Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, Bošnjačka lista za evropski Sandžak je podnela zapravo tri amandmana koji se tiču Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, povećanje sredstava za budžetski fond za nacionalne manjina i povećavanje sredstava za redovan rad nacionalnih veća manjinskih naroda u Republici Srbiji.
S obzirom da je kolega Omeragić juče ili prekjuče govorio u načelnoj raspravi o svrsishodnosti povećanja iznosa za rad Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, ja ću se zadržati, naravno, smo na budžetski fond za nacionalne manjine i sredstva koja idu za redovan rad nacionalnih veća nacionalnih manjina.
Rekao bih jednu rečenicu, da zapravo odbijanje ovog amandmana, a tiče se ove prve pozicije, kancelarije, predstavlja jednu političku i državnu filozofiju, da se van Beograda i južno od Vojvodine zapravo ima jedan potpuno drugačiji odnos nego što je sam odnos prema ovom delu Republike Srbije. Naravno, dolazimo do druge pozicije, da se zapravo taj odnos na jednom još osetljivijem terenu, terenu uživanja manjinskih prava odnosi u istoj meri. Zapravo, iznos od dva miliona dinara, koliko je predviđeno u budžetskom fondu za nacionalne manjine, koji je, da vas podsetim, predviđen u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zapravo na još jači način reflektuje tu političku filozofiju, da ono što jeste bila svrha budžetskog fonda i zamisao zakonodavca za budžetski fond za nacionalne manjine jeste finansiranje tzv. kapitalnih projekata u implementaciji prava u oblasti službene upotrebe jezika i pisma, prava na obrazovanje na manjinskim jezicima, pravo na informisanje na manjinskim jezicima i zaštita i unapređenje kulturnog nasleđa manjina.
Onda, naravno, dolazimo do sledeće poente, a to je potpuno nejednak odnos ove države prema manjinama koje žive u Vojvodini i prema manjinama koje žive u tzv. centralnoj Srbiji. Ja bih rekao sa posebnim naglaskom na probleme u ostvarivanju prava sandžačkih Bošnjaka u Republici Srbiji, s obzirom da oni jesu u jednom procesu transformacije od tzv. deklarativnog statusa konstitutivnog naroda u bivšoj Jugoslaviji, pa do pokušaja da uz pomoć državnih institucija i resornih ministarstava konzumiraju svoja prava u skladu sa Ustavom i zakonom i koja su garantovana međunarodnim dokumentima, a koja jesu deo našeg pravnog sistema ratifikacijom pre svega okvirne Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i ratifikacijom Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima.
Sada dolazimo, naravno, do poente samog ovog problema, a to je da pre svega pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice su u jednom procepu između svog kapaciteta da uživaju svoja prava zajamčena Ustavom i zakonom i tzv. političke volje Vlade i resornih ministarstava da im i na ovaj način pomognu u konzumiranju tih prava. Naravno, dolazimo ponovo do cifre od dva miliona, koja jeste zapravo odraz, to je 20 hiljada evra, da mogu pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice da ostvare svoja prava uz pomoć ovog fonda u oblasti upotrebe svog maternjeg jezika, u implementaciji modela za sandžačke Bošnjake u Republici Srbiji, u zaštiti i unapređenju bošnjačkog kulturnog nasleđa i u formiranju, odnosno u sufinansiranju redakcija, štampanih medija i slično, u oblasti prava na informisanje.
Ovim amandmanima sam predvideo da cifra od dva miliona, koja jeste zapravo smešna, se poveća na, opet simbolično, ali bi vredelo makar u ovoj godini, 50 miliona i u poziciji koja finansira redovan rad nacionalnih veća iznos od 230 miliona da se poveća na 300 miliona. Nažalost, Vlada je odbila i jedan i drugi i treći amandman. Meni je, naravno, zbog toga žao. Mi smo najavili u načelnoj raspravi da će Bošnjačka lista podržati ovaj budžet za 2012. godinu. Stojimo, naravno, kod tog stava, ali sa ovim sam hteo zapravo samo da skrenem pažnju na još uvek funkcionisanje i delotvornost te političke državne filozofije, da južno od Beograda ne postoje građani, da za manjine još uvek nema dovoljno senzibiliteta, nažalost, u ovoj državi, za pomoć u podizanju njihovog kapaciteta, kako bi koristili svoja prava u skladu sa Ustavom, zakonima i standardima EU.
Naravno, ja sam i u svojstvu narodnog poslanika i čoveka koji vodi već godinama jedan organ manjinske samouprave, a koji se tiče upravo ovih prava koja su trebalo da budu poduprta i ovim finansijskim pozicijama, podneo prosto dve tužbe kod Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, da bi jednostavno u ovoj proceni dva nezavisna državna organa pomogla zapravo pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice u Republici Srbiji, da dođu, odnosno da nateraju Vladu odblokira proces ostvarivanja prava, koja su Ustavom i zakonom zajamčena svim drugim manjinama.
Kažem još jednom na kraju, žao mi je što Vlada nije imala dovoljno hrabrosti i senzibiliteta da i na ovaj način, finansijskom podrškom tim projektima, pomogne Bošnjacima u ovoj zemlji da uživaju svoja Ustavom i zakonom zajamčena prava. Hvala.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi posebnu čast da mogu iznijeti nekoliko stavova Poslaničke grupe manjina i posebno Bošnjačke liste u ovoj objedinjenoj načelnoj raspravi o nekoliko tačaka koje su od životne važnosti, posebno za pripadnike i predstavnike manjinskih naroda u našoj zemlji.
Prije svega, dao bih snažnu podršku kandidatima koji su izraz volje zakonskih predlagača nacionalnih veća manjina. Radi se o kandidatima za članove Nacionalnog saveta za kulturu, gospodi Karolju Vičeku i Muhedinu Fijuljaninu, koji su zajednički predlozi svih nacionalnih veća manjina.
Osim toga, radi se o eminentnim ličnostima iz reda mađarskog i bošnjačkog naroda, koji su svaki u svojoj oblasti dali veliki doprinos ne samo kulturi svojih naroda, već ukupnoj kulturi naše zemlje, a rekao bih i šire.
Karolj Viček je rođen 21. avgusta 1941. godine u Novom Sadu, filmski je reditelj i scenarista, realizovao je oko 15 dokumentarnih i tri igrana filma, dobitnik je više značajnih nagrada, kao što su "Bronzana arena" za režiju i "Velika zlatna arena" u Puli. Za svoj stvaralački rad mađarska vlada ga je 96. godine nagradila "Zlatnim leptirom" za uspešan rad u mađarskom i svetskom filmu. Njegovi igrani i dokumentarni filmovi, serije iz obrazovanja i kulture i danas su često reprizirane na našim televizijama i predstavljaju trajne vrednosti naše kulturne baštine.
Muhedin Fijuljanin rođen je 13. jula 1965. godine u Sjenici, novinar i publicista. Objavio je preko 50 radova iz oblasti ljudskih i manjinskih prava, istorije i kulture sandžačkih Bošnjaka. Jedan od obnovitelja kulturnog društva Bošnjaka Sandžaka "Preporod", osnivač i prvi glavni urednik časopisa "Bošnjačka riječ", glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Sandžačke novine", šef resora za kulturu i informisanje u Bošnjačkom nacionalnom vijeću, autor kapitalne monografije "Sandžački Bošnjaci", dobitnik je najvećeg priznanja za doprinos bošnjačkoj kulturi i afirmaciji multietničke tradicije Sandžaka, medalje "Rifat Burdžević Tršo".
Takođe, podržao bih kandidate sa zajedničke liste tradicionalnih crkava i verskih zajednica za članove Nacionalnog prosvetnog saveta, gospodu Andriju Kopilovića i Muhameda efendiju Jusufspahića. Smatram da će oni dati svoj doprinos radu ovog značajnog prosvetnog tela kao verski i teološki autoriteti.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, izbor ovih ličnosti iz reda predstavnika manjinskih naroda za članove Nacionalnog saveta za kulturu, odnosno Nacionalno prosvetnog saveta biće, uveren sam, snažan doprinos afirmaciji multietničkog i multikulturnog razvoja kulture i prosvete u Republici Srbiji i izgradnji jednog novog koncepta u skladu sa standardima EU, nasuprot dosadašnjem pretežno monoetnički zasnovanom modelu strategije u ovim oblastima, najvažnijim za očuvanje i unapređenje nacionalnog identiteta svakog naroda.
Iskoristio bih priliku da još jednom skrenem pažnju na težak i nedopustiv položaj bošnjačkog kulturnog nasleđa, naročito u Novom Pazaru, kao i u celom Sandžaku. Naime, Vlada i resorno ministarstvo, kao i druge nadležne institucije u ovoj zemlji, nedovoljno posvećuju pažnju zaštiti i revitalizaciji kulturnog, materijalnog i nematerijalnog nasleđa sandžačkih Bošnjaka kao starosedelačkog naroda na ovom prostoru.
To kulturno nasleđe godinama i decenijama propada jer je, između ostalih razloga, definisano suprotno Ustavu i međunarodnim standardima kao islamsko, tursko ili pak orijentalno, a ne kao bošnjačko kulturno nasleđe nastalo u različitim periodima i pod različitim uticajima, što godinama uporno tražimo od nadležnih institucija. Takva dosadašnja definicija dopušta i donekle ''legimitizira'' takav stav države kao odnos prema nečem tuđem i uvezenom.
Rešenje za ovaj problem jeste osnivanje zavoda za kulturu sandžačkih Bošnjaka u Republici Srbiji, što uostalom imaju sve druge manjine, odnosno mađarske nacionalne zajednice. Elaborat o osnivanju zavoda za kulturu sandžačkih Bošnjaka već duže vreme se nalazi kod resornog ministarstva, a alibi za njegovo neosnivanje se traži u jednom opštem nedopustivom procesu zaustavljanja i onemogućavanja ostvarivanja Ustavom i zakonom garantovanih prava.
Mislim da taj nedopustiv pristup mora da se prekine, jer se Ustav, zakoni i standardi EU moraju primenjivati i u odnosu prema pripadnicima bošnjačkog naroda i mora se nastaviti proces ostvarivanja Ustavom i zakonom garantovanih prava za sandžačke Bošnjake u Republici Srbiji.
Smatram da je to ne samo u interesu pripadnika bošnjačkog naroda već i same države, jer se time sužava prostor za svaku vrstu manipulacije i generisanje političke nestabilnosti i krize u Sandžaku, u kojem Bošnjačka lista ni na koji način neće učestvovati. Naprotiv, mi nudimo rešenje i ne želimo biti dio problema, već dio rešenja.
U oblasti obrazovanja, što je takođe tema današnje rasprave, u skladu sa članom 75. i 79. Ustava Republike Srbije, članom 13. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, članom 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i drugih zakona, ni na jednom nivou obrazovanja nije ostvareno ustavom i zakonom garantovano pravo na obrazovanje na bosanskom jeziku kao maternjem jeziku sandžačkih Bošnjaka.
Implementacija tog prava u praksi svedena je na nastavni predmet Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture u osnovnim školama u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i samo jednoj školi u Prijepolju, i to u rangu izbornog nastavnog predmeta.
Pored činjenice da je došlo do formiranje zajedničke radne grupe predstavnika Bošnjačkog nacionalnog vijeća i Ministarstva prosvete i izrade, kao posledice tog zajedničkog rada, modela obrazovanja za sandžačke Bošnjake u Republici Srbiji kao stručnog elaborata na osnovu kojeg bi se u praksi ostvarilo pravo na obrazovanje na maternjem jeziku Bošnjaka u Srbiji, njegova primena je izostala od strane Ministarstva prosvete, kojem je elaborat dostavljen još 11. novembra 2009. godine, odmah nakon usvajanja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Sav ovaj materijal, mnogobrojna pisma i poslanička pitanja i drugi adekvatni prilozi nalaze se u postupku kod Zaštitnika građana zbog zaustavljanja i onemogućavanja Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda.
Ovih dana biće pokrenut postupak kod Ustavnog suda Republike Srbije, u skladu sa članom 10. stav 1. tačka 12. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zbog pravno i činjenički zasnovane procene da je došlo do povrede Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika bošnjačke nacionalne zajednice u Republici Srbiji.
Poštovane predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želim da izrazim još jednom svoje čvrsto lično uverenje i stav Bošnjačke liste, pa i opredeljenje poslaničke grupe manjina u ovom visokom domu, da je ove probleme moguće rešiti u institucijama sistema i u procesu evropskih integracija naše zemlje, zbog čega i uostalom Bošnjačka lista podržava i učestvuje u ovoj vladi.
Na kraju, pozivam vas da u danu za glasanje podržite kandidate iz reda manjinskih naroda za članove Nacionalnog saveta za kulturu, odnosno Nacionalnog prosvetnog saveta.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje, odnosno tražim obaveštenje od predsednika Vlade Republike Srbije i resornih ministara šta su uradili povodom nekoliko desetina pisama sa poslaničkim pitanjima koja sam uputio njemu i kao predsedniku Vlade i kao predsedniku Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine, resornim ministrima za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministru za prosvetu, ministru za kulturu, upravnom odboru i direktoru RTS i drugim institucijama koje se bave manjinskim pravima u našoj zemlji?
Sva ova pitanja i pisma uputio sam nakon usvajanja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, počev od septembra 2009. godine. Posebno sam u pismu od 13. januara 2011. godine, u pismu premijeru gospodinu Mirku Cvetkoviću, koji je istovremeno i predsednik Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine, skrenuo pažnju i zatražio da preduzme odgovarajuće mere u cilju omogućavanja daljih procesa ostvarivanja Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda sandžačkih Bošnjaka u Republici Srbiji, koji je po svim našim analizama zaustavljen u poslednje tri godine.
Osim toga, skretao sam pažnju u nekoliko navrata i ovom visokom domu na pitanje nerasvetljenih i neprocesuiranih zločina, kao i teških masovnih kršenja ljudskih prava bošnjačkog stanovništva u Sandžaku u periodu od 1991-1995. godine, sa preko 17.300 Bošnjaka žrtava organizovanog državnog vojno-policijskog terora, koji je trajao sve do 2000. godine, a što uključuje pitanje nestalih, ubijenih, otetih, pitanje prognanih i pitanje uništene kompletne bošnjačke imovine, naročito u pribojskim selima. Ovo pitanje uključuje i pitanje pokretanja istrage za teška krivična dela u periodu od 2000. do 2009. godine.
Takođe, zatražio sam od gospodina Mirka Cvetkovića kao predsednika Vlade i Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine da stavi van snage Miloševićevu uredbu o upravnim okruzima, kojom se dodatno otežavaju Bošnjacima ostvarivanja osnovnih nacionalnih prava u oblasti službene upotrebe jezika i pisma, obrazovanja i informisanja na maternjem jeziku, kao i zaštita i unapređenje bošnjačkog kulturnog nasleđa.
Isto tako, što se tiče delotvornog učešća u javnom životu stoji činjenica da su Bošnjaci u Republici Srbiji nedovoljno zastupljeni u policiji i pravosuđu i drugim službama s javnim ovlašćenjima.
Postavljam pitanje premijeru i resornim ministrima, odnosno tražim objašnjenje i obaveštenje o dva pitanja. Prvo, šta je Vlada učinila na razrešenju svih ovih pitanja i drugo, da li zaustavljanje i onemogućavanje korišćenja Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice u Republici Srbiji može biti prepreka u postizanju statusa kandidata naše zemlje u procesu evropskih integracija, zbog čega uostalom Bošnjačka lista i podržava i učestvuje u ovoj Vladi Borisa Tadića?