Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da se javljam po Poslovniku, ali diskusija poslanika iz Nove Srbije me je na ovo, na neki način, obavezala, da radi istine, radi građana i poslanika, kažem neke činjenice vezano za naplatu putarine, odnosno za krađu na naplatnim rampama.
Nažalost, otkako su uvedene naplatne rampe pojavila se krađa na naplatnim rampama. Postoje dve vrste krađe: pojedinačne krađe, u koje su umešani pojedinci koji to rade samostalno, i postoji onaj drugi deo koji je organizovan od grupe ljudi. Ta grupa ljudi je egzistirala u nekadašnjoj Direkciji za puteve, u Odeljenju za naplatu putarine. U jednom delu je bila čak povezana sa još nekim drugim državnim organima.
U vreme dok sam bio ministar saobraćaja potrošili smo dosta vremena da uđemo u trag krađi na naplatnim rampama zato što te krađe nanose ogromnu štetu Srbiji. Bez obzira što je u to vreme, u vreme sankcija, promet vozila bio dosta mali, te su krađe, takođe, bile izuzetno izražene. Ono što smo uspeli da uradimo, to je da dođemo do nekih podataka da unutar Direkcije za puteve postoji organizovana grupa koja je uspela da u informacioni sistem ubaci određene izmene koje bi omogućile da se vrši krađa. O tome je Ministarstvo saobraćaja obavestilo predsednika vlade i, čini mi se, 11. februara 1999. godine, tadašnji predsednik vlade je naredio MUP i Ministarstvu pravde da se sprovede istraga.
Nažalost, znate da je 23. marta počelo bombardovanje Srbije i sve je to otišlo, što bi se reklo, na neki način, ad akta. Nažalost, krađa nije otišla ad akta, ona se nastavila. Nastavila se odmah posle 2000. godine. Verovatno je i sada u manjem delu organizovana, ali i dalje se krade na naplatnim rampama. Šta je problem u vreme dok je ministar Ilić...
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, pošto ste jedini po Poslovniku, izvolite.)
... problem je što nije Ministarstvo i ministar Ilić otkrio krađu na naplatnim rampama.
Problem je što je organizovana grupa, u vreme dok je ministar Ilić bio na čelu Ministarstva, još uvek krala. Krađu je otkrila policija. Tek kada je ona otkrivena, umešalo se i Ministarstvo svojim izjavama da treba ići do kraja itd.
A o čemu se radi? Radi se o ljudima koji su tu postavljeni od strane ministra: braća Nedeljković, Klopanović, superkontrolor Grujica Spasović, bivši general, Davidović, pardon. Slični su oni.
Problem je što je u vreme kada je otkrivena krađa na naplatnim rampama, Miloš Nedeljković, vraćajući se iz Rovinja sa direktorom Direkcije za puteve, obavešten da je došlo do otkrivanja krađe na naplatnim rampama, pa je on izašao iz auta, nije se vratio u zemlju.
Pa mu je naknadno direktor Direkcije za puteve dao godišnji odmor, pa je Grujica Spasović otišao u Crnu Goru, Davidović. Grujica Spasović, to je onaj Cijin major, pa me uvek ta dva podatka vuku. I dan-danas se oni verovatno nalaze u Crnoj Gori. Jedan od braće Nedeljković je izvršio samoubistvo u zatvoru.
Oni koji se danas nalaze u zatvoru, među njima, to dobro znate, to zna i MUP, a zna i Ministarstvo pravde, postoji jedna grupa koja je spremna da sarađuje, oni ne okrivljuju nikoga drugog, oni prihvataju krivicu, obezbeđeni su oni i njihove porodice, da istraga ne bi išla dalje.
Ali, objasnite kako je moguće da u to vreme Miloš Nedeljković, koji je sve vreme vodio i bio glavni akter u krađi na naplatnim rampama, da protiv njega nije čak ni podignuta krivična prijava.
Kako je moguće da, ne mogu da govorim za druge osobe, ali po svom formacijskom mestu, u Direkciji za naplatu putarine uopšte ne budu pozvani na odgovornost? Kako vi možete da objasnite da su najodgovorniji inkasanti?
Završavam. Ovo je tema koja je dosta opširna, za koju se treba dobro pripremiti i izaći sa podacima. Kako je moguće da, na dobronamernu ponudu da se daju podaci koji bi pomogli da se otkrije organizovana krađa, iz Ministarstva stigne optužba da je to želja da se na neki način politički diskredituje politički protivnik itd. Ti podaci bi omogućili, vrlo brzo i vrlo jednostavno, da se otkrije kompletan sistem krađe na naplatnim rampama.
(Predsednik: Gospodine Todoroviću...)
Završavam. Svi ovi podaci nesumnjivo pokazuju da idu do samog ministra. Neću da kažem da je u to umešan ministar, neću, jer nemam definitivno podatke, ne mogu da kažem taj i taj je odneo pare ministru, ali znam da su neki koncerti plaćani u kešu. To je vrlo interesantno i to u desetinama hiljada evra...