Gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Vlade, narodni poslanici, želeo bih sa nekoliko reči da istaknem koja je pozicija Koalicije "Vojvodine" u ovom dramatičnom trenutku koji je zadesio našu državu, našu zemlju i naš narod.
Koalicija "Vojvodine" ostaje pri svojim stavovima, za koje verujem da možemo podeliti sa svima vama, a to je da se u teritoritorijalni integritet države Srbije ne može dirati, da su granice nepovredive. Ovaj stav smo zastupali od 1987. i 1988.godine, od kada su mnogi među vama došli na vlast. I, tada smo govorili da se granice država u jugoslovenskom prostoru ne mogu menjati. Bili smo protiv sukoba i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, bili smo protiv toga da Beograd vodi iredentističku politiku, bili smo protiv separatizma i našeg naroda na drugim teritorijama. Izdržali smo u tome.
Dobro je da danas mnogi među vama dele taj stav, da su granice nepovredive. Sa istom tom snagom kojom smo govorili da se ne mogu dirati granice, ma kako neko mislio da je Šumadija u Karlobagu, ili da neko misli da je Vojvodina u Virovitici a tamo nikad nismo bili, sada ćemo sa istom tom snagom kojom smo odbijali jučerašnje promene granica, odbijati da bilo koji separatista na Kosovu pomisli da se Srbija može cepati, da se teritorije mogu otimati, da se narodi mogu proterivati.
Naš narod, srpski, platio je ogromnu cenu zbog grešaka naše vlade u prošlosti. Na stotine hiljade je izginulo, preselilo se, pogubilo domove. Danas su mnogi među nama. Imamo ogromnih teškoća da ovaj narod podignemo na noge, kao što imamo još većih teškoća da podignemo vlastiti narod na noge, jer nam je ekonomija pala na nivo iz 1965.godine.
Da ste ponudili kao vlada ovaj izveštaj kao informaciju o onome što ste činili u Rambujeu i Parizu, mi bismo to primili k znanju. Ovaj izveštaj ima naravno, političku vrednost. Bude li ko poželeo ili Vlada da se o ovom izveštaju glasa u Skupštini, da se on prihvati, Koalicija "Vojvodine" će ga odbiti. Mi ne možemo da se složimo sa političkim vrednostima ovog izveštaja.
Mi, prvo, ne vidimo zbog čega Vlada sistematski ignoriše ovu skupštinu. Ovo je treći put da Vlada zahteva da se skupština sastane na 48 sati pre bombardovanja, pretnje od bombardovanja i da zahteva podršku Skupštine, a da u međuvremenu sa njom aktivno ne sarađuje.
Mi smo tek danas dobili tekstove sporazuma ili dokumenata iz Rambujea, kako god vi to nazivali, a da kad ste se odande vratili, niste tražili da se sastanemo, da zajednički ta dokumenta razmotrimo. Sad ste se vratili iz Pariza i pod pretnjom bombardovanja tražite od nas podršku. Mi nismo imali vremena da razmotrimo ove dokumente, nismo imali vremena da se posavetujemo. Svako od nas je ovde 250-ti deo narodnog suvereniteta. I, ovaj suverenitet naroda kojeg mi predstavljamo, gotovo da neprekidno ignorišete i potcenjujete. Mi ne možemo sa tim da se složimo.
Mi ne možemo da se složimo i sa tim da ste na razgovore otišli bez onih koje sebe nazivaju predstavnicima Srpske nacionalne zajednice na Kosmetu. U sastav delegacije, koja je pregovarala, uključili ste druge nacionalne predstavnike ili predstavnike nekih nacionalnih političkih zajednica Kosmeta. Međutim, niko u ovoj skupštini sem Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove, koliko mogu da vidim, direktno se ne poziva isključivo na Srpski etnos kao političkog predstavnika, ni Socijalistička partija Srbije, ni Jugoslovenska udružena levica.
Prema tome, ako ste uključili u sastav delegacije druge nacionalne predstavnike, Egipćane, Rome, Gorance, Turke, onda je u tom sastavu za sebe morala da pronađe mesto i ona organizacija, koja ima kakav - takav politički uticaj na Srbe koji žele u toj orgnaizaciji da budu. To je razlog zbog koga, između ostalog, mi ne možemo da podržimo ovakav izveštaj, ali ga smatramo u suštini nepodržanim i od strane onih kojih se kosovsko pitanje najpre tiče, a to su kosmetski Srbi.
Želimo da vam kažemo u nekoliko reči i više od ovoga - kako je moguće da državu Srbiju, sa njenom političkom, diplomatskom, pravnom i vojnom istorijom i tradicijom, savlada albanska delegacija, u kojoj su predstavnici zaostalih fisova i polupismenog stanovništva. Kako je moguće da naša delegacija države Srbije bude savladana, sa u pozadini, albanskom državom, koja je gotovo u političkom, vojnom, pravnom, i u svakom slučaju, ekonomskom rasulu? Kako je moguće da političku inteligenciju Srbije, Beograda, savlađuje šačica intelektualaca sa Kosmeta?
Kako je bilo moguće da u proteklih devet-deset godina nismo uspeli da za sebe vežemo nijednog uglednog među malobrojnim intelektualcima, među Albancima sa Kosmeta i da se ovako konfrontiramo? To, naravno, nije dobro.
U proteklih nekoliko godina, a osobito od 1990. godine, a posebno od prošle godine, kada su se neke albanske snage odvažile na oružani ustanak, od tada počinjete ubrzano da gubite iz vida jednu kartu, koju smo ipak mogli da iskoristimo, mogli smo jednu kartu jako dobro da iskoristimo, koju su oni nama neprekidno davali u ruke - to je karta njihovog separatizma.
Trebalo je "progutati knedlu", trebalo se malo "posuti pepelom", malo zaboraviti reči iz 1988, 1989, 1990. i naknadno, i ponuditi promenu Ustava Republike Srbije. Trebalo je tada, još mnogo ranije doduše, nuditi novu autonomiju za Kosmet, da se ne dozvoli da albanski oružani ustanak dobije čak dimenziju borbe za autonomiju, mada to nikada nije. Oni su se odrekli autonomije 1981. Nikada nije trebalo formalno da je ukinemo ni 1990. svojim Ustavom.
Tu njihovu grešku nismo uspeli da iskoristimo i proteklih meseci, sada je gotovo godinu dana, kada su se odvažili na ustanak. Umesto da ih napadnemo kartom separatizma i da, nudeći autonomiju, pridobijemo one međunarodne snage koje se bore ili smatraju da su granice isto kao što i mi smatramo, nepovredive, da se u integritet ne može dirati, mi smo sebi dozvolili da u suštini albanske političke snage osvoje međunarodnu podršku.
Ove godine čujemo od mnogih da ste čak postali i najveći autonomaši. Prošle godine u ovoj skupštini, a sutra će biti tačno godinu dana od kako je formirana ova vlada, tačno godinu dana na sutrašnji dan, ovde to niko nije hteo da pomene, pre godinu dana sam vam kazao sa ove govornice da ste formirali ratnu Vladu. Sada to dokazujete. Tu jednu kartu niste nikako uspeli da iskoristite. Trebalo je ponuditi još pre godinu dana autonomiju - tu kartu ste izgubili.
Učeći se sada na tome, nemojmo propustiti da tu kartu autonomije ne iskoristimo, kako bi na vreme preuredili politički sistem Srbije, kako bi ona ostala jedinstvena u svojoj teritoriji, jer ima još ekstremista, ima još i te kakvih sanjalica o terorizmu i oružanom ustanku, ne samo na Kosmetu. Predupredimo moguće sutrašnje nevolje.
Neki govore da smo mi spremni za rat. Moguće, ali sa kim? Sa albanskim teroristima svakako, sa separatistima svakako da smo spremni, da imamo i oružanu nadmoć. Da li vredi da se danas junačimo u ovoj skupštini, prizivajući intervenciju onih koji će nas sasvim sigurno bacati dan za danom na kolena i razbijati našu ekonomiju, naš narod će nestajati.
Neki misli, veliki patrioti, kao da drugih nema, da se samo ratom čuva Srbija. Ne čuva se. Gospodine Šešelju, da mi je vaša pamet, ja bih se bar dva dana odmarao. Mi možemo, mi imamo pravo da intervenišemo na Kosmetu protiv terorista, ali ako izgubimo sve političke karte, pravo na miroljubivo rešenje, hoćemo li uspeti da se nosimo sa svim nosačima sveta, sa svim raketama sveta, svim avionima sveta, sa svim konjicama, pešadijama sveta, sa vojnom industrijom sveta, ili ćemo neminovno gubiti?
Da li smo zaslužili da izgubimo Kosmet - ne. Da li je Srbija zaslužila da joj se teritorija raskomada - nije.