Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu sadržan je u članu 7. tačka 8. Ustava Republike Srbije.
Prema ovom članu Ustava Republike Srbije, pored ostalog, uređuje se obaveza i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanje, druge ekonomske i socijalne odnose i oslanja se na član 66. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije, prema kome majka u Republici Srbiji uživa posebnu zaštitu i prema kome se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.
Izmene i dopune važećeg zakona se predlažu iz razloga zaštite majki pre i posle porođaja, kako bi smo postigli neophodan civilizacijski standard o zaštiti materinstva i prilagodili naše radno zakonodavstvo međunarodnom.
Razlog za izmene i dopune zakona jesu i sistemska reakcija na reagovanje građana upućenih Narodnoj skupštini u kojima se traži zaštita materinstva, kao i sprečavanje zloupotreba od strane poslodavca koji prilikom zapošljavanja diskriminišu ženu, u smislu njihovog ostvarivanja kroz uloge majke ili ih otpuštaju neposredno po porođaju.
Problem nataliteta mora postati prioritetno nacionalno pitanje. Krajnji je trenutak da Srbija prepusti čelno mesto najstarijem stanovništvu i da se setimo perioda s kraja 19 veka i početka 20 veka kada smo imali najmlađe stanovništvo u Evropi sa prosekom od 19 i po godina starosti. Imali smo zlatni dinar kao pokazatelj privredne snage društva. Sredinom prošlog veka stanovništvo Srbije spadalo je u mlađe populacije u Evropi, a danas je u grupi demografski izrazito starih populacija i to ne samo u Evropskim nego i u svetskim okvirima.
Srbija se danas suočava sa ozbiljnim demografskim problemima starenja stanovništva koji postaje sve očigledniji i ekonomski i socijalni problem. U našoj zemlji po prvi put u istoriji živi više stanovnika starijih od 65 godina, nego dece mlađe od 15 godina. Svake godine nestane grad kao što je Ćuprija ili Ivanjica. Stručnjaci tvrde da ako se ovakav trend negativne stope prirodnog priraštaja nastavi do 2030. godine ćemo imati 700 hiljada stanovnika manje, nego sada i biće nas oko 6,8 miliona.
Ovi dramatični podaci su uznemirili samo demografsku stručnu javnost. Nisu se preduzimale korenite mere za ublažavanje podsticaja, tj. nije se sistemski delovala na uzroke problema koji po svemu sudeći je umnoženo i umnožava mnoge ekonomske i socijalne probleme. Da bi smo kao društvo mogli da krenemo u revitalizaciju moramo najpre zaštiti naše temelje, naše majke, rođenu i još nerođenu decu. To se može i na ovaj način izmena i dopunama Zakona o radu radnika.
Starenje stanovništva ide ruku pod ruku sa visokom stopom ekonomske zavisnosti i negativnim ekonomskim bilansom. Grupa zemalja sa ubrzanim starenjem i visokom stopom ekonomske zavisnosti stanovništva obuhvata Španiju, Italiju, Grčku, Portugal. Kao što vidimo to su zemlji u kojima eskalira ekonomska kriza, koje su u ekonomskim problemima i u stalnim političkim nestabilnostima.
Članom 1. Predloga zakona dopunjuje se deo Zakona o radu koji uređuje zaštitu materinstva u skladu sa odredbama konvencijama Međunarodne organizacije rada koji propisuje da ženi treba obezbediti više dnevnih pauza ili na skraćenje radnog vremena od 90 minuta kako bi mogla da doji svoje dete i da se pauza i skraćenje plaćaju kao redovno radno vreme. To se odnosi i na slučaj kada zaposlena žena dobrovoljno prekida porodiljsko odsustvo.
Članom 2. se zaposlenim majkama ili roditeljima koji koriste odsustvo radi nege ili posebne nege deteta pruža opšta zaštita od otkaza ugovora o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.
Ovom izmenom poslodavac neće biti oštećen, jer se isplata zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva za rada, radi nege ili posebne nege deteta vrši na teret budžeta sa pozicije Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Poslodavac je dužan da vrši isplatu samo za prvi mesec, pri čemu se ovaj iznos refundira. Obaveza poslodavca je takođe vremenski ograničena do isteka korišćenja prava na odsustvo.
U izmenama i dopunama zakona, porodiljama kao i roditeljima koji koriste odsustvo radi ili nege ili posebne nege deteta, ne može biti raskinut radni odnos, a da će oni kojima u tom periodu ističe ugovor, imati zakonsku zaštitu. To znači da će njima ugovor morati da bude produžen po sili zakona i to sve dok traje porodiljsko, trudničko ili odsustvo zbog nege deteta ili posebne nege deteta.
Javna je tajna da mnoge trudnice i porodilje u Srbiji dobijaju otkaz upravo zbog toga što su odlučile da postanu majke, mada i sadašnji Zakon o radu predviđa da u tom periodu ne mogu dobiti otkaz. Praksa je sasvim drugačija i potrebno je zakonom precizirati i u kojim slučajevima i pod kojim uslovima poslodavcima dozvoljeno da otpuste trudnicu ili porodilju.
Porodilje koje su zasnovale radni odnos na određeno vreme produžava se ugovor do isteka korišćenja prava na odsustvo. Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku kako bi se što pre sprečile, izostavile štetne posledice depopulacije, negativnog prirodnog priraštaja stanovništva i starenja stanovništva u Srbiji. Zaštita materinstva predviđena zakonom podrazumeva zaštitu žena od poslova koji mogu štetiti zdravlju, teških tereta zračenja, štetnih vibracija temperatura, takođe, se buduće majke štite od noćnog i prekovremenog rada.
Predlažem usvajanje izmena i dopuna zakona, da ispovest jedne Novosađanke ne bi bio učestao primer –Majka sam četvoro dece. Juče mi je isteklo porodiljsko odsustvo od dve godine. Rodila je blizance. Inače, ovo je prvi put da koristim porodiljsko. U ovoj firmi radi se o privatnom biznisu, radi već devet godina, od toga sam sa prijavom pet godina. Juče u 17,00 sati me je pozvao direktor i rekao mi je da sam dobila otkaz, tj. da je došlo do reorganizacije i da moje radno mesto kao takvo više ne postoji. Kaže, izaći će mi u susret još za godišnji odmor i to je to. U šoku sam, sa "bebac foruma" 24.2.2011. godine. Hvala.

Uvaženi predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici ovim zakonom se uređuju posebni uslovi za upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, koji se koriste bez upotrebe dozvole na građevinskim zemljištu na kome je izgrađen.
Reč je o stambenim objektima namenjeni za porodično stanovanje, stambeno poslovnim objektima, vikend kućama, objektima namenjenim za obavljanje zanatske delatnosti, pomoćnim i ekonomskim objektima.
Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na objekte koji su izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata od javnog interesa i na objektima koji su izgrađeni u zoni zaštite kulturnog dobra, od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u listu svetske kulturne baštine.
Upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima se vrši na osnovu javnih i privatnih isprava koje su podobne za upis prava svojine na zemljištu i objektima u skladu sa odredbama ovog zakona, zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, osnove svojinsko pravnih odnosa i državni premer i katastar.
Ako vlasnik bespravno izgrađenog objekta je upisan kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je izgrađen taj bespravni objekat, organ nadležan za upis prava svojine jednim rešenjem upisuje pravo svojine na objektu i građevinskom zemljištu ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.
Ako je bespravno izgrađen objekat sagrađen na građevinskom zemljištu koji je u svojini ili je na njemu upisano pravo korišćenja u korist nekog trećeg lica, fizičkog ili pravnog, jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine ili Republika Srbija, organ nadležan za upis prava svojine jednim rešenjem upisuje pravo svojine na objektu i građevinskom zemljištu pod objektom ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.
Ako vlasnik bespravno izgrađenog objekta koji se koristi za porodično stanovanje ne poseduje dokaze, organ nadležan za upis prava svojine upisaće pravo svojine na objektu na osnovu najmanje dva dokaza. Upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu koji je izgrađen na katastarskoj parceli koja je u susvojini, odnosno sukorišćenju više lica, a na koji nije sprovedena parcelacija, izvršiće se uz podnošenje jednog od dokaza bez naknadne saglasnosti.
Upis prava svojine na objektu koji je izgrađen na osnovu građevinske dozvole, a za čije korišćenje nije izdata upotrebna dozvola do 11. septembra 2009. godine, može se izvršiti na osnovu pravosnažne građevinske dozvole, odnosno pravosnažnog rešenja kojim se menja građevinska dozvola usled promene investitora u skladu sa zakonom.
Ustavno-pravni osnov za donošenje ovog zakona nalazi se u odredbama člana 97. tačke 7, 12. i 17. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje određene odnose u organizaciji i korišćenju prostora, svojinske i obligacione odnose i druge odnose koji su od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
Zakonom će se urediti upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. Tako se stvaraju uslovi za upis prava vlasništva bespravno izgrađenih objekata i pravna sigurnost u eventualnom prometu i obezbeđenje hipotekarnih kredita i slično.
Ovim bi investitori, odnosno vlasnici bespravno izgrađenih objekata, znatno uvećali tržišnu vrednost tih objekata i bili bi u potpunosti u skladu sa zakonom na pravno valjan način zaštićeni, s tim što bi imali mogućnost da započeti objekat legalizacije i pribavljanja građevinske dozvole, odnosno upotrebne dozvole nastave po važećim propisima. Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
Efekti ovog zakona. Ovim zakonom se, pre svega, obezbeđuje evidentiranje državne i upis prava svojine, promet i pravna sigurnost u poslovanju sa građevinskim zemljištem i objektima, kao i pojednostavljenje postupka i to za sve učesnike u oblasti koja se ovim zakonom uređuje.
Donošenjem ovog zakona treba da se stvori osnov za ostvarenje sledećih ciljeva: pojednostavljenje administrativne procedure smanjenjem broja dokaza koji se pribavljaju pred drugim posebnim organima i organizacijama, što istovremeno znači i skraćenje vremena potrebnog za ostvarenje ovog prava, preciziranje prava i obaveza učesnika u postupcima koji prethode upisu prava svojine na objektima, čime se izbegava procena nadležnih organa, smanjenje obima i vrste dokumentacije, čime se smanjuje vreme potrebno za ostvarivanje upisa prava svojine na bespravno izgrađenim objektima.
Predloženim zakonom se posredno ostvaruju i drugi ciljevi, čime se direktno doprinosi ekonomskom razvoju. Stvaraju se uslovi za pravnu sigurnost u prometu nepokretnosti, obezbeđenje odgovarajućih kredita i drugo.
Primenom ovog zakona neće se stvoriti nikakvi novi troškovi za građane, odnosno privredu. Ovim zakonom se stvara mogućnost za angažovanje novih privrednih subjekata na tržištu, čime se omogućava i tržišna konkurencija. Prema podacima kojima raspolaže Republički geodetski zavod, evidentirano je oko 1.300.000 objekata na teritoriji Republike Srbije, za koje nije izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola. Prema podacima, ukupno je predato oko 700.000 zahteva za legalizaciju.
Važećim zakonom se planira izgradnja i propisan je rok za podnošenje zahteva za legalizaciju, koji je po samom zakonu prekluzivan i koji je istekao 11. marta 2010. godine.
S obzirom na navedene podatke, zaključuje se da oko 500.000 vlasnika nije iskoristilo svoje zakonsko pravo i podnelo zahtev za legalizaciju, što je bio jedan od razloga za donošenje ovog zakona. Značaj upisa prava svojine je nesporan, kako za vlasnike bespravno izgrađenih objekata, tako i za Republiku Srbiju, jer će se promenom ovog zakona upisati u javne knjige najveći broj nepokretnosti izgrađenih bez građevinske dozvole.
Vlasnici bespravno izgrađenih objekata će na osnovu ovog zakona biti upisani kao vlasnici, što će im omogućiti ostvarenje nekih drugih prava vlasnika uknjiženih nepokretnosti, kao što je dobijanje kredita, veća cena nepokretnosti u slučaju prometa nepokretnosti, ali i mogućnost da u skladu sa zakonom dalje investiraju u svoj objekat, adaptacija, rekonstrukcija, sanacija i drugo. Naročito se ističe da nelegalni objekti ne mogu biti predmet energetske sanacije. Sa druge strane, Republika Srbija će imati u jednom kratkom roku skoro u potpunosti završenu svojinsku evidenciju, a preventivno se rešava i pitanje bespravne gradnje.
Što se tiče razloga za donošenje zakona po hitnom postupku, predloženim zakonom ostvaruju se uslovi za upis prava vlasništva bespravno izgrađenih objekata i time pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, odnosno odgovarajućih kredita i drugo. U uslovima ekonomske krize neophodno je njegovo hitno sprovođenje kako bi se stvorili uslovi za pojednostavljenje administrativnih postupaka i transparentnost u ostvarivanju prava u ovoj oblasti i otklonile štetne posledice bespravne gradnje u Republici. Stoga je neophodno da se ovaj zakon donese po hitnom postupku u cilju sprečavanja nastanka štetnih posledica po građane i privredu.
Prilikom usvajanja ovog zakona treba imati u vidu, a dugo sam u ovoj materiji, da predlog zakona koji propisuje upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekta koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, a ne obavezuju vlasnike bespravno izgrađenih objekata na plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, urušava se institut naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, jer jedinice lokalne samouprave više neće imati ili će imati mnogo manje sredstava za objekte komunalne infrastrukture i infrastrukturne projekte u naseljima sa nelegalnim objektima, voda, kanalizacija, saobraćajnice, škole i obdaništa.
Naime, članom 10. predloženog zakona predviđeno je da vlasnik bespravno izgrađenog objekta može u skladu sa zakonom u posebnom postupku pribaviti građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu i posle upisa prava svojine na bespravno izgrađenom objektu, ali ne obavezuje vlasnika da u određenom roku pribavi građevinsku dozvolu za koju je potrebno priložiti dokaz o uređivanju, odnosno u pogledu plaćanja naknade za uređivanje gradskog zemljišta, a koja predstavlja lokalni javni prihod.
Osim toga, primenom ovog zakona dovode se u neravnopravan položaj oni koji su platili naknadu za uređivanje gradskog zemljišta i to kako u redovnom postupku, tako i u postupku legalizacije, što narušava princip pravne sigurnosti građana, jer se time daje prednost bespravnim graditeljima koji su gradili na tuđem zemljištu u odnosu na vlasnike zemljišta, te samim tim bespravni graditelji su u povoljnijem položaju u odnosu na ostale investitore.
U članu 1. stav 2. predloženog zakona predviđeno je da se pravo svojine može upisati samo na objektima koji su namenjeni za stanovanje. Međutim, za stambeno-poslovne objekte trebalo bi precizno definisati da se upis svojine odnosi na stambeni prostor u okviru stambeno-poslovnog objekta, a ne na posebne delove u tim objektima, kako bi se izbegli problemi kod primene ovog zakona.
Poslanička grupa URS glasaće za ovaj zakon.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javno beležništvo postoji u većini evropskih zemalja, a kod nas bi moglo da se vrati posle 70 godina.
Notar ili javni beležnik je stara pravnička profesija, koja je kod nas uvedena još 1930. godine. Već 1944. godine, ukidanjem ustavno-pravnog sistema, ova profesija je prestala da postoji.
Maja 2011. godine donet je Zakon o javnom beležništvu, čiji je početak primene odložen za 1. mart 2013. godine. Kako do sada nisu obezbeđeni uslovi za primenu zakona, odnosno nije izabran dovoljan broj lica, odnosno nisu položili javno-beležnički ispit, a što je uslov za raspisivanje konkursa i imenovanje javnih beležnika. Nije osnovana ni javno-beležnička komora, koja treba da donese neophodne podzakonske akte, pa je potrebno da se odloži primena Zakona o javnom beležništvu do 1. marta 2014. godine, kako bi se stekli uslovi za njegovu primenu.
Javno beležništvo je služba od javnog poverenja. U obavljanju delatnosti, javni beležnici su samostalni i nezavisni u svom radu.
Notari bi preuzeli brojne poslove od suda, kao što su razne overe ugovora, sačinjavanje i čuvanje testamenata, nesporne ostavinske postupke, a pored toga će izdavati potvrde, kao što su potvrde o imenu i životu, čuvaće u depozit isprave i dragocenosti pod određenim uslovima. Čuvaće npr. testament do smrti ostavioca ili ugovor koji treba da deluje do venčanja.
Najznačajnije za građane je to, što će javni beležnici od sudova preuzeti nadležnosti za ugovore o prometu nepokretnosti i garantovati njihovu tačnost, odnosno garantovati za njihovu ispravnost. Tako više neće biti prevarenih građana pri kupovini nepokretnosti.
Prema zakonu, odgovornost notara za štetu koja nastaje njegovim postupanjem će biti pokrivena obaveznim osiguranjem. Javno beležništvo će u značajnoj meri umanjiti mogućnost pranja novca, jer će transakcije ići kroz ugovore i druge poslove za koje garantuju javni beležnici, a plaćanje će se odvijati preko računa, ne u kešu.
Javni beležnici će na sebe preuzimati čitav niz radnji koje prethode naplati poreza. Tako će doneti korist za državu, kroz efikasnu poresku kontrolu i naplatu poreza.
Za teritoriju svake opštine biće imenovan po jedan javni beležnik, a za veće opštine jedan javni beležnik za 25 hiljada stanovnika. Tarife za njihov rad će propisivati Ministarstvo pravde, koje će im odrediti i radno vreme.
Notarima je zabranjeno da učestvuju u aktivnostima političkih stranaka i da budu članovi partijskih organa.
Zvanje javnih beležnika nespojivo je sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja ili funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću i javnim poverenjem. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o "Južnom toku" je strateški i važan zakon, jer podržava izgradnju gasovoda kroz našu zemlju, što je od velikog nacionalnog interesa.
Pribavlja se dokumentacija i priprema teren na trasi gasovoda. Uslovi za početak gradnje gasovoda stvaraju se ubrzanom eksproprijacijom zemljišta, da se dobiju sve potrebne dozvole na toj trasi na kojoj će biti "Južni tok". Neophodno je da se proglasi važnost projekta od nacionalnog interesa, da bi se otklonile mogućnosti osporavanja otkupa privatnih parcela.
Sistem "Južni tok" paralelno sa sistemom "Severni tok" gradi se sa ciljem da se ojača energetska bezbednost Evrope. Time se ostvaruju ciljevi ruske kompanije na jednoj strani, kao snabdevača i niza evropskih zemalja, među kojima je i Srbija, na drugoj strani, kao potrošača gasa, veoma značajnog energenta koji treba da obezbedi i veću održivost razvoja severnog i južnog dela Evrope.
Osim ekonomskih razloga, izgradnja "Južnog toka" ima i ekološke razloge. "Južni tok" će u značajnoj meri zameniti potrošnju uglja, nafte i drugih fosilnih energenata, koji izuzetno ugrožavaju životnu sredinu i koji vrše uticaj na formiranje fenomena staklene bašte, tj. na klimatske promene u globalnom smislu. Time će prirodni gas za duže vreme postati pouzdan osnov evropskog energetskog sektora, a samim tim i energetskog sektora u Srbiji.
Planirana promena kursa industrije Srbije će zahtevati veće angažovanje gasa, koji može da zadovolji očekivane narasle potrebe za energentima. Od posebnog značaja je i kvalitet uticaja prirodnog gasa na životnu sredinu.
Među fosilnim energetskim izvorima, prirodni gas se smatra najmanje štetnim po prirodu i životnu sredinu, sa procentom emisije ugljendioksida koji je za 20% manji u odnosu na naftu. U tom pogledu, "Južni tok" zadovoljava međunarodne konvencije koje obavezuju i Srbiju i njeno zakonodavstvo po pitanju standarda životne sredine.
Gasovod "Južni tok" predstavlja strateški projekat, kako po dužini gasovoda, tako i po kapacitetima, koji se transportuju prema južnoj i centralnoj Evropi. Realizacija gasovoda "Južni tok" omogućiće vođenje savremenog transporta i distribucije, smanjenje transportnih tarifa u odnosu na druge pravce snabdevanja, povećanje zaposlenosti u toku izgradnje i u toku eksploatacije, stvaranje nove društvene vrednosti i viši stepen ekološke bezbednosti uz veću efikasnost i pouzdanost transporta.
Tranzit preko teritorije Republike Srbije i ostvarivanje veza sa gasovodom "Južni tok" predstavlja kapitalnu dobit za energetiku i privredu Srbije. Tehnologija transporta je na najvišem nivou za ovakvu vrstu objekata. Gasovod je potpuno nezavistan od drugih uticaja u prostoru i potpuno je automatizovan sa bezbednosnim faktorima koji su na prvom mestu.
Energetska efikasnost celog gasnog sistema je na veoma visokom nivou. Gasovod će proći kroz 21 opštinu i 11 gradova, a na trasi ima najmanje 50 hiljada parcela. To je velika šansa za razvoj i opština i čitave zemlje. Za trasu su već urađeni idejni projekat i geološka istraživanja, a priprema se i raspisivanje tendera za nabavku velike opreme.
"Južni tok" je projekat koji nije samo od međunarodnog i nacionalnog značaja, već tako Srbija dobija i gasnu sigurnost. Deonica gasovoda kroz našu zemlju duga je 470 km i koštaće milijardu i 700 miliona evra. Očekuje se da u izgradnji "Južnog toka" posao dobije 2.000 ljudi, a država će imati 49% udela u vlasništvu.
Osnovu gasovodnog sistema Republike Srbije čine magistralni gasovod Horgoš-Senta-Batajnica-Velika Plana-Paraćin-Pojate i Niš sa sistemom dovodnih i razvodnih gasovoda i gradskih distributivnih mreža srednjeg i niskog pritiska. Danas je na gasovodni sistem priključeno oko 800 industrijskih i preko 240 hiljada individualnih potrošača. U narednom periodu predviđa se gradnja novih gasovoda u Vojvodini, 420 km i u centralnoj Srbiji više stotina kilometara.
Potpisani Memorandum o izgradnji transportnog gasovoda "Južni tok", preko teritorije Srbije u dužini od oko 500 km, kapaciteta minimum 300 miliona metara kubnih na dan prirodnog gasa treba da se realizuje do 2015. godine, čime će se ostvariti i drugi principi snabdevanja.
Planiranje i funkcionisanje sistema gasovoda "Južni tok" zasnivaće se na sledećim principima: princip održivog prostornog razvoja energetske infrastrukture, princip smanjenja štetnog uticaja na životnu sredinu, koji podrazumeva očuvanje bezbednosti, unapređenja i kvaliteta životne sredine i princip zaštite prirodnih resursa prirodnog i kulturnog nasleđa.
Osnovni princip izgradnje velikog sistema kao što je gasovod "Južni tok" kroz Srbiju, oslanjaju se na standardima Ruske Federacije i EU, uz poštovanje principa prostornog razvoja Srbije.
Opšti cilj "Južnog toga" jeste izgradnja i funkcionisanje dela koridora gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju koji će doprineti prostornoj i energetskoj integraciji Srbije u evropsko okruženje redovnim, stabilnim i ekološki opravdanom snabdevanju gasom potrošača u Srbiji i tranzitu gasa ka državama srednje i zapadne Evrope. Operativni ciljevi su unapređenje kvaliteta životne sredine uz korišćenje gasa, planski razvoj infrastrukture i jačanje privredne konkurentnosti i teritorijalnog povezivanja sa evropskim okruženjem.
Mnogo razloga je za utvrđivanje političke podrške za realizaciju ovakvog projekta kojim bi se ostvarili strateški nacionalni interesi Srbije za razvoj u perspektivi evropskih i svetskih standarda. Hvala.

Uvaženi predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sa posebnim zadovoljstvom mogu da se osvrnem na Zakon o podsticanju građevinske industrije Srbije u uslovima ekonomske krize, koji je usvojila ova Skupština, a koji se pokazao u praksi veoma delotvornim, jer je ostvario svoje ciljeve i tek će davati rezultate. Po statističkim podacima, od početka primene ovog zakona beleži se rast u građevinskoj industriji.
Kada smo glasali za ovaj zakon, želeli smo da pre svega, sačuvamo radna mesta u toj grani, da uključimo domaću operativu i da pomognemo proizvođačima građevinskog materijala u Srbiji. Građevinska industrija je indikator krize. Investiranje u građevinarstvo, na prve znake krize se obustavlja i tako se uspostavlja čitav lanac krize. Upravo smo taj lanac prekinuli donošenje zakona o podsticaju građevinske industrije Srbije u uslovima ekonomske krize.
Da ne bude zabune, našim građevinarima, kao i u većini drugih grana, ne cvetaju ruže, ali sama činjenica da nema pada, već da se beleži makar i mali rast, pokazuje delotvornost zakonskog rešenja. Zato očekujemo, želimo i tražimo da se primena ovog zakona nastavi naredne dve godine, kako bi se ublažili i smanjili efekti ekonomske krize.
Takođe, želim da vam skrenem pažnju i na drugi pozitivan efekat primene ovog zakona. To su brojni infrastrukturni objekti koji su u mnogome poboljšali kvalitet života u opštinama i gradovima, mostovi, škole, obdaništa, sporski objekti, hale, bazeni, obnovljena pozorišta i druge ustavne kulture u Kragujevcu, Nišu, Subotici, Inđiji, Užicu, Novom Sadu, Apatinu, Rumi, Kosjeriću i drugim gradovima, dugačak je spisak.
Sigurno da vreme opšte ekonomske krize ovakvi projekti izgradnje prevazilaze mogućnosti mnogih lokalnih samouprava. Jasno je da je izgradnja Beograda i ostalog dela zemlje nije na istom, čak ni na približnom nivou, ali je takođe sve jasnije da neravnomeran razvoj zemlje samo produbljuje jaz na svim nivoima i umnožava krizu. Zahvaljujući ovom zakonu i ostatak Srbije će dobiti svoju šansu da se razvija i bar zaokruži potrebe građana iz unutrašnjosti.
Kao Nišlije, građanin Srbije sa juga, imao sam prilike da vidim kako se kvalitet života, nas iz unutrašnjosti, menja na bolje, kako rastu šanse naše dece da žive u boljem ambijentu. Zahvaljujući ovom zakonu mi smo u Nišu dobili šansu da izgradimo novi stadion. Legendarni Čairski stadion je bio pred urušavanjem i velika bezbednosna pretnja. Prvi čovek naše fudbalske reprezentacije je već najavio da će naši najbolji fudbaleri na obnovljenom stadionu igrati zvanične utakmice. Sa nestrpljenjem to čekamo i to je prilika da se promovišemo i kao grad.
Znate da se niška sporska publika ne brojano puta do sada pokazala da je Niš deo velike sportske publike. U mnogome smo postigli velike rezultate ne samo na domaćem, nego i na međunarodnom planu. Imali smo i sada imamo samo halu Čair. Stara je oko 40 godina, sada je renovirana i to je dobro. Može da primi samo 3.500 gledalaca i to je za Niš i nišku sporsku publiku premali kapacitet. Niš je grad u kome gravitira dva miliona stanovnika regiona i iskazuje realnu potrebu za mnogo većom halom, arenom. Nismo megalomani i naša očekivanja nisu Beogradska arena, već niška arena primerena veličini i potrebi našeg grada. Niš i Nišlije zaslužuju razvoj vrhunskog sporta, uslovima koji mogu da odgovaraju potrebama reprezentacije.
Još u mandatu prethodne republičke i lokalne vlasti, doneta je odluka da se takva hala gradi i to po odredbama Zakona o podsticaju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize. Nažalost, neka nevidljiva politička ruka, upravo iz Beograda, je neko ko je sve to zaustavio. Još jednom su naše potrebe podređene nekim političkim voljama, neformalnih grupa i moćnika u tom trenutku. Mi u Nišu imamo dovoljno političkog i životnog iskustva da znamo kako se i koliko treba boriti, biti uporan i strpljiv da ostvarimo naše zacrtane ciljeve. Ono što je realno je da imamo dovoljno energije i motivacije da se borimo za svoj grad. U prethodnim decenijama smo više puta pokazali, da smo dobri organizatori velikih nacionalnih i međunarodnih manifestacija u sportu, nauci, kulturi, u najširem smislu te reči.
U Nišu postoji bar na papiru dogovor svih političkih stranaka o tome da je nova hala potrebna i obraćamo se Republici da nam pomogne u izgradnji, a jedan od tih koraka je i ovaj zakon. Uostalom, izađimo iz Beograda, pitajmo Piroćance, Zrenjanince, Valjevčane, Zaječarce, u svim gradovima postoje slični odgovori i dogovori o izgradnji kapitalnih infrastrukturnih objekata za ono što je realna potreba opština i gradova i što prevazilazi njihove finansijske mogućnosti.
Zato je svima nama potreban ovaj zakon, kao logistika i novi korak u realizaciji naših ciljeva. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, koleginice i kolege, danas je pred nama set predloga ekonomskih zakona usvojenih na Vladi kojima se približavamo evropskim i ekonomskim standardima.
Cilj ovih zakona koji su sastavni deo Zakona o budžetu za 2013. godinu jeste poboljšanje ekonomskog ambijenta Srbije. Do cilja se mora preko disciplinovanja finansijskog sektora, podizanja likvidnosti privrede i smanjenja državnih troškova. Sve su to nezaobilazni koraci u konsolidaciji ekonomskog sektora. Predlogom zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, preciziraju se rokovi plaćanja za privatni sektor na 60 dana, a za državu na 45 dana.
Na taj način se uvodi finansijski red i to je nužna mera terapije za neuređen finansijski sistem. Doslednom primenom ovog zakona od 31. marta 2013. godine predviđaju se zatezne kamate, prekršajne kazne i kontrola za odgovorna lica u lancu plaćanja kao kontrolni mehanizam u sektoru finansija. Država je bila najveći generator nelikvidnosti, a ovim zakonom bi se i sama država finansijski disciplinovala. Javna preduzeća, lokalne samouprave, pokrajinski i republički organi će biti kontrolisani od strane Trezora.
Svaki zastoj u isplati, značiće zastoj u isplati po svim drugim obavezama, dok se dugovanje ne izmiri. Kazne za odgovorne ministre, direktore javnih preduzeća, predsednike opština, pokrajinske sekretare, za prekršaj će biti od 5.000 do 150.000 dinara.
Na taj način, i to je način da država postane ogledni primerak za poštovanje rokova plaćanja. Sa velikim zadovoljstvom mogu potvrditi da je Predlog zakona nastao u neposrednim konsultacijama sa privrednicima, onima koji su probleme u finansijskom sektoru, prepoznali neposredno u praksi i ukazali na način njihovog prevazilaženja kroz zakonska rešenja.
Za likvidnost privrede je važno da se usvoji i zakon o uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga.
Ovaj zakon bi dao novu šansu svim preduzetnicima i privrednicima za novi početak. Zbog ekonomske krize, poreska dugovanja na republičkom nivou su čak 967 milijardi dinara od čega je 1/3 glavnica, a 2/3 su kamate.
Prema Predlogu zakona bio bi moguć otpis kamate u slučaju uplate glavnog duga odmah, predviđeno je i mirovanje poreskog duga za one koji nisu u mogućnosti da odmah otplate glavni poreski dug i to na godinu dana za velike korporacije i dve godine za mala i velika srednja preduzeća.
Pravo na mirovanje duga stiče se i održava samo redovnim servisiranjem tekućih obaveza. Takođe, kao olakšica, omogućava se otplata duga na 24 rate.
Ovaj zakon u trenutku usvajanja, omogućiće automatsko podizanje blokade firmama. Ova uslovna poreska amnestija će doneti značajan priliv u budžet. To bi se otplatilo samo 10% duga, prihodi za budžet bi bili veći za 18 milijardi dinara i biće to vetar u leđa našoj privredi. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, u svojstvu izvestioca Odbora za finansije želim da kažem da je jedini kandidat na Odboru za mogućeg guvernera Narodne banke bio gospodin Radovan Jelašić i da je na kraju, većinom glasova, prihvaćen predlog poslaničke grupe G17 plus da se za guvernera Narodne banke Srbije izabere gospodin Radovan Jelašić.
Gospodin Radovan Jelašić rođen je 1968. godine u Baji u Mađarskoj. Diplomirao je 1992. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i magistrirao finansije 1995. godine na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, u SAD-u. Bankarsku karijeru otpočeo je u Deutsche Bank u Frankfurtu, gde je četiri godine radio kao regionalni menadžer u Odeljenju za centralnu i istočnu Evropu. Od 1990. godine, kada prelazi u "McKinsey&Company" u Frankfurtu, radi na projektima u bankarskom sektoru u Nemačkoj, Poljskoj i Bugarskoj, vezanim za kreditiranje, privatizaciju, preuzimanje kompanija, organizaciono restrukturiranje i izradu strategije za hipotekarno poslovanje.
Na funkciji viceguvernera Narodne banke Jugoslavije/Srbije radi od decembra 2000. godine do jula 2003. godine. Za to vreme rukovodi razvojem i sprovođenjem restrukturiranja bankarskog sektora, reformom sektora kontrole, pregovorima o svim programima vezanim za finansijski sektor sa Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom i Evropskom unijom, reorganizovanjem sektora za informacionu tehnologiju, osnivanjem odeljenja za finansiranje srednjih i malih preduzeća i organizacijom tehničke pomoći u Narodnoj banci.
Posle odlaska iz Narodne banke Srbije u julu 2003. godine, 1. februara 2004. godine zasniva radni odnos kao savetnik u HVB banci u Beogradu. Narodna skupština Republike Srbije imenuje ga za guvernera Narodne banke Srbije 25. februara 2004. godine, a na tu funkciju stupa 1. marta iste godine. Oženjen je, otac troje dece: Marka, Đorđa i Ilije. Jezici, pored maternjeg srpskog, govori tečno mađarski, engleski, nemački, a dobro se služi i ruskim.