MUJO MUKOVIĆ

Bošnjačka narodna stranka

Rođen je 15. avgusta 1963. godine u Tutinu gde je završio osnovnu i srednju školu kao jedan od najboljih učenika, a na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu stekao zvanje Diplomirani inženjer građevine – master.

Od samog uvođenja višestranačkog sistema politički se aktivira kroz SDA Sandžaka, tada jedinu nacionalnu stranku Bošnjaka, koja je zapravo bila više politički pokret nego stranka.

Od 1996. godine potpredsednik je Koalicije Sandžak, koja 2000. godine prerasta u Sandžačku demokratsku partiju čiji je, takođe, bio prvi potpredsednik sve do formiranja Bošnjačke narodne stranke.

Nezadovoljan rezultatima političkog organizovanja Bošnjaka Sandžaka i šire, a pogotovo njegove tadašnje stranke, u februaru 2011. godine podnosi ostavku na sve stranačke funkcije, kao i ostavku na mesto državnog sekretara Ministarstva za infrastrukturu u Vladi Republike Srbije.

Nekoliko meseci kasnije, sa grupom istomišljenika, započinje aktivnosti na osnivanju nove nacionalne bošnjačke stranke. Na osnivačkoj skupštini Bošnjačke narodne stranke, 15. januara 2012. godine u Novom Pazaru, izabran je za njenog predsednika.

Nakon parlamentarnih izbora, u maju 2012. godine, Bošnjačka narodna stranka postaje parlamentarna, a njen predsednik izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije.

Tokom političke karijere tri puta je biran za narodnog poslanika, a u jednom mandatu za državnog sekretara. Bio je član Ustavne komisije za pisanje Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i član jedne od Ustavnih komisija za pisanje Ustava Srbije gde je podneo ostavku, nezadovoljan tretmanom Sandžaka i Bošnjaka.

Osim toga bio je član nekoliko važnih skupštinskih odbora.

Bio je narodni poslanik X. saziva i na tom mestu je ostao sve do 03. juna 2016. godine.

U svojoj profesiji, van političkog angažmana, radio je kao samostalni stručni saradnik u Direkciji za izgradnju opštine Tutin, u AD „Novi Pazar Put“ kao šef sekcije u Tutinu, Opštinskoj upravi - Tutin itd.

Oženjen je Indirom, sa kojom ima tri sina Vahidina, Nedžada i Omara.

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Tutin
  • Tutin
  • 15.08.1963.
  • inženjer

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.10.2015.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, sama činjenica da rasprava o ovom zakonu traje već 10 sati govori u prilog tome da je Zakon o ulaganjima jedan od verovatno najvažnijih zakona koje smo razmatrali u poslednje vreme u Narodnoj skupštini.
Da vam pravo kažem, da se ne radi o ovom zakonu, verovatno ne bih bio istrajan da čekam da govorim sada u ovim, rekao bih, večernjim satima, ali moram i kao poslanik Bošnjačke narodne stranke, ne regionalne stranke, i Stranke manjinske nacionalne zajednice da kažem nekoliko reči o ovom zakonu iz tog ugla i svakako da kažem nekoliko opštih napomena o ovom zakonu, mada ću taj deo namerno da skratim iz solidarnosti prema kolegama poslanicima koji su ceo dan ovde prisustvovali raspravi, raznim replikama, politikanskim diskusijama, neprimerenim za ovako važan zakon, ali šta ćete sve je to deo parlamentarne borbe.
Da kažem, ovaj predlog zakona ima za cilj da unapredi investiciono okruženje u zemlji, da podstakne direktno ulaganje radi jačanja ekonomskog i privrednog razvoja, rasta zaposlenosti i sveukupnog društvenog boljitka. Analizom problema, koji se javljaju tokom realizacije ulaganja, utvrđeno je da postoji potreba za boljom koordinacijom imalaca javnih ovlašćenja na svim nivoima vlasti u procesu pripreme ulaganja, kao i tokom i nakon njihove realizacije.
Ključna stvar, rekao bih, za ambijent u kojem donosimo ovaj zakon jeste dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, jer je to povećalo pouzdanost i stabilnost poslovanja, i to je bio signal investitorima da se Srbija nalazi i kreće u dobrom pravcu jačanja konkurentnosti i predvidivosti.
Opredeljenje ove Vlade, koja je formirana pre skoro dve godine, nema dve godine, ali između godinu i po i dve, nebitno, na čelu sa gospodinom Vučićem, jeste privlačenje stranih investicija, i to pre svega direktnih stranih ulaganja i prema podacima Beogradskog ekonomskog instituta samo u ovoj godini je bilo stranih investicija u našoj zemlji više od milijardu evra. Tih milijardu evra se vide u raznim gradovima i opštinama širom Srbije. Iz izlaganja kolega ovde sam pribeležio, nemam baš sve podatke, da se radi o otvaranju brojnih radnih mesta, radi se o više hiljada radnih mesta u Inđiji, Odžacima, Nišu, Subotici, Obrenovcu, Kruševcu, Smederevu, Somboru, Rumi, Krupnju, Leskovcu, itd. Dakle, ne stoje diskusije da nisu otvarana nova radna mesta i da nije bilo stranih direktnih investicija.
Međutim, moram da konstatujem kao poslanik Bošnjačke narodne stranke, koja deluje u sandžačkim opštinama, da u tom kraju naše zemlje gotovo da i nije bilo nikakvih ulaganja. To nije od juče, to je praksa već dugi niz godina i to je, rekao bih, praksa svih dosadašnjih vlada, uz časne izuzetke.
Za vreme vlasti Borisa Tadića i da kažem tog režima rezultati su bili poražavajući. Ja lično mogu da kažem da sam, između ostalog, zbog toga i podneo ostavku tada na mesto državnog sekretara u Ministarstvu za infrastrukturu, jer sam bio nezadovoljan radom te vlade i odnosom te vlade prema sandžačkim opštinama i, da tako kažem, nestvaranjem ambijenta da bi bilo ulaganja u te opštine.
Ja znam da će se javiti neko, možda i ministar, pa reći – država ne ulaže, ovo su privatne investicije, strane investicije. Međutim, mi kao Narodna skupština i Vlada Republike Srbije smo dužni da svim opštinama i gradovima obezbedimo približno jednake mogućnosti i šanse. Tu i jeste uloga države i tu me niko ne može demantovati i ubediti da to nije tako. Međutim, ne možete očekivati da jedna opština pored koje prolazi auto-put i npr. opština Tutin, do koje nemamo ni regionalni put, kakav bi bilo normalno da u ovo vreme, u 21. veku imamo, da te opštine imaju jednake šanse. Naravno da nemaju.
Kada govorim o ulaganjima u sandžačke opštine, mogu da kažem da je nešto urađeno u Novom Pazaru i delimično u Prijepolju i to isključivo zahvaljujući tome što je ministar u svim ovim vladama bio gospodin Ljajić, pa je lično on to odradio. Bez obzira što nisam više u istoj stranci sa njim i bez obzira na sve drugo, moram reći da je to rezultat njegovog političkog angažovanja i njegovog rada u Vladi Srbije.
Međutim, Novi Pazar nije Sandžak. Šta je sa Tutinom, šta je sa Sjenicom, gde su svi pokazatelji makroekonomske politike, a uzmimo samo stopu nezaposlenosti, gotovo duplo gori od proseka u Srbiji? Moramo imati u vidu da su ekonomska prava, takođe, ja bih rekao najvažnija ljudska prava, jer bez ekonomskih prava nema ni drugih, nema ni ostvarivanja drugih ljudskih prava. Moram reći da se omladina iz sandžačkih opština nalazi po zapadnoj Evropi, po Nemačkoj, po trgovima i parkovima zapadne Evrope, čekajući bilo kakav posao da nađu, jer u svojim opštinama ne mogu da nađu nikakav posao i nema u dogledno vreme nade da će ga naći.
Očekujem od ove Vlade, a podržao sam i ovu Vladu i onu prethodnu koju je vodio Dačić i rekao sam sasvim jasno da sam bio nezadovoljan radom vlada na čijem je čelu bila DS. Međutim, ja nažalost ne mogu da kažem ni da je za vreme ove dve vlade učinjeno nešto novo. Jeste se promenio ambijent, ali još uvek se nadamo da će biti nekih investicija. Verujemo u to. Građani tih opština s pravom očekuju i imaju pravo na jednake šanse. Zato i koristim ovu priliku i čekao sam ceo dan da govorim. Mislim da uloga poslanika manjinskih partija nije, bez obzira na članstvo, u kojem smo poslaničkom klubu, u kakvim smo koalicijama, imamo svoj specifičan položaj i mislim da nije uloga samo da hvalimo niti koalicionog partnera, niti premijera, bez obzira o kome se radi, već treba da kažemo ono što je istina i treba da se borimo za one građane koji su nas izabrali, čije interese ovde zastupamo, ali samo ono što treba, ni na čiju štetu i samo govoriti istinu.
Znači, uveren sam, nadam se, apelujem, Sandžak je deo Srbije sa specifičnostima svojim, nacionalne zajednice, u ovom slučaju bošnjačka, imaju pravo da budu ravnopravne sa drugim građanima. U tim opštinama i Srbi kao većinski narod dele tu sudbinu zajedno sa nama i u ime svih građana tih opština tražim da se omogući, da se napravi ako treba neki poseban program, jer ovako čekajući jaz između razvijenih i nerazvijenih opština je sve veći i ja prosto ne znam gde će nas to odvesti i za koju godinu kakva će situacija biti u tim opštinama. Da nije zapadne Evrope i odlaska te omladine, verujte da bi bilo gladi u takvim delovima naše zemlje. Zahvaljujem se na pažnji.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja, 05.05.2015.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove objedinjene rasprave o četiri zakonska predloga ja ću reći nešto o Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Zašto? Zato što smatram da je ovaj zakon, to slobodno mogu reći, jedan dugo očekivani zakon, čijom će primenom biti značajno unapređena sudska zaštita naših građana, onemogućeno odugovlačenje sudskih procesa, kao i neažurnost učesnika u sudskom postupku.
Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku je jedan od važnijih zakona kojim se uređuje ova oblast, a kojim se još jednom potvrđuje proevropski kurs ove Vlade. Kao država kandidat za članstvo u EU, koju uskoro očekuje otvaranje pregovaračkih poglavlja, među kojima je i oblast pravosuđa, Predlog zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predstavlja važan akt u tom procesu.
Znamo da su godinama unazad sudski postupci, bilo da je to u krivičnom, parničnom, vanparničnom, izvršnom ili upravnom postupku, trajali u nedogled i time kod njihovih učesnika unosili neizvesnost i ogromne dodatne troškove. Problem koji je postojao zbog nerazumno dugih suđenja i pored postojanja ustavne žalbe delimično je rešen 2013. godine, kada je Zakonom o uređenju sudova uvedena mogućnost zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Iako je i Ustavom zagarantovano suđenje u razumnom roku, i ovim odredbama u Zakonu o uređenju sudova, za svaku je pohvalu ovo što je Ministarstvo sada izašlo sa kompletnim, posebnim zakonom, jer smo u praksi videli da praksa pokazuje, i to smo čuli danas i u izlaganju ministra i nekolicine poslanika, da je stanje takvo da, nažalost, imamo mnogo predmeta koji su duži i od deset godina, a takođe, ogroman broj predmeta koji traju između dve i deset godina.
Ovde se postavlja pitanje – šta je to razumni rok? Kada gledamo evropsku praksu, zapravo praksu Evropskog suda za ljudska prava, dolazimo do podatka da je svako trajanje predmeta preko dve godine, zapravo, prelazi se taj razumni rok.
Zaista je veliki napredak, da još jednom ponovim, što se predlagač odlučio da ove probleme reši donošenjem posebnog akta koji je i te kako nedostajao i koji, nadamo se da će kada ovaj zakon stupi na snagu, naši građani konačno dobiti mehanizme za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
Pravo na suđenje u razvojnom roku očigledno se nije moglo ostvariti na osnovu ustavne norme i neophodno je da se ovakvim jednim zakonom propiše njegova zaštita. Zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Srbija je izgubila brojne sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava. U nizu predmeta taj sud je zaključio da u pravnom sistemu Srbije građani nemaju na raspolaganju delotvorni pravni lek radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, koje je garantovano Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a ta ista konvencija je i sastavni deo našeg pravnog poretka.
Više hiljada postupaka pred tim sudom još uvek je u toku, pa se očekuje da se takvi procesi preduprede i svedu na najmanju meru kroz rešenja iz ovog zakona.
Zakon ima i preventivnu ulogu, jer sama sudska zaštita prava na suđenje u razumnom roku trebalo bi da deluje kao sredstvo koje sprečava nastanak budućih povreda i ubrzava postupak pred sudovima. U skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, pravo na suđenje u razumnom roku imaju stranke u građanskim i sudskim postupcima, pre svega u parničnom, učesnici u vanparničnom postupku, stranke u upravnom sporu.
Posebno je naveden i naglašen izvršni postupak. Da bi se naznačilo da država odgovara i za sporo postupanje izvršitelja, oštećeni u krivičnom postupku, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac, mogu biti imaoci prava na suđenju u razumnom roku samo ako su u krivičnom postupku istakli imovinsko pravni zahtev, i to je takođe značajno. Stranka ne plaća sudsku taksu za podneti prigovor, žalbu ili zahtev za pravično zadovoljenje, a ti postupci su hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.
Iako zakon predviđa naknadu nematerijalne štete od države u slučaju trajanja suđenja van razumnog roka, moje lično mišljenje je da je građanima važnije da se njihov postupak završi u roku, da se ubrza, da se tim povodom nešto preduzme, nego da dobiju tu naknadu. Siguran sam da pravo na sudsku zaštitu samo po sebi nije dovoljno ako nije zaštićeno dodatnim pravima koja pospešuju njegovu delotvornost. Teško je, gotovo nemoguće govoriti o poštovanju prava na sudsku zaštitu ako se sudi dugo i sporo, ako se odugovlači, toleriše ne ažurnost stranaka i drugih učesnika u postupku, ako su česte promene sistema uređenja sudova itd.
Pravo na suđenje u razumnom roku jeste važan element prava i ne treba zaboraviti da je to jedno od osnovnih ljudskih prava. Cilj ovog zakona na suđenju u razumnom roku jeste i da se strankama zapravo pruži zaštita od sporog i dugog vođenja istrage u krivičnom postupku. Sistem krivično-procesnog prava u Srbiji, kao što znamo, je izmenjen i sada istragu vrši tužilaštvo. Praksa Evropskog suda za ljudska prava izjednačava trajanje krivičnog postupka koje vodi javno tužilaštvo sa sudskim krivičnim postupkom, pa se i u takvoj istrazi može povrediti pravo na suđenje u razumnom roku.
Siguran sam da će rešenje iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku omogućiti građanima Srbije veću pravnu zaštitu i sigurnost, kao i da će značajno smanjiti trajanje sudskih postupka.
Na samom kraju da kažem da ću, kao poslanik Bošnjačke narodne stranke i član poslaničkog klub SNS-a, u danu za glasanje podržati i ovaj zakon, kao i ostale zakone koji su u okviru ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja, 22.04.2015.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zapravo objedinjena rasprava o dva predloga zakona, Zakona o upotrebi znakovnog jezika i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Ja ću pri kraju ove rasprave kao poslanik Bošnjačke narodne stranke i član poslaničkog kluba SNS reći nešto o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju, obzirom da dolazim iz regije gde je stopa nezaposlenosti daleko iznad proseka na državnom nivou, a za to su krive, rekao bih, manje ili više sve prethodne vlade, iako danas u nastupima opozicije nismo čuli ni tračak neke samokritike za takvo stanje.
Kada su ove izmene i dopune o Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti u pitanju, rekao bih da smo poslednje izmene imali 2010. godine, a ako imamo u vidu da je smanjenje nezaposlenosti jedan od prioriteta ove Vlade, onda su ove izmene i dopune zaista bile neophodne.
Rešenje iz ovog zakona će pozitivno uticati na nezaposlena lica koja se uključuju u pojedine mere aktivne politike zapošljavanja, a očekivani efekat je da više lica bude uhvaćeno različitim merama aktivne politike zapošljavanja koje su bolje prilagođene potrebama lokalnog tržišta rada. Pre svega, to se odnosi i na reorganizaciju Nacionalne službe za zapošljavanje, još bolje kreiranje aktivnih mera zapošljavanja u zavisnosti od potreba tržišta rada, detaljnije uređivanje uslova za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, kao i uređenje odgovornosti agencija za zapošljavanje koje posreduju prilikom zapošljavanja naših građana u inostranstvu.
Želeo bih posebno da pohvalim smanjenje broja članova Upravnog odbora na sedam, time smo obzirom da smo ranije na isti taj broj smanjili i u druge dve organizacije obaveznog socijalnog osiguranja Republičkom fondu PIO i Republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje, time smo te glomazne upravne odbore koji su relikt nekih ranijih vremena doveli u jedno pristojno stanje, u stanje da mogu da vrše svoju funkciju za koju i postoje.
Izmenama i dopunama koje su na dnevnom redu biće omogućeno fleksibilno kreiranje mera aktivne politike zapošljavanja, to znači da će se na osnovu rezultata analiza i efekata sprovedenih mera aktivne politike zapošljavanja, da će se one redovno menjati, unapređivati i po potrebi uvoditi nove, a sve u cilju efikasnijeg i efektivnijeg korišćenja ograničenih sredstava koja se za to izdvajaju. Takođe, preciznije se uređuju programi javnih radova, odnosno poboljšanje obuhvata lica koja će biti uključena u te programe.
Takođe u praksi, imamo i poslodavce koji kasne za uplatom doprinosa ili kasne sa prijavom uplate, pa je ta situacija osiguranicima kojima prestaje radni odnos održavalo ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti. Međutim, preciziranjem šta se smatra osnovicom za utvrđivanje visine novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, biće zaštićeni oni osiguranici kojima nije isplaćena zarada i nije obračunat i prijavljen doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, jer će im novčana naknada biti utvrđena u minimalnom iznosu propisanom zakonom. Često se dešava da podaci uneti u radnu knjižicu od strane poslodavca, nisu u saglasnosti sa podacima koji se nalaze u matičnoj evidenciji Republičkog fonda za PIO, pa se sada to preciznije reguliše.
Izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti uvodi se obaveza Republičkog fonda PIO o izdavanju pojedinačnog akta u vidu potvrde ili uverenja za ona lica kojima je ostalo manje od 24 meseca do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanja prava na penziju. Uslov za ostvarivanja prava na penziju. Uslov za ostvarivanja prva na novčanu naknadu za ta lica utvrđivao bi se na osnovu odgovarajućeg pojedinačnog akta Republičkog fonda PIO.
Na samom kraju kada je u pitanju zapošljavanje naših građana u inostranstvu, predložene izmene i dopune zakona uvode veću odgovornost i obaveze za agencije koje vrše posredovanje u tom postupku, a sve u cilju veće zaštite lica koja se zapošljavaju u inostranstvu.
Da privedem kraju, u danu za glasanje ja ću kao poslanik Bošnjačke narodne stranke i član poslaničke grupe SNS podržati oba ova predloga zakona. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39