Dame i gospodo poslanici, moj kolega Stevica Deđanski podneo je amandman na član 25. i predlaže da se on briše. Član 25.  nema nikakve veze sa finansiranjem lokalne samouprave.
Finansiranje lokalne samouprave regulisano je Zakonom o lokalnoj samoupravi. Ovaj prečišćeni tekst predloga Dinkićevog zakona o nametu građana Srbije, o finansiranju lokalne samouprave, vladajuća koalicija treba po hitnom postupku da usvoji, tako nalažu rukovodioci stranke G17 plus.
Mi nismo protiv iznalaženja mogućnosti za finansiranje lokalne samouprave, ali nismo ni za ovakav zakon koji je pre svega opšteg karaktera. On je pisan za one koji će od njega imati veliku korist, ali ne i za građane Srbije.
Pisan je za množenje birokratskog aparata, a najmanje za razvoj lokalnih samouprava, a posebno za razvoj malih i nedovoljno razvijenih opština.
Bavi se raznim transferima za koje običan građanin nije ni čuo. Za ministra Dinkića i njegove istomišljenike verovatno je poznato šta su to namenski transferi, pa transferi za ujednačavanje, kompenzacioni, tranzicioni, opšti.
Trebalo je prethodno izvršiti anketu kod građana, da se pitaju koliko znaju o ovim transferima i dobio bi se negativan odgovor.
Pitamo se sa pravom za koga je pisan ovaj zakon, kada će za izvore finansiranja i za njegovo sprovođenje novac da daju građani i kako će se to odraziti na njihov materijalni položaj.
U obrazloženju Predloga zakona date su nekakve tabele koje su radili verovatno stručnjaci, ali samo za njih. Teško je snaći se i razumeti.
Zar nije bilo bolje da se u obrazloženju, pa i u samom zakonu, navedu koje su to republičke, administrativne i druge takse i koliko one koštaju. Trebalo je, primera radi, da se navede nekoliko lokalnih samouprava sa predlogom koje su to njihove administrativne i komunalne takse i u kom iznosu. Ovako, biće velikog šarenila u iznosu do republičkog nivoa.
Građani hoće da znaju koliko para treba da izdvoje za neko uverenje od opštinskog ili republičkog značaja i kada će ga dobiti. Zakon mora da utvrdi koji građanin ima pravo na olakšice i da bude oslobođen plaćanja tih taksi.
Smatramo da to moraju biti nezaposlena i hendikepirana lica, samohrane majke, ratni vojni invalidi, kao i staračka domaćinstva. To ne može biti stvar pojedinih organa lokalne samouprave, već briga najviših organa vlasti u Srbiji.
Moramo znati i koliko treba da se plati da bi se dobio izvod iz matične knjige rođenih, odnosno krštenica, izvod iz knjige venčanih, umrlih, uverenje o državljanstvu, pasoš, vozačka, lovačka, ribolovačka i lična karta, koliko košta dozvola za gradnju kuće, štale, garaže, koliko košta sahranjivanje, koliko košta boravišna taksa, kolika je cena za korišćenje i uređivanje građevinskog zemljišta i kolike su naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Može li to građanin Srbije da podnese u ovoj sadašnjoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji?
Ovo mogu da podnesu samo oni koji su se dobro snašli i obogatili na račun drugih u ovoj našoj napaćenoj Srbiji.
A šta reći o samodoprinosu građana o kome ovaj zakon dosta govori? Građani Srbije, bez obzira da li su živeli ili žive u gradu ili seoskim naseljima, izdvajaju ili su izdvajali velika sredstva za izgradnju objekata koja su od značaja za njihov bolji život u svojoj sredini, gradili su škole, crkve, groblje, domove, kulturne, sportske, zdravstvene objekte, pošte, puteve, vodovod i kanalizaciju.
Izgrade građani to sopstvenim sredstvima i radom, a šta posle. Predaju te objekte na trajno korišćenje državi ili javnim preduzećima. Oni se u nekim sredinama održavaju, a u nekim propadaju.
Neka javna preduzeća, republička ili opštinska, vode svoju politiku i ponašaju se kao gazda u tuđoj kući. Došlo vreme privatizacije i oni hoće da prodaju strancu ili domaćem kupcu za male pare. Podršku u tome imaju i u ministarstvu i u Vladi Srbije.
Navodim primer, gospodo poslanici. Građani Kruševca su 70-tih godina čitavu deceniju izdvajali sredstva za vodosnabdevanje pijaćom vodom.
Sada Javno preduzeće "Vodovod-Kruševac" sa određenim rukovodiocima iz opštine i uz podršku Vlade Srbije hoće da se zaduži kod neproverene francuske firme koja će da nastavi gradnju fabrike vode uz njihov projekat, izvođenje radova i opremu i da sutra postane vlasnik kruševačkog "Vodovoda".
Kao odbornici u SO Kruševac pre mesec i po dana dobili smo objašnjenje od predsednika opštine da su se dogovorile Vlada Republike Francuske i Vlada Srbije da se Kruševac zaduži sa kreditom od 6,5 miliona evra. Samo ću da vam kažem nešto u vezi vodovoda "Majdevo" u Kruševcu.
Svi mi znamo, u bivšoj Jugoslaviji, da je Kruševac na prvom mestu po kvalitetu vode, da smo treći u Evropi, da Fabrika "Majdevo" u Kruševcu ima kapacitet od 650 litara u sekundi vode.
Kada je najveća vrućina i najveća potrošnja troši se do 320 litara vode u sekundi, znači imamo preko 300 litara rezerve vode u sekundi. Sada gospoda iz DSS-a videla da tu ima mogućnosti da se zaradi, uzme neka provizija, zaradi neki novac i sad je ministar Lončar naredio da se mi zadužimo u Kruševcu za neki kredit koji je bespotreban.
Oni na toj sednici donose odluku, odobrava se projekat rekonstrukcije i proširenja fabrike vode.
Ovde pitam i tražim odgovor, postavljam kao poslaničko pitanje da mi se odgovori. Odobrava se projekat koji ne postoji, ovo je krivično delo i ovo je za zatvor. To je nešto neverovatno.
Nisam neki veliki stručnjak, zanatlija sam, ali neke stvari za 28 godina radnog iskustva i vođenje privatne zanatske radnje znam. Nemoguće je da se donese projekat koji ne postoji.
Posle svih tih dešavanja, zadnje sednica SO, mislim da smo mi prvi grad u Srbiji, donosi se odluka pre dve nedelje na sednici SO o izmeni i dopuni Odluke o osnivanju JKP "Vodovod" Kruševac.
Ovo je prvi slučaj u Srbiji da se menja odluka o osnivanju javnog preduzeća, a u članu 3. piše: "Procenat državnog kapitala javnog preduzeća koje će biti predmet privatizacije".
Samo bih pitao, da mi ovde neko odgovori iz Vlade Republike Srbije ili ministar za lokalnu samoupravu, po kom zakonu o lokalnoj samoupravi piše da se mogu javna preduzeća privatizovati i šta znači ovo što se radi u opštini Kruševac sa fabrikom vode Majdevo-Ćelije-Kruševac. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što danas vodimo raspravu o amandmanima na zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. Isto tako je dobro što sve, pa i ovaj zakon usklađujemo sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima EU. Po ovome izgleda da smo do sada trgovali i poslovali sa svetom bez ovih organizacija. To nije tačno.
Da vas podsetim, najveći spoljnotrgovinski preduzimač i trgovac iz Srbije 19. veka bio je knez Miloš Obrenović, i to veoma uspešan u ovom delu Evrope. Verovatno su njegova iskustva dragocena, a nije mi poznato da su predlagači ovog zakona to imali u vidu.
Šta nedostaje ovom zakonu, a Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom je to u delu obrazloženja zakona trebalo da navede? Koliko pravnih i fizičkih lica, domaćih i stranih državljana se sada u Srbiji bavi spoljnom trgovinom i razmenom robe? Koliko je zaposlenih na tim poslovima? O kakvoj trgovini je reč? Koliko su ekonomski efekti pozitivni i negativni po Srbiju i srpski narod? Koje su perspektive buduće spoljne trgovine naše zemlje prema Evropi i svetu i kojom ćemo robom konkurisati na tom tržištu? To ne pitam samo ja, već pitaju građani, a pre svega mladi iz Srbije.
Zbog toga je predlagač ovog zakona ovo morao da uzme u razmatranje, da nam onda ponudi zakon na razmatranje. U Srbiji danas, po ovom predlogu zakona, ne postoji strategija spoljnotrgovinskog poslovanja.
Po ovome, svako može da se bavi ovim poslom i da pre svega misli na sebe, a ne i na Srbiju. Po nama srpskim radikalima to nije dobro. Bez ozbiljnog strateškog pravca razvoja Srbije ne bi trebalo da ovaj zakon bude tek tako usvojen.
Zbog čega ovo govorim? U članu 6. stav 1. Predloga zakona piše – Vlada određuje robu i usluge koje podležu ograničenjima. Spisak se objavljuje u "Službenom glasniku RS". Tu je Vlada autonomna, bez ičijeg predloga, sugestije i ozbiljnih namera proizvođača robe, davalaca usluga i uopšte građana Srbije. Pa, gde je tu demokratija i demokratski odnosi, u šta se ova vlada zaklinje.
Poslanici Srpske radikalne stranke su u najboljoj nameri predložili brojne amandmane na ovaj zakon. Mnoge od njih Vlada nije prihvatila, iz neobjašnjivih razloga. Moram reći da je svaki naš amandman imao podršku građana Srbije.
Iz tih razloga sam predložio amandman da se u članu 44. stav 1. broj "30" zamenjuje brojem "osam". To nisam uradio zamenom brojeva, već iz suštinskih razloga. Ministarstvo ne treba da stavi pre donošenja odluke o postojanju dampinga, odnosno subvencije i da obaveštava strane u postupku i zainteresovana lica o bitnim činjenicama i da ih poziva da se izjasne u roku od 30 dana od dana kada je poziv dostavljen, već da se to uradi u roku od osam dana.
Svako ministarstvo, pa i ovo, mora biti u službi građana i efikasno. Šta sve može da se desi kada se postupak oduži svima nam je poznato. Nadam se da ćete u danu za glasanje moj amandman prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam od Vlade Srbije i nadležnih ministarstava, kao predlagača, pre svega od ministra zdravlja, da nama i svim građanima Srbije u prilog ovom zakonu ukaže na prednosti, a i na štetnosti korišćenja duvana.
Naime, potreban nam je pregled za danas i sutra koliko je građana Srbije, a pre svega mladih, obolelo zbog duvanskog dima i korišćenja duvana, kao aktivnih i pasivnih pušača.
U isto vreme, očekivao sam od drugih ministarstava - privrede, poljoprivrede, trgovine, ugostiteljstva i drugih, da nam kažu koje su prednosti gajenja i korišćenja duvana u porodične i kolektivne svrhe.
Poštovani poslanici, nisam uočio i video prednosti gajenja, proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda. Bio bih zadovoljan da zbog toga danas ili sutra budem demantovan.
Zbog ovih nekoliko napomena, Vlada Republike Srbije je trebalo da predloži, umesto ovog zakona, predlog zakona o zabrani proizvodnje i prometa duvana na ovom području. Po tome bismo bili poznati i priznati u svetu.
Na kojim odredbama Predloga zakona sam zasnovao ovakav predlog ili moj lični stav? Deo progresivnog i naprednog sveta se zalaže za očuvanje i nastavak života ljudi na planeti Zemlji. Zbog toga, u ovom predlogu nema jasnih odgovora ko ima koristi od duvana i njihovih proizvoda. Izgleda sasvim jasno - korist ima samo duvanska mafija, pojedinci koji su se obogatili i hoće još više, i niko drugi.
Očekivao sam podatak da svi znamo koliko je u Srbiji nepušača, odnosno onih koji ne koriste duvan i šta oni misle o ovom predlogu zakona. Da li oni treba da se pitaju u vezi sa ovim o čemu raspravljamo? Izgleda da se oni ne pitaju, jer su oni možda u manjini, ili su neobavešteni.
Kao nepušač, glasaću protiv ovog zakona, jer imam moralnu obavezu pre svega prema sebi i svima onima koji ne koriste duvan. Ukoliko mi se dokažu prednosti korišćenja duvana za zdravlje i potomstvo, možda ću promeniti mišljenje.
Zbog čega ovako govorim? Pobogu, ljudi, pročitajte pažljivo član 77. Predloga zakona i biće vam sve jasno. U tom članu navedene su posledice korišćenja duvana po zdravlje ljudi i dece: izaziva rak pluća, usne, jezika, glasnih žica, a pušači rizikuju da obole od raka jednjaka, želuca, grlića materice. Naš podmladak, deca pušači češće boluju od astme, upale grla, uha, a pušenje izaziva i srčani i moždani udar. Šta o ovome misli ministar zdravlja, ne samo ministar finansija, kao predlagač i obrađivač ovog zakona?
Još nešto konkretno, u poglavlju II, član 3. Predloga zakona, govori se o obrazovanju uprave za duvan. Valjda se misli o formiranju i organizovanju uprave, a ne nekakvom njenom obrazovanju. Ukoliko ovako ostane, ona će ostati na niskom stupu obrazovanja.
U članu 2. Predloga zakona toliko ima stranih izraza, imaju određeni značaj, ali su van našeg maternjeg srpskog jezika. Ko će ovo da razume? Samo oni koji će se baviti nedozvoljenom proizvodnjom i prometom duvana.
Prosto je neverovatno šta piše u članu 8. Predloga zakona – na teritoriji Republike Srbije proizvode se sledeći tipovi duvana: virdžinija, berlej, orijental i poluorijental. Ko to razume? Objasnite to poljoprivrednim proizvođačima da bi shvatili o čemu se radi i odakle ti tipovi duvana potiču. Ima li nekih tipova koji su se gajili u vreme kneza Lazara i kako su se oni zvali? Neka o tome daju svoje mišljenje i stavove stručnjaci za duvan.
Na kraju, u članu 9. Predloga zakona, između ostalog se kaže da će se proizvodnjom duvana baviti zemljoradničke zadruge. Voleo bih da čujem, a verujem i većina poslanika, da nam predlagač navede koliko to ima zemljoradničkih zadruga u Srbiji koje rade i koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i to baš proizvodnjom duvana.
Koliko mi je poznato, zemljoradničkih zadruga u Srbiji ima na prste jedne ruke, a ko ih je uništio i zbog čega, neka se pita Vlada Republike Srbije. Neka se pita i za ovaj predlog zakona koji je dobar za tranziciju i pojedince, a ne za podmladak i budućnost Srbije.
Na kraju, gospodo iz vladajuće koalicije, ako hoćete da poboljšate ovako loš zakon, onda morate da prihvatite sve amandmane Srpske radikalne stranke i amandman mog kolege Darka Glišića na član 29. stav 1. tačka 7). Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, neuspeh jedne vlade i njenih ministarstava ogleda se u češćim izmenama i dopunama već donetih zakona. Takav je slučaj i sa Zakonom o radu. Ovaj zakon proglašen je 15. marta tekuće godine. On još nije ni zaživeo, a kamoli da se primenjuje, a naša Vlada i njeno Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku brže-bolje već predlažu njegove izmene i dopune. To se ne dešava ni ozbiljnoj mesnoj zajednici, a kamoli organima lokalne samouprave.
Srpska radikalna stranka i njeni poslanici su u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije na već donet Zakon o radu upozoravali kroz predložene amandmane, koji nažalost nisu usvojeni, da nije dobar i da ne odražava potrebe i interese pre svega radnika i zbog toga su sve češći njihovi protesti i otpuštanja. Hteli bismo da znamo od naše Vlade koliko dnevno radnika širom Srbije ostaje bez posla? Koliko fabrika, po raznim oblicima svojine, ide u stečaj ili se njihove kapije zatvaraju? Ima li odgovornih za takvo stanje?
Nekada su naše zakone prepisivali po zemljama Evrope, a mi danas uvozimo evropske zakone koji se primenjuju na naše standarde, na naše životarenje, a ne po ekonomskim evropskim standardima.
Da li možda ovaj zakon i njegove odredbe nude odgovor na ova pitanja? Sigurno da ne. Siguran sam da ne poboljšavaju, nego još više pogoršavaju ionako tešku ekonomsku i socijalnu situaciju u Srbiji.
Iz tih razloga podneo sam amandman na član 9. Verujem da u Ministarstvu i Vladi sede školovani i obrazovani ljudi, pa je po mom radničkom mišljenju ovaj član suvišan, jer to isto piše i u članovima 8, 10. i 11. usvojenog zakona. Međutim, hajde da pišemo i komplikujemo, kada već ne možemo jednostavno i jasno. Želeo bih da dobijem stručno mišljenje iz Ministarstva, jer moji birači smatraju da sam u pravu.
Međutim, ovde je još jedan veći problem. Poslanici Srpske radikalne stranke na to stalno upozoravaju. Naime, Narodna skupština Republike Srbije postala je organ Vlade Republike Srbije, a ne obrnuto. Svakodnevno smo svedoci ovakve situacije. Vlada Republike Srbije zahteva da se sednice Narodne skupštine zakazuju suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, sa ciljem da se narodni poslanici onemoguće da obavljaju svoj zadatak kroz podnošenje amandmana.
Poslanici Srpske radikalne stranke nikada nisu bili i nikada neće biti samo glasačka mašina u ovoj skupštini. Iza njih je najveće biračko telo u Srbiji i mi ga zbog toga nikada nećemo izneveriti. Mi branimo i štitimo interese građana Srbije i zbog njih smo ovde. Sve nas očekuju novi zakoni i nove izmene i dopune već donetih zakona, a nezadovoljstvo građana je sve veće. Umesto da o tim problemima i izlasku iz loše situacije vodimo raspravu i donosimo valjane odluke, nas Vlada tera da "kola vučemo unazad".
Naši ministri svojim ishitrenim izjavama preko raznih medija javno iznose neke stavove koji nisu u interesu građana, a da za tako nešto nas poslanike i ne pitaju. Zato se pitam – dokle će Narodna skupština biti uslužni servis Vladi Republike Srbije i njenim ministarstvima?
Zakon o radu koji je donet 15. marta ove godine, a i ove izmene Zakona o radu o kojima danas raspravljamo, pisali su oni, u to sam ubeđen, koji nikada ništa u životu nisu radili i od zanimanja nemaju ništa. Da bi neko mogao da predloži zakon o radu i njegove izmene, taj mora da je proveo najmanje 20 godina u fabrici ili da ga je fabrička kapija 20 godina udarala po leđima.
Zakon o radu i njegove izmene od radnika prave najamnike u do juče njihovim fabrikama. Ovaj zakon o radu može se nazvati zakonom o prestanku rada ili zakonom koji ne vodi računa o hiljadama radnika u Srbiji koji svakodnevno ostaju bez posla i radnog angažovanja.
Dolazim iz Kruševca, koji je do 2000. godine bio između četvrtog i šestog mesta po bruto dohotku, a 2004. godine na 70 i nekom mestu; 2000. godine na birou za zapošljavanje u Kruševcu je bilo 5.000 radnika, a 2004. godine 30.000 radnika. Vidite kakav je Zakon o radu doneo bivši režim DOS-a, a znate kakvu je sudbinu doživeo DOS.
Zato vam predlažem da povučete ove izmene Zakona o radu, da donesete novi zakon o radu. Ako to ne uradite, čeka vas ista sudbina kao i DOS. Ova vlada mora da radi, a ne da razgrađuje. Hiljade ljudi su bez posla. Hiljade ljudi svakoga dana štrajkuje, besposlica je, a perspektiva se ne nudi. Svakoga dana se radnici iz Kruševca pitaju, iz "Župe", "14. oktobra", "Rubina" i drugi, pitaju se mladi, školovani i obrazovani – hoćemo li u Srbiju ili da, pored ove vlade, idemo u inostrane zemlje. Sa ovom vladom dalje se ne može. Građani Srbije se pitaju dokle ćemo tako. Ova vlada mora da se povuče i da podnese ostavku. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. i 159. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, podneo sam amandman na Predlog zakona o carinskoj tarifi. U Predlogu zakona o carinskoj tarifi Odeljak I – Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla, Glava 2. – Meso i drugi klanični proizvodi za jelo, u tarifnim oznakama: 0201 20 20 10, 0201 20 20 20, 0201 20 20 90, u Predlogu zakona o carinskim tarifama, predložili ste da stopa carine bude 30, a ja predlažem da se ova stopa zameni i bude uvećana carinskom stopom od 50.
Evo zašto? Dosadašnja politika prethodne i ove vlade nekontrolisanim uvozom žive stoke, mesa, mesnih prerađevina, mleka i mlečnih prerađevina, pogubno je uticala na domaće stočne fondove koji su potpuno osiromašeni.
Rešenja koja su predložena ovim amandmanom domaće poljoprivredne proizvođače štite od nekontrolisanog uvoza ovih proizvoda i sprečavaju njihovo dalje siromašenje i uništavanje.
Obrazloženja koja ste dali na carinske tarife su sva ista. To vam ne može proći kod naroda i građana Srbije.
Ovde je sve jasno. Ako hoćete da zaštitite naše proizvođače mesa, klaničnih proizvoda i uzgajivače stoke, morate da prihvatite ovu carinsku stopu od 50. Ali, u mandatu ove Vlade Republike Srbije, njena ministarstva nisu htela ili možda nisu smela da usvoje skoro nijedan predlog ili amandman SRS. Šta to znači?
Mi srpski radikali dobili smo ogromnu podršku naroda Srbije da ih predstavljamo u ovom parlamentu. Mi taj zahtev želimo i moramo da ispunimo do kraja. Tražili smo da budemo partner, a ne ulizica EU, tražili smo i predlagali da, pre svega, očuvamo Srbiju, kao državu slobodnih građana.
SRS vama i građanima Srbije poručuje – verujte u Srbiju, volite je i tražite da SRS bude vodilja u lepšu budućnost mladih i dece koja rastu. Hvala vam.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na Predlog zakona o javnom dugu na član 22. i predlažem da se taj član briše. Vlada Republike Srbije i ministri u Vladi skoro svakodnevno Skupštinu Republike Srbije, građane i poslanike najčešće stavljaju pred svršen čin. Po hitnom postupku mi treba da razmatramo Predlog zakona o javnom dugu. Prosto rečeno, treba da damo zeleno svetlo kako će se Srbija dalje zaduživati, ali i pokrajine, opštine, organizacije socijalnog osiguranja, javna preduzeća i drugi.
Zar to treba da radimo po hitnom postupku? Normalno je da građani najpre treba da znaju koliki je naš ukupan dug, ko se po kom osnovu zadužio, gde je taj novac, ko ga je i pod kojim uslovima dao, pa tek onda da vodimo raspravu šta dalje. Sigurno je jedno, ovo je vrlo složeno pitanje po sve nas. Zbog toga nije prosto i jednostavno da po nečijem nalogu iz inostranstva prepišemo njihove zahteve i to pretvorimo u nekakve zakone.
Takođe, hoćemo da znamo zašto ovo pitanje nije regulisano postojećim zakonima, kao što je, na primer, Zakon o budžetskom sistemu. Treba da znamo šta sa javnim dugovima radi Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije. Izgleda da o ovome niko ne vodi računa i niko nikome ne polaže račune, niko nikome ne odgovara. Po sada važećim zakonima može da se zadužuje svako pravno lice.
Nama narodnim poslanicima poturen je na brzinu ovaj predlog i stvarno nismo u mogućnosti da damo prave amandmane, jer nije ni pravi zakon. Iz već iznetih razloga nećemo podržati ovaj predlog, ali su građanima potrebna objašnjenja i odgovori koje sam zatražio u ovom izlaganju.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao običan čovek, a sebe smatram običnim čovekom, jer sam zanatlija, ne mogu da shvatim da u Vladi sede ljudi sa nekim titulama – doktori, magistri, eksperti, a da predlažu ovako nebulozne zakone. Ako misle ovi finansijski moćnici da će im proći sve ono što im je naređeno iz inostranstva da donesu od zakona, neće moći i varaju se. To mogu da rade još kratko, do jeseni, a na jesen će narod, nezadovoljni građani i seljaci da izađu i da im kažu sve. Gospodo, mi smo vas isterali na čistac. Znate kako naš narod kaže – kada isteraš zeku na čistinu, on nema kud i lako ga je ustreliti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnosim amandman na Predlog zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije na član 18. i predlažem da se taj član 18. briše.
Ovo je još jedan promašaj Vlade Republike Srbije. Kada je vršen izbor govorilo se o racionalizaciji, štednji, oživljavanju privrede koja je u kolapsu, većem životnom standardu, novom zapošljavanju itd. Od svega toga skoro da nema ništa. Iz dana u dan mi smo u sve težoj situaciji i nezadovoljstvo građana Srbije je sve veće.
Umesto da Vlada jača postojeće institucije sistema, ona ih omalovažava i diskredituje. Pored postojećih ministarstava Vlada za svaku oblast formira paralelne organe vlasti i osniva raznorazne agencije koje padaju na teret osiromašenih građana. To je slučaj i sa agencijom za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije. Smatram da je to obična farsa i još jedno zgodno mesto za uhlebljenje aktivista vladajuće koalicije. Zbog toga se pitam šta će raditi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Ministarstvo finansija, Privredna komora Srbija i drugi državni postojeći organi?
Zar stvarno nemamo preča posla i da usvajamo sistemske zakone? Ovako ćemo, usvajanjem ovog zakona, izdvojiti 25 miliona evra za osnivanje ove agencije. Čiji je to novac? Da li je to novo zaduživanje ili ćemo to skidati sa grbače radnika i seljaka? Takođe, sredstva za rad ove agencije obezbediće se iz donacija, kredita, kao da nemamo preča posla i da ulažemo ta sredstva u naša preduzeća i oživljavanje posrnule privrede.
Iz ovih i drugih razloga, o čemu govore poslanici SRS-a, ovaj zakon i ova agencija nam nisu potrebni, jer sigurno da srpski radikali u organima agencije neće učestvovati, niti će glasati za ovaj zakon.
Na kraju, moram da pitam ove finansijske moćnike, Vladu Srbije, naročito ministra koji nije tu – da li su upoznati sa stanjem u Poreskoj upravi prihoda u Kruševcu? Tražim da se sve ovo što ću navesti ispita. U Upravi prihoda u Kruševcu u stalnom radnom odnosu je primljeno osam novih radnika sa visokom školom, i to 25. maja 2005. godine. Svi su morali da imaju položen državni ispit, a nisu. Po zakonu, svi su morali da imaju pravni ili ekonomski fakultet, ali nisu. Od njih je neko imao završen i fakultet "Megatrend". Jedino su svi članovi G17.
Odmah posle toga, 30. juna 2005. godine, dva radnika koja su stručna, imaju iza sebe rezultate, i po troje dece, sa 10 godina radnog staža, proglašavaju se viškom ili, kako to oni zovu, smanjenim obimom posla. Ovo je neverovatno. Ako nema posla, valjda prvo dobijaju otkaz oni koje ste zaposlili nezakonito i koji ne ispunjavaju zakonom propisane uslove.
Direktor Poreske uprave u Kruševcu je gospodin Ivan Spasojević. On je član i DSS i G17. Tako mu verovatno odgovara. Brat i otac mu imaju privatne firme. Brat mu ima privatnu građevinsku firmu koja se bavi izradom i prodajom stanova, platio je porez za zadnje četiri godine 72.000 dinara. Vidite šta je tu i kako.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi narodni poslanici danas vodimo načelnu raspravu o Predlogu zakona o turizmu. Tema je dobra, ali je zakon loš. Reći ću i zbog čega.
Građani Srbije su najveći turisti, napustili su zemlju, ostali bez posla pod ovom demokratskom vlašću, u potrazi za hlebom putuju po svetu. Ima ih na svim kontinentima, a najviše u našoj budućoj zajednici Evropi. Turistički objekti kod nas su prazni i nema, nažalost, ko da radi, pa se s pravom pitam ko će da planira razvoj turizma, uslove i način obavljanja delatnosti putničkih i turističkih agencija, ugostiteljskih i drugih usluga u turizmu, kada nam mladi odlaze iz zemlje. Ovo sve piše u članu 1. predloženog zakona.
Mi ovaj zakon moramo da prilagodimo mladima, sadašnjoj i budućoj generaciji, a ne da kažemo da smo ga definisali u skladu sa Direktivom Saveta Evropske unije o organizovanom putovanju, odmoru i kružnom putovanju.
U Predlogu zakona u članu 6. kaže se da se integralno planiranje obezbeđuje u okviru strategije prostornog razvoja i strategije razvoja turizma Republike Srbije. Ova dokumenta treba da donese Vlada Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, pa zar ova država nema ova dokumenta, da li je Srbija od danas država, jesmo li zaboravili da imamo na stotine hotela, motela, crkava i manastira iz srednjeg veka, Zlatibor, Jastrebac, Frušku goru, Divčibare, koridor 10, banje, plovne reke i drugo? Ukoliko predlagač zakona za to nije znao, morao je da pita Srpsku radikalnu stranku, koja u ovoj oblasti ima definisan strateški razvoj Srbije; ne treba trošiti novac na ovu strategiju, već uključiti srpske radikale da pokažu kako se to radi i kako se može ići napred.
Zbog toga, kada je reč o prostorima od značaja za turizam, a i njihovom održivom korišćenju, predlagač kao da se stidi da ukaže na sve čime Srbija može pred svetom da se pohvali.
Kada se govori o ovome u članu 8. Predloga zakona treba da se preciznije obrazloži i definiše šta su to, od značaja za Evropu, prostorno-kulturno-istorijske celine i znamenita mesta. Ovu opštu odredbu treba pojasniti i ugraditi u zakon, iz razloga što će se to ubuduće nekim tenderima dati na korišćenje privrednim subjektima. Hoćemo li mi to komplekse Studenice, Ravanice, Kalenića pretvoriti u privredne subjekte? Tražim objašnjenje od ministra i predlagača.
Srpska radikalna stranka i njeni poslanici upozoravaju da odredbe ovog zakona udaraju po džepu građana Srbije. Zar nam pored Vlade, nadležnog ministarstva, Turističke organizacije Srbije treba još i poseban fond za razvoj turizma? Odredbe o fondu treba brisati iz zakona. Imamo mi fond za razvoj Srbije i dovoljno je da se on stara o razvoju turizma, a ne – novi direktor, nova služba, novi namet na građane.
Kada je reč o prostornoj organizaciji turizma, takođe upućujem predlog, mišljenje. Kaže se – turistička regija. Reč "regija" je latinskog porekla, po Vuku Karadžiću to je oblast; ″govori srpski da te svet razume″. Turistička oblast, koja bi pokrivala današnje okruge u Srbiji. Međutim, za predlagača mora biti komplikovano, a ne jednostavno. Zbog toga reč "nautički" turizam treba zameniti rečju "plovni"; reč "animator", koja je stranog porekla, treba zameniti u zakonu rečju "pokretač".
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o turizmu utvrdila je Vlada Republike Srbije. Zbog toga se poslanici SRS-a s pravom pitaju koliko je učešće Ministarstva prosvete i sporta u izradi ovog predloga zakona. Hoćemo li ovim zakonom zaustaviti učeničke ekskurzije, rekreativnu nastavu, izlete i drugo? Gde su dosadašnje stimulacije za organizovani prevoz i putovanja učenika i studenata, za smeštaj i ishranu, ili ćemo i dalje po skromnom i praznom džepu roditelja?
Koliko je učešće Ministarstva zdravlja za razvoj banjskog i zdravstvenog turizma, rekreacije i rehabilitacije bolesnih? Da li ima i za ovu kategoriju određenih stimulativnih mera? Koliko će Ministarstvo poljoprivrede stimulisati seoska domaćinstva za razvoj seoskog turizma i boravak kod individualnih domaćinstava?
Koliko će Ministarstvo vera, SPC i drugi ulagati i stvarati uslove da se crkveni objekti osposobljavaju za prihvat mladih i drugih u ove objekte? Koliko je Ministarstvo kulture danas i sutra spremno da brojne spomenike iz istorije naših naroda stavi u funkciju vaspitanja i obrazovanja mladih u razvoju turizma?
Ovo je samo mali broj pitanja na koja Predlog zakona o turizmu ne daje pravi odgovor. On zbog toga nema našu podršku. Hvala vam na pažnji i doviđenja, kada će SRS predložiti mnogo bolji zakon o turizmu od ovoga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o izmenama Zakona o privatizaciji. Pre nego što započnemo diskusiju o izmenama Zakona o privatizaciji, moramo otvoreno nešto reći o dosadašnjim rezultatima, promašajima, zlim delima i pljačkama koje nam je doneo postojeći, važeći zakon, koji, navodno, danas menjamo.
Većina stranaka u parlamentu i vas koji ste u vlasti se u izbornoj kampanji za ovaj parlament zalagala za preispitivanje dosovske privatizacije. Mi radikali očekivali smo da će svi akteri ove pljačkaške privatizacije biti privedeni pravdi. Vi koji ste sada na vlasti prećutno nastavljate istom metodom, kao i vaši petooktobarski saborci. Prevarili ste birače od 5. oktobra vašim kriznim štabovima po preduzećima. Po ovom zakonu se polako legalizuju firme. Uglavnom ih kupuju vaši saborci za minimalnu cenu, ulažući prljav novac, za koji niko ne zna njegovo poreklo. Uglavnom su to ljudi bliski vlastima, koji su najčešće bili u zemunskom, surčinskom i sličnom klanu. Oni su sa vama 5. oktobra rušili ovu državu i palili našu skupštinu. Sudije koje ste vi postavili svakodnevno legalizuju njihov, a verovatno i vaš, prljav novac.
Na osnovu napred rečenog, a iz predloga izmena zakona koji ste učinili, sa ove govornice tvrdim da vi, to jest ova vlast, nemate nameru da preispitate raniju privatizaciju. Oštro ste kritikovali Agenciju. Ovim predlogom im dajete još veća ovlašćenja. Gde vam je zakon o odgovornosti Vlade i ministarstva, sudova, MUP-a, Agencije i pojedinaca koji sprovode privatizaciju?
Otvoreno pitam - kako ćemo po ovom zakonu nekoga kazniti ako napravi promašaj sprovodeći privatizaciju? Ovaj predlog je još jedna prevara u nizu. Da li smo po postojećem zakonu nekoga mogli da privedemo pravdi zbog loše privatizacije? Nismo, a i sada nećemo moći. Jasno je da vi, kao i vaši prethodnici, želite da vladate bez ikakve odgovornosti.
Sada ću vam reći istinu koju svaki radnik u Srbiji zna i oseća. Prvo ste radnike prevarili tvrdeći da je društvena svojina ničija, a zatim ste zakonom tu svojinu prisvojili i nakon toga pristupili rasprodaji. Vašim zakonima oteli ste od radnika fabrike i iste eliminisali iz postupka prodaje. Prodajete fabrike ubeđujući radnike da je to u njihovom interesu. Da li ste se ikada zapitali ko je te fabrike pravio i koliko je bilo odricanja od zarada da bi se stvorile iste?
Zbog svega ovoga i danas je na licima radnika i njihovih porodica tuga, jad i nezadovoljstvo. Veoma je mali broj zadovoljnih. Polako ali sigurno od radnika pravite najamnike, pa najčešće i sluge, u do juče njihovim fabrikama. Da je sve ovo što sam rekao tačno, izneću primer ove vaše privatizacije u Kruševcu i okolini. Ovo moram da učinim, jer vam je samo bitno da od prodatih firmi uzmete 95% za vladu, a preostalih 5% date lokalnoj samoupravi.
Hemijsku industriju "Merima" u Kruševcu, do pre tri godine bila je jedna od najboljih u Srbiji, sa 1200 radnika, sa platom tri puta većom od proseka u Srbiji, dosovci su prodali, kako vi kažete, strateškom partneru "Henkelu". To je učinjeno pogodbom, a radnike niko nije pitao da li to žele. U "Merimi" sada radi oko 650 radnika, lični dohodak je na nivou proseka u Srbiji, obim proizvodnje stagnira, a dobit na kraju godine je nula.
"Župa", još jedan hemijski gigant za proizvodnju đubriva i hemijskih sredstava, prodata je u bescenje, poklonjena nekoj Violeti Josifovoj. Ona je novac zaradila u firmi. Sa nekoliko radnika iz Makedonije je došla da kupi kruševački gigant. Nakon privatizacije gigant je u rasulu, radnici se šikaniraju, a godinu dana nisu primili lične dohotke.
Iz ovih podataka se jasno vidi da korist ima samo gazda. On ostvaruje izuzetan profit, koji iznosi iz države na razne načine. Država ubira iz "Merime" 3-4 puta manje para na ime poreza i doprinosa. Polovina radnika je na ulici, a druga polovina se grčevito trudi da se dokaže gazdi, dobijajući 3-4 puta manje nadnice, mislim na realnu vrednost u odnosu na period pre privatizacije.
Možda bi ovo mogli da nam objasne oni koji su doneli zakon. O čemu se zapravo radi? Gde su rezultati njegove privatizacije? Tvrdim, u Kruševcu i okolini ne postoji nijedan pozitivan primer privatizacije po ovom zakonu, odnosno po ovom modelu privatizacije. Zašto vi koji ste sada na vlasti nastavljate po ovom modelu? Zapravo, znam da vas interesuje samo novac od prodatog, a radnici vas ne interesuju. Zašto u ovim izmenama zakona niste predložili da lokalnoj samoupravi pripadne veći procenat od dosadašnjih pet posto, jer ako novac ostane u lokalu, onda će i radnici i njihove porodice imati neku korist od toga. Iz ovoga se vidi da ste vi isti kao prethodnici.
Evo kako u Kruševcu izgleda privatizacija kada ste vi sadašnji prigrabili vlast. Kažem, prigrabili, jer radikali su osvojili vlast, a ne vi. Ovih dana čuveno preduzeće "Rubin" prodato je tajanstvenom kupcu zvanom Peconi, kažu Surčinac, a kažu da je hapšen u "Sablji". Isto kao i ranije, niko ne zna gde je zaradio taj novac. Zar to nije isto kao i ono što smo ranije kritikovali? Zapravo, ovo je verovatno vaš petooktobarski saborac.
Na ovom primeru privatizacije jasno se vidi da vi ne želite ništa da promenite. Naprotiv, nastavljate isto. U Predlogu izmena Zakona ništa se ne menja, a ne prihvatate odgovornost za ono što radite. Ako radnik odgovara za kvalitet i kvantitet svog rada, a poslodavac za organizaciju posla, sa ciljem da ima veći profit, kako vi mislite da nešto radite bez ikakve odgovornosti.
Morate u zakonu da predložite odgovornost i kazne za sve koji vrše prodaju preduzeća, i kolektivnu i pojedinačnu.
Kao postojeća vlast, vi nemate procenu uspešnosti privatizacije. I, zašto ne kažete istinu o ovome? Pitam se gde su ti naši intelektualci, ekonomisti, pravnici, inženjeri, novinari i ostali stručnjaci. Moraju se probuditi i podići svoj glas dok ne bude kasno. Radnici su opljačkani, obespravljeni i napušteni. Prijavite ih na tržište rada i ne primaju nadoknadu godinu ili dve, a nakon toga idu na ulicu. Nama radikalima je dužnost da vam ovo kažemo.
Vi zapravo ovim izmenama u privatizaciji nemate nikakav novi koncept. Nastavljate tamo gde su vaši prethodnici stali. Narod ovo mora da zna. Agencija ovim predlogom dobija još veću moć, bez ikakve odgovornosti. Mi radikali ćemo stati u zaštitu radnika i njihovih porodica. Ako ste im na silu oteli fabrike i iste rasprodali u bescenje, morate očekivati da oni te fabrike povrate, možda na isti način kako ste ih i oteli.
Gospodine ministre, na kraju, vi znate kakva je situacija u Hemijskoj industriji "Župa". Radnici "Župe" traže imena i prezimena ljudi iz Kruševca, kao i iz bivšeg režima, koji su prodali "Župu" i zašto je "Župa" morala da se proda kada je bila od strateškog značaja za Kruševac i čitavu Srbiju. Evo zašto: Hemijska industrija "Župa" slavi 51 godinu postojanja. Počela je kao fabrika plavog kamena 1934. godine, i to kao prva u Evropi. Da li bi vinogradi mogli da rode grožđe da nije bilo "Župe"? Da li bi ovaj deo Evrope koristio pijaću vodu da nije bilo "Župe", da li bi rudnici širom sveta mogli da rade i da se iz njih vadi ruda da nije bilo "Župe"? Odgovor je jednostavan – bez hemijske industrije "Župa" se nije moglo.
Zbog čega mora hitno da se reaguje, gospodine ministre? U "Župi" se trenutno nalazi 80 tona hlora u tri cisterne, jedna je rezervna koja služi za pretakanje, 420 tona sumporne kiseline, 240 tona sone kiseline, 80 tona ugljendisulfata ili vojni suzavac. On se nalazi pod vodom i pod vodenim zvonom, pa ako se ovo upali nema gašenja, eksplodira dokle god ga ima.
Na kraju hoćemo da znamo, ako je vlasnica "Župe" ispunila ugovor i dala garancije, a to se lako i vrlo brzo proveri, recite nam i pustite da ta firma može da radi. Možda je u pitanju nešto drugo. Možda ona nije smela da kupi ovu firmu, nego je trebalo da je kupi neko drugi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, diskusijom u načelu kritikovao sam rešenja ovoga zakona i kako je rasprava tekla, a pogotovo obraćanje resornog ministra, još više sam se uverio da sam bio u pravu kada sam rekao da je Predlog ovog zakona korak napred u odnosu na dosadašnji Zakon o radu.
Međutim, kada je u pitanju član 255. ovog zakona, sada tek vidim da je ovo pet koraka unazad. Amandman koji je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica na član 255, treba prihvatiti, a evo zašto.
Primena kolektivnih ugovora po članu 255. ovog zakona određena je Konvencijom Međunarodne organizacije rada, koja je pod brojem 98. Ta Konvencija je jednostavna i jasna, kao što je jasan i amandman koji je predložen od poslanika SRS. U isto vreme on je razumljiv kako za radnike, tako i za poslodavce i kao takav prihvatljiv.
Za koga on nije prihvatljiv? Naravno, za predlagača zakona, za Vladu, za nadležna ministarstva. Zakon još nije usvojen a oni se plaše. Od koga?
Boje se nezadovoljnih radnika koji će ostati bez posla, bez obzira na kolektivni ugovor, i od nestručnih i neuspešnih poslodavaca. Ministar je slušao svoje neuke savetnike koji sigurno nemaju pojma i "lio krokodilske suze" i ubeđivao ovaj parlament i radnike da je ovo najbolji zakon i da nudi najbolja rešenja za radnike. On tu tezu ne može odbraniti sigurno.
Pitam se ko je ovde krokodil, ja koji sam pomenuo radnike "14. oktobra", "Trajala", "Župe" ili ministar koji Predlogom ovoga zakona može progutati i radnike i sindikate i poslodavce, sve zajedno.
Gospodo narodni poslanici, Vlada i ministar moraju da znaju jedno, a to je sigurno istina, da se rad u mnogim firmama u Srbiji zasniva na sistemu "pođi–stani". Čas ima posla, čas nema, a naročito u građevinarstvu, preradi šumskih, poljoprivrednih proizvoda, kao i do juče solidnih firmi. Rad se odvija 20-30 dana, pa prekid, pa opet 15 do 20 dana, pa prekid, pa tako u nedogled. To je stvarnost.
Za sve je kriv bivši režim od 2000. do 2004. godine, u kome je učestvovao i bivši ministar, a on to vreme i ne spominje. Na kraju, iza udruženja radnika, poslodavaca, sindikata, treba da stoji stabilna vlada i jaka, ali sa SRS na čelu.
Pošto ministar nije tu, evo ga ulazi, moram da mu kažem da Srbija nije zemlja čuda, nego da je on čudan čovek, Srbija je zemlja u kojoj Sunce nikada ne zalazi, gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo gospodin Dragan Jovanović treba prihvatiti.
Ovim članom Vlada eliminiše rad mladih i nezaposlenih koji su napunili 30 godina života da mogu raditi na privremenim i povremenim poslovima preko studentskih i omladinskih zadruga. Diskriminacija mladih, kako je ovde predloženo, suprotna je svim međunarodnim konvencijama i nije u skladu sa studentskim i omladinskih zadrugama.
Pitam se zašto mlad čovek, koji nije našao radno zaposlenje u struci, a najčešće se radi o mladima koji su formirali porodicu u starosnom dobu od 30 i nekoliko godina, ne može da radi preko zadruge. To su poslovi koji kratko traju i najčešće nisu vezani za njihova zanimanja.
Zašto se ovoj populaciji mladih praktično zabranjuje da ove poslove rade i zarade neki dinar za svoju maloletnu decu. Poslodavac koji prekrši ovaj član može platiti kaznu i do milion dinara. Čovek koji ima zdravu pamet ne bi mogao da predloži ovakvo rešenje, odnosno ovakvu zabranu, diskriminaciju.
Ne razumem predlagača. Umesto da smo tim mladim ljudima, koji hoće i moraju da rade bilo koje ad hok poslove van struke, dali olakšice kroz poreze i doprinose, ovaj zakon im zabranjuje rad i poslodavcima preti visokim kaznama. U skoro svim zapadnim zemljama, kojima se vi navodno približavate, ovakvi poslovi su opterećeni dažbinama sa svega 20%, a vi ste rad preko omladinskih zadruga opteretili sa 65%, a uz to uvodite razne zabrane i diskriminacije za mlade, i kažnjavate poslodavce ako te zabrane krše.
Takođe ovaj član obavezuje poslodavca da sa svakim članom zadruge potpiše ugovor o radu. Ova odredba je suprotna odredbama Zakona o zadrugama, po kome član zadruge zastupa i predstavlja zadrugu. Možete li zamisliti koliko papira treba utrošiti ako svaki član treba da ima ugovor za svaki posao koji je potreban najčešće dan, dva ili nekoliko dana.
Ovaj predlog je besmislen i za poslodavca i za člana zadruge, a posebno za poslove u poljoprivredi, gde rade ljudi u grupama koji dele učinak rada i gde su česti prekidi rada zbog potreba posla i vremenskih uslova to jest nepogoda.
Zakonom o penzijskom osiguranju prethodna vlast je obavezala omladinske zadruge da prijavljuju i odjavljuju u PIO svaki posao, pa makar on trajao i jedan dan. Može se zamisliti koja je administracija prisutna kod zadruga i kod penzionih fondova, a moglo je da zadruga vodi evidenciju i jednom godišnje preda Fondu PIO sve podatke. Sada hoćete da im uvedete ugovore za svaki sitan posao i da to potpisuje svaki član zadruge posebno. Umesto da olakšate obavljanje ovih poslova, vi uvodite novu administraciju i poskupljujete cenu rada. Siguran sam da i vama nije jasno zašto ovo činite.
Kada je pre dve godine uvedeno obavezno penzijsko osiguranje za rad preko omladinskih i studentskih zadruga za 50% je smanjen posao preko zadruga, a povećan rad na crno. To je uradila prethodna dosovska vlast, koju smo fala bogu smenili. Preko 50% omladinskih zadruga su prestale da rade vašim rešenjem. U ovom zakonu hoćete da uništite i ostalih oko 100 omladinskih zadruga.
Tražim da prestanete da uništavate sve što vredi u ovoj Srbiji, već da pametnim zakonom pomognete razvoj. Ako to ne znate, a vidi se da ne znate, sklonite se sa vlasti, mi radikali znamo kako se to radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, o ovom zakonu o radu ću govoriti kratko i jasno da me razumeju svi. Zanatlija sam i ne znam da držim velike političke govore, kao ovi što predlažu zakon o radu. Oni mogu da pričaju do sutra, a da ih narod i obični ljudi ne razumeju ništa. Predlog zakona o radu, a o kome vodimo načelnu raspravu, jeste korak napred u odnosu na zakon koji je na snazi, a donela ga je tzv. demokratska vlast 2001. godine.        Međutim, i ovaj predlog zakona o radu može se nazvati zakonom o prestanku rada ili zakonom koji ne vodi računa o hiljadama radnika u Srbiji, koji svakodnevno ostaju bez posla i radnog angažovanja.
Isto tako, ovaj predlog zakona o radu daje velika ovlašćenja poslodavcima, velikom administriranju i izradi ogromne dokumentacije koju radnik mora da pripremi, a i da nauči odredbe zakona, raznih ugovora, obaveza i prava da bi radio i došao do nekakve zarade. Ovim predlogom zakona moraju da se daju veća prava radnicima i njihovim sindikatima, a posebno u onim preduzećima koja su iz bilo kog razloga na ivici poslovanja ili su u stečaju.
Treba istaći da svi radnici nisu pravnici i da mnogi od njih neće razumeti odredbe zakona koje sadrže veliki broj odredbi, direktiva Evropske unije. Naučiće oni i to, ukoliko zarade budu kao u zemljama Evropske unije. Veliki broj radnika iz sredine iz koje dolazim, gde su preduzeća bez perspektive za razvoj, pa se svi pitaju da li će odredbe zakona sve njih stimulisati da ne primaju minimalne, već zarade sa kojima mogu bolje da žive.
Oni ukazuju i na to da ovaj zakon konstituiše nova tela i organe koje će finansirati iz njihovih džepova, a to mogu da rade već konstituisana ministarstva. Zašto će socijalno-ekonomski saveti utvrđivati minimalnu zaradu pored Vlade i nadležnog ministarstva. Može li neko ministarstvo ili njihove službe da obavljaju poslove novoformiranog fonda solidarnosti, koji će trošiti novac više nego moj "14. oktobar" iz Kruševca.
U ovom zakonu ima dosta spornih članova. Radi kratkoće vremena i da bi moje kolege iz SRS rekli više i bolje od mene o ovom zakonu, samo ću da ukažem na članom 196. i 197. Ovaj zakon u pomenutim članovima obavezuje poslodavca da zaključi ugovor sa članom zadruge. Ova odredba je u suprotnosti sa Zakonom o zadrugama, a po kome zadruga zaključuje ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa poslodavcem, a ne sam zadrugar. Zadruge, a naročito na poslovima u poljoprivredi, upućuju 50 do 100 zadrugara na rad, a čija imena se navode na uputu za rad.
Može se zamisliti kako će izgledati rad po ovom predlogu zakona ako svaki zadrugar treba da zaključi poseban lični ugovor, a što je besmisleno.
Ovaj predlog zakona u članu 197. omogućava rad zadrugara do 30 godina starosti. Do sada je bilo do 35 godina, a izuzetno na poslovima u poljoprivredi i šumarstvu su mogli i stariji. Evidentno je da je sve više zaposlenih koji su stariji od 30 godina. Po ovom predlogu zakona, ova populacija, a relativno mladih ljudi, neće moći da radi na privremenim i povremenim poslovima, odnosno neće moći da budu upućeni na rad organizovano preko omladinskih zadruga, a što je takođe paradoks.
Ovaj predlog zakona u članu 196. omogućava poslodavcu da angažuje jedan broj radnika na poslovima koji traju kratko. Ukoliko su ti poslovi predviđeni pravilnikom o sistematizaciji, tu se čak i ne spominje broj izvršilaca. Znači, ukoliko poslodavac ima 10 radnika, zaposlenih npr. u vinogradu, on bi trebalo da bere grožđe dva meseca, za to vreme bi grožđe propalo. Postavlja se pitanje čiji je to interes. Dovoljno je ograničenje koje je u zakonu predloženo da su povremeni i privremeni poslovi oni koji ne traju duže od 120 radnih dana, nema potrebe za drugim ograničenjem.
Na kraju, Zakon o radu koji je doneo bivši režim DOS-a nas radnike je unakazio i nije valjao ništa. Oni su mislili da su najpametniji i nisu hteli ni sa kim da se konsultuju. Dolazim iz Kruševca, koji je 2000. godine bio između četvrtog i šestog mesta po bruto dohotku, a 2004. godine na 70 i nekom mestu. Godine 2000. na birou za zapošljavanju u Kruševcu je bilo između 4.000 i 8.000 radnika, a 2004. godine preko 35.000 radnika.
Vidite kakav je zakon doneo bivši režim DOS-a, pa da ne bi i ova vlada doživela istu sudbinu, predlažem da povučete ovaj zakon na doradu, jer vam ne valja ništa. Nije mi jasno da u ovoj vladi su sve sami eksperti, doktori i magistri, a da predlože ovako loš zakon o radu. Mislim da su ovaj zakon o radu predlagali oni koji nisu radili, niti imaju neko zanimanje, a od škole verovatno imaju dva razreda i knjige za treći.
Na kraju jučerašnje rasprave, gospodin ministar se sa povišenim tonom obratio nama poslanicima, iznerviran na primedbe poslanika na ovaj zakon o radu. Zamolio bih ga da dođe u Kruševac i da se radnicima "14. oktobra", "Trajala", "Župe", "Brusjanke" obrati ovakvim tonom i objasni zakon o radu, pa da vidimo kako će da prođe. Ministar kaže da smo mi pali s Marsa. Gospodine ministre, mi nismo pali sa Marsa, nego ste vi pali sa drveta na glavu i predložili ovakav zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na član 33. Predloga zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Član 33. stav 1. glasi: "Arbitar vodi raspravu, uzima izjave od strana u sporu i drugih lica i u postupku, izvodi dokaze i stara se da se u toku rasprave iznesu sve činjenice relevantne za odlučivanje". Stav 2. "Strane u sporu imaju pravo da se pred arbitrom izjasne o predmetu spora i odgovore na navode druge strane u sporu". Predlažem da se u članu 33. stav 1. reč "arbitar" zameni rečima "služba pravne pomoći", a isto i u stavu 2.  reč "arbitar" zamenjuje se rečima "služba pravne pomoći".
Poslanička grupa SRS podnela je amandman na Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, kako bi poboljšali zakon i uskladili ga sa Ustavom Republike Srbije, a najvažnije što bi ovo bilo jeftinije za građane. Zato vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite predloženi amandman na član 33. Predloga zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Na kraju da kažem, ja sam zanatlija, u bivšoj Jugoslaviji na takmičenju metalskih radnika četvorostruki prvak u autogenom zavarivanju i jedino je što znam sigurno da su ovaj zakon predložili oni koji nikada ništa nisu radili niti su imali kakvo zanimanje.
Poruka radnika Rasinskog okruga ministru i Vladi da nam ne drže više predavanje o zakonima koji se tiču nas radnika, jer mi ako hoćemo da slušamo predavanja upisaćemo fakultete i slušati pametne ljude, a ne njih.