Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na Poslovnik, na čl. 225. i 226.
Prošlo je 14 dana od kada je izvršen teroristički napad na moju porodicu u Zvečanu, na Kosovu i Metohiji. Nakon 14 dana ja saznajem da je ovde prezentovana jedna lažna informacija, da je to učinjeno samo zato što sam se prijavila na kosovske izbore. Želim još jednom da pojasnim neke stvari koje sam pojasnila ispred mnogo novinara na Odboru za Kosovo i Metohiju.
Stranka G17 plus se nije, kao stranka, prijavila za kosovske izbore. Prijavile su se tri građanske inicijative. Između ostalog, ja sam bila na jednoj listi, u opštini Zvečan. Valjda vam je dovoljno jasno da niko ne silazi s konja na magarca, ako moram tako da kažem, i da je sasvim normalno da ja, kao poslanik, ne bih sišla na mesto opštinskog odbornika.
Zaista vas molim da me ne prekidate. Ovo su jako ozbiljne stvari. Ne bih poželela nikom da se dogodi što se meni dogodilo, da se poželi smrt i uništenje vaše porodice.
Dakle, da pojasnim zašto sam to uradila, to je da se pojasni situacija gde su trošene pare iz budžeta Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, na šta sam skretala pažnju sve vreme na zasedanjima Odbora za Kosovo i Metohiju, a gotovo sam sigurna da dve trećine ovde zna istinu. Molim vas da, ako procedura to dozvoljava, svi uzmete transkripte sa Odbora za Kosovo i Metohiju i pročitate ono što je govorila Stojanka Petković i tu, zapravo, leži odgovor na sve to.
Na osnovu informacija koje dobijam u zadnje vreme, a posebno ove koju sam sinoć dobila, još uvek sam jako uplašena za bezbednost svoje porodice. Sada vam javno kažem da, ukoliko se moja porodica ne obezbedi, ja ću biti prinuđena da stavim kuću na prodaju i iselim se.
Sada postavljam sledeće pitanje: zašto još uvek, ni posle 14 dana, Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za bezbednost nisu zasedali i doneli zaključak? Ja imam poruku sa Kosova, ali vas pitam koja je vaša poruka. Ne bih želela da se bilo kome ovako nešto dogodi. Možda ću ja biti prvi Srbin koji će se sa Kosova iseliti zbog Srba. Hvala.

Zahvaljujem. Zaista ne želim da danas bilo ko ubira političke poene na osnovu moje nesreće.
Gospodine Dačiću, vi i vaša partija biste najmanje imali pravo da ovako diskutujete po pitanju mene lično i vladajuće koalicije. Posledice vaše politike najbolje oseća narod koji je ostao na Kosovu i Metohiji.
Ovo što se dogodilo, ovo što Stojanka Petković kaže i ukazuje na neke greške koje se dešavaju, pa i u vladajućoj koaliciji, nije ništa pogrešno i nije ništa strašno.
I još nešto da vam kažem. Gospodine Dačiću, želim da me slušate. Ja nisam izlazila na kosovske izbore. Dakle, pogrešno ste obavešteni. Onog momenta kada smo dobili informaciju od Vlade Republike Srbije da Srbi treba da bojkotuju izbore, javnosti smo saopštili i pozvali sve građane da ne izađu na izbore, povukli liste, sada već mesec dana, tada je bilo tri nedelje, unapred. I niko nije izašao na izbore. Dakle, ne možete ovde da plasirate da je G17 plus izašao na kosovske izbore. Mi smo povukli listu onog momenta kada smo došli do informacije da je Vlada Republike Srbije rekla da ne treba da se izađe.
Nikada ne bih poželela da se vama to dogodi, ni bilo kome, ni onima koji su to meni počinili, samo hoću danas u javnosti da vam kažem - zašto Odbor, kada sam javno i glasno pred svim novinarima rekla da se meni preti, zašto niko nije skrenuo pažnju nego se meni sutradan dogodio atentat? Danas vam javno kažem da sam dobila još jednu informaciju, da je moja porodica ponovo ugrožena. Ukoliko mi se išta desi, to znači da ste svi znali i to ne umanjuje odgovornost nikoga od vas, da li ste u vladajućoj ili opozicionoj partiji. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku član 225. i 226. Postaviću dva pitanja resornim ministarstvima, a na osnovu zahteva Saveza penzionera Kosova i Metohije, po pitanju pokretanja inicijative za izmenu i dopunu Zakona o PIO i uvođenju kosovskog dodatka.
Naime, više od 20.000 penzionera koji žive na Kosovu i Metohiji penzionisali su se po zakonu od 1. januara 1992. godine čime je napravljena velika šteta i nepravda. Time su dovedeni u situaciju da imaju za 50% nižu penziju od penzionera koji su se penzionisali po novom Zakonu Srbije, nadalje od 1. januara 1992. godine, kada je prestao da važi Zakon o penzionisanju na Kosovu.
Tako je prema ovoj grupi penzionera učinjena teška nepravda koja se godinama provlači i disproporcije se sve više uvećavaju, jer se ovo pitanje godinama ne rešava, a njihovi zahtevi se ignorišu i od Vlade RS i od nadležnih resornih ministarstava.
Radi vašeg saznanja, u vremenu od 1975. do 1988. godine najveći broj radnika ''Trepče'' u pogonima širom Kosova – Zvečan, Leposavić, Priština, Peć, Đakovica, Gnjilane, Novo Brdo, proizveden je u penzionere, uglavnom zbog politike koja se vodila na Kosovu za poboljšanje nacionalne strukture zaposlenih, u odnosu pet na jedan u korist Albanaca, navodno, zbog teških uslova rada, a isto se odnosilo na ostala društvena preduzeća i ustanove na Kosovu, i u zdravstvu, prosveti, sudstvu i organima lokalne samouprave.
Na taj način stvoren je presedan kod velikog broja penzionera, čak oko 50% ukupnog broja penzionera na Kosovu, od kojih u pojedinim opštinama i preko 70% čine radnici i invalidi ''Trepče''.
Dakle, moje prvo pitanje, koje su penzioneri tražili da postavim, jeste, a s obzirom na to da se sada prave izmene i dopune Zakona o PIO u Srbiji – da li postoji mogućnost da se nivelišu penzije penzionera koji su se penzionisali po starom Zakonu koji je važio do 1. januara 1992. godine, sa penzijama penzionera koji su se penzionisali nakon 1. januara 1992. godine i time se poboljšao status penzionera na Kosovu.
Drugo pitanje, koje su penzioneri tražili da postavim, jeste to što se u zaključku Vlade RS, kojim je rešen status državnih organa, organizacija, javnih službi, status lokalnih jedinica i svih zaposlenih u tim organima, regulisao na taj način što imaju lični dohodak plus 100% kosovski dodatak, dakle, u prosveti, zdravstvu, lokalnoj samoupravi i socijalnoj zaštiti i sve ostale kategorije su time zaštićene, osim penzionera koji se nalaze na KiM.
S obzirom na to da penzioneri na Kosovu čine jednu trećinu populacije i s obzirom na to da se nalaze u teškoj životnoj situaciji, da su u nemogućnosti korišćenja poljoprivrednog zemljišta...
(Predsednik: Vreme.)
...završavam, da je njima život ugrožen, tražim i postavljam pitanje, takođe, nadležnom ministarstvu, da se iznađe mogućnost da se svim penzionerima, iz radnog odnosa, porodičnim penzionerima, zemljoradničkim penzionerima, dodeli naknada u vidu od kosovskog dodatka od 100% u odnosu na njihove penzije koje primaju. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 104, povreda dostojanstva Skupštine.
Danas treba da se vratim na Kosovo i Metohiju i treba da kažem srpskom narodu šta smo mi danas zapravo radili. Moram da im kažem da mi imamo jedan izgubljeni dan. Da li znate, gospodo, koliko za Srbe na Kosovu i Metohiji znači i jedan sat, a ne jedan dan?
Srbi sa Kosova i Metohije imaju uprte oči u ovaj dom, u Narodnu skupštinu Republike Srbije da reši njihove probleme, da reši njihov povratak, njihova ljudska prava, njihovu imovinu. Srbi 10. decembra sa zebnjom očekuju rešenje njihove sudbine, jer im se preti da će biti proterani. Srbi očekuju da mi ovde rešavamo njihove probleme i da im pomognemo u tome.
Da li znate koliko je teško kada ne znate u kojoj ćete se državi probuditi. Ne znate jednoga dana čiji ćete građani biti. Molim vas da se vratimo na temu dnevnog reda i molim vas, gospodine, da me ne prekidate, nisam vas prekidala, saslušala sam vas. Ako se zaklinjete da hoćete i možete da rešavate probleme Srba sa Kosova i Metohije, koji su sada akutni i krizni, i pitanje svih nas, pitanje međunarodne zajednice, molim vas da se vratimo na temu dnevnog reda u ime tog naroda, u ime Srba sa Kosova i Metohije.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, poštovani poslanici, poštovani ministre, ja ću danas govoriti o zakonu o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju i na taj način pokušati da ga približim i pojasnim gledaocima.
Posle osamostaljenja Crne Gore nastala je potreba da se odnosi sa njom u oblasti socijalnog osiguranja urede međusobnim sporazumom. Pregovori delegacija dve države rezultirali su potpisivanje ovog sporazuma, 17. decembra 2006. godine, između ministra Slobodana Lalovića i Miodraga Radunovića. Sporazum je zasnovan na opšteprihvaćenim principima i standardima koje predviđa Uredba EU 1408/71 koja reguliše socijalno osiguranje radnika migranata. To podrazumeva princip jednakog tretmana osiguranika dveju strana, izjednačenost teritorije Srbije i Crne Gore u korišćenju i stvaranju prava, sabiranja staža osiguranja itd.
Ovaj sporazum ne potvrđuje pravo na davanje za period pre njegovog stupanja na snagu, ali se primenjuje na osiguranje i osigurane slučajeve nastale pre njegovog stupanja na snagu. Za utvrđivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski staž, koji je prema pravnim propisima država ugovornica, Srbija i Crna Gora, ostvaren pre njegovog stupanja na snagu, pri čemu se poseban staž uzima u priznatom trajanju samo ako je ostvaren pre 1.1.1965. godine.
Sporazum se ne odnosi na vojne osiguranike.
Sporazum se zaključuje na neodređeno vreme, ali i Srbija i Crna Gora ga mogu u tekućoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem otkazati sa poslednjim danom te godine, pri čemu otkazni rok ne može biti kraći od šest meseci. Ovaj sporazum se odnosi na sledeće pravne propise: o penzijskom i invalidskom osiguranju, o zdravstvenom osiguranju, o zdravstvenoj zaštiti i materinstvu, osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, osiguranju za slučaj nezaposlenosti i o dodatku za decu.
Prema ovom sporazumu, obaveza osiguranja određuje se prema pravnim propisima one države ugovornice u kojoj lice radi ili obavlja delatnost, što važi i u slučaju kada se sedište poslodavca nalazi u drugoj državi ugovornici, osim u sledećim slučajevima – ako poslodavac sa sedištem u jednoj državi ugovornici uputi zaposlenog u drugu državu, na njega se, najduže do kraja 24. kalendarskog meseca, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji; ako lice koje obavlja samostalnu delatnost u jednoj državi ugovornici, ode u drugu državu ugovornicu radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, najduže do kraja 12. kalendarskog meseca, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice kao da je na njenoj teritoriji zaposlen; ako preduzeće sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice uputi zaposlenog u poslovnicu ili stalno predstavništvo na teritoriji druge države ugovornice, na njega se primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je zaposlen na njenoj teritoriji; na zaposlene u državnim i javnim službama, koji su upućeni u drugu državu ugovornicu, primenjuju se oni propisi države ugovornice koja ih je uputila itd.
Radi efikasnijeg sprovođenja ovog sporazuma kao organi za vezu dve države ugovornice određuju se, u Srbiji organizacija socijalnog osiguranja i u Crnoj Gori nadležno ministarstvo.
Dakle, nadležni organi dve države ugovornice treba posebnim sporazumom da utvrde način primene ovog sporazuma, koji sa njim stupa istovremeno na snagu. Organi za vezu dve države ugovornice utvrđuju mere za sprovođenje ovog sporazuma.
Takođe, nadležni organi i organi za vezu dve države ugovornice će se međusobno obaveštavati o svim preduzetim merama za sprovođenje Sporazuma i svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma.
Zatim, države će pružati uzajamnu besplatnu pravnu i administrativnu pomoć. Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj organizaciji, odnosno instituciji jedne države ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu, nosiocu ili nekoj drugoj organizaciji, odnosno instituciji druge države ugovornice.
Takođe, zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne države ugovornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj organizaciji, odnosno instituciji te države, mogu se, u istom roku, podneti i organu, organizaciji ili instituciji druge države ugovornice.
To, takođe, znači da javne isprave, potvrde ili dokumenta koje u cilju primene ovog sporazuma izdaju organi jedne države ugovornice, smatraju se važećim i za organe ili nosioce druge države ugovornice.
Nosilac nadležan za pružanje davanja prema ovom sporazumu svoju obavezu izvršava isplatom novčanih davanja u svojoj nacionalnoj valuti.
Tako će izvršna rešenja u oblasti socijalnog osiguranja, odnosno isprave i izvršne odluke sudova jedne države ugovornice biti priznate i u drugoj državi ugovornici, osim ako je priznanje u suprotnosti sa javnim poretkom države u kojoj treba da se prizna isprava ili odluka.
Na kraju, ono što je bitno da naglasim jeste da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna novčana sredstva u budžetu Republike Srbije, pa je u tom i u svakom drugom pogledu ovaj zakon prihvatljiv. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, poštovani predsedniče, poštovani predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je već pet i po meseci od kada je Narodna skupština Republike Srbije vodila raspravu, usvojila Rezoluciju i dala pun mandat pregovaračkom timu da nastavi pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Do dana današnjeg, pregovarački tim nije obavestio Skupštinu o onome šta se dešavalo u Beču, čime su parlament i poslanici u njemu gurnuti u drugi plan, pa su do informacija dolazili putem različitih sredstava informisanja.
Ovakav odnos pregovaračkog tima i državnog vrha prema parlamentu za tako važno, bitno i značajno državno pitanje je nedopustiv, ako se vrlo dobro zna da su se sve vodeće zemlje u svetu, osim nas poslanika, veoma aktivno bavile u proteklom periodu
Posle navodno održanih pregovora u Beču, gde su dva pregovaračka tima iznela svoje suprotstavljene stavove, Marti Ahtisari je izradio plan zasnovan na stavovima i težnjama albanskog pregovaračkog tima o nadgledanoj nezavisnosti Kosova i Metohije i isti uputio na razmatranje u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Ovakav plan Martija Ahtisarija u svim elementima apsolutno je neprihvatljiv za celokupnu srpsku zajednicu, kao i za stranku G 17 plus. Na osnovu ovakvog plana Martija Ahtisarija, SAD i neke članice Evropske unije pokušavale su u šest navrata da donesu novu rezoluciju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, što bi značilo da ingerencije i odgovornost nad Kosovom preuzima Evropska unija, čime bi se Rezolucija 1244 stavila van snage i time Kosovo izvuklo iz suvereniteta i integriteta Republike Srbije. Samim tim otvorio bi se put ka nezavisnosti naše južne Pokrajine.
Državna diplomatija i principijelni stavovi Ruske federacije doprineli su da se odbace svih 6 predloženih rezolucija u Savetu bezbednosti UN, pa se može reći da je zajednički vođena politika Beograda i Moskve otvorila period novih pregovora između Beograda i Prištine, koje sada treba iskoristiti.
Posle niza diplomatskih pritisaka i pokušaja da se nezavisnost nametne pravom sile, a ne silom prava i argumenata, prenošenje procesa pregovora sa Saveta bezbednosti na Kontakt grupu može da čini trenutno olakšanje za državnu diplomatiju i pregovarački tim, jer im pruža mogućnost bolje pripreme za novu rundu pregovora sa Prištinom.
Neprihvatanje Ahtisarijevog plana i nedonošenje rezolucije u Savetu bezbednosti UN o konačnom statusu Kosova aktuelni albanski političari promovišu kao pretnju da će pronaći alternativne načine i puteve da dođu do nezavisnosti, što ne isključuje i samoproglašenje u parlamentu Kosova, koje je nedavno najavio i sam premijer Kosova Agim Čehu.
Ovakve izjave koje predstavljaju pretnju srpskom narodu na Kosovu jesu proizvod obećanja i izjava najviših srpskih zvaničnika američke administracije da će Kosovo biti nezavisno na ovaj ili onaj način do kraja godine i da taj proces ne može niko da ometa.
Ukoliko i kada dođe do samostalnog proglašenja nezavisnosti Kosova i unilateralnog priznanja pojedinih zemalja u svetu, mišljenja sam da bi to dovelo do katastrofalnih posledica po srpski narod na Kosovu i Metohiji i njihovu bezbednost i opstanak, kao i mir i stabilnost u čitavom regionu, što bi i Srbiju dovelo u ozbiljan položaj daljeg preispitivanja diplomatske saradnje sa tim državama.
Ako dođe do novih pregovora vođenih putem šatl-diplomatije, održavanja međunarodne konferencije ili direktnih pregovora o statusu Kosova, bojim se da međunarodno nadziranje autonomije za Kosovo i Metohiju, koje je srpski pregovarački tim predložio na poslednjim pregovorima sa Prištinom, održanim u Beču, nije najpovoljnije rešenje za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji. Zašto to kažem?
Poznato je da je autonomija iz 1974., godine, kada je Kosovo imalo svoj Ustav, kada je Pokrajina bila u sastavu Republike Srbije, odnosno tadašnje Jugoslavije, i kada je JNA bila prisutna i obezbeđivala sve državne granice, Srbija ni tada nije imala pravni suverenitet, odnosno zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast.
U tom periodu je došlo do najvećeg progona i iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije.
Dakle, stranka G17 plus, poznato je, zalaže se za mirno i kompromisno rešenje između Beograda i Prištine, koje bi dovelo do trajnog mira i stabilnosti u ovom delu Evrope.
Nadam se da će nov pregovarački tim, kao i državni politički vrh, dovesti do takvog rešenja da će Kosovo i Metohija ostati pod državnim i pravnim suverenitetom Republike Srbije i da će svaki srpski i nealbanski stanovnik, ma gde živeo na prostoru Kosova i Metohije, biti zaštićen.
To bi podrazumevalo i ispunjenje životnih standarda koje garantuje Rezolucija 1244, što znači mir, bezbednost, povratak i ekonomski prosperitet srpskog življa i bolji kvalitet života na prostoru Kosova i Metohije kao osnovni uslov ostanka i opstanka.
Obzirom da iz Brisela najavljuju da će na stolu biti otvorene sve opcije rešenja statusa Kosova i Metohije, mišljenja sam da i naš pregovarački tim treba izraditi druge planove, kako bi bili spremni za svaki smer ili pravac vođenja daljih pregovora. Bilo koje rešenje koje bude doneto u Kontakt grupi mora biti vraćeno na usvajanje u Savet bezbednosti UN, jer je to jedini legitimni organ koji može doneti takvu odluku. Sve drugo bilo bi kršenje svih međunarodno donetih dokumenata.
Stranka G17 plus će danas glasati za Rezoluciju, jer je od izuzetne važnosti da ovaj parlament donese jedinstven stav prema pravednom rešenju kosmetskog problema, čime bi se dala i puna podrška pregovaračkom timu da učestvuje u daljim tokovima pregovora sa Prištinom.
Na kraju, da još jednom naglasim da je pre svega potrebno srpsko jedinstvo na Kosovu i Metohiji, kao i obaveza pregovaračkog tima da Narodnu skupštinu Republike Srbije redovno obaveštava kako teku pregovori i koja su dalja rešenja moguća. Zahvaljujem.

Pošto se sve vreme promoviše paritet između juga Srbije, gospodine Halimi, i Kosova i Metohije, želim da vas obavestim, vi ste nezadovoljni i neobavešteni o budžetu koji je namenjen teritoriji sa koje dolazite. Postavila bih vam jedno pitanje, šta biste rekli kada bih vam kazala činjenicu da je, recimo, opština Zvečan za 2007. godinu, iako je predala šest projekata za Nacionalni investicioni plan, dobila budžet 0,00. Jedina sredstva koja su odobrena iz 2006. godine, a nastaviće se u 2007. godini, jesu 124.000 evra za 24 stambene jedinice za izbegličko naselje u Malom Zvečanu.
Šta biste drugo rekli, a postavila bih to pitanje takođe i gospodinu ministru, ako jedna dečja ustanova, iz koje ja dolazim, "Lane", koja broji 48 radnika i 300 dece, što na celodnevnom, što na predškolskom pripremnom programu, nema od januara pa zaključno sa aprilom mesecom para da uplati doprinose za lični dohodak, samo zato što se načelnici za društvene delatnosti i finansijski sektor prosto iživljavaju pa nam daju manje novca nego koliko im prosledimo kao zahtev za isplatu ličnog dohotka. O tome da nemamo ni dinar materijalnih sredstava za 300 dece, i o tome da preživljavamo samo od 2.000 dinara, koliko je mesečni iznos za celodnevni boravak koji roditelji uplaćuju za ishranu dece, i da se od toga snabdevamo, što za ishranu, što za materijalne troškove, neću ni da govorim.
Dakle, hoću da kažem da postoji jedna sasvim druga situacija na Kosovu i Metohiji, mnogo teža nego što je vaša i situacija o kojoj vi govorite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo kolege poslanici, ja sam Stojanka Petković, poslanik G17 plus iz Zvečana sa Kosova i Metohije.
Rešenje statusa Kosova i Metohije je jedno od najtežih istorijskih pitanja pred kojima se nalazi srpski narod i država Srbija.
Plan Martija Ahtisarija daje jednostran pristup prema albanskoj zajednici, jer su dati svi atributi ustavnosti i državnosti, nekakvog oblika nezavisnosti, pa je kao takav za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji u potpunosti neprihvatljiv, a posebno u stavovima koji krše suverenitet i integritet Republike Srbije.
Što se tiče statusnog rešenja za Kosovo i Metohiju, svako rešenje mora biti u saglasnosti sa međunarodnim pravom, gde se mora hitno preduzeti snažna diplomatska akcija na svim nivoima kako bi se Kosovo sačuvalo u granicama Srbije.
G17 plus se zalaže za mirno i kompromisno rešenje, odnosno dogovorno između Albanaca i Srba, gde neće biti pobednika i gubitnika, za jedno pravo rešenje koje će doneti mir i stabilnost i na Kosovu i u čitavom regionu, gde će svi Srbi sačuvati svoj ponos, a Srbija sačuvati svoj obraz.
Šta je još tako bitno u ovom trenutku? Pregovarački tim se mora izboriti za ekonomski prosperitet i finansijsku poziciju srpskog naroda u posebnim zonama na KiM, gde se mora obezbediti maksimalna ingerencija u oblasti pravosuđa, bezbednosti i lokalne samouprave.
Mora se založiti za finansiranje svih institucija koje je Srbija i dosad finansirala, a misli se na prosvetu, zdravstvo, lokalnu samoupravu i socijalnu zaštitu, gde bi postojala vertikalna veza sa Srbijom.
Izboriti se za pravilnu decentralizaciju i mogućnost povezanosti opština sa većinskim srpskim stanovništvom u posebnim zonama, finansiranje kroz Nacionalni investicioni plan, u infrastrukturi, u stanogradnji, u zapošljavanju, u stvaranju životnih uslova za srpsko življe na Kosovu, bez monitoringa Prištine, jer to je jedino rešenje.
Jedino tako i na taj način se Srbi mogu zadržati na tim prostorima. U suprotnom, krenuće novi egzodus i Srba neće biti na Kosovu. Koliko bude nas Srba na Kosovu, toliko će i država Srbija biti prisutna na tom prostoru.
Poštovani poslanici, danas bih želela da sa ove govornice pošaljem jednu snažnu poruku svim srpskim političarima, parlamentarnim i vanparlamentarnim strankama na Kosovu i Metohiji. Braćo i sestre, parlamentarni izbori su prošli.
Došao je trenutak kada se srpski narod na Kosovu i Metohiji ne može deliti po stranačkoj pripadnosti.
Moramo se ujediniti. Nema straha, nema panike. Ovo je naša borba, za naš sopstveni opstanak na Kosovu, za nas, za našu decu, za naše Kosovo, za našu imovinu, jer niko nam ga neće sačuvati, a ni Beograd, ako smo posvađani i razjedinjeni. Hvala lepo.