kako i na koji način, kada građani Srbije imaju pravo da se obrate državnim organima, pre svega pravosudnim organima, da bi mogli da budu na pravni način zaštićeni od vrlo često dugih postupaka i sporova, gde čak i država na jednoj strani se pojavljuje pred sudovima.
Problem u pravosuđu su svakako veliki broj optužbi na račun korupcije. To dobro znate, ali kada kažemo da je veliki broj optužbi na račun korupcije u sistemu pravosuđa to u ni u kom slučaju ne znači i SRS ne izjednačava sve učesnike u postupku pravosuđa, odnosno sve sudije kao ljude koji su skloni kriminalu i korupciji. Naravno da to nije tako. Imamo izuzetno i po pitanju stručnosti, savesnosti, odgovornosti i svega drugog što bi trebalo da krasi nosioce pravosudnih funkcija. Upravo imamo takve, a imamo i one druge koji se mnogo razlikuju i koji mnogo odustaju od toga.
Nova mreža sudova bi za dve godine, uporno branite da je to dobro, nikad niste objektivno analizirali šta to donosi, da li je to popravilo kvalitet i odgovorno ću vam reći da naravno da nije popravilo, naprotiv, samo je dovelo još do gore situacije.
Dešava se da u sudske jedinice neće da dolaze sudije da sude iz sedišta sudova. Oni koji jesu iz te sudske jedinice oni bi jedva dočekali da budu tamo, ali ovi drugi ne dolaze.
Broj nagomilanih postupaka nastavio je da raste za oko 200.000, iako je u početku, kada ste uspostavili novu mrežu možda izgledalo drugačije, te sada dostigao milion i 700 hiljada, odnosno krajem 2010. godine milion i 700 hiljada je bilo nerešenih predmeta, a 30. juna 2011. godine milion i 900 hiljada. Znači, novih 200.000 nerešenih predmeta se povećalo u tom periodu.
Dve godine nakon početka reforme mreža sudova nedostaje od strane nadležnih samokritika i vaša, gospođo ministre, a još niste rešili problem nekoliko stotina neizabranih sudija.
Dana, 20. jula, kada je održana prva sednica Visokog saveta sudstva, rešeno je negde oko 86 zahteva, ali posle, u narednih osam sednica, negde oko 160. Znači, 20 po jednoj sednici je rešavano. Kada vi mislite da će do kraja biti završen posao? To je teško sada pretpostaviti, jer ono što izjavljujete i vi, kao ministar pravde, i što izjavljuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda, više ne može niko ozbiljan da uzme za istinito i tačno.
Rečeno je da će do kraja 2011. godine biti izabrani svi predsednici. Sudova. Nije rešeno. Rečeno je do kraja 2011. godine, ili bar, u januaru 2012. godine biti saslušani svi oni koji su podneli žalbu zbog toga što nisu reizabrani, odnosno što nisu primljeni u sud. Siguran sam da to neće biti do tog perioda rešeno i vi ne možete nikog ubediti da, ono što vi radite u reformi pravosuđa, da je dobro.
Onako vrlo uspešno za vas, vrlo uspešno ste rekli zbog čega niste hteli da ili želeli da komentarišete ovu odluku vezano za ostavku prof. Dimitrijevića, zbog toga što vi niste nadležni zato. Posle ste, vezano i za njegovu ostavku i za ostavku sudije Milimira Lukića, rekli - nije tačno da izmene i dopune Zakona Visokom savetu sudstva nisu bile predmet razmatranja Visokog saveta sudstva. Nije on samo to rekao, on je u svojoj ostavci, a niste želeli da komentarišete ono što vam ne odgovara i što unižava vaše reforme. Odnosno, uopšte ne unižava, one su takve kakve jesu. Niste govorili o tome, kada on kaže da nijedan zapisnik sa sednice Visokog saveta sudstva ne postoji, sada, da li ste sada mogli kao ministar pravde da komentarišete, što prilikom odlučivanja u komisijama, pojedine sudije imaju jedno mišljenje, a kasnije, kada se donosi odluka u Visokom savetu sudstva, oni imaju drugo mišljenje, po zahtevima neizabranih sudija, to je sada drugo pitanje, ali on kaže da nema promenjenih okolnosti. Sudije menjaju svoje odluke, zbog čega se to dešava.
Mi nemamo razloga da stajemo u odbranu gospodina Lukića, jer i on je zajedno sa Natom Mesarević napredovao i ne ulazimo uopšte u to. Potpuno smo sigurni da iznosi istinu vezano za rad Visokog saveta sudstva.
Još da vam kažemo vezano za prvi sastav Visokog saveta sudstva, vi znate da je u dva pokušaja u ovom parlamentu trebalo izabrati predstavnika pravnih fakulteta, pa se u tome nije uspelo, a Visoki savet sudstva je donosio odluke kao nepotpuno, kao krnje telo. Na kraju je prof Dimitrijević, ispred Pravnog fakulteta izabran. Postavlja se pitanje i zna se, da za donošenje odluka od strane Visokog saveta sudstva treba da u tome učestvuje najmanje šest članova.
Visoki savet sudstva, da podsetim, ima ukupno 11 članova. Vrlo često, pogotovo od momenta kako je sudija Blagoje Jakšić uhapšen, vrlo često nije bilo ni šest sudija, odnosno šest članova Visokog saveta sudstva koji su mogli da učestvuju u donošenju tih odluka. Jer vi, a ne samo vi, nego i Boško Ristić kao predsednik skupštinskog Odbora, Nata Mesarević, predstavnik Advokatske komore takođe nije učestvovao u donošenju tih odluka, pa i nakon hapšenja sudije Jakšića, ostalo je da se donesu odluke samo sa pet članova Visokog saveta sudstva, pa vi vidite koja vam je to većina i kakve su te odluke.
Za sudiju Lukića ste rekli da ne govori istinu, kad je rekao da nije bio pred članovima Visokog saveta sudstva, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom sudstvu. Zar takav čovek koji ne govori istinu po tom pitanju, može da učestvuje u rešavanju sudbina i po pitanju zahteva za rešenje onih sudija koji nisu izabrani i niz drugih poslova i postupaka o kojima odlučuje Visoki savet sudstva?Videli ste da i u delu budžeta, odlučuje Visoki savet sudstva. Zar neko ko je takav, može da dobije te ingerencije? Zar garantuje, ja to ne kažem, ali ste vi rekli da ne govori istinu. Zar neko ko je takav, može da radi tako odgovorne i važne poslove?
Predložio bih vam i vi to kao ministar pravde možete, poslovi pravosudne uprave koje vrši nadležno Ministarstvo za pravosuđe su i praćenje rada sudija.
Ovde moram da vam pokažem da se ovde radi o jednoj vrednoj i marljivoj porodici iz sela Urovac, koja se bavi proizvodnjom, a neću da govorim ko su oni jer nisam njihov advokat, oni su vredni poljoprivrednici i oni, čini mi se, podržavaju "Zeleni prsten" u sferi poljoprivrede koji je lansirao gradonačelnik Đilas, te stoga još manje ima razloga da o tome ja govorim, ali kao vredni i čestiti ljudi i ljudi koji imaju problema da naplate svoja potraživanja, jer sud po njihovoj tužbi neće da odlučuje ni nekoliko godina posle toga.
Nije jedino ova porodica takva, vama sam više puta ukazivao i molio bih vas kao ministra pravde, povedete računa i o tome, da nadzirete rad u pravosuđu, da se posebno kod poljoprivrednika, čiji je danas položaj veoma težak, postupci po njihovim tužbama se ne rešavaju duži vremenski period i to bi vi morali da uradite, da bi, pošto se i ova vlada zaklinje da je sektor poljoprivrede jedan od sektora u koje vredi ulagati, gde može relativno brzo da se povrate uložena sredstva, ali moraju i organi pravosuđa da u tome imaju svoju ulogu.
Kada vi kažete da je sve dobro urađeno u sistemu pravosuđa, evo nekoliko pokazatelja i najbolji je način da vas demantujemo kada vam iznosimo činjenice koje su apsolutno tačne. Po izveštaju svetskog ekonomskog foruma, Srbija je po nezavisnosti sudova na 128. mestu, od ukupno 142 države. Do pre reforme pravosuđa, po prethodnom izveštaju za 2008-2009. godinu, bila je na 106. mestu. Sa reformama smo nazadovali za cela 22 mesta. U ovim pokazateljima je Slovenija na 68. mestu, Hrvatska 99, Albanija na 101, Bugarska na 104. mestu. Od nas su gori – Angola, Ekvador, Nikaragva, Paragvaj, Haiti, Moldavija i Venecuela. Hajde malo da se poredimo sa time. Oni nosioci pravosudnih funkcija koje mi imamo mogućnost da izaberemo u Srbiji, ne zaslužuju da se porede sa ovim. Ovo su vam činjenice.
Ova vlast nam je zamenila kompletno sudstvo i zato imamo takvu situaciju. Vi na taj način dajete legitimitet i sledećim, da mogu da urade isto to kada budu došli na vlast. Kada SRS bude vršila vlast mi ćemo pristupiti reformi pravosudnog sistema jer niko ne spori da je to potrebno, ali će onda oni koji budu najbolji i zna će se jasne kriterijumi, a ne magla, kao što je to u vašem slučaju. Ne vas lično, nego u Vladi čiji ste i vi član reforma pravosuđa ne liči ni na šta. Hvala.

Hvala. Kada smo već kod položaja predsednika Ustavnog suda i sudija Ustavnog suda, moramo da kažemo da oni uživaju neprimereno, odnosno posle usvajanja ovog predloga zakona, uživaće neprimereno dobar položaj.
Član 14. osnovnog Zakona o Ustavnom sudu reguliše način kada sudije Ustavnog suda odlaze u penziju. On nije na najbolji način to ni do sada regulisao, ali ovo što ste vi sada predložili, gospođo Malović, izmenama i dopunama ovog zakona je katastrofalno i to je zaista za ono da se čovek pita, o čemu se tu radi i kakve su vam namere?
Ovde će se sada sudije Ustavnog suda i njihov predsednik, odnosno predsednik Ustavnog suda razlikovati od svih državnih funkcionera. Danas u Srbiji, i ako uvažavamo Ustavni sud u meri u kojoj bi on trebalo da bude uvažavan na osnovu Ustava Republike Srbije i već postojeće zakona i neke prakse koja postoji u državi Srbiji vezano za Ustavni sud.
Kako je do sada Zakon o Ustavnom sudu regulisao kada odlaze sudije Ustavnog suda u penziju? Kaže se – kad napuni starosne uslove za ostvarenje penzije, dužan je da obavesti organ koji ga je izabrao i imenovao. Pošto sudije Ustavnog suda postaju, jedne trećina, imenovanjem ovde, odnosno izborom ovde u Narodnoj skupštini, a dve trećine postaju to imenovanjem. Znači, ono što imenuje predsednik Republike i Vrhovni kasacioni sud, to je druga trećina. Oni obaveštavaju organ koji ih je imenovao ili izabrao, i to šest meseci pre sticanja uslova za starosnu penziju. Onda se kaže – ukoliko Narodna skupština, kao neko kome pripada pravo da o tome donese odluku, ne odluči u predviđenom roku, onda će predsednik Ustavnog suda da donese takvu odluku.
Postavlja se pitanje smisla i svrhe ovog zakona? Mislili smo da ćete tu da intervenišete i moglo bi to da se promeni. Međutim, niste. Uradili ste nešto i mislim da nijedan zakon o Ustavnom sudu nijedne države u svetu ne reguliše na ovaj način.
Kažete – sudiji Ustavnog suda prestaje dužnost ispunjenjem opštih uslova za starosnu penziju. To je prihvatljivo i to bi moglo tako da ostane. Ali, ima član 2, odnosno stav 2. ovog člana koji kaže – izuzetno od stava 1. ovog člana, Ustavni sud može zbog rada na započetim predmetima. Na započetim predmetima.
Gospođo ministar, zar nema plan rada? Zar nema godišnjeg plana rada u Ustavnom sudu? Pa, i ako se pojave specifični predmeti koje treba rešavati u toku jedne kalendarske godine, onda predsednik Suda, između ostalog, jeste zbog toga predsednik Suda da bi pravio raspored. Neće valjda za sudiju izvestioca postaviti onog sudiju koji je stekao, odnosno koji će steći u toj godini, ili možda u sledećoj godini, ako se postavi da za rešavanje tog predmeta treba određeni period koji se ne uklapa sa potrebom da on stekne uslove za penziju, neće valjda njega odrediti za sudiju izvestioca? A glasaće onoliko sudija koliko ih ima u tom momentu.
To je Ustav Republike Srbije definisao i rekao, kad i na koji način Ustavni sud može da radi. Ne bi bilo ni to strašno da ste vi rekli da će mu se produžiti, sudiji Ustavnog suda, rad do okončanja predmeta koji je on započeo, ali vi niste rekli tako. U tom stavu 2. ste rekli da on može da obavlja tu dužnost do isticanja perioda, odnosno roka na koji je on izabran, a sudije Ustavnog suda se biraju na devet godina. Još vi kažete - ukoliko on bude saglasan. Baš neće biti saglasan da ostane sudija Ustavnog suda, pogotovo kad ste vi.
Nama je potpuno jasno zbog čega regulišete i plate sudija Ustavnog suda na ovakav način. Rekli ste da će prosek, odnosno osnovica za njegovu penziju biti poslednja plata koju je on primio kao sudija Ustavnog suda. Evo najboljeg mogućeg načina kako vi motivišete sudije Ustavnog suda da rade i realizuju dnevnu politiku ovog, a možda kasnije i nekog drugog režima. Zašto tako? Sudije Ustavnog suda, pa i činjenica da je pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa - predviđen onaj rok ne može biti mlađa osoba od 15 godina, u Ustavu je rečeno da sudiju Ustavnog suda ne možemo birati lice koje je mlađe od 40 godina, znači, predvideli ste u neke uslove, 15 godina da ima radnog iskustva u pravnoj struci, da se ističe, a jedino isticanje, pa i ove sudije koje sad to jesu, jeste isticanje na listi kandidata za sudije Ustavnog suda, za najveći broj. Sad da ne analiziramo pojedinačnih svih 15 sudija za najveći broj, prvi put su se istakli onog momenta kad ih je neko istakao na listi kandidata za sudiju Ustavnog suda.
Ovo nije dobro što ste uradili. U jednom članu pokušavate da regulišete i kad stiču pravo na penziju sudije Ustavnog suda i koliku će penziju primati i preko koje banke će primati i koji poštar će im donositi, zašto niste i to regulisali pa onda postave ovde i slike tih sudija? Mislim da vi, da Ministarstvo pravde, ako i treba nešto da se menja, moglo je daleko bolji i prihvatljiviji zakon o Ustavnom sudu da napravi, odnosno predloži, nego što je ovo. Ovo je baš katastrofalan jedan predlog i ja ne mogu da ne citiram kolegu Krasića koji kaže – za šta se god neki vajni pravnici i stručnjaci iz oblasti prava i sistema pravosuđa dohvatili, to je dobilo potpuno drugi tok. Nije nikom bio cilj u Srbiji, pa ni sudijama koje su reizabrane, nije bio cilj da na takav način rade i da imamo tako reformisano sudstvo, nego da bude jedna grana vlasti, da bude nezavisna samostalna grana vlasti. Niti je ona više nezavisna, niti je samostalna, a sudija Ustavnog suda, zvuči to, znate, Ustav je najviši pravni akt, sudije Ustavnog suda nisu sudije u klasičnom smislu, ali to lepo zvuči. Ali, vi to sve obesmislite. Mene bi bilo sramota da sam sudija Ustavnog suda kojim slučajem. Posle usvajanja ovakvog zakona, istog dana bih podneo ostavku. Hvala.

Gospođo Malović, ja mogu da razumem da neko ima dobru kreaciju, da neko ima maštu, ali Zakon o Ustavnom sudu je više pravno-ustavna kategorija nego što je to politička. Međutim, ovde je dominacija političkih momenata. Najbolje ćete pokazati i razotkriti sve loše strane jednog zakonskog propisa ukoliko ga dovedete u vezu sa Ustavom Republike Srbije.
Ustavni sud, odnosno Ustav, ima smisla jer on omogućuje i pretpostavka vladavine prava se nalazi u Ustavu i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. A šta je u stvari vladavina prava, odnosno, šta se ostvaruje tim? Imamo slobodne i neposredne izbore. Pod slobodnim i neposrednim izborima ja podrazumevam izbore iz Soluna, iz drugih mesta, i slobodni i neposredni.
Dalje: "Ustavno jemstvo ljudskim i manjinskim pravima, podela vlasti nezavisnom sudskom vlašću". Ovde više nema nezavisne sudske vlasti. Ne samo da je uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast, ovde imamo i uticaj, odnosno imaćemo ukoliko se ovakav predlog zakona usvoji, uticaj jedne parasudske vlasti na sudsku vlast. Jer, vi ovde zakonom pretite sudijama redovnih sudova da ako oni neće da rešavaju neku situaciju, evo, imamo Ustavni sud koji će to da reši onako kako izvršna vlast to i želi.
Znači, vi ste ovde ubacili novih 59 članova, 42 se menja, dodali 15, ukupno 59, da ne može da se razotkrije suština izmena i dopuna ovog zakona, a suština je povećanje plata, penzije, rad dok oni to žele i malo i veliko veće, što vam ne dozvoljava član 175. Ustava. Gospodin Krasić je citirao odredbu člana 175. Ustava i ne postoji nijedna mogućnost.
Vi ste u raspravi u načelu po ovom predlogu zakona objašnjavali nešto da je to moguće. Nije moguće. Član 175. Ustava, stav 1 kaže kako i na koji način Ustavni sud odlučuje i nijedan drugi način ne postoji, niti je ostavljena mogućnost da se to reši zakonom na neki drugi način.

Gospođo Malović, vi ste ovim predlogom zakona pokušali da otklonite neke nepravilnosti, odnosno skoro sve nepravilno u reformi pravosuđa, a ne bi bilo strasno, ne boli i mislim da bi bilo politički korektno da ste došli ovde sa jednim predlogom da ono što je napravljena greška, da se pokušaju otkloniti ti problemi iz reforme pravosuđa u sudovima.
Vi pokušavate ovde, ali to je nemoguće, preko Zakona o Ustavnom sudu nije moguće otkloniti bezbroj propusta, bezbroj grešaka, pa samim utemeljenjem loših zakona koji regulišu sistem pravosuđa u Srbiji. Onda se sada ovde pokušava to uradili, ali jednom ćete morati to da uradite. Naravno, ne pada sva krivica na vas. Reforma pravosuđa je krenula posle 2000. godine, nije ona od onog momenta kada ste vi došli na čelo Ministarstva pravde. Ja sam vas podsetio kada je bila rasprava u načelu da je strategija o reformi pravosuđa doneta 2006. godine i od tada su nastupili problemi.
Kako ih ima redovni sud, tako isto problemi postoje i u Ustavnom sudu, pogotovo što je i u njihov rad i aktivnost, iako bi trebali da budu zaduženi, njihova jedina suštinska uloga jeste da sačuvaju ustavnost i zakonitost drugih akata. Pošto vi to niste uradili, nije vam bio ni cilj, izgleda, onda sada predlažete ovde neke izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu, koje ni u jednom slučaju ništa ne popravljaju, zapravo još dovode do goreg stanja. Krši se direktno i Ustav, i to smo vam rekli, kada je u pitanju stvaranje velikog i malog veća, a izuzimanje iz nadležnosti Ustavnog suda u sednici da sude svih 15 sudija, koliko ih po Ustavu ove republike ima.

Gospođo Malović, vi ste ovim predlogom zakona pokušali da otklonite neke nepravilnosti, odnosno skoro sve nepravilno u reformi pravosuđa, a ne bi bilo strasno, ne boli i mislim da bi bilo politički korektno da ste došli ovde sa jednim predlogom da ono što je napravljena greška, da se pokušaju otkloniti ti problemi iz reforme pravosuđa u sudovima.
Vi pokušavate ovde, ali to je nemoguće, preko Zakona o Ustavnom sudu nije moguće otkloniti bezbroj propusta, bezbroj grešaka, pa samim utemeljenjem loših zakona koji regulišu sistem pravosuđa u Srbiji. Onda se sada ovde pokušava to uradili, ali jednom ćete morati to da uradite. Naravno, ne pada sva krivica na vas. Reforma pravosuđa je krenula posle 2000. godine, nije ona od onog momenta kada ste vi došli na čelo Ministarstva pravde. Ja sam vas podsetio kada je bila rasprava u načelu da je strategija o reformi pravosuđa doneta 2006. godine i od tada su nastupili problemi.
Kako ih ima redovni sud, tako isto problemi postoje i u Ustavnom sudu, pogotovo što je i u njihov rad i aktivnost, iako bi trebali da budu zaduženi, njihova jedina suštinska uloga jeste da sačuvaju ustavnost i zakonitost drugih akata. Pošto vi to niste uradili, nije vam bio ni cilj, izgleda, onda sada predlažete ovde neke izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu, koje ni u jednom slučaju ništa ne popravljaju, zapravo još dovode do goreg stanja. Krši se direktno i Ustav, i to smo vam rekli, kada je u pitanju stvaranje velikog i malog veća, a izuzimanje iz nadležnosti Ustavnog suda u sednici da sude svih 15 sudija, koliko ih po Ustavu ove republike ima.

Hvala. Gospodine ministre, stigli smo do člana 24. što znači da je neko imao interes da podnese zahtev Agenciji za privredni registar, podneo ga, odlučeno i završen posao. Kaže – dostavljanje pismenog otpravka odluke registratora vrši se na zahtev podnosioca prijave i to.
Predložili smo da se ovo "na zahtev podnosioca prijave i to" briše. Moja argumentacija bi mogla da bude identična argumentaciji gospodina Krasića. Pokušaću dodatno da vas ubedim da prihvatite i ovaj i amandman na član 12. koji je podneo gospodin Krasić.
Vi ste rekli - ne vidim šta je ovde problem, dajući obrazloženje na član 12. odnosno amandman na član 12. U tome i jeste, gospodine Ćiriću, što vi ne vidite problem, a građani Srbije ga i vide i imaju. Imaju problem jer nema onog ambijenta o kojem ste vi pričali u privređivanju da će biti, da će oni moći da po pojednostavljenoj
proceduri registruju svoje privredne subjekte ili firme i da krenu u taj realni sektor, u stvaranje novih vrednosti. Kod nas taj finansijski sektor i nešto malo u oblasti turizma, a realni sektor jedva da preživljava i moglo bi se reći, ne bih baš da budem zloslutan, da odbrojava ne svoje tako mnogobrojne dane.
Mogu da budem zadovoljan onim što je Agencija uradila i kažem ovom službeniku - hoću i pismeni otpravak ili pismenu odluku, a on kaže - oprostite, moj ministar je iz Pirota i on hoće da štedi, ne mogu da vam dam ili danas nemamo papir ili neki drugi razlog.
Gospodin ministre, morate da znate da građanima Srbije treba ostaviti što više alternativa - mogu, hoće ili neće nešto da koriste.
Kad su u pitanju državni organi, oni nemaju mogućnosti da kažu hoćemo da nešto uradimo ili nećemo nego, jednostavno, da se tako ponašaju i da u skladu sa svojim obavezama donose i izdaju ta rešenja.
Ako je član 9. ovog predloga zakona rekao da se dokumentacija podnosi neposredno onda, kad je rešeno i odlučeno po tom zahtevu čija dokumentacija je predata neposredno, na osnovu neke logike podrazumeva se da neposredno treba da bude dat i pismeni otpravak.
Dobro je, gospodine Ćiriću, što niste član stranke G17 plus, imate šansu da postanete 500.000 član SRS ili 1.001 u toku ove nedelje, pa onda to uradite. Eto, dobro ste došli, a onda bi imali mnogo više obaveza i morali mnogo ozbiljnije da radite, da građani Srbije imaju korist od toga. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, u svoje izlaganje vezano za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu počeću citatom odredbe 5. već važećeg zakona: "Ustavni sud obaveštava Narodnu skupštinu o stanju i problemima ostvarivanja ustavnosti  i zakonitosti u Republici Srbiji, daje mišljenje i ukazuje na potrebe donošenja i izmenu zakona i preduzimanje drugih mera radi zaštite ustavnosti i zakonitosti".

Posle ovog predlažem dobronamerno, gospođo Malović, vama, svim sudijama Ustavnog suda Republike Srbije i članovima, odnosno zaposlenima u Sekretarijatu za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije da podnesete ostavke i to je ono najmanje što bi vi mogli da uradite i da na jedan moralan način odete sa mesta na kojem se nalazite. Zbog čega? Kolega Petar Jojić je vama citirao odredbu člana 175. Video sam, nešto ste zapisali, verovatno ćete polemisati kasnije. Nemate ni jedan argument.

Ponovo se vraćam na odredbu 175. Ustava koja kaže: "Ustavni sud odluke donosi većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. Odluka da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud donosi dvotrećinsku većinu glasova svih sudija. Uređenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka uređuje se zakonom".

Nema mogućnosti da se čivija, ovih 15 sudija Ustavnog suda, pa da se prave mala i velika veća ili već ko zna šta bi vi to sve da uradite. Dakle, nema mogućnosti, a na osnovu člana 175, osim da sve sudije donose odluku na sednici Ustavnog suda.

Zbog toga, a rekao sam šta je obaveza sudija Ustavnog suda, odnosno Ustavnog suda, da šalje Narodnoj skupštini neke predloge za izmenu zakona, da vrši neke dopune i sl.

Zatim, vaše izlaganje počeli ste sa – ovaj zakon je u primeni već četiri godine, kao da ovaj zakon u primeni četiri decenije, pa je sad došlo vreme, sazrelo, da ga malo protresemo, da ga malo promenimo, a onda ste rekli da ste napravili vi analizu primene ovog zakona i da su vam se prijavili određeni problemi, odnosno neke nedorečenosti koje zaista moraju i trebaju da se promene. Ništa od toga nije tačno.

Pripremajući se za ovu sednicu, pokušao sam da vidim zašto vama reforma u pravosuđu ne ide onako kako ste vi želeli, kako ste zamislili, a pre svega građani Srbije, pa i zaposleni u pravosuđu nemaju neke velike vajde od vaše reforme pravosuđa i onda nisam mogao da nađem drugi razlog, osim možda da je ovo strategija, nacionalna strategija za reforma u pravosuđu usvojena 25. maja 2006. godine. Znate ono, sin svih naroda i narodnosti je slavio nešto tog dana, pa možda vam je to neki datum koji baš nije bio za usvajanje te strategije i onda su tu nastupili problemi.

Rekli ste da ste i tad izvršili analizu funkcionisanja sistema pravosuđa. Gospodine Ćosiću, i vi ste bili u jednoj radnoj grupi od tih ali, evo, vi ne morate da podnesete ostavku, vi iščitavate, predlažete nešto, nije to toliko strašno za građane Srbije, pa vi još možete da ostanete na tom mestu.

Napravili ste jednu dinamiku šta su vam kratkoročni, šta srednjoročni, šta dugoročni planovi za reformu u pravosuđu, a onda ste doveli građane Srbije da vam plaćaju one sudije koji rade i one sudije koji ne rade i ko zna koga oni još sve plaćaju, a vi kao imate dobru nameru i dobru ideju. Predlažete da se menja zakon o Ustavnom sudu.

Zaista očekujemo neki novi kvalitet, ali moramo da se pozovemo na član 1. odnosno 166. koji definiše ulogu Ustavnog suda – Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost. To je osnovni, primarni zadatak Ustavnog suda i ljudska i manjinska prava i slobode.

Ljudska i manjinska prava i slobode štite i drugi zakoni i drugi državni organi i dužni su da postupaju veoma savesno da bi građani Srbije mogli da ostvare svoja ljudska i manjinska prava i slobode, naravno. Ne sme se smanjivati taj nivo stečenih prava.

Nije samo to primarni zadatak Ustavnog suda. Vi ste ovde u nadležnost Ustavnog suda strpali sve moguće i ono što bi trebalo da bude u nadležnosti drugih državnih organa i redovnog suda. Vi dadoste u nadležnost Ustavnog suda i opet se mora postaviti pitanje zbog čega to radite, pa onda i određena prava vezana za izbor. Takođe dajete u nadležnost Ustavnom sudu i ko zna šta sve u nekim sledećim izmenama i dopunama ovog zakona nećete ponoviti da bude nadležnost Ustavnog suda kako bi valjda ovim visokim platama i mogućnost da dobro zaradi, napravili ste mogućnost da vam Ustavni sud bude jako poslušan.

Ako se ima u vidu da je ovo dvotrećinski Ustavni sud predsednika Republike. Kako dvotrećinski? Tako što Narodna skupština Republike Srbije bira pet sudija Ustavnog suda na predlog predsednika Republike od ponuđenih deset, a predsednik Republike bira pet, odnosno imenuje pet na predlog Narodne skupštine Republike Srbije od ponuđenih deset. Vidite, od 15 dve trećine su predsednika Republike.

Vi pravite Ustavni sud za dnevnu upotrebu. Otkud vam to pravo? Za vas kažu da ste bili dobar student, ali izgleda ovde na mestu ministra pravde nešto se ne snalazite baš najbolje ili radite nešto što vam je nametnuo režim Borisa Tadića. Nemojte svoju profesiju i struku da potcenjujete i ponižavate, jer kada to radite sa tog mesta vređate bezbroj pravnika. Ne smete to da radite tako.

Zbog čega Sekretarijat za zakonodavstvo bi trebao da podnese ostavku, a vi niste dosledni? Da ste to predložili mogao bih da razumem neke odredbe koje su već postojale u ovom zakonu. Najviše volim kada pročitam određenu odredbu pa onda vi upišete, pa posle da li možete to da opovrgnete. Naravno da ne možete. Član 82. kaže postupak po ustavnoj žalbi – ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje. Pogledajte šta kaže 35. Ustava Republike Srbije. Da li on kaže kome je povereno javno ovlašćenje ili govori imalac javnog ovlašćenja. Imalac javnog ovlašćenja, po meni, nije najsrećniji termin, ali je on takav definisan Ustavom i ne možete da preuzimate drugačije. Znači, Sekretarijat za zakonodavstvo bi morao malo da usklađuje ove zakone koje predlažete i koje Narodna skupština usvaja.

Ovde se stiče utisak kao da je Ustavni sud od ove vlade ili ne znam ni ja od Vlade koja je formirana 2001. godine tek uspostavljen, ali samo da se podsetimo da imamo Ustavni sud od 1963. godine, od aprila meseca je donet zakon. U tom Ustavu je definisano je postojanje Ustavnog suda. Kasnije je donet Zakon o Ustavnom sudu i imamo Ustavni sud od ranije. Imali smo do sada devet predsednika, 67-68 sudija Ustavnog suda, ne računajući ovaj poslednji sastav Ustavnog suda, a kada su u pitanju biografije tih sudija svašta smo mogli da pročitamo, da se neko isticao u izradi najsloženijih normativnih poslova i sl. a to je Ustavni sud koji je prihvatio i pristao da menja volju građana Republike Srbije, da donosi neke odluke koje nikom nisu jasne, odnosno jasne su onima koji su želeli takvu odluku i koji su insistirali da se takva odluka donese.

Član 5. Predloga zakona o Ustavnom sudu, vidi se šta ovde kaže – izuzetno od stava 1. ovog člana Ustavni sud može zbog rada na započetim predmetima sudiji produžiti radni vek do isteka vremena na koji je izabran. Da li znate šta to znači? Prvo mu je produženo da bi završio predmet koji je u toku i to može da bude par meseci, ali mandat sudija Ustavnog suda je devet godina i njemu je ostalo par meseci do sticanja prava na penziju i treba mu mesec ili dva da završi započeti predmet i onda će se njemu produžiti još osam i po godina da radi kao sudija.

Rekli ste da će mu osnovica za penziju biti plata u poslednjem mesecu. Sada može još da radi neograničeno. Čemu sve to vodi? Šta je vama cilj da postignete sa Ustavnim sudom. Zar nije zaštita ustavnosti i zakonitosti? To je primarni zadatak Ustavnog suda i sve drugo je izuzetak.

Ono što je definisano po Ustavu, videli smo šta je rekao član 169. Ustava Republike Srbije, pokušali ste jednu materiju koja je veoma bitna, odnosno jedan državni organ koji je bitan, jer jedan deo u Ustavu, od ukupno deset, je posvećen Ustavnom sudu. Solidan broj članova Ustava takođe je posvećen Ustavnom sudu. Vi od 114 članova postojećeg zakona menjate 42, dodajete novih 15 članova. Praktično ste sve ovde pretumbali i napravili ste jedan haos od ovog zakona, niko živ ne može da se snađe. O čemu se tu radi, odnosno šta ste želeli da postignete?

Nama srpskim radikalima je potpuno jasno iz citiranih odredaba, iz poređenja Predloga zakona sa Ustavom vidimo šta ste vi imali nameru da uradite. Odlaganje objavljivanja odluke Ustavnog suda. Prvo u članu 21. vi uopšte ne definišete do kada Ustavni sud može da odloži objavljivanje svoje odluke. Kasnije, rekli ste da je to u roku od šest meseci, ali čemu svrha donošenja takve odluke ako će njena primena biti suspendovana, odnosno odložena određeno vreme? Obavezuje samo ono što je objavljeno, što nije objavljeno naravno da vas neće ni obavezivati.

Ovde ste napravili mnogo propusta i pokazali da vam nije bila časna namera kada ste pristupili izmenama i dopunama ovog zakona. Onda, nagrađivanje, učešće, ovde se ne kaže da ako fali jedan sudija, nije izabran jedan sudija Ustavnog suda, ono što bi on ostvarivao kao zaradu, da će to biti podeljeno. Ovde može da fali i veći broj sudija i oni koji rade umesto njega ili rešavaju određene predmete, oni će imati pravo na tu naknadu.

Isuviše je propusta, isuviše opasnih stvari koje vi uvodite kroz ovaj zakon da bi mogli da dirigujete i sa pravima i slobodama građana, da bi mogli i o izbornim pravima da odlučujete i uostalom, zahvaljujući Ustavnom sudu je i nastala određena politička stranka i danas imam mogućnost i ovu literaturu da čitam. Vidite šta piše – "Politička fukara". Sve je to zahvaljujući sudijama Ustavnog suda koji su u aprilu mesecu prošle godine rekli kome pripadaju mandati.

(Zoran Krasić, sa mesta: Kako se zove knjiga?)

Knjiga se zove "Politička fukara", a Morali portret Aleksandra Vučića, to je nadnaslov u ovoj knjizi, a sve je to…

Samo mogu još da kažem da SRS ne može glasati za ovaj zakon. I gospođo ministar, još jednom da vas podsetim, ako hoćete samo da podnesete ili snesete neke moralne konsekvence, predlažem vam sa početka mog izlaganja da podnesete ostavku. Nadam se da su ovo i sudije Ustavnog suda čule i da će oni to uraditi, da ne bi direktno radili i kršali Ustav upravo oni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Lakćević i gospodine Đeliću, ne znam da li ste šta Boži, ali malo više verujem vama nego njemu. Imam jednu ideju koju hoću da prenesem vama, a vi ministru. Verujem vam, bez obzira što ste Đelić.

Pošto je lepo ovako pohvalio ovaj zakon o podsticanju građevinske industrije, kada ga budete videli, recite mu da ga proda u EU. Dobiće pare, to će biti dobra stvar i da ne bude ona muka uzaludna.

Drugo, gospođo Lakićević, kada je naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Buha, rekao da se ovo moglo rešiti jednim zakonom, pa on je dugogodišnji predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu. On dobro barata i pravnim i ekonomskim terminima, ali u Vladi postoji Sekretarijat za zakonodavstvo i ako vi tamo komunicirate i ako ste vi jedna vlada, onda je taj sekretarijat mogao da pogleda zakonske propise i gde god je ovo u pitanju da predloži. Nama je potpuno jasno da ne mogu zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju da se ovi termini promene i u drugim zakonima, ali mogu da se promene u svim drugim, a to je mogla da bude jedna rasprava i da taj posao završimo.

Nama, zbog građana Srbije, a i zbog nas lično, vreme je dragoceno. I sam je ministar rekao da je najbitniji faktor vreme, ne ni čak sam novac, koliko je vreme.

Možda ima i prioritetnije poslove, možda on ovu što sam rekao ideju, možda je ona već zastarela, možda je on već otišao, možda ima sklopljen ugovor da proda ovaj zakonski projekat u EU.

Da se vratimo malo ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju. Ne vidim da treba nešto posebno komentarisati, jer je moj kolega Bojan Mladenović to dobro rekao. Sitničar čovek, tri člana zakona ima i on mislio da može za kraće vreme od godinu dana. Ne može, to je neki optimalan rok godinu dana otprilike na tri člana. To za ovu vladu nije moglo drugačije da se očekuje.

Sada ne bih komentarisao ono o čemu je on na jedan onako dobar način izneo, ali moram samo da kažem da bi dobro bilo, kao što je ministar potrošio dosta vremena kada je obrazlagao ovaj drugi zakon o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije, bilo bi dobro da znamo, jer znamo slučajeve iz prakse koji imaju probleme, da znamo koliko ima još stanova koji nisu otkupljeni, koliko je građana zainteresovano da to urade. Ima jedan problem, ili se bliže izbori, pa sve što može da se proda, da prodamo, ne bi me iznenadilo ukoliko bi članovi Vlade sada pored autoputeva, magistralnih puteva počeli da prodaju voće i povrće, samo da se namakne nešto novca za izbornu kampanju. Takva je sudbina, takav život je i građana Srbije, a tamo među njima ima verovatno i visokoobrazovanih i onih koji bi možda bili efikasniji u nekim drugim radnim mestima. Ali, pošto ova vlada ne može da obezbedi posao, oni moraju da se bave tim.

Postoje, pre svega, mislim u Banatu, ali i u celoj Vojvodini i ima i u Srbiji dosta tih stanova koji su nekad smatrani da su u društvenoj svojini, u državnoj, pa su dati na korišćenje zdravstvenim ustanovama, apotekama, železnicama i nisu mogli da uđu u proces otkupa. To se sada smatra ničijim. Apotekarske ustanove, železnice kažu d nisu one vlasnici. Nosioci ili korisnici tih stanova su se obraćali čak i sudu za otkup tih stanova. Nisu u tome uspeli, jer je bio odgovor da ti stanovi nisu, da pravo raspolaganja nemaju te ustanove koje su im dale na korišćenje.

Šta se tu dalje dešava? Sa jedne strane, ovi ljudi ne mogu da reše svoje stambeno pitanje, a sa druge strane ti stanovi propadaju. Neizvesnost, da li će oni moći da računaju na dalji boravak u tim stanovima, nateralo je ljude da grade, da rešavaju na neki način svoje stambeno pitanje i možda su u istom mestu gde su i ovi stanovi rešili da neki način, adekvatan ili ne, to sada nije toliko bitno, a ovi stanovi ostaju u nekim mestima, niko ih ne koristi i oni propadaju.

Da li bi jedna odgovorna vlada ili sektor Ministarstva za građevinarstvo mogao da se ponaša prema nečemu što ni u kom slučaju nisu on, pa ni ova vlada stvarali, nego je to stvorio neko pre njih.

Mislim da bi ovim problemom ozbiljno trebalo da se zabavite, prilikom beleške, smatram da ćete to i završiti i da ćete možda neku informaciju dati kada budemo raspravljali o ovim zakonima u pojedinostima.

Kada je u pitanju ovaj zakon o podsticanju građevinske industrije, to je tek prava majstorija. Ovde možda nije trebalo oročavati uopšte na ovakav način, nego je trebalo reći – dok je ova vlada aktuelna, možda da zakon tad važi, a posle toga verovatno će se ove stvari na jedan drugačiji način rešavati, a ne uopšte ovako.

Ministar je rekao da je ova vlada nasledila mnogo dugova. Tačno, nasledila je oko osam milijardi evra, ali se ova vlada za tri i po godine zadužila sa novih šest i po milijardi evra i od toga dve milijarde su otišle u javnim nabavkama, a rekao bih u nepoznatom pravcu. Naravno, građani pa i ja prepoznajemo i u kojem pravcu i kod koga se oni nalaze.

Ministar je rekao da bi ovaj zakon koji je antikrizni zakon, mogao da posluži i da bude dobar sistemski zakon, da pomogne rešavanju nekih drugih problema. Čak je rekao, da bi dobro došao i u javnim nabavkama.

Imamo veliki problem sa javnim nabavkama i naše zakonodavstvo, od 29 zemalja, a tu su i zemlje EU i neke azijske zemlje, i zemlje na ovom delu gde smo i mi, nalazimo se na 15 mestu kada su u pitanju propisi koji regulišu javne nabavke. Kada je u pitanju primena tih propisa, od 25 zemalja koje su praćene nalazimo se na 22 mestu. To više nije problem nekvalitetnih zakonskih propisa koji regulišu javne nabavke, nego same te primene.

Ne mogu da budem maliciozan i da kažem da u ovom zakonu nisu postojale neke dobre ideje. Činjenica je da se kaže da će se kao izvođači radova angažovati, a u smislu podsticanja građevinske industrije, oni koji, između ostalog, zapošljavaju značajan broj radnika.

Gospodine ministre, za onog ko zapošljava 10, onaj ko zapošljava 10, a drugi ima 100 radnika, za ovog od 10 je značajno 100, a onaj ko ima 1.000, značajno je 100, ali uopšte ovo nije nekakav objektivan kriterijum na osnovu kojeg može da se ukaže poverenje i ko će biti izvođač radova.

Kada smo kod ovog, gde se izvode radovi na lokaciji Stepa Stepanović, ovde je negde oko šest izvođača i ne želim da preciziram, jer se ne bavim time. U tom smislu, oko šest izvođača radova i mnogo veći, neuporedivo veći broj podizvođača je angažovan. Nije tako kao što ste vi rekli, da nema kašnjenja u plaćanju, odnosno kada se ispostavi bilo koja situacija, ili neki drugi dokument na osnovu kojeg se može utvrditi dokle se stiglo sa izvođenjem radova, da se to isplaćuje. To uopšte nije tako, situacija je sasvim drugačija.

Još nešto, rekli ste da je 250 projekata ušlo u realizaciju, odnosno 250 projekata je odobreno. Na početku je 197, ili možda čak i više od početka se odmaklo, u realizaciji je 53 projekata koja nisu još otvorena. To je 20% od ukupno odobrenih projekata i to nije malo, zabrinjavajuće je za ono što ste vi rekli, kakva nam je situacija.

Postavlja se pitanje – da li ste, gospodnie ministre, pokušali išta da uradite i da pružite bilo kakvu podršku građevinskoj industriji, u smislu otvaranja novih poslova u inostranstvu? Vi i ja, kao i građani Srbije, a posebno naši građevinari znaju da su nekad bili najbolji u svetu, kada su u pitanju i kvalitet, rokovi i sve ono što se moglo meriti i objektivno iskazivati. Građevinska industrija Srbije je bila među prvima u svetu. Sada ne postoji dovoljno volje, a možda čak ni mogućnosti da se to uradi i da se taj problem rešava.

Jeftini stanovi ili stanovi za koje mogu kupci da očekuju subvencije, izgleda da su samo u Beogradu dodeljene. Beograd jeste lep grad, Beograd je glavni grad naše otadžbine, ali i u drugim mestima žive građani Srbije i možda bi to bila dobra mogućnost za zapošljavanje i građevinske operative, ali i za ostanak i opstanak naših građana u mestima u kojima oni imaju, koliko, toliko rešeno stambeno pitanje ili možda mogućnost da obrađuju svoju zemlju, ili na neki drugi način da privređuju da bi mogli da se izdržavaju u vreme kada je neizvesno za zaposlenje. Ali, vi se niste za to opredelili. Ono što ste rekli da po celoj Srbiji postoje ovi projekti, oni se verovatno nalaze u onim opštinama i lokalnim samoupravama gde su predsednici opština iz DS. Krajnje je vreme da pokažete jednu ozbiljnost i da rešavate probleme svih građana Srbije, a ne samo pojedinaca.

Kako još stoje stvari kada je u pitanju, a rekli ste, gospodine ministre, da nema ozbiljnog pokretanja građevinske industrije dok i privatni sektor ne počne da investira. U opštini Zemun trenutno je izgradnja osam do deset zgrada, gde se kao izvođači pojavljuju ljudi iz privatnog sektora. Oni imaju ogromne probleme. Kada plate uređenje gradskog građevinskog zemljišta, moraju da dovedu i da srede ulicu, moraju sve ostalo što bi uradili i da nisu platili za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, da isfinansiraju.

Postavlja se pitanje – šta su to oni platili? Da li reket državi ili možda čak i nekom pojedincu kojem je sistem omogućio, ili opštini Zemun, ako je u pitanju Zemun, ili ako je u pitanju grad Beograd, onda verovatno i samoj državi? Da li je vreme da se sa time prekine, a da ministarstvo pokaže i tu jednu odgovornost?

To što pokušavate da građevinarstvo dovedete na zelenu granu, kako vi kažete, a ne možete da sprečite korupciju u tom sektoru, to vam neće mnogo vredeti. Sve će to ostati samo na pokušaju, a građani Srbije, pa i građevinska operativa koja zapošljava veliki broj, imaće i dalje problema.

Slušajući vas, vi ste jedan od prvih ili retkih ministara u ovoj Vladi koji već najavljuje prestanak krize, jer ste rekli da se propast u građevinarstvu zaustavila i da je krenuo blag oporavak. Jedan zaposleni u građevinarstvu povlači još četiri na indirektan način ili direktan. To su lepi i svetli dani za građane Srbije, ali to kako neće biti, sve dok ova Vlada postoji.

Juče smo raspravljali o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku i to je dobar način da možemo ovu Vladu na izborima uklonimo, odnosno da dovedemo do potpuno drugačije situacije i izjašnjavanja svoje volje i davanje podrške onima koji neće prevariti građane. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda danas u Srbiji ne postoji bolja slika od Predloga zakona za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku kako i na koji način bi se mogla oslikati nesposobnost ove vlade.
Slušajući izlaganje gospodina ministra Markovića, a moram odmah da naglasim da SRS u odnosu sa ministrom, bilo kojih iz Vlade Republike Srbije, i sa predsednikom Vlade je samo u političkom odnosu. Dakle, lični i privatni odnosi uopšte ne postoje i oni nisu toliko bitni. Ne vidim razlog od strane gospodina ministra zašto tolika ljutnja na ono na šta ukazuju poslanici SRS, na sve ono što se nije uradilo.
Kada kažem da je to najbolja slika danas u Srbiji koja oslikava Vladu Mirka Cvetkovića, a gospodin Marković je rekao koliko dugo je trajao javni tender, sedam meseci da bi se prijavili oni koji su zainteresovani da urade jedinstven birački spisak. Pa onda kad su se posle sedam meseci prijavili, bila su samo dva kandidata i po izjavama njegovim i jedan i drugi izuzetno neozbiljan. Njegove procene za taj posao je potrebno 30 miliona dinara, jedan od kandidata koji je i prošao i prihvaćen je ponudio da to uradi za šest miliona to je prihvaćeno, a drugi je rekao da to vredi 100 miliona. Njegova, još jednom ponavljam, procena je da je za taj posao bilo potrebno 30 miliona dinara.
Elem, to oslikava danas, on je doduše izbegao, ili možda nije mogao da govori o tome, ili možda u konkretnom slučaju nije ni bilo toga, još samo kakav je odnos korupcije, pljačke i otimačine društvene odnosno državne imovine. I onda bi potpuno zaokružili ko danas predstavlja Vladu, odnosno ko jeste Vlada u Srbiji.
Pogledajte kakva se poruka šalje građanima Srbije? Znači, Vlada ili neko ministarstvo nije u stanju da sprovede određen zakon, dođe pred Narodnu skupštinu i kaže – donosimo odluku da se primena tog zakona odlaže, a prema građanima Srbije koji su ponekad i mali i sitni poreski obveznici nema toga. Jedan dan kašnjenja ih mnogo košta, a da ne govorim o onima koji moraju iz objektivnih razloga jer im je država ili državni organi dužnici da kasne i mnogo više od jednog dana. A Vlada predloži izmene i dopune zakona da se taj deo posla završi.
U vezi sa ovim i na isti način možemo i da uporedimo još jednu obavezu Vlade Republike Srbije, da je dužna da do 1. novembra tekuće godine usvoji predlog budžeta za narednu godinu a parlament Skupštine, odnosno parlament Srbije da to uradi do 15. decembra. Mi to nemamo. Kakvu poruku znači, a ovo bi trebalo da bude skup najodgovornijih ljudi predstavnika građana, pa na posredan način to su i ministri u Vladi Republike Srbije, a toga nema i to zaista ne funkcioniše na takav način.
Kad je ministar Marković rekao da ne veruje na reč, naravno ovim koji treba da završe ovaj posao, pa mi još manje imamo razloga da verujemo na reč gospodinu ministru Markoviću kad kaže zbog čega se pristupilo izmenama i dopunama ovog zakona. I pre nego što sam imao priliku da pogledam tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, znao sam da će biti na dnevnom redu ovog zasedanja nisam mogao da pretpostavim šta bi moglo da bude tema promene. Pa sam očekivao da to bude možda neka agencija koju treba ukinuti, a to je postalo sada "in" čini mi se da sada i predsednik Republike kaže - moraćemo da ukinemo mnogobrojne republičke agencije, a mi smo to već predlagali i na svakoj sednici govorimo i o tome ili možda da se uvede neka agencija za jedinstveni birački spisak.
Video sam da nije ni jedno ni drugo u pitanju, nego imamo predlog izmena i dopuna zakona i ono zbog čega se predlaže može da se svrsta u dve grupe po vama ili po ministru Markoviću, veoma važnih i bitnih pitanja.
Prvo pitanje jeste, da se našim građanima koji privremeno borave u inostranstvu omogući da iskažu svoju volju da žele da glasaju i u otadžbini i da to mogu da prijave direktno jedinicama lokalne samouprave, što je do sada bilo ministarstvu nadležnom za državnu upravu.
Onda vi ovde kažete u obrazloženju – da bi se na taj način otklonile dileme koji bi birači sa boravištem u inostranstvu imaju zbog učešća dva organa, nadležnog ministarstva i opština, odnosno gradske uprave.
Apsolutno je nebitno za građane koji se nalaze u inostranstvu kojem organu će da podnesu bilo kakav zahtev, pa ni zahtev da žele da budu uvršten u jedinstven birački spisak, odnosno da glasaju na određenim izborima. Njima je bitno da imaju to pravo i da podnesu bilo kojem organu.
Dakle, ovo uopšte ne pije vodu, ali onda kad smo suštinski analizirali zbog čega se pristupa ovim izmenama i vidimo da u četiri odredbe predloga ovog zakona govori se o pravima naših građana koji borave u inostranstvu. Onda kao što je koleginica Nataša Jovanović već rekla, do sada iz iskustva 2004. godine je omogućeno našim građanima koji borave u inostranstvu da mogu da glasaju, videli smo da je mali odziv, a upravo iz razloga koje je ona navela, jer oni da kažem u tuđini mogu mnogo bolje da se osete koliku vrednost ima otadžbina, koliku vrednost ima njihova država Srbija. Pošto nemaju poverenja u Vladu koja trenutno postoji u Srbiji, oni ne izlaze na izbore.
Sad da bi se to iskoristilo ili zloupotrebilo, ja samo govorim u skladu sa rečima gospodina ministra Milana Markovića kaže – ne verujemo na reč, pa naravno da ni mi srpski radikali apsolutno ne možemo da verujemo na reč takvoj vladi. Onda se neko dosetio, a otprilike se zna kakvo je raspoloženje i u Srbiji da možemo u dobroj meri da iskoristimo, odnosno da zloupotrebimo volju i pravo građana Srbije koji privremeno borave u inostranstvu, da se to na dan glasanja, a poklapate i lepo hoćete da to bude na Đurđevdanu, onda ćete vi iskoristiti, blizu su prvomajski praznici vi ćete to iskoristiti da pokažete građanima Srbije, pa naravno oni su zbog prvomajskih praznika bili u otadžbini, glasali su za onoga za koga vi smatrate da treba da glasaju.
Drugi razlog je što ne može da se uradi jedinstven birački spisak do, ako bi vanredni izbori to sad više nije moguće ni na osnovu zakona, ali nije trebalo uopšte ni govoriti ovde u obrazloženju, ako se vanredni izbori dese u 2011. godini. A vidi se da je u Skupštinu Republike Srbije ovaj predlog stigao 6. decembra. Znači, nije uopšte ni u obrazloženju trebalo tako nešto ni da stoji, nego eventualno ako bi vanredni izbori bili održani u 2012. godini.
Sad me čudi, gospodin Marković je tvrdio 2009. godine da nema ni jedan razlog, iako smo mi tada smatrali da je rok od dve godine kada će se ovaj zakon primenjivati izuzetno dug, jer smo očekivali vanredne izbore i ranije i on tad je znao da će da se uradi ovaj posao za dve godine, kad skoro ni jedna od operativnih radnji koje je trebalo preduzeti i uraditi nije bila gotova, a sad kad je ostalo po njegovoj izjavi, još nešto posle da se uradi i završi, sad on zna da to ne može biti u roku predviđenom za vanredne izbore, odnosno on više ne garantuje da to može da se desi, odnosno da će jedinstven birački spisak biti urađen i do redovnog termina za izbore.
Najbitnije da postoji jedinstven birački spisak i SRS i u vreme kada jedno kratko vreme učestvovala u vlasti a i celo vreme posle toga uporno se trudi i zalaže da se donese jedinstveni birački spisak, jer na taj način brojnim zloupotrebama i mahinacijama koje se dešavaju u danu za izbore, pre ili posle, toga se dešavaju upravo zbog toga što ne postoji jedinstveni birački spisak. Naš cilj jeste da se on uradi i nema potrebe da gospodin Milan Marković kaže da je hteo da iznese sve probleme koji stoje, pa eto da bi mi, jer se direktno obratio poslanicima SRS, imali to u vidu i da bar mi možemo da uradimo jedinstven birački spisak. Hvala gospodinu ministru na pomoći koju nudi. SRS kad bude došlo vreme za to, uradiće jedinstven birački spisak i otkloniti sve dileme i sve mogućnosti za zloupotrebu volje građana bez obzira na to da li se uvek njihova želja da poverenje poklapa sa željom SRS da osvoji određen broj mandata.
Ne znam da li će se možda na sledećim izborima pokušati priprema kao što je to bilo 2008. godine. Evo je slika iz Kruševca. Kaže – demokratska omladina Srbije, mi sledimo viziju, na slici je bivši predsednik DS Zoran Đinđić, a ispod su magacini sa uljem, brašnom i sličnim i ovo nije primer samo iz Kruševca. Ovakvih primera SRS u vreme kad su se održavali izbori je ukazivala i u mnogim drugim mestima je to bilo, to nije ono što građani Srbije žele i to je ucena na neki način i povreda građana Srbije, odnosno birača. Ali, ako dođe ministar a bilo koji da je to i kaže da nije mogao da se uradi, ovo nije tehničko pitanje niti tehnički zakon ovo je jedan procesni zakon koji reguliše pod određenim uslovima jedno veoma vitalno i važno životno pitanje, a to je pravo birača da glasaju.
Kaže, za dve godine nismo mogli da uradimo zbog banalne stvari zato što onaj ko se prijavio nije mogao da uradi to od jula meseca kada je bio rok, pa evo sad već i decembar, a onda se građani Srbije s pravom i pitaju – da li je moguće napraviti fabriku u kojoj bi oni dobili posao ako jedan procesni zakon ne možemo da sprovedemo, gde postoji i novac obezbeđen za to, gde učestvuju državne i privatne firme u tome kao konzorcijum? Da li je ova vlada sposobna da otvori, odnosno da zaposli i jednog građana Srbije? Pa naravno da nije.
Jedinstveni birački spisak, to stoji u osnovnom zakonu, služi za povremene analize. Šta je to? To nije samo kakvi su bili izborni rezultati onog dana kad se izbori održavaju, nego i kakva nam je starosna struktura.
Ovaj problem o kojem je ministar Marković govorio, on se ne vide i ne uočava se samo na takav način, mi imamo mesta u Srbiji gde je ukupan broj stanovnika u tim opštinama i broj birača u toj opštini skoro približen, a to ukazuje da je starosna struktura jako nepovoljna, a tu se ujedno pali crvena lampica i Vladi Republike Srbije kako i na koji način da interveniše pa da se nešto poradi i na drugim pitanjima, kao što je ozbiljna borba protiv bele kuge.
Ima još jedan problem. Čovek ste sa dugogodišnjim iskustvom, ali pre svega vezano i za biračke spiskove i za izbore, mi u Srbiji, a to pokazuju i poslednji rezultati popis, po selima imamo mnogo manji broj građana od onog koji je minimalno potreban, po zakonu, da bi moglo da se održe izboru, pa su onda upućeni na sledeće biračko mesto koje je najčešće udaljeno i 10 – 15 kilometara. Takvi slučajevi postoje u mestu odakle dolazim, u Ljuboviji, a čini mi se da u istočnoj Srbiji ima mnogo više nego što je tamo. Možda bi se nešto moralo poraditi na Zakonu o izborima da omogućimo tim ljudima da glasaju, jer biračko pravo to koje je aktivno, jedno od najdražih ličnih prava građanima Srbije, a ovo što najavljuju veliki broj ljudi da neće izaći na izbore, da će biti tzv. "belo glasanje", neka se ova vlada preispita zbog čega je to tako?
Naravno, i građani KiM ne mogu da budu zadovoljni odnosom ove vlade prema njima jer uporno tražimo sednicu Narodne skupštine na kojoj ćemo o tome govoriti, a vi ili nemate sluha ili ne želite ili vas pritiskaju neki drugi problemi. Hvala vam.