Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, ovaj set zakona koji se nalazi pred nama bolje definiše lokalnu samoupravu u Srbiji i, generalno rečeno, ceo set je dobar, da sada pojedinačno ne nabrajam. Moje konkretne primedbe i zapažanja o sva četiri zakona  orijentisani su na funkcionalnost opština, tj. lokalnih samouprava u Srbiji.
Posle usvajanja ovog seta zakona, mi dobijamo 150 opština, 23 grada i grad Beograd. Međutim, u Srbiji postoji određeni broj opština, otprilike, sličan broju gradova, oko dvadesetak, za koje možemo reći da nisu dovoljno funkcionalne. Neko je ovde pominjao da je cilj da imamo jake opštine u Srbiji, međutim, ja bih rekao – da imamo funkcionalne opštine u Srbiji, iz čega može da proistekne i njihova jačina.
Možda je to posledica toga što nemamo strategiju razvoja lokalne samouprave, iz čega je trebalo da proisteknu svi ovi zakoni.
Mogu da razumem da nije bilo dovoljno vremena, živimo u turbulentnim uslovima, to znaju svi građani Srbije. Međutim, ovo je jedna napomena ljudima iz Ministarstva, a to je i ministar Marković rekao u Odboru za lokalnu samoupravu danas, da se o ovome više razmišlja u sledećoj, tj. u 2008. godini, kakve su nam opštine i da li možda postoji potreba negde da se menjaju teritorije, tj. granice teritorija opština, a sve zarad njihove funkcionalnosti.
Ta veza između opštine i Ministarstva se ostvaruje preko vladajuće većine koja je u opštini. Znači, ta većina saopštava Ministarstvu kakvo je stanje u toj opštini. Pitanje je da li će ta većina reći pravo stanje stvari, da li je ta opština, u suštini, funkcionalna, jer dok je ta vladajuća opcija, stranaka ili koalicija, sasvim svejedno, na vlasti, ona je isplanirala svoj budžet za tu godinu vezan za tu teritoriju. Kada bi došlo, možda, do promene te teritorije, menjao bi se i budžet, što toj vladajućoj opciji ne odgovara.
Samim tim, od te vladajuće većine ne možete dobiti pravo stanje stvari, da li je ta opština funkcionalna po nekim kriterijumima ili ne.
Šta bi trebalo uraditi? Trebalo bi pojedinačno posmatrati opštine u Srbiji, nema ih 1.500, ima ih 150. Jednostavno, snimiti situaciju, na taj način što bi se organizovala rasprava u tim opštinama, ''okrugli stolovi'' u vezi s funkcionalnošću te opštine, iz čega bi proisteklo to da se, možda, na inicijativu Narodne skupštine, raspiše i savetodavni referendum, kako se ovde kaže, i da se stvarno vidi raspoloženje građana u smislu toga koliko je njihova opština kvalitetna i da li bi u nekoj drugoj verziji bila kvalitetnija, funkcionalnija.
Sve to bi trebalo uraditi zbog toga da građani mogu da ostvaruju svoje opšte potrebe, kao što i samo ime opštine kaže, jer te opšte potrebe opština zadovoljava za svoje građane.
Recimo, ja dolazim iz opštine Stara Pazova, koja ima sada, još malo, pa 80.000 stanovnika i tri gravitirajuća centra. U ovom zakonu o lokalnoj samoupravi piše da opština ima određeni broj naselja i jedno gravitirajuće sedište.
Šta se dešava s onim opštinama u Srbiji koje imaju više gravitirajućih centara? Dešava se problem, zato što, obično, ti ljudi koji su u vladajućoj garnituri, koji su samo iz jednog od tih gravitirajućih centara, uvek vuku prema tom centru, a ostali delovi te opštine budu zanemareni. Mislim da ima oko dvadesetak takvih slučajeva u Srbiji. To je posao za nadležno ministarstvo, da snimi tu situaciju, ali ne samo, kao što sam već pomenuo, preko vladajuće većine u toj opštini, nego preko širih društvenih krugova te opštine. Onda bismo dobili pravu sliku.
Inače, po novom zakonu, ovu inicijativu može da pokrene skupština opštine, može 10% birača, a možete i vi, kolege poslanici. Vi najbolje znate situaciju u svojim opštinama i ako vidite da postoji takva inicijativa ili, ako je nema, a smatrate da je potrebno, nije loše da da proverite, kako bi građani te opštine bolje živeli, na osnovu njene funkcionalnosti.
Takođe, u zakonu o lokalnoj samoupravi se pretpostavlja komunalna policija za gradove, što podržavam, mada mislim da bi trebalo razmišljati i o komunalnoj policiji u opštinama.
Vi znate koliki je nemar što se tiče komunalnih delatnosti po opštinama u Srbiji, da ne pominjem šta se sve dešava, i pitanje je da li komunalne inspekcije mogu odgovoriti tim potrebama na terenu, koja su njihova ovlašćenja i koliko se, uopšte, oni poštuju na terenu. Mislim da je to nedovoljno i da bi se, s ovlašćenjima policije, kada bi, čak, neki mogli biti i pritvarani zbog nekih komunalnih prekršaja, stanje više sredilo, jer je komunalni nemar veliki.
Zakon o lokalnim izborima predviđa da bude 30 potpisa po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi u opštini sa preko 20.000 birača, a da se u opštinama koje imaju ispod 20.000 skupi samo 200 potpisa za izbornu listu, što je dobro, jer bi to bio veliki problem.
Mi smo to hteli amandmanom da ispravimo, kao poslanički klub, međutim, kada je ubačeno, mi to podržavamo.
Ne bih dalje dužio. Kao što je i moj kolega iz Poslaničkog kluba G17 prethodno rekao, mi ćemo podržati ovaj zakon. Koliko vidim, ovi zakoni, sva četiri, imaju dovoljnu većinu i oni će biti, verovatno, i usvojeni. Na taj način će biti ispoštovan i Ustavni zakon i moći ćemo da dobijemo kvalitetniju lokalnu samoupravu, definisaniju nego danas. Hvala.

Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, javio sam se i ranije, samo me niste videli, po članu 104. Osetio sam obavezu da odgovorim na ono što je tu bilo rečeno i što se koristi za ovom skupštinskom govornicom, a nije istinito.
Naime, ovde se puno priča o politici i političkoj prezentaciji. Ovog puta se koristi tema autonomije Vojvodine, i to iz uglova različitih političkih stranaka, pa i onih stranaka koje su protiv autonomije Vojvodine. Kolega iz SRS je rekao da Boris Tadić treba da oduzme mandat Pajtiću. Pa, nije njegov otac to njemu ostavio, pa da može da deli i ukida kako on hoće. To je jedna funkcija, to je jedna institucija koja je data Ustavom Srbije i to se ne može samo tako oduzimati kao što vi mislite, pa da imate i 51%. Autonomija Vojvodine je činjenica, koja je nesporna, i mislim da je bezvezno to uopšte dokazivati ovde. To je tako pa je tako, i ne može se menjati, može se samo poboljšavati.
Što se tiče transparentnosti trošenja sredstava iz Fonda za kapitalna ulaganja u Vojvodini, mi, kao stranka G17, jesmo za to da to bude uočljivije i da znamo koji su kriterijumi konkursa i kako se pare raspodeljuju, ali to takođe važi za Novi Sad, za Zavod za izgradnju grada, jednostavno da građani znaju na koji način se troše njihove pare.
Gospodin Bajatović je pomenuo i Ivanu Dulić-Marković, koja je mnogo uradila u Ministarstvu poljoprivrede, što gospodin Bajatović i sam zna, a najbolje znaju poljoprivrednici koji su to najbolje osetili na svojoj koži i velika je šteta što Ivana Dulić to i dalje ne radi.
Ali, gospodine Bajatoviću, vaša politika je već viđena i mi znamo da vi ne razumete da mi razmišljamo dugoročno, na neke duže staze. Ne samo reči, kod nas su prisutna i dela. Hvala vam.

Poštovani poslanici, predsedavajući, javljam se po članu 104. Neću se više javljati po tom članu, posle ovoga, da bismo nastavili po dnevnom redu, ali moram da odgovorim gospodinu iz SPS-a, ne sećam se kako mu je ime ...
(Dušan Bajatović, sa mesta: A malopre si znao?)
... zaboravio sam. Dozvolite, molim vas, brzo završavam.
Konstantno se ponavlja da neke političke stranke, pošto izgleda nemaju druge načine i modele da komuniciraju sa svojim biračima i građanima Srbije, pošto su njihove ideje stare i već ispričane, pa to pokušavaju s ovog mesta, i to je velika šteta za celu ovu instituciju, da je zloupotrebljavaju, kao što je to radio gospodin malopre, samo da bi plasirao neku svoju priču, a ne da bi radio u interesu ove institucije, samim tim u interesu građana koji ga biraju.
Ali, to će se verovatno i pokazati na prvim sledećim izborima. Onda bih voleo da se opet sretnemo i da pričamo o nekim temama, ali na nekom drugom mestu i ne za ovom govornicom.
Molim vas da, kad pričate za ovom govornicom, birate reči o kome šta pričate i kako ih koristite. Ovo je Skupština Srbije, ovo je skupštinska govornica i morali bismo da je poštujemo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, javljam se zbog izrečenih neistina u vezi sa situacijom koja je ovde više puta pominjana, situacijom u Staroj Pazovi, a, takođe, da vam ukažem i na neke činjenice.
Septembra 24. je održana sednica SO Stara Pazova, gde su fizički napadnuta dva člana Opštinskog odbora G17 plus. Tom prilikom je bilo prisutno obezbeđenje iz Zemuna, koje je, takođe, dovelo jednu odbornicu na sednicu i stalo na vrata SO, odnosno sale gde se održavala sednica, i sprečilo ostale odbornike da uđu u salu. Znači, to su činjenice koje su zabeležene kamerom, postoji materijal koji to može da dokaže.
Sledeće. Srđo Komazec, predsednik opštine Stara Pazova, koji je jedno vreme bio narodni poslanik, pokrajinski poslanik i predsednik opštine, ima zemlju u Staroj Pazovi koja je po novom predlogu prostornog plana predviđena za industrijsku zonu.
Ako se taj predlog izglasa, to zemljište će vredeti oko milion evra. Dalje, da bude još tužnije, taj potez zemlje gde hoće ta firma iz Austrije da investira, da zaposli tri hiljade ljudi, nije predviđena za industrijsku zonu, a obezbedila bi posao za toliko ljudi, ali to nije intencija, niti opšti interes građana opštine Stara Pazova, već je interes da se napravi industrijska zona tamo gde ima zemljište predsednik opštine Srđo Komazec.
Takođe, firma iz Stare Pazove "Inkar", koja se bavi proizvodnjom specijalnih vozila za privredne namene, hoće da proširi svoje kapacitete i da napravi jednu halu, a od novembra 2006. godine ne može da dobije dozvolu kako bi mogla da proširi svoju proizvodnju. Inače, vrednost investicije je 10 miliona evra.
Saglasnost za taj projekat je dala SIEPA, Agencija za promociju izvoza, kao i Agencija za mala i srednja preduzeća. Na taj način je sprečena dokapitalizacija i dovedeno u pitanje da li će, uopšte, taj projekat moći da se ostvari.
Toliko o tim vašim pričama koliko je vaša vlast u opštini Stara Pazova dobra i koliko razume potrebe građana Stare Pazove. Ali, ja znam, vi ste počeli svoju kampanju, za vas je ona u toku, pa pričate globalno, a ne u interesu građana koji žive na jednom lokalitetu, nego je to jedna široka priča.
Takođe, Gordana Gajić jeste, i to se može dokazati, odbornik u Skupštini opštine Stara Pazova, postoje dokazi i to je proverljivo.
Sve to može i da se ispita, molim vas. Takođe, Stara Pazova nema nijedan hotel. Napravljen je projekat koji je predstavljen predsedniku opštine i predsednik opštine je odbio taj projekat.
Jednostavno, Stara Pazova ne može više da se smatra za onu naprednu opštinu kakva je nekada bila u SFRJ, u onoj velikoj Jugoslaviji, druga velika opština po rangu, po kvalitetu razvoja privrede i po razvoju male privrede. Sada je totalno uništena, nemarom Srpske radikalne stranke. To su, molim vas, činjenice koje su proverljive, a ne prazne priče koje vi ovde prodajete za govornicom u vezi s opštinom Stara Pazova.
Hvala vam.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225, a poveden izlaganjem gospodina Todorovića, koji je izneo više neistina. Zato se unapred izvinjavam što ću vam oduzeti tri minuta vremena.
Naime, pomenuta je ovde opština Stara Pazova. Izneto je, kao što sam rekao, više neistina. O čemu se radi? Ovde su iznete optužbe na račun nekih odbornika, što se tiče kupovine odbornika, a ja vas pitam zašto prvo ne pogledate u svoje dvorište, šta radikali rade u Staroj Pazovi; kako su omogućili kvorum na sednici 3. jula, šest dana pre isteka roka od tri meseca kada se stiču uslovi za uvođenje prinudne uprave; kako je odbornica Demokratske stranke dala većinu SRS-u, SPS-u i PSS-u, zašto to ne pitate? Obezbeđenje od 15 ljudi je dovelo tu odbornicu na sednicu Skupštine opštine. Posle toga, kada su imali taj minimalni kvorum, šta su uradili? Stali su na vrata i nisu dozvolili ostalim odbornicima da uđu.
Znači, odbornici opozicije nisu ni smeli da uđu u salu skupštine. Kako vas nije sramota tako da pričate?
Ono što se dešava je sprečavanje investicija u Staroj Pazovi. Kad neka firma, domaća ili strana, hoće da zaposli tri hiljade ljudi, pa zar vi ne treba njoj da se prilagodite? Ne, nego kažete kao vaš predsednik opštine, Srđo Komazec - nismo zainteresovani za tu investiciju. Kako vas nije sramota? Da li znate šta znači tri hiljade radnih mesta? Vi to sprečavate? To nema smisla. Plus optužujete druge koji hoće da zaštite zakonitost rada Skupštine opštine Stara Pazova.
Neprijatno se osećam kad pričate takve neistine. Srđo Komazec je jedno vreme bio narodni poslanik, pokrajinski poslanik, predsednik opštine, a pre par godina je izbačen s posla zato što je udario ženu u šestom mesecu trudnoće. To vam je predsednik opštine iz Stare Pazove? Vi o njemu pričate i kažete da mi ne valjamo?
Pogledajte vašeg predsednika opštine i šta se tamo radi, kako je prodato 19 hektara zemlje i kome je prodato, infrastrukturno neopremljene, neparcelisane. Ko je kupio i odakle je taj čovek? Iz Zemuna. Ko upravlja opštinom Stara Pazova? Ljudi iz Zemuna.

Poštovani, javljam se da odgovorim gospodinu Todoroviću što se tiče ovih laži. Je l' vi imate neki problem? O čemu se radi? Naime, što se tiče ta dva sporna odbornika PSS-a, neka sud utvrdi da li je to njihov potpis ili nije, neću o tome sada da pričam, neka sud da svoje mišljenje. Takođe se sprema krivična prijava protiv Srđe, a ne Srđana Komazeca, gospodine Todoroviću, za klevetu koja je upućena na moj račun i videćemo šta sud ima po tom pitanju da kaže.         Kažite mi da li je stvarno politika Srpske radikalne stranke da se udaraju žene koje su u šestom mesecu trudnoće? Ovde imate izveštaj nadležne komisije gde piše da je ta gospođa koja je udarena izjavila... To jest, Srđo Komazec je prvo izjavio: "Hoćeš da te ubijem? Hoćeš da te zakoljem?". Zar su to reči kojima se obraća koleginici koja je zajedno sa njim u kancelariji, samo zato što se čovek iznervirao?
Što se tiče prodaje te zemlje koju pominjete, zar nije normalno da se otvore ta radna mesta?
To će sud da utvrdi, gospodine, niste vi merodavni to da utvrđujete, niti imam nameru da pričam o tome sa vama. Jednostavno, ako je to politika SRS da se ponaša brutalno prema svakom ko ne misli tako, da nas optužujete da smo kriminalci i falsifikatori, utvrdite to na sudu i tamo ćemo se naći.
Uopšte nije istina, Srđo Komazec je bio upoznat 1. februara sa projektom te pomenute firme. Uopšte nije u pitanju prodaja zemljišta, nego je u pitanju izgradnja kargo centra, najvećeg u jugoistočnoj Evropi, gospodine Todoroviću. Vaš Srđo Komazec je video taj projekat i pitajte ga zašto to nije iskoristio, a to je u interesu građana opštine Stara Pazova, nego je rekao - mi nemamo nameru da sa vama sarađujemo. Zar je to odgovor jednog predsednika opštine koji brine za interes svojih građana? To je najveća sramota. I taj vaš Srđo Komazec samo pokazuje da što su ljudi nasilniji i agresivniji to će više napredovati u Srpskoj radikalnoj stranci. Bolje toga da se stidite i bolje da rešavate stvari u svojoj stranci, nego što ovako nas optužujete. U svakom slučaju, sud čeka i Srđu Komazeca.

To što vi pričate da opština gradi, ne gradi, to uopšte sa tim nema veze. Zašto smo mi podneli ostavke? To je bio naš krajnji protest protiv bezakonja, anarhije koja vlada u opštini Stara Pazova.
Dođite, gospodo, da se uverite šta je to u Staroj Pazovi. Kad smo videli opstrukciju Opštinske izborne komisije, gde su većinom radikali, i Mandatno-administrativno komisije, da hoće da ima kvorum bez sednica Skupštine opštine, da ga uspostavi jednostavno na Opštinskoj izbornoj komisiji, naš jedini korak koji je tada bio moguć, da bismo zaštitili svoja prava i demokratiju i zakonitost u Skupštini opštine, bio je da povučemo ostavke.
Nadamo se da sve ovo sluša nadležni ministar, da će u opštinu Stara Pazova poslati komisiju koja će ispitati sve ovo o čemu pričamo. Takođe i ostali, policija i tužilaštvo. Da svi rade svoj posao ne bi došlo do ovoga do čega je došlo u opštini Stara Pazova kada je grubo ugrožen zakon, kada je jedna odbornica dovedena pod jakim obezbeđenjem.
O čemu mi dalje da pričamo? O kakvoj demokratiji? Petnaest ljudi dovodi jednu odbornicu koja ima 26 godina. Neka građani sami zaključe šta je to.

Poštovani predsedavajući i poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama ima za cilj bolje uređenje ove oblasti, a na osnovu dosadašnjeg iskustva, posle usvajanja Zakona od jula 2003. godine.
Mi smo svedoci onoga što se dešava na našim sportskim priredbama i problem je otići na jednu utakmicu sa porodicom, decom, prijateljima, zato što pojedinci ili grupe narušavaju svojim ponašanjem bezbednost svih prisutnih na tom mestu. Umesto da nam tereni i gledališta budu hramovi sporta i svega onoga dobroga i zdravoga što se tamo dešava, šačica huligana sve to pogazi kako bi zadovoljila neke svoje porive, svoje ili tuđe ideje, koje nisu primerene sportu.
Još je tužnije kada jedna dobra ekipa, ili pojedinac, postignu dobar rezultat, a on ostane u drugom planu zbog nasilja ili nedoličnog ponašanja na tribinama. Pri tom, nanosi se ogromna materijalna šteta i narušava se javni red i mir u velikom obimu, a nažalost, dešavalo se da dolazi i do najgorih mogućih posledica, masovnih tuča, teških povreda i smrtnih slučajeva.
U tim situacijama, odgovornost organizatora je velika, kao i službenika, te je, stoga, normalno da se od njih pred zakonom traži i veća odgovornost.
Takođe, povećanje kazni u skladu sa predloženim merama, kako bi predviđena sankcija bila odgovarajuća učinjenom prekršaju, sasvim je opravdano.
Mi vrlo dobro znamo kakve rezultate postižu naši sportisti i koje medalje osvajaju.
Iz tih razloga, kao i iz svih pomenutih, na nama je, kao na najvišem zakonodavnom telu, da im omogućimo što bolji milje u kojem će postizati još bolje rezultate, osvajati još više odličja, uz publiku koja im daje podršku celim srcem, u jednoj fer i sportskoj atmosferi, kako na terenu tako i u gledalištu.
Ono što je Srbiji, možda, ostalo kao najznačajniji resurs jesu mladi, zdravi, obrazovani ljudi, pri čemu je sport nezaobilazna karika. Da ne pominjem koliko je sport važan za decu i koliko mi svi želimo da se naša deca bave sportom i da se pravilno usmere u životu, a ne da usmerenje traže u raznim porocima i devijantnom ponašanju. Omogućimo im da što pre prepoznaju sve dobre strane sporta i sportsko prijateljsko ponašanje na svakom terenu i na svakoj sportskoj priredbi.
Ovaj zakon je jedan od zakona koji će bolje definisati i organizovati celokupnu oblast, kako bi naš sport mogao da se oslobodi svih nepotrebnih, nedoličnih i nespojivih stvari, tj. oslobodiće sport onog balasta koji ga okružuje.
Nadam se pozitivnom izjašnjavanju o izmenama i dopunama ovog zakona, a očekujem da će, posle toga, uslediti i njegova adekvatna primena, pa ćemo moći sasvim bezbedno i s uživanjem da pratimo bilo koju sportsku priredbu, a ne da samo stalno slušamo u medijima kako je neka manifestacija visokog rizika, a samim tim nas i udaljava. Hvala vam.