Retko koristim ovu priliku, ali sada želim da vam se, kao narodni poslanik, obratim.
U pismu upućenom najvišim funkcionerima Srbije predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević je govorio o pritiscima u ime demokratije. I, zaista, pritisci na našu zemlju su uvek imali to cinično opravdanje. To opravdanje je još ciničnije ako se zna da je kriza na Kosovu i Metohiji, kao i druge krize, koje se koriste za pritisak na male narode, zapravo veštački stvorena kriza. Ni jedno nacionalno, demokratsko, ljudsko ili versko pravo bilo kog stanovnika Srbije nije ni na koji način ugrožavano od strane države. Ako su ičim ugrožavana ova prava, ugrožavana su samo albanskim terorizmom, potpomognutim upravo tim spoljnim pritiscima u ime demokratije.
Teško bismo poverovali da najbogatije, tehnički najbolje opremljene zemlje na svetu, sa ogromnim analitičkim timovima, imaju netačne podatke i da ne znaju istinu o situaciji na Kosovu i Metohiji. Ako znaju, a moraju znati, jer sve znaju, zašto je onda odnos prema Srbiji takav? Zašto se svi napori Srbije da se sve mirno reši unapred osuđuju i opstruiraju? Zato što je, očigledno, nekome ovde potrebno žarište.
Nosioci novog svetskog poretka traže krize da bi na njima iskazivali svoju moć, da bi upravljali krizama i držali u potčinjenosti druge zemlje i narode. Kad nema krize, ne prezaju od toga da ih proizvode. Kosovo i Metohija je u planovima tih moćnika zamišljeno kao žarište. Paralelno, negde u susedstvu, sprema se novo, rezervno, žarište, a iza toga sledeće, dok svi ne budemo u istom stroju, po istim "demokratskim" receptima i sa istim gazdom.
Treba li mi, koji imamo tako sveža sećanja iz raspada prethodne Jugoslavije, koji napamet znamo redosled poteza, da dozvolimo sebi ponavljanje prošlosti? Verujem da ne treba. Takođe, mislim da ne možemo da budemo jedina zemlja na svetu kojoj je oduzeto pravo na odbranu i samoodbranu od terorizma. Mi to ne prihvatamo. Ubeđen sam da to ni jedna zemlja ne bi prihvatila. Isto tako, verujem da moj stav ili stav bilo kog visokog partijskog ili državnog funkcionera u ovakvom trenutku mora da prođe kroz proveru javnosti, tj. građana. Ne mislim da postoji demokratskija procedura za proveru stava javnosti za bilo koje pitanje od referenduma. Kao poslanik u ovoj skupštini, sa zadovoljstvom podržavam inicijativu predsednika Slobodana Miloševića o raspisivanju referenduma. Samo tako ćemo potvrditi ispravnost naše politike i dobiti pravi mandat da istrajemo na dosadašnjem nacionalnom kursu.
Ja nemam dileme. Uveren sam da će građani Srbije izabrati najmudrije rešenje. Istovremeno, verujem i u mudrost albanskog naroda. Uveren sam da naši narodi neće dozvoliti da drugi eksperimentišu našim životima i mudrošću. Zahvaljujem. (aplauz)