MILOVAN DRECUN

Srpska napredna stranka

Rođen je 04. oktobra 1957. godine u Vranju. Živi u Beogradu.

Osnovnu školu je završio u Surdulici, a gimnaziju u Vladičinom Hanu. 1981. godine diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru međunarodni odnosi.

Počeo je da radi kao spoljno-politički urednik u listu “Narodna armija”, glasilu tadašnje JNA, koji je nakon raspada SFR Jugoslavije 1992. preimenovan u “Vojska”. U Radio-televiziju Srbije (RTS) prešao je 1993. i, kao vojno-politički komentator, uglavnom pratio zbivanja na Kosovu. U vreme bombardovanja NATO-a 1999. bio je izveštač RTS sa Kosova.
Odlikovan je Oredenom za hrabrost.

Napisao je nekoliko knjiga o sukobima na Kosovu i Metohiji i međunarodnim odnosima.

Bio je član Socijalističke partije Srbije (SPS), u koju se učlanio 1996. godine. Početkom 2000. osniva partiju “Preporod Srbije” čiji je bio predsednik i kandidat na predsedničkim izborima 2004. godine. U Srpsku naprednu stranku se učlanio 2011. godine.

Nakon parlamentarnih izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. kada je bio predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, kao i šef Delegacije Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika. U ovom skupštinskom sazivu obavljao je funkciju predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju, bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen mandat, kada se našao na 41. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.

Služi se engleskim jezikom.

Oženjen je i ima dvoje dece, ćerku i sina.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:51

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Vranje
  • 04.10.1957.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta posebna sednica , 22.06.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, predsedniče Republike, članovi Vlade, drage sestre i braćo sa Kosova i Metohije, vi koji predstavljate naš narod u našoj južnoj pokrajini, tamo gde je koren svakog Srbina, svake Srpkinje, ma gde god bio rođen, ma gde god živeo, koleginice i kolege, Odbor za Kosovo i Metohiju je razmotrio i jednoglasno usvojio izveštaje o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju u periodu od maja prošle godine do juna ove, kao i o pregovorima sa privremenim institucijama samouprave.

Iskoristio bih priliku da ispred Odbora kažem nekoliko rečenica, ono što sam uočio tokom ovih sastanaka u ovom sazivu. Odbor snažno podržava napore naše države da pomogne srpskom narodu da opstane na Kosovu i Metohiji, da se razvija, da bude bezbedan i da ima perspektivu.

Uočili smo veoma izraženo delovanje Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Vlade Republike Srbije koji pomažu srpskom narodu na način da su pokrili sve oblasti života srpskog naroda i da se ravnomerno raspoređuje podrška u svim opštinama gde Srbi žive na Kosovu i Metohiji.

Bez sigurnog krova nad glavom nema opstanka, nema ni povratka i zato posebno podržavamo izgradnju stanova, kuća, povratničkog naselja. Bez škola, vrtića, zdravstvenih, obrazovnih ustanova koje su od vitalnog značaja za razvoj i opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ne može se opstati i živeti normalno.

Ekonomsko snaženje Srba, posebno u poljoprivredi, je od vitalnog značaja za ekonomsku perspektivu srpskog naroda. Infrastruktura, vodovodi, time se čuva srpski narod na Kosovu i Metohiji. Zaštita kulturnog i istorijskog nasleđa je bitna za očuvanje duhovnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda. Informisanje, od posebnog značaja.

Znate, 1988. godine, pre 33 godine, uradio sam kao novinar prvi izveštaj o Kosovu i Metohiji i od tada do danas baveći se tim pitanjem nikada nisam mogao bez snažne emocije da govorim o tome i to je verovatno osećaj svih nas.

Pored svega ovoga što je državno rukovodstvo uradilo na podršci srpskom narodu, ispunjavanje osnovnih, svuda u svetu garantovanih ljudskih prava i sloboda i bezbedan život su temelj za opstanak srpskog naroda koji je na Kosovu i Metohiji neravnopravan, diskriminisan, omalovažen.

Privremene institucije na Kosovu i Metohiji tretiraju Srbe kao građane drugog reda. Zato je od presudnog značaja da nastavimo kao i do sada da maksimalno pomažemo našem narodu da opstane, da se što više proteranih vrati na svoja ognjišta, da se naš narod razvija, da se umnoži. To ćemo moći da ostvarujemo očuvanjem dijaloga sa privremenim institucijama samouprave i snažnim opredeljenjem i insistiranjem da se kosmetski problem rešava isključivo na miran način, političkim dogovorima, a ne pretnjama, ucenama, jednostranim odlukama.

Odbor za Kosovo i Metohiju pruža punu podršku državnom rukovodstvu da u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave maksimalno štiti državne i nacionalne interese i integritet države Srbije uz iskrenu posvećenost traganju za postizanjem kompromisnog rešenja koje ne može da se postigne, odnosno može da se postigne jedino u okvirima dijaloga, a nikako u okvirima jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Samo uspešan dijalog može da stvori uslove za početak jednog iskrenog poverenja između Srba i Albanaca, koje nam je toliko neophodno.

Jeste, gospodine predsedniče Republike, na ovoj generaciji odgovornost da stvorimo uslove da mladi Srbi i Albanci ne vide jedni u drugima arhi neprijatelje, već da u jednom trenutku prihvate da je nešto što je realno zajednički život i na Kosovu i Metohiji i svuda gde god se nađu. Ovo nije dobra situacija. Ovim putem ne treba ići. Nažalost, Priština nikako da shvati ovu stvar.

Još samo jedna stvar. Zaista me raduje kada ste spomenuli da će preživeli pripadnici boja na području karaule Košare biti pozvati da prisustvuju vežbi na Pešteru uz jednu napomenu – znate, poput junaka sa Košara podjednakih junaka bilo je svuda po Kosovu i Metohiji i na Paštriku i na Gorožupu i na Ćićevici, u Drenici, u Kosovskom pomoravlju i na Bajgori. Rame uz rame pripadnici naše vojske, naše policije, dobrovoljci, pripadnici naših snaga bezbednosti borili su se na Kosovu i Metohiji za slobodu Srbije.

Ne mogu da zaboravim nikako jednu scenu 1999. godine na samom početku zločinačkog bombardovanja naše zemlje kada je jedna vojna jedinica sa borbenim vozilima pešadije kod sela Gornja Trpeza posle nekoliko dana…

Peta posebna sednica , 22.06.2021.

Samo sam hteo, predsedniče Narodne skupštine, da vam kažem da jedan vodnik koji se borio za slobodu Srbije tada da podiže tri prsta, okreće se ka meni i kaže – sve je ovo za Srbiju. I sve je za Srbiju. I ovo što danas radimo jeste za Srbiju. Hvala vam.

Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

Poštovani predsedavajući, ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ će u danu za glasanje podržati predložene zakone koji se nalaze danas na dnevnom redu.

Kada su u pitanju predlozi zakona kojima se daju garancije Republike Srbije radi izgradnje gasovoda, odnosno gasifikacije, jedino što želim da kažem da je nesporan značaj gasifikacije za privredni razvoj i investicije za poboljšanje kvaliteta života ljudi, za razvoj lokalnih zajednica i za zaštitu životne sredine. O značaju gasifikacije su moje kolege prethodno dosta govorile.

Ja bih pažnju usmerio na Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma. Jedan od najtežih savremenih izazova bezbednosti svakako jeste terorizam, koji ima lokalnu, regionalnu i globalnu dimenziju. Međunarodni terorizam je prekogranični, predstavlja zajedničku opasnost za mnoge zemlje i zato zahteva usaglašene zajedničke odgovore. Srbija je prepoznala terorizam kao bitan bezbednosni izazov i definisala odgovarajuću zakonsku i bezbednosnu strategiju za borbu protiv terorističke pretnje, za sprečavanje terorističkog delovanja i sankcionisanje odgovornih za ugrožavanje opšte bezbednosti planiranjem, pripremama ili izvođenjem terorističkih akata.

Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma je nedostajuća karika u protivterorističkoj strategiji naše države i neophodan mehanizam za saradnju sa drugim državama na planu suprotstavljanja međunarodnoj terorističkoj pretnji.

Srbija i njeni građani su bili izloženi brutalnom zločinačkom terorističkom delovanju tzv. Oslobodilačke vojske Kosova na Kosovu i Metohiji, ali i tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca na jugu centralne Srbije. Ta teroristička pretnja čija je ideološka osnova velikoalbanski nacionalizam je i danas prisutna, preko elemenata tih terorističkih formacija koji su prisutni u drugačijoj formi. Zato je bitno da nosioci te terorističke pretnje budu identifikovani, i već jesu, i uneti u nacionalnu bazu podataka. Radi se o teroristima koji su bili pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, protiv kojih su svojevremeno podnete krivične prijave, koji su procesuirani ili osuđeni.

U nacionalnoj bazi podataka biće evidentirane i osobe koje su nosioci terorističke pretnje i delovanja na osnovu verskog fundamentalizma. Nosioci te pretnje su ponajpre pripadnici radikalnih islamističkih grupa, među kojima se regrutuju članovi džihadističkih i terorističkih međunarodnih grupa. Njihovo prisustvo je izraženo na Kosovu i Metohiji, ali i u još nekim područjima centralne Srbije. Posebno je uočeno da delovanje tih grupacija snažno podržavaju finansijski i na druge načine, presudno pomažu brojne islamske, navodno, humanitarne organizacije, koje su često samo paravan za nezakonito delovanje kojim se stvara, podstiče i realizuje teroristička pretnja.

Podatak da je na Kosovu i Metohiji regrutovano i da se priključilo terorističkim grupama, poput Alkaide, Islamske države i drugih, oko 500 verski radikalizovanih ekstremista, kao i desetine ekstremista iz centralne Srbije, ponajpre iz Raško-polimske oblasti, kao i hiljade iz susednih zemalja, ukazuje na visok nivo terorističke pretnje koju te verski radikalizovane ekstremističke grupe i pojedinci imaju po bezbednost građana u Republici Srbiji i samih institucija. Za uspešno suprotstavljanje države ovoj terorističkoj pretnji od presudnog je značaja da oni budu evidentirani u nacionalnoj bazi podataka, da njihovo delovanje bude pod stalnim nadzorom i da na vreme budu preduzete mere radi sprečavanja eventualnih akata nasilja od strane tih nosioca terorističke pretnje.

Treća grupacija nosioca terorističke pretnje koja će se naći u nacionalnoj bazi podataka jesu strani državljani koje su službe i policije drugih zemalja i međunarodne policijske organizacije, poput Interpola i Europola, identifikovale i evidentirale kao međunarodne teroriste. Da bi se Srbija efikasno odbranila od međunarodne terorističke pretnje neophodna je saradnja sa drugim državama koje raspolažu odgovarajućim saznanjima, kao što je i drugim državama potrebna saradnja sa Srbijom na tom planu.

Četvrta grupacija nosioca terorističke pretnje koje će se naći u nacionalnoj bazi podataka su pojedinci koji su bili ili su i dalje pripadnici međunarodnih terorističkih grupa, a u Srbiju su došli kao legalni ili ilegalni migranti, u snažnom migrantskom talasu koji je prošao kroz Srbiju. Poslednjih godina bilo je takvih pojedinaca. Oni su identifikovani, preduzete su sve potrebne aktivnosti da budu sprečeni u eventualnom terorističkom delovanju i ugrožavanju bezbednosti građana i institucija.

Ovaj zakon će omogućiti formiranje jedinstvene nacionalne baze podataka koje će sadržati, odnosno objediniti već postojeće, odnosno uskladištene podatke u bazama nadležnih službi bezbednosti i državnih organa, kao i novoprikupljene podatke. To je veoma važan korak ka uspostavljanju pune i efikasne saradnje nadležnih državnih organa u suprotstavljanju terorističkim pretnjama i delovanju.

Predloženi zakon će pojednostaviti saradnju državnih organa, ubrzati je i učiniti efikasnijom. Sada će na jednom mestu biti podaci koji će u svakom trenutku biti dostupni državnim organima koji su zaduženi za sistemski odgovor terorističkim pretnjama, a to: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, Vojnoobaveštajna agencija, Vojnobezbednosna agencija, Uprava za sprečavanje pranja novca, Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ovih osam državnih organa su ključni nosioci u sprečavanju i borbi protiv terorizma. Za njihov uspešan rad neophodna je jedinstvena nacionalna baza koja će unaprediti kapacitete države za borbu protiv terorističkih pretnji, a to će suštinski povećati bezbednost građana i učiniti da se i nadalje uspešno i pravovremeno otkrivaju i sprečavaju planirane terorističke akcije.

U jedinstvenoj bazi podataka biće indeksirana fizička i pravna lica, grupe ili organizacije koje su označene i stavljene na međunarodnu ili nacionalnu listu terorista, terorističkih organizacija i finansijera terorizma. Osnovna platforma nacionalne baze biće smeštena kod Bezbednosno-informativne agencije. Nacionalna baza će sadržati indeksirana lica po četiri osnova, između ostalih, iz postojećih baza nadležnih organa, što uključuje lica koja su osumnjičena, optužena ili osuđena za krivično delo terorizam i sa njim povezana krivična dela. Radi se, dakle, o osobama koje su bile u nekom vremenskom periodu osumnjičene, optužene ili osuđene za terorizam. Svi će biti indeksirani. Da vas podsetim samo, i sadašnji tzv. premijer na Kosovu Aljbin Kurti je bio među osuđenim teroristima.

Tako osmišljena nacionalna baza će imati pun kapacitet da odgovori cilju zbog koga se formira, a to je efikasna razmena podataka i informacija između nadležnih organa. Podaci za nacionalne baze će biti korišćeni u svrhu sprečavanja pretnji od terorizma, blagovremenog otkrivanja i dokumentovanja terorističke aktivnosti i krivičnog gonjenja.

Od posebnog značaja za efikasno suočavanje sa terorističkim pretnjama i njihovim nosiocima za očuvanje neophodne poverljivosti operativnog rada, posebno službi bezbednosti, odnosno svih državnih organa, za pravnu valjanost korišćenja podataka je zaštita podataka koja je detaljno predviđena ovim zakonom, kao i odgovornost nadležnih organa u preduzimanju mera zaštite podataka sadržanih u nacionalnoj bazi, obaveze administratora, kao i nadzor i kontrola.

Ubeđeni smo da će usvajanje i primena ovog zakona značajno unaprediti kapacitete naše države da se suprotstavi terorističkim pretnjama, da podigne sposobnosti sistema bezbednosti da pravovremeno odgovori i uspešno sprovodi borbu protiv terorizma.

Ovim zakonom Republika Srbija će uspostaviti jedinstven pravni okvir u ovoj oblasti, realizovati planirane aktivnosti u Akcionom planu za Pregovaračko poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji. Istovremeno, ovaj zakon je doprineo Srbiji obezbeđivanju regionalne i globalne bezbednosti. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 11.06.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik odbora Narodna skupština Republike Srbije (Predsednik odbora za Kosovo) Republika Mesečno 7000.00 RSD 20.09.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -