Podneo sam amandman na Predlog zakona o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha biološkog i toksičkog oružja i njihovom uništavanju. Amandman glasi: "U članu 8. stav 1. tačka 2. reči: "stvara zalihe" dodaje se reč: "prikriva"."
Radi uspešnog sprovođenja i postizanja cilja zakona, neophodno je među aktivnostima koje će biti sankcionisane novčanim kaznama, a koje ste vi naveli u Predlogu zakona, a to su: usavršava, proizvodi, koristi i stvara zalihe, obavlja transport, pretovar itd, treba dodati reč: "prikriva". Smatram da je mnogo teži prekršaj prikrivati biološko i toksičko oružje od navedenih prekršaja.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, uz obrazloženje da je u zakonu dovoljno jasno. Postavlja se pitanje da li ovo znači da je dozvoljeno prikrivati biološko oružje a da pri tome ne snosite nikakvu odgovornost?

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. stav 9. zakona o izmeni Zakona o veterinarstvu koji glasi – reči "Centralnoj bazi" brišu se.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman uz obrazloženje da svaka prijava promene lokacije, kao i promena brojnog stanja životinja, odnosno odjava, mora registrovati u jednoj bazi, centralnoj bazi.
Postojeći član Zakona koji glasi – prijave promene lokacija, kao promene brojnog stanja životinja veterinarskoj stanici radi prijave, odnosno odjave životinja je prihvatljiviji za vlasnike, odnosno držaoce životinja.
Prilikom promene ovog člana, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo nije vodilo računa o starosnoj kategoriji vlasnika, odnosno držaoca životinja, stepenu obrazovanosti i nerazvijenosti seoskog domaćinstva.
Dame i gospodo, u velikom broju opština, kao i opština Ražanj iz koje dolazim, starosna struktura vlasnika, držaoca životinja u 70% domaćinstava je preko 65 godina, koja iz gore navedenih razloga neće biti u mogućnosti da prijavi promenu koja je nastala. Da bi ovaj član bilo moguće primeniti, trebalo bi zatvoriti sva pijačna mesta u Srbiji i zabraniti klanje životinja u domaćinstvu.
Dame i gospodo, samo da vas podsetim da svaki srpski seljak u toku godine slavi najmanje dve slave, a da ne govorimo o Božiću, Uskrsu, Novoj godini, rođendanima, svadbama, koliki se tada broj životinja pokolje, koji nikada neće biti odjavljen. Kako će vlasnik prijaviti promenu prebivališta životinja, ako svoju životinju proda nakupcu kome ne zna ime ni adresu? Kako će tog nakupca primorati da mu pokaže ličnu kartu?
Zbog svega navedenog, postojeći član Zakon gde vlasnik, odnosno držalac životinja, svaku promenu prijavljuje veterinarskoj stanici, a stanica centralnoj bazi, je primenjiv i u našim uslovima. Ministarstvo promenom ovog člana nije vodilo računa o seljaku u Srbiji, već je zakon prilagodilo EU, koji u našim uslovima neće biti adekvatno primenljiv.
Dame i gospodo, promenom ovog člana nećemo postići bolji uvid u brojno stanje životinja i promenu lokacija životinja, već naprotiv, ćemo za par godina udvostručiti broj životinja upravo zbog svega navedenog, odnosno neodjavljivanja zaklanih životinja, životinja prodatih na pijacama, odnosno nakupcima..

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na naslov iznad člana 6. i član 6. Predloga zakona o zvaničnoj statistici, koji glasi – reč „odgovorni“ briše se.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, uz obrazloženje da je termin „odgovorni proizvođači“ rezervisan za institucije koje su na osnovu petogodišnjeg statističkog programa ovlašćene za sprovođenje zvaničnih statističkih istraživanja.
U članu 6. navedene su ustanove koje su ovlašćene, a to su: Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije, Gradska uprava za grad Beograd, za teritoriju grada Beograda. Ovim zakonom je predviđeno da samo odgovorne ustanove dobijaju sredstva iz budžeta Republike Srbije, kao i sredstva ostvarena posebnim obradama podataka, dodatnim procedurama i sličnim statističkim aktivnostima koje nisu predviđene važećim programom i planom.
Zbog svega ovoga smatram da reč „odgovorni“ treba brisati iz Predloga zakona, jer u ovom slučaju odgovorni će samim tim biti i privilegovani ovim zakonom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 53. stav 3, uz obrazloženje da ovaj zakon mora imati potpuno isti odnos prema svim drugim državama i njihovim građanima, bile one članice EU ili ne.
U članu 53. stoji da oštećeno lice sa prebivalištem u Republici Srbiji odštetni zahtev može podneti Birou za naknadu štete ako je saobraćajna nezgoda nastala u drugoj državi članici EU. U obrazloženju za donošenje ovog zakona Vlada navodi da je Biro uveden kao institut zaštite oštećenih lica samo u izuzetnim slučajevima, kada je saobraćajna nezgoda nastala u državama članicama EU.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman jer navedena terminologija nije u skladu sa direktivama EU. Iz obrazloženja neprihvatanja ovog amandmana može se videti da ovaj zakon Vlada donosi po direktivi EU, pri tom ne vodeći računa o svojim građanima i šteti nastaloj u državama koje nisu članice EU.
Dame i gospodo, ovo je samo još jedan zakon koji nam nameće EU, a koji građanima Srbije neće doneti ništa dobro. Od ovakvog zakona jedinu korist će imati osiguravajuća društva, i to verovatno ona društva koja nam bude nametnula Evropska unija. Hvala.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 82. stav 2. Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju koji glasi – briše se. Mi u SRS smatramo da je u sadašnjoj situaciji svetske ekonomske krize osnivanje još jednog državnog organa kao što je garantni fond još jedan nepromišljen i rasipnički potez Vlade.
Vlada ovim članom zakona osniva garantni fond i ovakav garantni fond ima upravni odbor koji broji pet članova. Članovi se biraju na četiri godine, sa pravom da budu ponovo izabrani. Predsednik i članovi nisu iz redova zaposlenih u garantnom fondu. Sve ovo govori da će i ovaj fond, kao i druge agencije i fondovi, služiti za zbrinjavanje partijskih kadrova, jer će naknadu za ovaj rad članovi i predsednik upravnog odbora primati u garantnom fondu.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, uz obrazloženje da član 82. uređuje sastav i izbor upravnog odbora garantnog fonda. Vlada nijednom rečju u obrazloženju nije navela razlog zašto uvodi još jedan fond. Dame i gospodo, razlog za uvođenje još jednog fonda je svima verovatno jasan, a to je materijalno zbrinjavanje još nekog partijskog kolege ili rođaka. Hvala.

Dame i gospodo, na član 111. Predloga zakona o obaveznom osiguranju podneo sam amandman koji glasi – briše se.
U članu 111. Vlada navodi da fond otpočinje sa radom, tj. obavljanjem poslova utvrđenih ovim zakonom, po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, a da u ovom periodu poslove obavlja Udruženje, preko posebnog namenskog računa garantnog fonda, a taj račun Udruženje je dužno da otvori po stupanju na snagu ovog zakona.
Postavlja se pitanje: ako je garantni fond neophodan, zašto odmah ne otpočne sa radom? Odgovor na ovo pitanje daje sama Vlada u predlogu ovog zakona na kraju, gde kaže: „Garantni fond će preuzeti i zaposlene u Udruženju“.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, uz obrazloženje koje glasi: „Zakonodavac je dao vremenski rok da se sve neophodne pripremne radnje preduzmu i svi potrebni uslovi ispune.“
Dame i gospodo, Vlada ovakvim odgovorom pokazuje da joj nije stalo do amandmana i do njihovog sadržaja. Kako je moguće bez pripreme i uslova, kako je navela Vlada, otvoriti žiro-račun garantnog fonda i da dve godine Udruženje radi s tim žiro-računom? Ovo je neverovatno, da neko radi s tuđim žiro-računom, a ne svojim!
Postavlja se jednostavno pitanje – ko će odgovarati za gubitak, ako nastane u ovom periodu? Verovatno Udruženje, koje neće postojati posle dve godine.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 40. stav 1. zakona o dobrobiti životinja, gde se posle reči – briga dodaje reč – hrana.
Predlagač je naveo u ovom članu da životinjama moramo obezbediti odgovarajući smeštaj, brigu i negu pre, posle i u toku ogleda. Predlagač ovim članom nije obuhvatio ishranu, ili je to predvideo rečju – briga.
Dame i gospodo, i u ovom članu ministar bliže propisuje način nege i postupanje sa oglednim životinjama. Imajući u vidu šta sve ministar treba da propiše, nije ni čudo što nam je stočarstvo u ovakvom stanju.
Mislim da bi ministru bilo bolje da proveri zašto matične službe prilikom prijema dokumentacije za subvencije koje država daje za krupnu stoku od seljaka naplaćuje od dve do dve i po hiljade po grlu. Vlasnik 10 grla krupne stoke prilikom predaje dokumentacije treba da plati od 20-25.000 dinara, a ko ne bude imao neće ostvariti subvenciju od 12.000 po grlu.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika podneo sam amandman na član 3. stav 3. Član 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije glasi: Pred Ustavom su svi jednaki. Svako ima prava na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, posredna ili neposredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Vlada, predlažući ovakav zakon, nije vodila računa o običajima koji postoje u jednoj sredini i moralnim shvatanjima jednog naroda. Da je Vlada iskreno htela da se bori sa bilo kojim vidom diskriminacije, trebalo je da propiše kao krivično delo, da predvidi adekvatnu krivičnu sankciju i da se pitanjem diskriminacije kao krivičnim delom bavi nadležni sud u krivičnom postupku. Dakle, krivičnopravna zaštita je najbolje rešenje za zaštitu srpskog društva od diskriminacije.
Evropska unija vama nameće zakone, a ona sama krši ljudska prava po bilo kom osnovu. Primer za to je Haški tribunal i dr Vojislav Šešelj, kome su uskraćena sva prava koja mu pripadaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 1. stav 2. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, koji glasi: reči ''za zaštitu ravnopravnosti'', reč ''samostalan'' i reči ''utvrđenih ovim zakonom'' brišu se.
SRS smatra da je ovaj i ovakav zakon loš i da ga treba odbaciti, što pokazuje i veliki broj amandmana SRS.
Uvođenje poverenika kao samostalnog državnog organa može biti veoma opasno. Dame i gospodo, prilikom izbora poverenika da li je moguće ne napraviti grešku, pa izabrati na tako važnu funkciju pedofila, homoseksualca ili već ko zna kakvog bolesnika? Čija će prava da štiti i da li neće biti pristrasan? Ovaj zakon će štititi i takvog poverenika.
Sve ovo vama iz vladajuće većine ne smeta, s obzirom da u obrazloženju ovog zakona navodite da je osnov za donošenje ovog zakona dobijanje bele šengen vize i brži ulazak u EU, a ne zaštita građana.
Sam Ustav Republike Srbije dovoljno štiti građane, samo ga treba poštovati. Vama je ovaj predlog zakona poslužio da legalizujete jednu grupu ljudi koja ima drugačije seksualno opredeljenje, a da vam svi ostali vidovi diskriminacije nisu bitni.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a podneo sam amandman na član 36. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji glasi: "briše se".
Vi ste ovde iz ZKP-a izdvojili jednu celinu i stavili je u poseban zakon, a sve to da biste ispunili uslove za dobijanje bele šengen vize, pri tom ne vodeći računa o Ustavu Republike Srbije. U članu 36. stoji da ministar nadležan za pravosuđe može odlučiti da ne zahteva vraćanje privremeno izručenog lica. Ovaj član ostavlja ministru na volju da sam odlučuje o sudbini privremeno izručenih. Zato sam predložio brisanje člana 36.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne strane podneo sam amandman na član 122. stav 2. kojim tražim da se reči ''20.000 do 50.000 dinara'' zamene rečima ''50.000 do 100.000 dinara''.
Predložena izmena raspona kazni ima za cilj da oštrije sankcioniše utvrđeno krivično kršenje procedure javnih nabavki od strane odgovornog lica u pravnom licu koje se u smislu zakona tretira kao naručilac. Postojeća kaznena politika je loša, a naročito treba imati u vidu i to da su javne nabavke sfera u kojoj ima najviše korupcije u Srbiji.
Za iste prekršaje naručilac kao pravno lice se kažnjava u rasponu od 100.000 do 1.000.000 dinara, iz čega proizilazi da ova kazna pada na teret budžeta Republike Srbije, dok odgovorno lice koje direktno krši zakon, štimuje tendere i stvara posledice po budžet republike ostaje nekažnjeno ili u retkim slučajevima blago kažnjeno.
Upravo loša kaznena politika dovodi do toga da se kršenje zakona kontinuirano ponavlja, korupcija širi, a odgovorni ne sankcionišu.
Kao razlog za veće kazne navešću vam primere bivših rukovodilaca Aerodrom "Beograd" i direktore nekoliko beogradskih preduzeća; oni su od marta 2003. godine do aprila 2004. godine putem javnih nabavki oštetili ovo preduzeće i za sebe pribavili korist od oko 60 miliona dinara.
Dame i gospodo, da li neko ko pribavi nezakonitu korist od 60 miliona dinara može platiti novčanu kaznu od 50 hiljada dinara? Oni su samo na rekonstrukciji terminala pribavili korist od blizu 30 miliona, a sećate se samo nabavke slika čija je tržišna vrednost bila oko 700 hiljada dinara, a u tu svrhu je sa računa Aerodroma skinuto 3,7 miliona dinara.
Dame i gospodo, vi se sigurno sećate, a za one koji su zaboravili podsetiću vas kako je nabavljana i ostala oprema za aerodrom: četvorosedi, fotelje, kašičice za kafu, držači za salvete, kante za smeće i drugo.
Da ovo nije usamljeni slučaj u sferi javnih nabavki pokazuje nam primer opštine Zrenjanin, čiji je gradonačelnik Goran Knežević, inače kadar DS, uhapšen zbog korupcije. Dakle, potpuna odsutnost kaznene politike ostavlja mešetare da bez sankcija krše Zakon o javnim nabavkama, stavljajući sebi na taj način milione budžetskih sredstava u duboke džepove.
Upravo iz ovih razloga Zakon o javnim nabavkama je danas izgubio smisao, a korisno je podsetiti da se on donosi sa ciljem uštede i racionalne upotrebe budžetskih sredstava, jačanje konkurencije, jačanje antikorupcijskih mehanizama i bržeg pristupanja EU. Nažalost, ovaj propis je danas komotno postao instrument enormnog i brzog bogaćenja.
Dame i gospodo, ovakav kriminal treba sankcionisati zatvorskim kaznama, a ne novčanim, ma kolike one bile. Zato mi u SRS smatramo da je ovaj i ovakav zakon loš za državu i njene građane, a dobar za Gorana Kneževića, Branislava Vitoševića i njima slične.