Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Moj amandman odnosi se na razdeo 22, Ministarstvo rada i socijalne politike, funkcija 40, ekonomska klasifikacija 421, stalni troškovi, u kolonama 9 i 11 iznos: "81.200.000" zamenjuje se iznosom: "88.200.000". Na razdeo 23, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, funkcija 440, ekonomska klasifikacija 422, troškovi putovanja, u kolonama 9 i 11, iznos: "osam miliona" zamenjuje se iznosom: "milion dinara".
Za usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom nije potrebno putovanje u države članice EU, već proučavanje materijala koje nabavlja i prevodi Kancelarija za evropske integracije na teret budžeta Republike Srbije i njenih građana i zato nema potrebe da činovnici Ministarstva životne sredine putuju u EU u trenutku velike ekonomske krize u Republici Srbiji. Obrazloženje za njihove troškove je besmisleno i neprikladno.
Takođe, SRS smatra da nakon odluke Evropskog saveta o odbacivanju kandidature Srbije, treba smanjiti troškove u ovoj oblasti. Sa druge strane, SRS smatra da postoje mnogo važniji prioriteti od tzv. evropskih integracija, koji su očigledno neostvarivi nakon odluke Evropskog saveta o odbacivanju kandidature Srbije za članstvo, a to su: socijalna davanja i zdravstvena zaštita, prosveta i poljoprivreda. Sredstva od sedam miliona se usmeravaju ka Ministarstvu rada i socijalne politike za oblast podrške porodicama i deci, posebno u vezi sa porodiljskim odsustvom. To je za Republiku Srbiju danas mnogo važnije od tzv. evropskih integracija koje ne donose pozitivne efekte za Srbiju u ekonomskom, pravnom i društvenom smislu.
Ova ušteda od sedam miliona dinara posebno je bitna u prosleđivanju za socijalne potrebe, jer posle poražavajućih rezultata popisa stanovništva i Srbiji 2011. godine, kada je objavljeno da u Srbiji ima oko 350 hiljada manje stanovnika nego pre 10 godina, jasno je da Srbija mora da….
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, u ime SRS podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Sedište Nacionalne službe za zapošljavanje je u Beogradu, u skladu sa važećim odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Imajući u vidu izražene regionalne razlike u Republici Srbiji, radi obezbeđivanja ravnomernijeg razvoja u budućnosti, procenjujem da bi sedišta pojedinih državnih organa koji poslove obavljaju na teritoriji cele Republike trebalo izmestiti van Beograda. Na ovaj način bi se postigla decentralizacija poslova, zapošljavanja i veće uključivanje ljudskih resursa iz regionalnih centara, što jeste cilj predložene promene sedišta.
Amandmanom se predlaže da sedišta Nacionalne službe za zapošljavanje bude u mestu za koje smatram da postoje preduslovi za uključivanje ljudskih resursa i istovremeno rešavanja problema nezaposlenosti u tom mestu i okolini. Predložila sam da se sedišta Nacionalne službe za zapošljavanje premesti u Jagodinu. Ukoliko prihvatite moj predlog, stanovnici Jagodine će imati veće šanse da nađu posao. Najpre, neki će se zaposliti u samoj službi za zapošljavanje.
Pored toga, ukoliko sedište ove službe bude u Jagodini, to će dati dodatnu motivaciju i inicijativu zapošljavanju nezaposlenih u ovom delu Srbije. Jagodina ima sve predispozicije za povećanje zaposlenosti. U ovom srpskom gradu razvija se proizvodnja i izvoz kao preduslov ekonomske stabilnosti države.
Premeštanje sedišta službe za zapošljavanje u Jagodinu biće signal i poslovnim bankama da se dodatno angažuju i u tom delu Srbije. Na taj način povećaće se proizvodnja i izvoz, što će popraviti i onako tešku ekonomsku situaciju u našoj zemlji.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 19. Predloga zakona o civilnoj službi, kojim tražim da se taj deo zakona briše.
Svi dobro znate da je ceo Predlog ovog zakona o civilnoj službi neprihvatljiv za SRS. Neprihvatljiv je jer podriva odbrambeni sistem države. Nismo mi imperija, neka velika sila koja može sebi da priušti ovakav luksuz.
Ako imamo Vojsku a neki njeni tragovi su ostali, svi građani moraju da budu ravnopravni. Civilna služba i vojna služba nisu iste, nisu ni slične. One ne mogu da menjaju jedna drugu.
Po ideji Vlade Srbije naša država će neku decu da šalje da služe sa puškom, a druge da čiste prozore i peru pelene zbog navodnih verskih ili moralnih razloga. Znači, neko treba da bude tamo gde može da se strada, a drugi treba da uživaju i rade kao tetkice.
Vi biste, eventualno, služenje vojnog roka, ono pravo, sa oružjem mogli da zamenite sa civilnom zaštitom koja bi trajala duže, pa neka oni kojima se toliko gadi vojska idu da kopaju kanale, spasavaju imovinu i ljudske živote. To već ima smisla.
Ovako, od kako ste uveli takozvanu civilnu službu sve više mladih ljudi se izjašnjava kao pripadnici verskih sekti, izgovaraju se svojom savešću. Da su to kroz istoriju činili naši preci Srbija više ne bi postojala. Zamislite šta bi se dogodilo da je vojvoda Živojin Mišić umesto što je nosio pištolj i orden "Svetog Đorđa", "Svetog Mihajla" ribao prozore – Srbije ne bi bilo.
Gospodine ministre, nažalost, nije tu, ako je ta civilna služba toliko dobra neka vas onda umesto "Kobre" pričuvaju ljudi koji peru pelene i glume prigovor savesti.
Na kraju, podsećam vas da većina obveznika, oni koji se opredele za civilnu službu sede kod kuće i zato vas pozivam da prihvatite moj amandman i prekinete sa ovako nakaradnom praksom u Srbiji. Hvala.