Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, da obavestim poslanike i građane Srbije, s ovim predlogom nisam hteo da izlazim ranije, predložio sam usmeno predsedniku Skupštine, gospođi Slavici Đukić-Dejanović, da bi bilo najnormalnije i bio bi red da delegacija Skupštine Republike Srbije prisustvuje sahrani ruskog patrijarha.
Međutim, izgleda da nismo naišli na dobru volju kod Vlade, koja, verovatno, u skladu sa svojom politikom štednje, smatra da bi taj odlazak bio izuzetno veliki udar na budžet Srbije, a posebno kada imamo, recimo, a to ćemo kada bude došao na red budžet, imati prilike da vidimo koliko se troši na putovanja. Kancelarija za evropske integracije – 9,5 miliona, Generalni sekretarijat Vlade – 94 miliona, Kabinet predsednika Vlade 8,7, Ministarstvo trgovine i usluga – 8 miliona i 430 hiljada, Ministarstvo prosvete – 12 miliona i 500 hiljada itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je izuzetno važno da kažemo građanima određene stvari i činjenice koje će pokazati ko suštinski vlada ovom državom, kakvi su to neozbiljni ljudi, kakve su to secikese, prevaranti, kojima je jedini cilj da od izbora do izbora prevare građane Srbije. Ništa više, pod milim bogom. Za to koriste svaki mogući trenutak, svaki mogući način. Pri tom, gledaju da se s onima koji pokreću određena pitanja obračunaju na najbrutalniji način, služeći se lažima, podvalama, podmetačinama, a u tome svesrdnu podršku imaju od određenih medija koji se svesno upuštaju u laži, u etiketiranje i blaćenje svakog onog ko pokuša da, eventualno, promeni neke stvari u ovoj državi.
Svi se sećate problema koji je bio vezan samo za jedno javno preduzeće, za Aerodrom "Nikola Tesla". Do čega je to došlo? Prošlo je nedelju dana od kako su obećali da će ući budžetska inspekcija, da će ući UBPOK, ali oni, kao i do sada, smatraju da će novi problemi, nove afere, potpuno da zapostave ove stare. Zaboraviće se to. Krenućemo na nešto novo i, po onoj narodnoj – pojeo vuk magarca.
Sada ćemo imati budžet, pa da li će biti usvojen ili neće, pa da li će opozicija ponovo zaustaviti voz koji je onim brzim prugama krenuo za EU, pa će pokušati da obmanu građane Srbije kako su za sve to odgovorni poslanici opozicije. Već je ustaljen repertoar i način kojima se ti šibicari, secikese i prevaranti služe već osam godina, kako bi nastavili da vladaju.
Sećate se, posle te afere, odmah 2. decembra, a to je bio utorak, na TV B92 jako važna vest. Kaže, Upravni odbor Akcionarskog društva ''Telekom Srbija'' odlučio je da prihvati preporuku Vlade i smanji naknade članovima tog tela na nivo prosečnih zarada u Srbiji, a to je uradio na predlog predsednika Upravnog odbora Dragora Hibera. Inače, on je jedno vreme bio Dragan, pa Dragomir, a sada je Dragor; o tom potom, nije on toliko važan.
Kaže se još – inače, interesantno je da je u vreme kada je bio ministar u Vladi Srbije za telekomunikacije... Prvo, nisam bio ministar za telekomunikacije, to elementarne stvari treba da znaju, bio sam ministar za saobraćaj i veze, postojalo je Savezno ministarstvo za telekomunikacije. ''Kada je bio Dragan Todorović iz SRS-a, koja sada najviše kritikuje visoke plate u ''Telekomu'', ta naknada je bila 13,5 hiljada nemačkih maraka, a predsednik Upravnog odbora, u to vreme je to bio pokojni Vlajko Stojiljković, primao je 15 hiljada maraka.
Ovo drugo nije tačna informacija, primao je 5.000 maraka. Dobro, polako.
Prvo što je trebalo da urade, jeste da pogledaju zakon i da vide kako je to bilo uređeno, ko je imao nadležnost nad tadašnjim ''Telekomom''.
Za vašu informaciju, preduzeće ''Telekom Srbija'', u momentu kada je 49% prodato Italijanima, bilo je akcionarsko društvo i ministar saobraćaja i veza nije imao pravo da utiče na određivanje plata poslovodstva naših italijanskih stručnjaka, jer su stranci imali veće plate od plata koje su imali u svojim zemljama.
Zato se u članu 35. navedenog zakona kaže – preduzeća sa ulogom stranog ulagača, osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje pojedinih delatnosti od opšteg interesa i zakonom kojim se uređuje strano ulaganje, nastavljaju rad u skladu s osnivačkim aktom, opštim aktima i datom saglasnošću Vlade Republike Srbije.
Što se tiče SRS-a, nama je ta visoka plata parala na neki način uši od samog ulaska u Vladu i pokušavali smo, između ostalog, da vidimo da li taj problem može da se reši. Tako je 17. jula 2000. godine, izmenama u Zakonu o javnim preduzećima, uveden novi član, član 34, koji glasi: ''Danom stupanja na snagu ovog zakona, javna preduzeća i preduzeća sa većinskim učešćem državnog kapitala ne mogu da vrše isplate sredstava za sponzorstvo'', pošto se javio veliki problem, takođe, sponzorisanja raznoraznih akcija. Suštinski, sve se to svodilo na ono – "kada dođe vreme za izbore itd.", pa da se to iskoristi kako bi se to vreme koristilo za propagandu, odnosno promovisanje određenih političkih stranaka.
Znači, ''ne mogu da vrše isplate sredstava za sponzorstvo, donaciju, humanitarne, sportske i slične aktivnosti, reklamu, propagandu i reprezentaciju, zarade predsednika upravnog odbora, odnosno naknade za rad članova upravnog odbora, naknade predsednika i članova nadzornog odbora, dok ne pribave saglasnost Vlade Republike Srbije''.
Ali, došao je DOS na vlast, 2000. godine.
Šta mislite, dame i gospodo narodni poslanici, da li je ovaj zakon ostao na snazi? Jer, oni koji su se borili za nove vrednosti, put u Evropu, protiv korupcije, protiv zloupotrebe, šta mislite da su uradili? Uradili su ono što se od njih očekuje i što pokazuju svakog momenta.
Kaže, izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima 2002. godine, "Službeni glasnik", broj taj i taj, predložen je član 12, član 34. briše se. Znači, nema ograničenja od strane Vlade, briše se to što je uvedeno u Zakon.
Ko je bio u to vreme predsednik Upravnog odbora? Dragor, Dragomir Hiber. Kako to da je on sada... Pa, ne, on je samo stariji, ali pametniji i pošteniji nije za ovih šest godina, nego stigao malo pritisak pa, hajde da malo zamažemo oči tako što će na sva moguća zvona da se objavi kako se eto, u skladu s preporukama, težnjama, smanjuju plate u javnim preduzećima, naknade u upravnim odborima itd.
Sada se pitate, kako to da B92 objavljuje ovako lažnu informaciju? Ovo je prosto neverovatno, ovo je da čovek uzme i presavije tabak i da ih tuži. Ovo su, apsolutno, laži.
Znate, iza njih stoji Američka ambasada i onda svi pritisci krenu na sud... Eto, protiv Mlađana Dinkića izgubljene su tri krivične prijave, nema nijedne jedine.
Zbog čega B92? Pa, to je sada rad po učinku – učiniš ti meni, učinim i ja tebi, a njima je Mlađan Dinkić učinio, morate da priznate, u vreme dok je bio guverner Narodne banke Jugoslavije. Potpisao je, 17. januara 2000. godine, da je iznos zakupa u ugovoru 1.280.463,00 dinara, bez poreza na promet, odnosno 31.341 evro, tada je evro bio 60 dinara. Znate da je dinar čvrst, samo jača. Mislim da je i danas isto toliko, samo probajte da kupite.
Znači, za 3.474,61 metar kvadratni, odnosno 6, 14 evra po kvadratnom metru. Pa, još ima i aneks ugovora i, opet u ime Narodne banke Jugoslavije, potpisao ga je Radovan Jelašić. Daje se u prilogu iznos zakupa u aneksu ugovora od 31.343 evra, uzima se srednji kurs, u koji nije uključen porez na dodatu vrednost, znači, iznos zakupa je sada vezan za evro i nije promenjen u odnosu na ugovor.
Sada je očigledno na koji način je sprega između politike, vlasti, pojedinih medija, tajkuna i svega onoga što uništava ovu državu u proteklih osam godina.
Sve to čovek može nekako da proguta, dok ne okrenete današnju "Politiku", imate tamo članak: "Šta da se radi, kada je skupo zapravo jeftino", Mlađan Dinkić. Normalno je da se čovek zainteresuje šta taj šibicar, prevarant i lopov ima da kaže.

        Sada ću da vam dokažem. Molim vas, imajte strpljenja, ne govorim napamet, sada ću sve da vam kažem. Vi ne reagujete na ovakve laži, a u to vreme smo bili u koaliciji i znate za ovaj član zakona; to i vama ide u prilog, jeste da je to na inicijativu SRS-a, ali je činjenica da je tako.
Kaže Mlađan Dinkić kada je skupo, zapravo, jeftino. Kaže, najveća opasnost za demokratiju je demagogija. Moram da priznam, slažem se sa Mlađanom Dinkićem, jedino se ne slažem što on to iznosi. On je najmanje pozvan da iznosi ovakve stvari.
Kaže: ''U iskrivljenom sistemu vrednosti, normalne stvari se prikazuju kao nenormalne, a normalno ponašanje često ismeva, pa i žigoše".
Hajde da postavimo jednostavno pitanje, da nam Mlađan Dinkić i G17 taksativno navedu spisak onoga što oni podrazumevaju pod spiskom tih vrednosti.
Gospodo poslanici, mi smo nenormalni. Mi smo potpuno za ustanovu za koju bi nam gospođa predsednica mogla da napiše preporuku, potpuno smo nenormalni.
Mi insistiramo na tome da Bojan Krišto nema 11,5 hiljada evra, da ne pravi fiktivne ugovore, da ne zapošljava babe, tetke, strine.
Mi smo potpuno nenormalni. Odakle nam pravo da takve stvari radimo?
"Međutim, umesto racionalne rasprave o tome da li su takve plate zaslužene", slušajte ljudi, da li je ovo stvarno moguće, ''i kakvi su rezultati rada pojedinih preduzeća, sve se ubrzo pretvorilo u lov na veštice i besomučni medijski linč jednog čoveka, direktora Aerodroma".
Da li vi vidite da je ovo sprega, čvrsta veza, koja služi isključivo za pljačku Srbije?
Nemam puno vremena, kaže: "Nakon sveopšte hajke, otišao je jedan od retkih direktora koji je hrabro i uspešno restrukturirao svoje preduzeće, raskinuvši brojne štetne ugovore, smanjivši masu plata za 15% u odnosu na prošlu godinu".
Ljudi moji, da li je moguće...
(Predsednik: Vreme.)
... ovo zdrav razum ne može da podnese.
Kaže: "Ovo je najbolji pokazatelj da ne možemo drugačije da se obračunamo sa sistemskom korupcijom, pljačkom i kriminalom dok oni koji to rade ne budu otišli iza rešetaka, a došli oni koji mogu da se uhvate u koštac s tim".
Te genijalce koje imate zašto niste poslali u RTB Bor, "14. oktobar", IMT, IMR, "Magnohrom", Fabriku vagona i u masu firmi koje grcaju, čije radnike ste već otpustili, koji su pred stečajem ili bankrotom, nego ste ih poslali u javna preduzeća sa monopolskim položajem, da pljačkaju i uništavaju ovu jadnu državu i ovaj jadni narod?!
Hvala i oprostite na ovom prekoračenju.

Dame i gospodo poslanici, gospodine Seniću, ja bih se s jednim delom vašeg izlaganja potpuno složio, kada je u pitanju situacija vezana za medije i mogućnost zloupotrebe. O tom pitanju nemam nikakve dileme. Ali, gospodine Seniću, vama je jasno da medije mogu da zloupotrebe oni koji imaju vlast i oni koji imaju pare. Kada je u pitanju SRS, ne stoji ni jedno ni drugo.
Znači, problem je u vašem koalicionom partneru, odnosno u DS-u. Ja sam to izneo, između ostalog, i kada je počeo problem s javnim preduzećima itd. Čak sam to i rekao u okviru svojih izjava – da vlada ravnoteža straha, da se, otprilike, taj problem ne rešava zato što postoje teškoće da se dođe do podataka o drugim javnim preduzećima, u kojima su ''žuti'' na vlasti.
Evo, recimo NIS. Pokušavamo, ja sam pokušavao, kao predsednik Administrativnog odbora, da dobijem podatak o plati generalnog direktora, ali mi je rečeno da je to službena tajna.
Pazite, na predlog predsednika Upravnog odbora je doneta odluka da je plata direktora, predsednika upravnih odbora itd. službena tajna. Mi smo neslužbeno saznali da je ona 562 ili 563 hiljade dinara, kao što smo, recimo, neslužbeno saznali da je direktor Upravnog odbora u NIS-u, odmah čim je došla na to mesto, tražila zlatnu ''viza'' karticu, sebi i ostalima, i krenula da po svetu troškari na osnovu ''viza'' kartice.
Znate li šta se ovde dešava? Ovde je, očito, problem u vama, jer, evo kažete, kratko mi je vreme, da je problem s Kragujevcem to što je, navodno, taj odličan aranžman neko minirao. Ko je to minirao? Da li to minira SRS, ili ovi iz ''žutog preduzeća''?
Onda se postavlja pitanje, šta je sa Gasnim sporazumom? Oni se žale da i taj sporazum neko minira i ukazuju da je to Mlađan Dinkić i G-17 plus. Otvoreno se govori da Mlađan Dinkić lobira za OMV itd. Onda postavljam pitanje – ljudi moji, je li to moguće? Kako ste vi onda u istoj Vladi? Kako možete da sedite u istoj Vladi, jedni druge optužujete, radite o glavi, a sedite u Vladi? Ajde onda, koji je to motiv? Šta je to – vlast, vlast i pare? Pare i momenat da odgovarate za kriminal koji ste počinili do sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Seniću, moram da vas podsetim na neke stvari, na neku hronologiju kada je u pitanju Gasni sporazum. Vi se sećate predizborne aktivnosti 2007. godine – Gasni sporazum na sva zvona. U Moskvu odlazi predsednik Republike, predsednik Vlade i ministar za kapitalne investicije. Potpisuje se Gasni sporazum i postoji opšta volja da se taj sporazum ratifikuje u Skupštini i da se što pre krene u realizaciju.
Očigledno je da je taj sporazum bio potreban isključivo u predizborne svrhe, da bi se prevarili i obmanuli građani Srbije, i to jednom delu tadašnje vlasti. Pojavljuje se, ko drugi nego Mlađan Dinkić koji kaže – ne može, taj sporazum nije u redu. Obračun, ili preračun vrednosti NIS-a treba ponovo da se izvrši, da se uzmu one kuće koje se time bave, jer i tu će da padne neka provizijica, od toga se nikad ne beži i Mlađan Dinkić kaže – očigledno je da je NIS potcenjen i da ovim gubi država Srbije. Na stranu da li će da prolazi magistralni gasovod, da li će da se aktivira ''Banatski Dvor'', da li će Srbija imati privilegovanu cenu, koliko će se preduzeća uključiti u posao vezan za gasovod, Mlađan Dinkić stavio tačku na to i nema ništa, a ''žuti'' mudro ćute. To je problem.
Onda, ponovo dolaze izbori 2008. godine, ponovo u talambase, bubnjeve, Gasni sporazum itd. Mada tražimo, u vreme kada su raspisani izbori, da se zakaže sednica Skupštine i da ratifikujemo taj sporazum, oni kažu – ne može da se zakaže, jer je i Skupština sad samo tehnička, kao i Vlada. Tehnička, kad njima treba, a kad im ne treba, onda ima puno pravo da zaseda i da donosi odluke itd.
Ponovo Gasni sporazum na sva zvona itd. Ponovo Mlađan Dinkić priča o tome da taj sporazum nije dobar, a ''žuti'' ćute. Šta je onda tražio Boris Tadić tamo? Stvarno, sad mislim da je Mlađan Dinkić samo glasnogovornik, da ga je Boris Tadić prevario, da mu je rekao – hajde ti udri po Gasnom sporazumu jer ja ne mogu, ti zato možeš, pa da vidimo šta će i na šta će ovo da izađe.
To je problem s vama. Vi varate sve, pa se varate i između sebe. Ali, jednom tome mora da dođe kraj. Moraju da se polože računi, da li taj sporazum valja, ili ne valja. Ako valja, zašto se ne sprovodi dve godine, a ako ne valja, kako su tamo mogli da budu predsednik Republike i predsednik Vlade? Vi ste time onda obmanuli sve građane Srbije. Kako mogu da idu da potpisuju nešto i da prisustvuju potpisivanju, ako to ne valja? To je problem, prevara. Samo prevara, samo ste za to sposobni, ni za šta drugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda smo mi došli na nečijim leđima, ali ćete vi da odete uz pomoć nečije noge, tu već nema dileme, o tom pitanju.
Hajde da se vratimo, da vidimo suštinu stvari, o čemu se ovde radi. Ne napadamo mi Mlađana Dinkića zato što smo opsednuti njime, nego je on čovek koji personifikuje te nove vrednosti i promene od 5. oktobra 2000. godine. Gde god vidite neku promenu, mora da je tu i Mlađan Dinkić, ali svaka ta promena je vezana za debele godine robijanja. To je ono što je problematično.
Hajde da se vratimo, pošto nisam mogao u onom prvom izlaganju da dalja razmišljanja Mlađana Dinkića predočim, da vam bude jasno šta se iza svega ovoga sprema. Kaže Mlađan Dinkić – garantujem da bi se Srbija daleko brže razvijala kada bi državni aparat bio manji i efikasniji. A, 31. decembra 2000. godine bilo je 8.700 zaposlenih u državnoj upravi, bez policije i Vojske, 31. decembra 2004. godine bilo je 27.000, a sada, sačuvaj bože. Imaćete prilike da vidite koliko koštaju pojedini kabineti, kada se bude raspravljalo o budžetu.
Kaže Mlađan Dinkić – dakle, mora se napraviti potpuno novi sistem vrednosti i odgovornosti za rad u javnim preduzećima.
Koliko vam treba, 100 godina, 80 godina? Osam godina ste na vlasti neprekidno. Što to niste uradili?
Sad dolazimo do finala. Šta je cilj? Kaže to Mlađan Dinkić, neće da krije. Šta je konačno rešenje? Mnogi su izlazili s konačnim rešenjima. Za Mlađana Dinkića je to privatizacija, u svim onim slučajevima u kojima je moguće postići cilj. Koji je to cilj? Da se proda ono što je uspešno, što je jedino moguće prodati, i da se pokupe, neko na Floridu, neko na Kajmanska i ostala ostrva, i da završe.
Postavljam jednostavno pitanje i građanima Srbije i poslanicima – da li mislite da je Mlađan Dinkić, kada je imao u vidu javna preduzeća, mislio na ''Železnice'' Srbije?
(Predsednik: Vreme.)
Nije, to ga ne interesuje. Interesuju ga preduzeća za koja će da se uzmu pare, da se pokupi i da nestane iz države.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika. Član 85, prvi stav, nemojte mi ovo računati, kaže – sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata, koje donosi Narodna skupština, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom, od 10 do 18 časova, sa prekidom od jednog sata. Gospodine predsedavajući, nije ni najmanje slučajno što je prilikom vašeg poziva da li se neko javlja povodom amandmana došlo do greške. Vi ste sami rekli da treba da se koncentrišemo.
Postavljam jednostavno pitanje. Ovo što vi radite je protivno Poslovniku. Prvo, zna se koje je vreme rada Narodne skupštine. Imali su građani Srbije priliku da vide da smo, manje-više, najveći deo vremena danas raspravljali, u skladu s predlogom dnevnog reda, o amandmanima, da je rasprava bila dosta tolerantna, ali vi sami sebe dovodite u ovu poziciju u kojoj se Skupština Srbije nalazi, stisnuti problemima i brojnim zakonima koji treba da se usvoje u vrlo kratkom vremenu, a, objektivno govoreći, ne postoji nikakva mogućnost da do toga dođe.
Mi smo upozoravali da vas očekuje budžet, da ćete zbog tog problema, koji niste uspeli da rešite na vreme, da predlog budžeta dođe 1. decembra, optužiti poslanike opozicionih stranaka da vas sprečavaju na putu ka Evropi, kako opstruišu rad Skupštine Srbije, kako vam ne dozvoljavaju da usvajate reformske zakone, a sve zarad dobrobiti građana Srbije.
Upozoravam vas da ovo maltretiranje prekinete sada, jer su 22 časa najpristojnije vreme koje podrazumeva da se radi. Mi smo vam izlazili nekoliko puta u susret kada je dolazilo do prekida prenosa, pa su bili odloženi prenosi, zato što smo imali razumevanja. Možemo o nekim stvarima da se dogovorimo, ali postoje granice, morate to da razumete. Jednostavno, nasilje koje primenjujete neće proći. Vi možete to da testirate, ali imaćete prilike da i posle tog testa shvatite da je sve uzalud.
U Narodnoj skupštini Republike Srbije, pre svega, treba da poštujete Poslovnik. Ukoliko niste spremni da poštujete Poslovnik, nemojte da očekujete to od poslanika opozicije. Zato ćemo mi od ovog momenta krenuti da raspravljamo po Poslovniku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  pozivam se na član 27. i na član 85.
Verujem, gospođo Čomić, pošto ste vi izuzetan poznavalac Poslovnika, i to ne samo pukog tumačenja Poslovnika, nego razumete i duh Poslovnika, što bi se reklo – šta je pisac hteo da kaže, da ćete se složiti s ukazivanjem na kršenje Poslovnika koji se vrši u Skupštini Srbije.
Između ostalog, član 27. kaže da se predsednik, ili predsedavajući Narodne skupštine, stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Vodite računa o ovom vremenu u koje citiram. Član 85. kaže, ponavljam, pošto niste bili na početku, kada je krenulo upozorenje za kršenje Poslovnika, prvi stav: ''Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom, u vremenu od 10 do 18,00, sa prekidom od jednog sata''.
Sada se pozivam na četvrti stav, gospođo Čomić, obratite pažnju, koji kaže: „Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima“, ovo je taj drugi dan, to je ponedeljak, kod nas je to već praksa, ponedeljak i petak, „odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava narodnim poslanicima“.
Ubeđen sam, gospođo Čomić, da ćete morati da prihvatite jednu činjenicu, uzmite, između ostalog, stenogram.
Predsednik Narodne skupštine, u vreme kada je produžena sednica Narodne skupštine, rekla je – u skladu s Poslovnikom, ali nam uopšte, nijednog jedinog momenta, nađite u stenogramu jedno slovo da je poštovala Poslovnik i navela opravdane razloge zbog čega se produžava sednica preko 22 časa.
Vi morati razumeti jednu stvar, može da se dogodi da se sednica produži posle 22 časa, ali, upozorili su vas neki poslanici, stvarno mora da se navede koji je to opravdani razlog. Vi to niste uradili.
Kako mislite da kršite Poslovnik, da sprovodite nasilje nad opozicijom? Vas ima više, prirodno, zato ste pozicija …
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Odbite mi ono vreme kada sam citirao, preko 55 sekundi, stvarno sam gledao na sat.
Kako mislite to da radite?
Da vas podsetim da ste brutalno zgazili Ustav, zato što niste u vreme vanrednog zasedanja zakazali sednicu Skupštine Srbije, s rezolucijom koju je predložilo 108 poslanika, sada kršite Poslovnik.
Sada, na svaki mogući način, gledate da zloupotrebite svoju većinu, ali morate shvatiti onu Njegoševu – kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde na kršenje Poslovnika.
Molim vas, gospođo Čomić, da mi date objašnjenje i pozivam da se Skupština, u danu za glasanje, izjasni o mojim zahtevima za povredu Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, pozivam se na član 85. stav 4.
Molim vas koncentrišite se. Imam poverenja u vas da ćete, ukoliko stvarno budete nepristrasno tumačili Poslovnik, doći do vrlo jednostavnog zaključka. Nemojte, molim vas, da se pozivate na stav 5, 6. itd. i na neke članove Poslovnika na koje uopšte nisam ukazivao. Ja verujem da vi to možete, ali pod jednim uslovom, da budete nepristrasni. Mislim da je vaša uloga na tom mestu da budete nepristrasni. Još na jednu stvar hoću da vam skrenem pažnju.
Gospođo Čomić, malopre je gospođa Kolundžija izašla i tražila je s ove govornice da se u danu za glasanje utvrdi da je gospodin Tomislav Ljubenović prekršio Poslovnik, zato što, po mišljenju gospođe Nade Kolundžije, da se razumemo, to je njeno pravo, nemam ništa protiv, u svom izlaganju nije bio dovoljno precizan koji član Poslovnika je prekršen, ili nije precizno izneo od koga traži obaveštenje itd.
Ne možete primenjivati dvostruke aršine, stvarno nema smisla. Najbolje je, pozovite redarsku službu, ili ove u patikama i trenerkama – pokupe, izbace napolje i završite posao. Ali, da to građani vide. Ako tražite od poslanika opozicije da budu precizniji, da budu konkretni, onda morate, gospođo Čomić, i vi.
Znači, sada se koncentrišite. Radi se o članu 85. stav 4, koji kaže: "Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova", to je ovaj slučaj i sve je jasno do sada, pratite me pažljivo, gospođo Čomić, "ukoliko za to postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava narodnim poslanicima". Sada smo došli do ove najvažnije, najbitnije stvari vezane za član 85. ovog poslovnika. Kaže – ako postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava narodnim poslanicima.
Gospođo Čomić, mi vas upozoravamo, pre 16 časova, kada je predsednik Skupštine produžio rad sednice, nijednom jedinom rečju ili rečenicom nije se pozvao na ovaj član i rekao: "produžavam sednicu Skupštine Srbije, dok se ne završi tačka dnevnog reda", pa da onda kaže: "zato što sutra dolazi Solana, dolaze ovi iz EU''.
Svi čekaju da vide da li ste spremni da krenete u Evropu, drže štoperice i mi moramo da pokažemo da smo zreli, spremni da u Evropu krenemo. Možda bismo, zbog tih i tih, ili nekih drugih razloga, prihvatili.
Ovako, gospođo Čomić, nažalost, ne vašom krivicom, nego samo lojalnošću stranci kojoj pripadate, vi kršite grubo Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije.
Oprostite za nešto malo prekoračenja vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, pozivam da pažljivo pročitate član 85. stav 4. Izuzetno je važno da to pažljivo pročitate i da postupite u skladu sa zahtevom poslanika Vjerice Radete, da uzmete stenogram, i sve će se razrešiti. Jednostavno, ne možete da primenjujete dva aršina kada je u pitanju Poslovnik. Jedan aršin, kada su u pitanju poslanici opozicije, a drugi, kada vama to odgovara, kako ćete da tumačite i da radite po Poslovniku.
Molim vas, ponovo vam skrećem pažnju – stav 4. člana 85. je vrlo precizan i jasan i obavezuje predsedavajućeg, preko toga ne može da se pređe. Da ne citiram ceo stav, samo ću vam reći, kaže – može da se produži rad i posle 18 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava narodnim poslanicima.
Gospođo Čomić, apelujem na vas da uradite ono što je najjednostavnije, donesete stenogram i kažete – gospodo poslanici, vi opstruišete rad Skupštine Srbije. Predsedavajući je, na osnovu stenograma, u 16 časova rekao – postoje opravdani razlozi da današnju sednicu produžimo dok se ne završi tačka koja je na dnevnom redu, pa onda da navede koji su to razlozi. Može bilo koji. Uopšte ne bih ulazio u to, da li vam se žuri u Evropu, na blagajnu, kući, nije uopšte bitno. Ali, mora da postoji taj razlog.
Gospođo Čomić, kad neki poslanik ovde izađe da reklamira Poslovnik i iznese neki problem, ali to ne uradi onako kako propisuje određeni član na koji se pozvao, vi ste tu vrlo precizni, neću da kažem neku težu reč. Ukoliko se to ne radi u skladu sa članom Poslovnika na koji se poslanik pozivao, vi ste ili izricali opomenu, ili, češće, upozoravali da to nije u skladu s Poslovnikom itd. Zašto to sada izbegavate da uradite, kada ste u pitanju, ne mislim vi lično, nego predsednik Skupštine, koji je dužan da se drži ovog poslovnika?
Molimo vas, dajte nam stenogram, da se pročita kako je tačno u 16 časova Slavica Đukić-Dejanović rekla da ćemo danas raditi. Hvala vam lepo.

Dame i gospodo poslanici, gospođo Čomić, verujem da možete u ovih par rečenica koje ste pročitali da opravdate ili da pronađete to što tvrdite. Ukoliko ne možete, možemo to da razumemo, ipak je već ovo vreme odavno odmaklo, ne možete više da se koncentrišete, verujete u nešto da je bilo, ali ovde to ne piše.
Evo, gospođo Čomić, ja ću biti vrlo precizan i zamoliti vas da saslušate stenogram: "Htela sam da vas obavestim da ćemo raditi duže od 18.00 časova, u skladu sa članom 85. Poslovnika, i da zamolim šefove poslaničkih grupa da u 18.00 časova, zasedanje će trajati, imamo jedan dogovor, vezano za naše aktivnosti, poslovničke i poslaničke, u narednim danima", da ne čitam dalje.
Postavlja se pitanje, gospođo Čomić, da li je u ovom delu predsednik Skupštine naveo da ćemo raditi do završetka tačke dnevnog reda? Ako vi ovde to nađete, hajde da radimo, ljudi moji, ali nije. Znači, nije navela. Kaže – dogovorićemo se i o tome na sastanku, zato i molim da u 18 časova šefovi poslaničkih grupa, ili njihovi zamenici, budu na sastanku kod mene, da se dogovorimo.
Pazite, otišli smo na taj dogovor, nismo uspeli da se dogovorimo, a predsednik Skupštine je bila u obavezi da, u skladu sa članom 85, i da to stoji u stenogramu, gospođo Čomić, ne da vi verujete da je to Slavica Đukić rekla, nego da piše u stenogramu da postoje opravdani razlozi, pa da navede jedan jedini opravdan razlog. I mi, šta da radimo, Poslovnik je takav kakav jeste, može taj razlog da bude opravdan ili ne, ali mora biti naveden.
Molim vas gospođo Čomić, zbog građana Srbije, a i zbog nas poslanika ovde, pošto čitate kako piše, da pročitate gde je u ovom stenogramu navedeno – do završetka tačke dnevnog reda, plus, koji su to opravdani razlozi zbog čega treba da radimo do završetka tačke dnevnog reda. U protivnom, ovo je sve besmisleno, stvarno nema smisla da se na ovakav način ponašate i da terorom većine pokušate da sprovedete neki vaš naum.
Oprostite, molim vas, na ovom produženju, ali se nadam da sam upravo toliko potrošio na citiranje. Hvala vam veliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, pozivam se na član 85. stav 6.
Dobro slušajte, siguran sam da ste vi čist logičar i da ćete bez problema moći da dođete do zaključka šta piše u ovom poslovniku i šta se htelo ovim stavom člana 85. On je vrlo jednostavan: "O produženju sednice posle 18.00 časova, predsednik je dužan da obavesti Narodnu skupštinu najkasnije do 16.00 časova na dan održavanja sednice za koji predlaže produženje rada".
Siguran sam da možete sve, apsolutno sve, ali pazite, gospođo Čomić, nemojte, molim vas, da me izneverite ovaj put, stvarno polažem nade u vas. Znači, kaže ovde: "na dan održavanja sednice za koji predlaže produženje rada".
Ako se svi slažemo da je Poslovnik mislio na današnji dan, ponedeljak, podrazumeva se da to ne može da bude utorak, sreda, četvrtak, jer to bi, otprilike, moglo da znači – vi krenete u ponedeljak, kao što smo danas krenuli, a onda predsednik Skupštine kaže – produžavamo rad, i podrazumeva se – sve dok vama odgovara, dok ne postignete cilj koji imate nameru da postignete.
Molim vas, pošto imate vremena, taj dan ističe, evo, ovo je zvaničan sat, koji je usklađen, sećam se da smo imali problema zbog sata u Narodnoj skupštini Republike Srbije, imate prilike da pratite da ističe dan ...
Gospođo Kolundžija, saslušajte, pomognite gospođi Čomić, doveli ste je u neprijatnu situaciju.
Znači, ističe dan za koji je bilo moguće da produžite sednicu i molim vas da čitate kao što piše i da tumačite na logičan način. Stvarno verujem da ćete vi to uraditi, ili, u protivnom, da usvojimo jedno pravilo koje će važiti i ubuduće – kad krene sednica Skupštine Srbije, ona će da traje dok vi ne kažete – fajront.
Molim vas, postupite ovako sa članom 85. stav 6 – radni dan za koji je produžena sednica je završen. Mi se već nalazimo 17 sekundi u utorku. Danas treba da počnemo radni dan u 10 časova, pa ga vi ponovo produžite, nije problem, ali jučerašnji radni dan je završen.
Hvala veliko. Gospodo poslanici, možemo da idemo kući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, pozivam se na član 121, na član na koji se pozvala i gospođa Vjerica Radeta kada vas je upozorila da skupštinske službe treba da prođu salom i da utvrde jednostavnu činjenicu da vas vaši poslanici dovode u problem, odnosno da vas obmanjuju, tako što polako izvade karticu, a na ekranu stoji ovo žuto polje kao da se nalaze u sali. Sada, kada pogledate s vaše desne strane, u drugom redu, imate tamo obeleženo žuto, kao da neko sedi pored Vjerice Radete, a ja mogu da vam pokažem da se kartica Vjerice Radete nalazi kod mene. Umesto da postupite po upozorenju ...

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 27, gde se kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine, i pozivam se na član 104. Poslovnika.
Gospođo Čomić, poslanik Vjerica Radeta i ja smo pokušali da vas uverimo da ovaj sistem nije savršen. Nažalost, tehnički sistem nije odgovarajući i dozvoljava određene greške. Upozorili smo vas da je moguće da ne budete tu, a da se na ekranu prikazuje kockica na kojoj stoji kao da se neko nalazi tu, kao što je moguće i obrnuto. Evo, po cenu da mi ponovo isključite mikrofon, ja bih zamolio gospodina Aligrudića da se pomeri. Vidite, u mojoj poslaničkoj jedinici nalazi se moja kartica, koja je stavljena, tamo je i ona Vjerice Radete, ali na ekranu ne vidite da je to polje označeno kao da se nalazim u sali.
Nažalost, gospođo Čomić, vi ste dozvolili, odnosno došli ste u situaciju da vas vaši poslanici navedu da ponizite ovu skupštinu i sebe, na neki način, zato što pristajete na ove stvari koje se dešavaju. Nije to toliko ni strašno, niti je to neki prekršaj, jednostavno, kao poslanici opozicije, gledamo da ukažemo na neke stvari koje se dešavaju; nikome neće pasti glava zbog toga. Ali, ono što vi radite, govori o vašem karakteru, da ne prezate ni od čega, u stanju ste sve da uradite kako biste pokazali da radite ispravno.
Sećam se, nije to tako davno bilo, kada je bilo glasanje iz Bodruma. Sećate se i vi, gospođo Čomić, kako su neki vaši poslanici, ne samo ovde u sali, nego i na televiziji, objašnjavali kako je, u stvari, Neda Arnerić bila u Skupštini Srbije, kako je glasala iz drugog ili trećeg reda, pa su neki vaši sadašnji koalicioni partneri prikazivali kako ste vi tada prevarili građane Srbije, kako ste falsifikovali glasanje, zato što Neda Arnerić nije bila u Srbiji, nego u Bodrumu, pa ste falsifikovali i avionske karte, a to govori, gospođo Čomić, o stranci kojoj vi pripadate.
Razumem vašu lojalnost, ali nemojte da dovodite sebe u situaciju da na ovakav način sprečavate da se ukaže na kršenje Poslovnika, na zloupotrebu Poslovnika i da onaj ko ukazuje na to bude kažnjen, a da oni koji to zloupotrebljavaju, maltene, prođu kao ljudi koji su uspeli da nadmudre i vas i nas.
Hvala vam veliko što mi niste oduzeli reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je razumljivo da posle ovakvog radnog dana može da dođe i do nekih problema. Ja sam siguran da to nije namerno. Mi se u toku rada, dosta se dugo poznajemo, šalama i malo oštrijim rečnikom obraćamo jedni drugima. Možda nekome, u jednom momentu, što bi se reklo, neke kočnice otkažu i dođe do određenih problema. Taj problem se rešio. Ja sam siguran da niko od nas to ne želi. Taj problem se rešio tako što se gospođa Nada Kolundžija, u ime Poslaničke grupe, izvinila.
Sada, objasnite mi, gospođo Čomić, molim vas, na osnovu kog člana Poslovnika ste vi Srđana Milivojevića pozvali da se on lično izvinjava? To je njegova lična stvar – da li hoće ili neće.
Aman, gospođo Čomić, kako se to ponašate? Na šta to liči? Pa ovo je, stvarno, neverovatno. Pa, vi ćete sada redom, kako vam padne na pamet – ajde, izvini se ovome, idi mu kupi kafu, donesi mu burek. Na šta ovo liči? Ovo je, stvarno, neverovatno.
Jeste smešno, ali je, stvarno, neverovatno do čega vi dovodite ovu skupštinu i poslanike. Stvarno nema smisla. Moguće je da u Poslaničkom klubu radite što god hoćete, ali ovim ponižavate vaše poslanike. Vodite računa kako se ponašate. Nemojte sebe da dovodite u takvu situaciju.
Molim vas, navedite mi po kom članu ste postupili?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, pozivam se na član 101, delimično i na član 104, povodom izlaganja gospodina Srđana Milivojevića.
Javno zahvaljujem Srđanu Milivojeviću na jučerašnjem izlaganju. On je izuzetno dragocen za nas, srpske radikale, a i za građane Srbije. Juče je Srđan Milivojević na najbolji način potvrdio sve ono što tvrdimo od kako je formirana Vlada DS-a, odnosno ZES-a i SPS-a. Srđan Milivojević je ovde, bez ikakvog ustručavanja, nazvao sve one koji su 1999. godine, odnosno do 2000. godine bili u Vladi, izdajnicima i odgovornima za sve ono što se dešavalo. Ne verujem da je delio, pa rekao, vi iz JUL-a, iz SRS-a niste valjali, a vi iz SPS-a ste bili dobri momci. Mislim da smo bili u istom košu.
Onda se postavlja pitanje, ko laže građane Srbije?
Očito, Srđan Milivojević ne laže, ali onda laže Boris Tadić. Onda Boris Tadić laže građane Srbije. Boris Tadić pokazuje građanima Srbije da je sve laž i obmana. Nema nikakve ideologije. Bitna je samo vlast. Ko te pita ko je gde bio, šta je radio! Važno je da mi nastavimo da vladamo, da prikrijemo sav kriminal i sve krađe koje su učinjene do sada, da nastavimo da radimo isti posao. To je za nas najvažnija stvar.
Gospodo iz DS-a, postavljam vam pitanje – da li ste vi potpisali neku deklaraciju o pomirenju?
(Srđan Milivojević, s mesta: ne sa vama)
Znači, vi delite. Vidim ja to, Srđane, ali to treba da čuju i vide građani Srbije. Kako to možete? Koji su to kriterijumi na osnovu kojih određujete?
Ne bežimo mi od odgovornosti, ako postoji odgovornost, ali morate da priznate da je naš udeo u vlasti, ipak, srazmerno bio mnogo manji, mnogo kraći, nego SPS-a. Ne znam koji vas kriterijumi vode kada o tome odlučujete. Očito, ovi kriterijumi koje sam naveo – samo i isključivo da sakrijete kriminal, lopovluk, da ga nastavite, bez obzira na to što Srbija srlja u propast. To vas ne interesuje.
(Srđan Milivojević, s mesta: Vreme)
Da, interesuje vas vreme. Ne interesuje vas što su za dva meseca građani Srbije izgubili preko 70 milijardi samo na zaduženja po kreditima koje su uzeli zbog toga što su vaši rekli da je dinar čvrst, da treba štedeti u dinarima i da se ne treba obazirati na svetsku ekonomsku krizu, jer ćemo na njoj zaraditi.