Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je na redu Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je doneta 11. maja 2012. godine u Istanbulu i koja se primenjuje u doba mira, kao i u situacijama oružanog rata.
Nasilje je negacija svih ljudskih vrednosti i činjenica pred kojom naše društvo ne sme da zatvori oči. Države članice Saveta Evrope i druge potpisnice ove konvencije su dužne da u potpunoj posvećenosti pristupe nacionalnoj implementaciji konvencije i izradi rodno osetljivih politika i da pri tom obavezno sarađuju sa nevladinim organizacijama i civilnim društvom. Zahteva se rad na prevenciji nasilja nad ženama i nasilja u porodici, zaštitnim merama i podršci uz formiranje sigurnih kuća, SOS telefona i specijalizovanih uslova podrške sa naročitim naglaskom na decu žrtve tog nasilja i decu kao svedoke tog nasilja.
Strane koje su potpisale Konvenciju se posebno obavezuju da naznače i formiraju više zvaničnih tela koja će koordinirano prikupljati podatke, vršiti analizu i objavljivati rezultate, a takođe će morati da imaju i neposrednu komunikaciju sa odgovarajućim telima i drugim članicama.
Potrebno je redovno i na svim nivoima propagirati, sprovoditi kampanje ili programe podizanja u javnosti o različitim manifestacijama svih vidova nasilja obuhvaćenih konvencijom, njihovim posledicama po decu i potrebe da se takvo nasilje spreči u saradnji sa državnim institucijama za ljudska prava i telima za ravnopravnost, civilnim društvom i nevladinim organizacijama, posebno ženskim.
Nasilje koje se čini prema članovima porodice ima specifičnu karakteristiku u odnosu na nasilje učinjeno van porodice. Nasilje u porodici uvek predstavlja zloupotrebu moći, kontrolisanje članova porodice koji imaju manje moći ili raspolažu manjim resursima. U većini društva, naročito u tradicionalnim i patrijarhalnim zajednicama, muškarci imaju znatno više moći, ne samo fizičke, već i ekonomske i društvene.
Konvencija Saveta Evrope o prevenciji borbe protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici definiše nasilje u porodici kao svaki akt fizičkog, seksualnog, psihičkog i ekonomskog nasilja koje se dešava u okviru porodice ili domaćinstva ili bilo kog drugog partnerskog, odnosno intimnog odnosa, bez obzira da li nasilnik deli ili ne deli istu stambenu jedinicu sa žrtvom.
Porodični zakon nasilje u porodici definiše kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje ili spokojstvo drugog člana porodice.
Krivični zakon određuje da krivično delo nasilje u porodici vrši svako ko primenom nasilja pretnjom da će napasti na život ili telo drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili društveno stanje člana svoje porodice.
Vlada Republike Srbije je 2005. godine usvojila opšti protokol u kojem pod nasiljem u porodici se podrazumeva zloupotreba moći, poverenja ili zavisnost unutar porodice, što ugrožava opstanak, bezbednost i dobrobit drugog člana ili članova porodice. Uključuje različite oblike zloupotrebe kao što su nasilje u partnerskom odnosu, zlostavljanje i zanemarivanje starijih ili drugih zavisnih osoba, zlostavljanje i zanemarivanje dece, zlostavljanje roditelja i prisustvovanje i izloženost nasilju nad drugim članom porodice.
Savremena saznanja potvrđuju da izloženost fizičkom, seksualnom ili psihološkom zlostavljanju i nasilju između roditelja ili drugih članova porodice ima ozbiljan uticaj na decu i druge naročito osetljive članove porodice. Takva izloženost izaziva traumu i negativno utiče na razvoj deteta i bezbednost i položaj drugih posebno ranjivih članova porodice kao što su osobe sa invaliditetom, stariji članovi porodice, osobe sa teškim zdravstvenim i razvojnim problemima.
Na osnovu izveštaja svih centara za socijalni rad u Republici, broj evidentiranih slučajeva u porodici eskalira. Primera radi, u 2006. godini ih je bilo 441, a 2011. godine 8.481 prijavljena žrtva nasilja u porodici u Republici Srbiji. Međutim, bez obzira na to, to povećanje ne mora biti rezultat nekog stvarnog povećanja broja slučajeva nasilja u odnosu na prethodni period. To povećanje je pre svega rezultat reagovanja opšte i stručne javnosti na ovu pojavu.
Građani, stručnjaci zaposleni u raznim sistemima i žrtve nasilja postali su znatno osetljivi na ovu pojavu. Ne doživljavaju je kao nečiju privatnu stvar. U sadašnjem vremenu pojava nasilja nad ženama i uopšte nasilja u porodici se ne negira, ne minimizira i nenormalizuje, pa i iz tih razloga češće se prijavljuje i reaguje na nju. Ono što u svakom slučaju može da zabrinjava to je povećanje izuzetno teških oblika nasilja u porodici koja je za posledicu imala drastično povređivanje i smrtni ishod žrtve. Svaka žrtva nasilja u porodici ili žena žrtva nasilja u partnerskim odnosima ima pravo da bude zaštićena, da se nasilje odmah prekine, a da se prema nasilniku preduzmu i građansko-pravne mere zaštite od nasilja u porodici u skladu sa odredbama Porodičnog zakona.
Na kraju se postavlja pitanje zašto žena ostaje sa nasilnikom? Zato što je niko ne podržava, zato što joj niko ne veruje, zato što drugi traže krivicu u njoj, zato što zakonske procedure predugo traju, zato što ima strah od nasilnika, zato što nema dovoljno prihoda, zato što nema gde da ode, zato što ima decu, zato što se boji da će on uzeti decu, zato što se stidi onoga što će ljudi misliti, zato što je emotivno vezana za partnera, zato što brine o nasilniku, zato što veruje da će joj biti bolje.
Da bi se imao što bolji uvid u ovu problematiku i što bolju saradnju sa članicama potpisnicama ove konvencije poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Zahvaljujem se.