Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li smo se mi borili za demokratiju u kojoj je normalno da se sile zakoni? Da li smo se borili za demokratiju u kojoj je još normalnije da se zakon svesno krši, makar to činio predsednik SO Knjaževac, predsednik Opštine Knjaževac, njihovi odbornici ili čak i ministar koji sedi u Vladi?
Danas govorim, tražim objašnjenje i pitam u ime stotinak zaposlenih u OŠ "Dimitrije Todorović-Kaplar" i u ime roditelja oko 1.000 đaka koji pohađaju ovu školu. Baš kao što matični zakon kaže, odnosno Zakon o sistemu obrazovanja i vaspitanja, školski odbor se sastoji od devet članova. Tih devet članova su sledeći članovi: tri predstavnika roditelja, tri predstavnika zaposlenih i tri predstavnika lokalne samouprave. Baš posle ovog zakona sprovedeni su i izbori tajnim glasanjem, gde su nastavničko veće i savet roditelja izabrali svoje predstavnike, gde je republički prosvetni inspektor utvrdio da je cela procedura izbora u potpunosti ispoštovana, ali to najčudnijoj koaliciji u Srbiji nije bilo dovoljno da imenuje školski odbor, tako da je SO Knjaževac odbila da imenuje školski odbor.
Naložili su da se izbori još jednom organizuju i nastavničko veće i savet roditelja su još jednom izabrali svoje predstavnike. Republički prosvetni inspektor je još jednom utvrdio da je celokupna procedura za izbor bila ispoštovana. Međutim, ova čudna koalicija, koju čine DS, SNS, LDP, SPS i bivši odbornici DSS, je prosto na najprimitivniji način pogazila osnovno načelo demokratije, a to je da se bira i da se bude biran i odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Ova čudna knjaževačka koalicija u stvari vrlo često pokazuje da nije zainteresovana za poštovanje zakona i volje građana Knjaževca i da jedino što njih interesuje u stvari jeste partijsko postavljanje direktora i proizvodnja mnogobrojnih afera, što, u stvari, i karakteriše njihov rad u poslednje tri godine u Knjaževcu.
Da se vratimo na temu. Brže bolje su resornom ministru Žarku Obradoviću prosledili predlog za imenovanje privremenog školskog odbora. Da stvar bude još gora, ministar Obradović je imenovao privremeni školski odbor i na taj način pokazao da postoji nešto jače od zakona, nešto jače od interesa dece, roditelja i nastavnika koji rade u toj školi. U tom školskom odboru sada sedi pet članova SPS i četiri člana DS. Ovde moram da napomenem da su u nastavničko veće i saveta roditelja izabrali nestranačke ličnosti i prvi i drugi put i da su prvi i drugi put birali jedne te iste ljude, što samo po sebi pojačava njihovu legitimnost i dodatno usporava poteze koji su vukli lokalni moćnici i resorni ministri.
Ovi ljudi u ovakvom imenovanom privremenom školskom odboru su predložili svog kandidata za novog direktora, organizovali su glasanje u kolektivu. Taj direktor je dobio 19 glasova, bivši direktor je dobio 102 glasa ljudi koji rade u toj školi. Posle ovog debakla ministar je odbio da da saglasnost za imenovanje ovog čoveka. Naravno, stigao je savet iz ministarstva da se posle određenog vremena još jednom organizuje glasanje u kolektivu, što je privremeni školski odbor i uradio, ovog puta u svestranu podršku predsednika SO, predsednika Opštine i nekoliko odbornika i oni su uspeli da izlobiraju još dodatna tri glasa, tako da je njihov kandidat dobio sada 22 glasa, a bivši direktor 88 glasova.
Posle ovoga sam ministra molio samo jednu jedinu stvar, a to je da poštuje zakon. Međutim, izgleda da su unutra partijska lobiranja učinila svoje. Ministar je dao saglasnost čoveku kome prethodno nije dao saglasnost. Na ovom mestu imam nekoliko pitanja za ministra Obradovića. Prvo, zašto kandidatu za novog direktora prvi put nije dao saglasnost? Drugo pitanje, zašto je kandidata za novog direktora drugi put dao saglasnost, ako je i prvi i drugi put zakon jednako kršen?
Moje treće pitanje je da li je moguće da je unutar partijski interes toliko bitno da može da pogazi osnovni postulat demokratije, a to je pravo da se bira, da se bude biran, jer ovo pravo je uskraćeno i roditeljima i nastavnicima koji rade u toj školi.
Zamolio bih i ministra Milana Markovića da se pozabavi ovom opštinom, jer knjaževačka vlast redovno krši zakon i to na dva načina. Ponekad uglušujući se o sve odredbe zakona, a ponekad prisvajajući nadležnosti koje po zakonu prosto ne pripadaju, pa se tako, recimo, u Knjaževcu zakazuju sednice sa jednom tačkom dnevnog reda gde se donosi jedan jedini zaključak, a to je da se smeni direktor koga, u stvari, može da postavi i smeni jedino republički organ. Taj radni dan SO košta oko 50 hiljada dinara. Za Knjaževac to nije malo, a sa tim parama su mogli nešto da poprave u gradu.
Moram da pozovem nadležne organe da već jednom utvrde činjenično stanje, zato što se knjaževačka vlast bavi redovno pomaganjem organizacije štrajka u Domu zdravlja i na taj način najdirektinije ugrožava normalan život građana Knjaževca. Ide se i korak dalje, što je zaista nezamislivo, da oni u jednom delu i finansiraju taj štrajk, pa se tako u samoj zgradi SO štampaju plakati na kojima piše "štrajk" ili se fotokopiraju te iste plakate.
(Predsedavajući: Pet minuta.)
Sa druge strane, kažu da nemaju dovoljno para za zdravstvo, kada u opštinskom budžetu za celu 2011. godinu za zdravstvo opredele neverovatnih 10 hiljada dinara, kako bi pomogli očuvanju zdravlja u Knjaževcu.
Ljudi koji se bave opštinom Knjaževac, zaista se retko bave svojim poslom, a demokratiju su srozali na najniži mogući nivo koji je tamo ikada postojao.
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
Molim vas da zajedno stanemo u zaštitu zakona i zaštitimo osnovni postular demokratije – pravo ljudi da biraju i da budu birani. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas sam veoma srećan zato što je ovaj zakon napokon došao na dnevni red, ali pre toga ću ipak morati na trenutak da se osvrnem i da možda krenem sa onim sa čime sam hteo da završim.
Ne mogu da ostanem nem i kako god da se pravim, nisam čuo prethodna dva govora, zato što i pored svog truda da se ovaj zakon predstavi onakvim kakav nije, jednostavno, koliko puta ste upali u kontradiktornost da je to prosto neverovatno.
Sećam se što ste pričali juče i sećam se šta ste pričali prošle i pretprošle nedelje. Ne mogu da shvatim da li ste vi protiv država EU ili ste za njih? Juče i pretprošle nedelje pričate sve najgore o tim državama, a danas kažete nešto mnogo bolje nego što mi sada ovde predlažemo.
Trudite se da uporedite neuporedivo. Vrlo dobro sam sve ovo shvatio. Prosto, nisam mogao a da ne ukažem na to da iz dana u dan upadate u kontradiktornost. Zašto sam srećan danas? Zbog toga što je cela ova priča krenula još pre nekoliko godina kada sam još uvek bio predsednik omladinske mreže moje stranke, kada sam sa mojim saradnicima hteo i razgovarao o tome šta je to što bi naša država trebalo da promeni i da uvede neke nove uslove kako bi život mladima u ovoj zemlji bio bolji.
Došli smo do nekih ideja i naravno, pozvali tadašnjeg poslanika, tadašnjeg predsednika demokratske omladine, gospodina Vučkovića i isto tako smo pozvali svoje kolege, predsednike omladine iz drugih stranaka koje su danas zastupljene u ovoj skupštini. Na tom sastanku jedino nisu došli predstavnici omladine LDP-a i SRS-a. Toliko o tome koliko se vi brinete o mladima. Brinete se o vašim funkcionerima, a ne o mladima.
Imali smo prvi, pa drugi, pa treći, pa ko zna koji, mislim, peti, šesti, sastanak i dogovorili se da svi zajedno tražio od svojih seniora u svojim strankama osnivanje ministarstva za mlade, nacionalnu strategiju za mlade, kancelarije za mlade kao neko telo koje će na lokalu mladim ljudima u malim mestima pomagati da bolje žive i, šta da vam kažem, danas je zakon o mladima tu, pošto već imamo ministarstvo za mlade, pošto smo 2008. godine usvojili Nacionalnu strategiju za mlade, a 2009. godine usvojili Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade u kome je definisan Zakon o mladima. Čini mi se da smo prošle godine rekli da ćemo do kraja isteka godine usvojiti Zakon o mladima. Mislim da to ističe negde polovinom avgusta, ta godina mladih, ako se dobro sećam. Prema tome, i to smo uspeli.
Mogu da razumem negodovanje opozicije zato što mi čak i svoja predizborna obećanja ispunjavamo, možda i pre roka, ali to su činjenice.
Sa druge strane, ako govorimo direktno o zakonu, još više sam srećan danas zato što se prvi put u istoriji naše države u ovom visokom domu raspravlja o zakonu o mladima. U našoj državi imamo oko milion i po mladih do 30 godina, što čini negde oko 20% stanovništva naše zemlje. Imamo različite grupe mladih ljudi, neki su aktivni a neki neaktivni. Među onim aktivnim imamo aktivne koje interesuje kultura, neke interesuje sport, neke treće interesuje nešto drugo. To su ljudi sa različitim potrebama i sa različitim idejama i neko se malo bolje snalazi u razgovorima sa birokratijom i administracijom, a neko malo lošije, pa sve to ide malo sporije.
Kada sam 2001. godine, tačno pre 10 godina dao uslov za drugu godinu, kada sam odslušao prvu godinu i dao drugu godinu i vratio se u moj Knjaževac, sa svojim prijateljima iz gimnazije sam formirao studentski savet Knjaževca. Upravo smo hteli da se bavimo ovako nečim čime se sada godinama unazad bave kancelarije za mlade. Hteli smo da uradimo jednu akciju u centru grada, međutim, kada smo otišli da prijavimo skup, onda je bilo – ko to prijavljuje, ko je odgovoran i na kraju je ispalo da moramo da registrujemo udruženje građana, da moramo da damo svoje lične karte i da moramo da napišemo statut, da moramo da platimo takse. Tu smo akciju umesto u junu održali tek u drugoj polovini avgusta i to smo, moram da priznam, ovde sa ovog mesta, imali, da tako kažem, političku podršku tadašnjeg rukovodstva samo da nam pomogne da se registrujemo i ništa drugo, da bi mogli da odradimo tu akciju.
Još jedna zanimljiva stvar. Kosili smo travu u Timoku koji prolazi kroz Knjaževac, jedan od dva Timoka, kosili smo travu jer je to tada bilo zapušteno. Posle toga, to je dobar primer, posle toga nikada više u centru grada nije bilo trave, posle toga je firma koja inače plaća za održavanje vodo-tokova to radila. Nikada više već 10 godina. To je tamo jako lepo urađeno. To je primer dobre prakse.
Zašto sam sve ovo rekao? Zbog toga što u ovom zakonu napokon stoji da možemo da imamo neko neformalno udruženje. Zato što mi imamo problem kada mladi ljudi pozovu i kada nešto hoće da urade, mi ih prvo sprečavamo raznoraznim birokratskim preprekama.
Različite grupe mladih u mnogim mestima širom Srbije imaju različite uslove za život. Postoje ona bogatija i velika mesta, postoje ona bogatija manja mesta, srednja mesta i postoje ona siromašnija ili siromašna mala mesta. Naravno da to jako utiče na kvalitet života mladih ljudi u njihovim sredinama. Kada putujete Srbijom i kada razgovarate sa mladim ljudima i na osnovu toga kad ih pitate šta je to što planiraju da urade ove godine, tokom ovog leta u svom mestu, šta je to što ste uradili prošle godine, tačno vidite te regionalne disproporcije i te regionalne razlike.
Jednostavno, sviđa mi se ovaj zakon što napokon daje jedan okvir koji je isti za sve, a opet dozvoljava da u skladu sa sposobnostima, sa idejama, sa ovakvom ili onakvom grupom ljudi, može da se uradi ono što se želi. Ovaj zakon je u stvari bazičan zakon. Neko je danas ovde probao malo da se šali, pa kaže – to je krovni zakon. Vi ste krenuli od krova i ne znam šta sve ne. Ovo je bazični zakon.
Ovaj zakon uvodi i neka nova tela i načela. Sada neću o tome, pošto su mnoge moje kolege govorile o tome, pa da prosto uštedimo vreme. Ali ono što je meni bitno, pravi se razlika između udruženja mladih i udruženja za mlade. Razlika je u tome što su u udruženjima mladih dve trećine članova tih udruženja u stvari mladi ljudi do 30 godina. Udruženja za mlade su sva ona druga udruženja koja u svom programu o radu se dotiču pitanja mladih ili rade u korist mladih. Zatim, data je mogućnost da se formiraju savezi tih omladinskih organizacija tih udruženja, u stvari.
Ono što je meni zanimljivo jeste ovaj krovni savez, zato što je i pre nekoliko godina to bila jedna od tema onih naših sastanaka i rukovodstva omladinskih organizacija parlamentarnih stranaka. Uslovi za formiranje krovnog saveza jesu ozbiljni, sa druge strane nisu nedostižni. Znači da onaj savez koji ispuni uslove da ima 2.000 članova do 30 godina, ako se dobro sećam, da ima 60 organizacija, ima dve trećine upravnih okruga naše države. To jeste reprezentativni savez i naravno da je to ustvari pravi partner i Vladi i bilo kom državnom organu, kada se razgovara o mladima. Zaista mislim da kada ispuni sve ove zakone, ti savezi, pošto je data mogućnost da ne bude jedan, ti savezi, nadam se da će ih biti više, zaista mogu da govore u ime mladih ljudi koji žive u Srbiji, da se to što oni govore zaista uzme za ozbiljno.
Vođenje evidencije, naravno, meni je to u redu. Ne znam zašto nekome odgovara da možda na dva mesta se vodi evidencija. Ovo je vođenje evidencije zbog nekih drugih potreba koje su isključivo u korist mladih ljudi koji žive u Srbiji.
Što se tiče saveta za mlade, jedna trećina mladih jesu članovi saveta za mlade, to je okej. Nigde u Evropi ne postoji jedna polovina, to smo juče na Odboru čuli. S druge strane to je volontersko telo. To je volontersko telo, to se ništa ne plaća, to može da bude samo od koristi. Nikako država nema štetu, niti bilo ko može da ima štetu od toga što neki mladi i stariji ljudi sede negde i razgovaraju, daju svoje preporuke, pišu svoje izveštaje. Ne znam zašto to ovde nekome smeta u govorima.
Prethodni govornik je malopre spomenuo UNICEF i rekao je da je ovaj predlog zakona u kontradiktornosti sa UNICEFOM. Ja ću sada morati da pročitam ono što je UNICEF odgovorio kada je pročitao ovaj naš zakon, čisto da završim sa tim. Oni kažu – kao prvi zakon o mladima u Srbiji, on vidno opredeljuje napore države da uredi sistemski odgovor prema mladima i podrži mlade. Sada neki sledeći – zakon o mladima prati ključna evropska dokumenta u ovoj oblasti. Donošenje zakona o mladima tendencija je mnogih evropskih zemalja. Moram na ovom mestu da napomenem da smo mi sedma država u Evropi koja usvaja ovaj zakon, ako se dobro sećam. Ne znam zašto nekome smeta da imamo jedan objedinjeni zakon koji se bavi mladima, a ne da tu oblast regulišu neki zakoni parcijalno tamo gde po tome okolnosti koje regulišu prosto zadiru u oblast mladih, pa ovde malo, ovde malo, ovde malo i svuda pomalo se stavlja, ali suština, srž nekako nije uređena. To je ono što je zaista ovde dugo bio problem.
Šta onda kažu dalje izvodnice? Ovaj zakon daje mogućnost daljeg uređenja uvedenih elemenata omladinske politike na lokalnom nivou, kao kancelarija za mlade, saveti za mlade, podržava načela kao menadžment odraslih i mladih. Verujem da se tu pre svega misli na savet. Zatim, prepoznaje značaj civilnog sektora i udruženja, kreira sprovođenje omladinske politike. Prepoznaje neformalne grupe mladih, što podstiče aktiviranje i uključivanje većeg broja mladih u društvene tokove. Dakle, na dve strane je UNICEF samo pozitivno pisao o ovom Predlogu zakona. Ne znam kako možete da govorite nešto što nije.
Samo moram lično da dam jedan odgovor na celodnevne prozivke kancelarije za mlade. Kancelarije za mlade jesu lokalna tela gde se skupljaju ljudi koji žive u nekim malim sredinama. Koordinatore kancelarije za mlade niti postavlja Vlada, niti ministarstvo, niti bilo koja stranka. Njih, ukoliko želi da plati, plaća lokalna samouprava, a ukoliko ne želi, oni rade volonterski. Lokalna samouprava, naravno, onoga koga plaća oni to i biraju. Ima lokalne samouprave gde recimo moja stranka nije trenutno na vlasti i nije bila kada je taj neki lokalni koordinator izabran za lokalnog koordinatora, pa je lokalna samouprava stavila možda nekog iz svoje stranke, ali znam i slučajeve gde je lokalna samouprava i gde jesmo i gde nismo na vlasti stavljala momke i devojke koji apsolutno nisu ni u jednoj stranci.
S druge strane vas ne razumemo – šta to znači ako je mlad čovek u nekoj stranci, šta je tu loše? Šta je tu loše? Mi pričamo o tome da su mladi apatični, pričamo o tome da se mladi ne bore dovoljno za svoj bolji život. Pozivamo ih da to rade, a onda one mlade ljude koji se uključe, pa u nekoj, bilo kojoj stranci pokažu svoje sposobnosti, pa dobiju šansu, pa opravdaju šansu, pa dobiju neke ozbiljnije zadatke, pa se pokažu kao sposobni, a i dalje mladi ljudi, onda mi njih treba da kaznimo, pa da kažemo – znate šta, vi jeste sposobni, ali vi ste u stranci.
Molim vas, ovo je demokratska država i biće. Mislim da trenutno u Srbiji ima oko 100.000 mladih ljudi koji su članovi svih stranaka. Iskreno se nadam da će biti mnogo veći broj ljudi koji su u strankama zato što to daje ozbiljnost mladim ljudima, zato što mladi ljudi mnogo toga mogu da nauče po strankama. Verujte mi, apsolutno nemam problem sa tim ako je mlad čovek iz neke stranke koordinator za mlade, jednako kao što nemam problem sa tim ako je mlad čovek koordinator kancelarije za mlade, a nije član nijedne stranke. Meni je bitno da su oni sposobni. Meni je bitno, kao nekome ko je već tri i po puta obišao čitavu zemlju, ušao u svaku opštinu, svako veće mesto i manje mesto, zaista mi je bitno da imam mlade ljude na terenu sa kojima mogu da razgovaram pre svega. Pa kad kažem – šta je to što ja vama mogu da pomognem, da oni znaju to da odgovore, a ne da se plaše. Meni je bitno da ljudi prepoznaju probleme, da pozovu mene ili bilo kog poslanika, predsednika opštine, ministarku i bilo koga i da traže da se promeni ono što je loše u njihovom mestu.
Mislim da je suština današnje rasprave u tome da damo mladima šansu da se bave svojim životom. Nemojte da pričate vi koji ste i od mene duplo stariji da vi mislite o mladima. Neka hvala, vi ste o nama mislili dugo godina. Moj kolega je danas u prepodnevnom delu, kada je imao 30 godina, koliko i ja danas imam, imao dva rata iza sebe, dok ste vi mislili o mladima. Danas kada imam 30 godina mi usvajamo zakon o mladima, imamo kancelarije za mlade, danas je problem da li je koordinator neke kancelarije za mlade možda u ovoj, onoj ili ni u jednoj stranci. Srećan sam što je to promenila država. Hvala.
Poštovani stari kolega, mi jesmo za ulazak u EU i ubeđen sam da ćemo ući, a vi preko Španije odoste u Afriku, a ja vas podsećam da mi danas govorimo o zakonu o mladima u parlamentu Republike Srbije. To je jedna stvar.
S druge strane, zaista mislim, zaista mi nije palo na pamet da danas možete da govorite kao Paja Momčilov, a prošle, pretprošle nedelje ili nije bitno kada kao predstavnik SRS. Izvinjavam se, ako nisam dobro razumeo da danas niste predstavljali svoju stranku, nego vas, u redu.
(Predsednik: Kolega, obraćajte se Skupštini i meni, molim vas, a ne gospodinu Momčilovu.)
Malopre sam rekao da su vaše kolege, odnosno vi, u redu, to bi bilo sve. Hvala.