Poštovani narodni poslanici, poštovane narodne poslanice, izvinjavam se, prvi put imam tremu, ali ću sve da kažem. Prozvan sam da kažem šta mislim o ovom pomirenju, šta mislim o četnicima. Ja sam dete partizana, ali družim se sa mojim prijateljima i kumovima koji su Srbi i koji su u svojoj familiji imali četnike. Došao sam do zaključka da bi trebalo da obradim tu temu i da vidim ko su četnici. Čitao sam i došao sam do zaključka da su u četnicima bili Muslimani.
Samo ću nešto da napomenem. Otac mi je bio partizan. Polazeći prema Valjevu, u jednom delu, zatrpanog snegom, pronašao je četnika u koga je bio dnevnik. U tom dnevniku od 300 strana bilo je samo ratovanje između četnika i Nemaca. Nije bilo da su četnici ratovali sa svojom braćom Srbima. Znači, moje mišljenje, što se tiče četnika, jeste da su bili patriote i da su bili protiv okupatora.
Ali opet, posle svega toga, najviše me boli šta ćemo za ovo današnje pomirenje. Kako da se pomirimo sa onim ljudima koji su javno prozivali bombardovanje našeg naroda, ginuli. Išao sam da branim Srbiju, da branim svoj narod i svoju braću.
Neki su javno istupali i prozivali neprijatelja da nas bombarduje i da nam ginu naša braća. Pomirenje, koliko pre četrdeset godina je trebalo da bude i pre pedeset godina, trebalo bi da vidimo šta ćemo sa ovim našim narodom, ovom mojom braćom Srbima.
Trenutno, najnapaćeniji narod u ovoj Evropi su Srbi, kada vam ja kažem.
Dajte da vidimo šta ćemo i kako ćemo svi zajedno da pomognemo sami sebi. Četnici jesu bili protiv okupatora, partizani su bili protiv okupatora. Pomirenje mora da se dogodi.
Mi iz SRS jesmo za pomirenje, ali na jedan dogledan način da se vidi kako, šta i dokle. Hvala.