Zahvaljujem.

Podnela sam amandman na član 4. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama u kojem se kroz međusektorsku saradnju dodatno definiše prevencija u smislu smanjenja rizika poplava.

Pre svega bih podsetila na izlaganje ministra Nebojše Stefanovića da je ovo zakon kojim se vrši nadogradnja već postojećeg sistema definisanog Zakonom o vanrednim situacijama. Ovaj predlog zakona otklanja onog što se u praksi smatra nedovoljno efikasnim, dok su rešenja pojednostavljena i inovirana kako bi bila lakša za primenu.

Nakon poplava 2014. godine, prema izveštaju koji je sačinio MUP, navodi se da se ministarstvo maksimalno uključilo u proces odbrane od poplava, da je njihovim angažovanjem sprečeno znatno veće izlivanje velikih reka, kao i da je zbog takvog preventivnog delovanja i angažovanja pripadnika MUP, bezbednosnih službi, Vojske i građana, nije bilo potrebe za evakuacijom stanovništva u Šapcu i Sremskoj Mitrovici.

Za vreme vanredne situacije ministarstvo je prosečno dnevno angažovalo oko 7.300 pripadnika. Evidentiran je utrošak od 30 miliona dinara za angažovanje mehanizacije i opreme. Međutim, ukupan iznos štete od poplava je procenjen na 1,7 milijardi i to je za Srbiju bila veoma skupa lekcija. Zato je intenzivno investiranje u preventivu od ključne važnosti. U danu za glasanje podržaću predloženi set zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

I u ovom amandmanu na član 2. akcenat sam stavila na preventivu i aktivnosti koje bi dovele do smanjenja rizika od poplava.

Kada su 2014. godine pljuskovi i bujice zahvatili zapadni deo Srbije, pretnja od plavljenja naseljenih područja na levoj i na desnoj obali Dunava, u beogradskoj opštini Palilula, postojala je sve ozbiljnija. Pored angažovanja pripadnika MUP, Vojske Srbije, lokalne samouprave i građanstva, velike površine poljoprivrednog zemljišta i stambenih objekata upravo su ostale pod vodom.

Na osnovu prijava fizičkih i pravnih lica, šteta je utvrđena na ukupno 108 građevinskih objekata u iznosu od 21 milion dinara. Što se tiče poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u privatnoj svojini, šteta od posledica poplave, odnosno bujica utvrđena na 240 hektara u iznosu od 165 miliona dinara, tačnije 50 hektara u Velikom Selu za ukupno 104 poljoprivrednika i 190 hektara u Ovči, Krnjači i Padinskoj Skeli za ukupno 78 poljoprivrednika.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu koje se nalazi u javnoj svojini, odnosno zemljište PKB korporacije utvrđena je šteta od poplava na 1555 hektara, i to u iznosu od gotovo 300 miliona dinara.

Kada sagledamo koliko je sredstava potrošeno da bi se sanirale posledice katastrofe koja je pogodila Srbiju, nezapamćene katastrofe u poslednjih 120 godina, onda možemo da zaključimo i značaj današnje rasprave i našeg delovanja u smislu preventive, kako bi se posledice i troškovi za saniranje istih sveli na minimum. Zato ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama, podržati set zakona. Zahvaljujem.

Podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, kojim se u stavu 3. posebno definiše smanjenje rizika od poplava.

U članu 1. Predloga zakona definisan je predmet delovanja samog zakona u uslovima katastrofa, ali i prevencije i jačanja otpornosti i spremnosti zajednice da reaguje na istu. Baš zato sam amandmanom želela da skrenem pažnju na problem elementarnih nepogoda koje za posledice imaju veliku materijalnu štetu.

Srbija je veoma ranjiva i izložena delovanju prirodnih opasnosti. Jedna od glavnih prirodnih opasnosti, između ostalih, jeste poplava. Situacija u kojoj smo se našli 2014. godine, kada su ekstremne padavine uzrokovale najrazornije poplave zabeležene u više od 100 godina od kada se evidencija vodi, ukazala je na značaj usvajanja strateškog pristupa elementarnim nepogodama i mobilisala je Vladu, ministarstva, opštine i sve druge aktere da ulože veće napore, ne samo u izgradnju jednog sistema koji će integrisati aktivnosti smanjenja i upravljanja rizicima od katastrofa u aktuelnoj politici i prakse, već i u delotvorne i efikasne aktivnosti na otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.

Rizici nisu isti širom teritorije Srbije. Razlikuju se u zavisnosti od vrste opasnosti, izloženosti, ranjivosti i kapaciteta za postupanje u vanrednim situacijama.

Međutim, poplave predstavljaju glavnu hidrometeorološku opasnost. Doline većih tokova, gde se nalaze naselja, gde se nalazi poljoprivredno zemljište, infrastrukture i industrija, izloženi su visokom riziku od poplava koje se najčešće dešavaju u regionu Vojvodine i duž rečnih tokova Save, Drine, Velike, Južne i Zapadne Morave.

Podatak koji mi je posebno privukao pažnju jeste da potencijalno plavna područja u Srbiji zahvataju površinu od oko 1,6 miliona hektara i na njima se nalazi oko 500 većih naselja i više od 500 većih industrijskih objekata, oko 1.200 kilometara železničkih pruga i više od 4.000 kilometara puteva.

Uzimajući u obzir projekcije klimatskih promena, koje ukazuju na to da možemo da očekujemo smanjenje ukupne količine padavina, ali se zato očekuje porast broja padavina jakog intenziteta, usled kojih se upravo javljaju bujične poplave, od ključne je važnosti investiranje u preventivu, jer jedan dinar uložen u preventivu zamenjuje osam dinara uloženih u saniranje posledica.

Ovaj zakon transformiše stari sistem, koji je u velikoj meri bio fokusiran na reagovanje u vanrednim situacijama, u jedan proaktivniji sistem, koji je fokusiran upravo na smanjenje rizika od katastrofa i jačanje otpornosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom htela sam da istaknem značaj donošenja jednog potpuno novog zakona, koji će na poseban i jedinstven način urediti oblast građevine.

Reaktiviranjem srpske privrede, izgradnjom infrastrukture, ulaganjima u nacionalne projekte od značaja, u Srbiji se već treću godinu zaredom kumulira suficit u budžetu.

Posebna privredna grana koja je doživela svoj preporod i procvat, a na dobro radnika i proizvođača, svakako jeste građevinska industrija.

Projekat veka „Beograd na vodi“ predstavlja ostvarenje velikih snova, koji su mnogi osuđivali i u koje je malo ko verovao. Mi smo verovali. I verovali smo da trud i rad na kraju daju rezultate. I rezultati su vidljivi.

Beograd se gradi, razvija i širi. Razvojni kapaciteti, kvalitetna oprema i građevinski materijali omogućiće da Beograd u arhitektonskom i infrastrukturnom smislu zablista punim sjajem.

U Srbiji nisu sve aktivnosti gradnje usmerene samo na Beograd. Veliki projekat Vlade Republike Srbije locira izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti u Vranju, u Nišu, u Novom Sadu. I upravo ovakvi poduhvati, veliki projekti državne stanogradnje, značajno će uticati na rast BDP-a.

Zato je donošenje zakona neophodno, kako bi se pre svega uredilo stavljanje na tržište građevinskih proizvoda, što do sada nije bilo urađeno, ali i kako bi se omogućio plasman proizvoda van granica Srbije.

Takođe, ovim zakonom usaglašavaju se obaveze usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU.

S tim u vezi, pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže set zakona koji se nalazi na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, amandman koji sam podnela podrazumeva unapređenje uslova u zdravstvenim centrima, čime se omogućava razvoj zdravstvene usluge u korist građana Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije je u prethodnim godinama pokazala iskrenu posvećenost u modernizaciji i jačanju zdravstvenog sektora, a posebno su ulaganja u obnovu i izgradnju ambulanti, domova zdravlja i klinika, omogućile građanima bolje uslove u lečenju.

Iskoristila bih priliku i istakla neumornu angažovanost beogradskih opština u izgradnji i obnovi ambulanti i domova zdravlja. Prošireni kapaciteti, savremena oprema i povećanje broja medicinskog osoblja obradovali su i stanovnike gradske opštine Palilula, koja vredno i marljivo radi na rekonstrukciji ambulanti u Kotežu i Višnjičkoj banji. Duplirani kapaciteti u Kotežu, nova oprema i proširena usluga za decu i odrasle, omogućili su stanovnicima ovog naselja kvalitetnu zdravstvenu negu, dok sve njih na levoj obali Dunava čeka izgradnja najsavremenijeg doma zdravlja u Beogradu u Borči.

Što se tiče ulaganja u veće infrastrukturne projekte u oblasti zdravstva Vlada Republike Srbije je krajem prošle godine otvorila novi objekat Kliničkog centra u Nišu, čija je vrednost investicije iznosila 38 miliona evra i predstavlja drugi po veličini zdravstveni centar u Srbiji odmah posle Kliničkog centra Srbije. Površine 50.000 kvadrata i 1.525 bolničkih postelja Klinički centar Niš jedan je od najsavremenijih zdravstvenih centara u jugoistočnom delu Evrope. Očekuje nas i realizacija velikih projekata, kao što je izgradnja „Tiršove 2“ u vrednosti od 54 miliona evra.

Podsetila bih i sve prisutne na nabavku akceleratora, gama noža, opremanja angeosale čime je Srbija nedvosmisleno svojim građanima omogućila lečenje modernijom vrstom usluge uz primenu savremene tehnologije.

Vlada Republike Srbije u prethodnih par godina puno ulaže u zdravstvo, zato se nadam da će ovo biti odlična prilika da mlade, uspešne lekare zadržimo i omogućimo im da svojim znanjem i radom doprinesu stvaranju boljih uslova za život u našoj zemlji. Zahvaljujem.

I, ovim amandmanom sam htela da stavim akcenat na važnost postavljanja spone između predaka i potomaka, prošlosti i budućnosti, heroja naše istorije i naše dece.

Rođena sam Toplici, u Prokuplju i kolega Darko Laketić je juče govorio o herojstvima Drugog pešadijskog puka knjaz Mihajlo, inače poznatijeg kao Gvozdenog puka, u čiju čast će ove godine biti postavljen spomen-park u Prokuplju.

Istorija nas obavezuje i poziva da sačuvamo uspomene i sećanje na velike godine srpskog naroda 1912. do 1918. godine i ulogu svakog pojedinca u njemu. Zato ću izlaganje o svom amandmanu završiti citatom, baš iz knjige „Gvozdeni puk“, jer naša je istorijska odgovornost da pamtimo i prenosimo sećanja našim pokolenjima.

„Ali, kada budete sledeći put videli nekog Mitića ili Aleksića, jer Mihajlo Aleksić redom Gvozdenog puka postrada u neđ neđeru, ili Ametovića, jer Jašar vojnik Gvozdenog puka, ostavi svoje kosti u Ašahu, ili Antića, jer Danilo Antić vojnik Gvozdenog puka skonča u Ašahu a saborac mu Velimir u Mauthauzenu. Kada vidite nekoga Andrejića, jer Nikola ostavi život u Braunau, ili Anđelkovića, jer redov Petar umre u Bodagosanju, ili kada sretnete nekog Trifunovića, jer vojnik Gvozdenog puta Milutin Trifunović ispusti dušu u logoru Fridrih Hafenu, možda ga doživite drugačije zbog zajedničkih predaka. I, kada budete videli nekog od Pandurevića, jer da ne beše tog roda ne bi ni bilo onih najpotresnijih svedočenja u ovoj priči, ali kada budete videli Mitića, Aleksića, Ametovića, Antića, Trifunovića, Pandurevića, Anđelkovića, biće vam i čast. Tako nas je malopre ostalo, a toliko ih mnogo stradalo i živelo hrabro da bismo mi mogli da maštamo o slobodi, da nam i ne preostaje ništa drugo nego da jedni druge poštujemo, baš zbog tih predaka. Pa, mi mu i dođemo neki rod, po stradanju svakako, po mudrosti to tek treba da postanemo.“

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

To što danas hodamo uspravno, što imamo svoju državu nije zato što smo posebni, tek treba da dokažemo da smo dostojni svega toga. To je zasluga naših predaka i nikada ne smemo da pomislimo da im nije bilo lako, ali ih teškoće nisu zaustavljale. Ono što danas nama ostaje jeste da očevima zahvalimo, ali da se zamislimo kako želimo da hodaju i žive naši potomci. To zavisi isključivo od nas.

Kroz istoriju, veliki i moćni, kad su osvajali jedan narod nisu činili to samo oružjem već izmenom istorije i brisanjem kulture i sećanja. Moramo da pamtimo gde smo bili, gde su naši preci položili svoje živote i radi čega su to uradili da bi našim mladim pokolenjima ostavili ta sećanja u amanet. Naša sećanja jesu naši ratni memorijali, ako izgubimo sećanje na svoju istoriju, prošlost izgubićemo svoju budućnost.

Da li se znali da je patriotizam nastao od reči „patros“ koja u prevodu znači otac, u reč otac uvrštena je i reč dedovina, nastala od reči „deda“ što znači „očev otac“ kome je ova otadžbina opet bila dedovina. Srbija jeste dedina dedovina i to svakog dede unazad, sve do prvog srpskog dede. Zbog svih naših dedova koji su živote dali oslobodilačkim ratovima zbog naše dece i dece koja će se tek roditi, zbog herojske prošlosti zarad budućnosti obaveza nam je da negujemo našu kulturnu baštinu, naše spomenike.

Svako dete u sebi nosi moć da stvori bolji svet od onog u kome živimo. Pomozimo našoj deci da nauče više o svojoj istoriji, jer kako je Brana Crnčević jednom rekao – svi mi dugujemo sebe nekoj deci, budimo potomci da bismo bili preci. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zadatak savremene demokratske države jeste očuvanje kulturološkog identiteta kroz stalnu i stručnu brigu o baštini. Bogatstvo kulturne baštine svedoči o etničkoj, jezičkoj, kulturološkoj, verskoj i drugim različitostima jedne zemlje.

Mislim da je zaista pravi trenutak da se donese novi Zakon o ratnim memorijalima koji su od izuzetnog značaja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Amandmanom koji sam podnela na Predlog zakona, a gde se u članu 2. dodaje stav 2, želim da ukažem na važnost donošenja ovog zakona za našu decu i za sve buduća pokolenja. Da bismo stvorili bolju budućnost neophodno je da upoznamo prošlost. Ako pogledamo sadašnjost u kojoj živimo, možemo zaključiti da generacije rođene sredinom prošlog veka, pa i one kasnije nisu naučile neke važne lekcije. Ne smemo da dozvolimo da naša deca ne znaju koliko memorijala postoji u njihovoj zemlji, da ne znaju kome su posvećeni, šta predstavljaju i čemu nas uče.

Na osnovu parcijalnih podataka prikupljenih u prethodnom periodu na teritoriji Republike Srbije postoji oko 6.000 ratnih memorijala, a nije na odmet ponoviti da je u inostranstvu na primer od 2003. godine evidentirano 625 srpskih ratnih memorijala, i to u sledećim državama: Albaniji, Alžiru, Australiji, Austriji, Belgiji, Belorusiji, BiH, Bugarskoj, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Danskoj, Egiptu, Zimbabveu, Izraelu, Italiji, Južnoafričkoj Republici, Kanadi, Libiji, Makedoniji, Mađarskoj, Malti, Maroku, Nemačkoj, Holandiji, Novom Zelandu, Norveškoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj, Sloveniji, Tunisu, Turskoj, Francuskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj Republici, Švajcarskoj, Švedskoj i Španiji.

Bitno je, takođe, reći da svi državni organi, privredni subjekti i fizička lica, odnosno celokupna javnost može inicirati obnovu, sanaciju, rekonstrukciju postojećih ratnih memorijala, kao i izgradnju, postavljenje ili uklanjanje ratnih memorijala, a mogu i aktivno učestvovati u realizaciji.

Dame i gospodo narodni poslanici, dužnost i obaveze svih nas je da našoj deci približimo našu istoriju, da ne zaborave ko su bili heroji, ko su bile heroine srpske prošlosti. Mi ovim zakonom pravimo sponu između najboljih koje smo imali i onih koji tek dolaze.

Kisindžer je rekao – istorija, to je pamćenje država, pamćenje nacija i putokaz države. Ratni memorijali jesu naše pamćenje, da se nikada ne zaboravi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Podnela sam amandman na član 2. koji dodavanjem stava 2. predviđa donošenje statuta lokalne samouprave u cilju razvoja naše zemlje kroz finansiranje institucija koje vode brigu o deci. Izmenom postojećeg statua proširuje se krug delovanja lokalnih samouprava, posebno u postupku sprovođenja javne rasprave prilikom donošenja raznih opštih akata.

Na samom početku htela bih da naglasim da se ovaj predlog zakona odnosi na povećanje efikasnosti rada lokalne samouprave, pošto se zakonskim rešenjima predlaže puno učešće i puna participacija građana u svim onim pitanjima koja se tiču njih samih. Uključivanjem i u postupak pripreme dela budžeta lokalne samouprave, koji se odnosi na investicije, građani će imati mogućnost da kažu i predlože šta da se gradi i u šta da se ulaže, dok će javnost biti uključena i u sam postupak pripreme zakona, strateških i drugih dokumenata.

Što se tiče finansiranja i ulaganja u institucije koje se bave brigom o deci i zbrinjavanjem dece, konkretno Grad Beograd je predstavio lepezu aktivnosti u domenu odgovorne socijalne politike kroz obnovu, rekonstrukciju i izgradnju objekata za brigu o decu. Institucije socijalne zaštite zbrinjavaju decu bez roditeljskog staranja, decu žrtve porodičnog nasilja, nebrige i drugu decu i mlade koji dolaze iz nefunkcionalnih porodica.

Želim da istaknem da su u toku radovi na izgradnji zgrade u ul. Živka Davidovića na Zvezdari, gde će biti smešteno prihvatilište za decu i omladinu. Investicija u vrednosti od 97 miliona dinara omogućiće da će ovo prihvatilište biti opremljeno po najvišim mogućim standardima. Statistika je pokazala da kroz prihvatilište godišnje prođe oko 600 dece uzrasta od sedam do 18 godina, i to najčešće ona koja su zlostavljana, sa ulice, bez roditeljskog staranja, pa čak i dece koja su predmet trgovine ljudima.

Realizacija ovog projekta je važna, pre svega za decu, ali i za nas kao društvo.

Briga o deci je osnovni ključni zadatak države i društva i u tom smislu i ovaj amandman potencira ulaganje, odnosno finansiranje institucija koje se bave brigom o deci.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se stavlja akcenat na finansiranje institucija koje se bave brigom o deci.

Smatram da je već u uvodu ovog zakona neophodna odgovarajuća odrednica koja će definisati razvoj Republike Srbije kroz prizmu dečjih prava. Pre svega, želela bih da naglasim da se izmene koje predviđa ovaj Predlog zakona odnose na promenu u načinu određivanja nadležnosti i jedinica lokalne samouprave u radu Skupštine, opštinskog veća i uprave, unapređenje mehanizma neposrednog učešća građana u obavljanju poslova lokalne samouprave, reforme funkcionisanja mesnih zajednica i jačanje međuopštinske saradnje i da su kao takve od velikog značaja, budući da se na ovom zakonu radilo od 2013. godine.

Optimizacija broja opštinskih i gradskih funkcionera i zaposlenih, participacija građana u postupku pripreme odluke o budžetu i jačanje međuopštinske saradnje dovešće do produktivnijeg rada jedinice lokalne samouprave, većeg učešća građana u kreiranju politika, boljeg i efikasnijeg rada službenika, kao i daljih reformi sistema plata.

Ovim će se omogućiti da jedinice lokalne samouprave naprave zamajac u sveukupnom razvoju javnog i to neposredno i posredno privatnog sektora, a samim tim i da omoguće bolje uslove za kvalitetniji život naše dece.

Mi i sada imamo primere dobre prakse, gde gradske opštine, pored određenih institucija, u svojim aktivnostima pokazuju izrazitu brigu o deci.

Ističući nekoliko u moru značajnih i za decu važnih akcija, navela bih primer rada gradske opštine Palilula, koja je u protekle dve godine pokazala i dokazala da iako su infrastrukturni problemi najveći, i briga o deci je naravno sve prisutna.

Tako, na primer, u 2017. godini GO Palilula je u okviru akcije „Da rastemo zajedno“ podelila 1.800 bebi kolica, a ista akcija porodice sa prinovama očekuje i ove godine.

U protekle dve godine sagrađeno je šest novih dečijih igrališta, a veliki broj postojećih je i rekonstruisano.

Ono što je važno i što želim da istaknem, GO Palilula je u saradnji sa MUP uvela video nadzor u 17 osnovnih škola na svojoj teritoriji kako bi se osigurala veća bezbednost đaka, a najboljim đacima je kao nagradu za odličan uspeh obezbedila i putovanje. Zatim, podrška sportskim klubovima, turniri koje organizuje opština, ali i akcije pod nazivom „Plivajmo zajedno“ na divan način uče decu pravim vrednostima.

Organizacijom prazničnih manifestacija, karnevala, kao što su „Vaskršnji karneval“ ili „Ulica otvorenog srca“, promovišu se porodične vrednosti, ali i tradicija i kultura. Podsetila bih da se već drugu godinu za redom na Paliluli organizuje podela novogodišnjih paketića za decu i to za 7.500 mališana. Ova i ostala ulaganja u infrastrukturu, u puteve, vrtiće, zelene površine, parkiće, omogući će brži razvoj našoj zemlji, a deci omogućiti kvalitetno detinjstvo.

Na ovaj način pokazujemo da svi zajedno moramo da radimo za naše najmlađe, da nam stalno kao prioritet bude natalitet i bolji uslovi života dece u Srbiji. Moramo da se borimo da nas iz godine u godinu bude što više kako bismo sačuvali naš narod i našu zemlju. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani gospodine Mali i uvažene kolege narodni poslanici, želim na samom početku da naglasim da ću u danu za glasanje podržati predlog predsednice Vlade da novi ministar finansija Republike Srbije bude Siniša Mali. Mislim da je svojim radom i svojim rezultatima pokazao da može, da ume, da ne odustaje i da je spreman da preuzme odgovornost za vođenje finansija, ne samo grada Beograda, već i čitave Srbije.

Prošlo je četiri godine od kada je SNS preuzela vlast u Beogradu. Tada je poverenje i stranke i građana Beograda da preuzmu brigu o glavnom gradu dobio upravo Siniša Mali. Znamo kakva je situacija u Beogradu bila do 2014. godine, ali je zarad dobre informisanosti građana Srbije bitno ponoviti. Dug od milijardu i 118 miliona evra, neplaćenih obaveza 14 milijardi dinara, budžetski deficit od 20,25%, bez posla je bilo 110 hiljada ljudi, mesta u vrtićima je bilo samo za 47,5 hiljada dece, za šta su roditelji morali da izdvajaju i trećinu svoje plate. Javna preduzeća su bila pred kolapsom. Samo Javno komunalno preduzeće „Beograd put“ je krajem, na primer, 2013. godine imalo gubitak od preko milijardu dinara. Nije se ulagalo u infrastrukturu, zanemarena su prigradska naselja. Ja stvarno ne mislim da postoji skala važnosti ako upoređujemo centralne beogradske opštine i prigradska naselja, svaka opština ima svoje prioritete, svoje probleme. Problemi prigradskih su možda teži zato što su infrastrukturno teži. Nije se ulagalo u kanalizaciju, vodovodnu mrežu, asfaltiranje. Volela bih da kažem da su u to vreme ulaganja preusmerena u centar Beograda, međutim, nisu. Preusmerena su isključivo u neke sopstvene džepove ljudi koji su tada vodili grad.

Prošlo je četiri godine i javnost je imala priliku, Beograđani su imali priliku, da vide razliku u ophođenju prema institucijama, kulturi, baštini, razliku u odnosu prema ljudima i njihovim problemima. Nije lako takmičiti se. Nije lako trčati trku sa teretom nasleđenih dugova i obaveza na plećima, krenuti s poslednje pozicije i pobediti, jer Beograd je pobedio. Dug grada je prepolovljen, isplaćene su sve dospele obaveze, budžetski deficit je smanjen skoro četiri puta. Sprovedena je konsolidacija javnih i javno-komunalnih preduzeća, u prve tri godine mandata od minusa do dve milijarde dinara, javna i komunalna preduzeća došla su do dobiti od 10 milijardi. Izgrađeno je preko 113 kilometara kanalizacione mreže, 283 kilometra vodovodne mreže, 260 kilometara toplovoda, obavljeni su radovi u više od 750 ulica. Prvi put je asfaltirano 120 kilometara saobraćajnica. Restaurirano je više od 200 fasada u centru grada Beograda, uređeno više od 200 zelenih površina, 42 sportska terena i više od 70 dečijih igrališta. Nezaposlenost, po prvi put za 10 godina, pala je ispod 90 hiljada.

U saradnji sa privatnim vrtićima i izgradnjom novih državnih vrtića, otvoreno je još 25 hiljada novih mesta za naše mališane, a cena vrtića je prepolovljena. Beograd je, takođe, danas jedini grad u Srbiji koji je u sklopu elektronskog servisa e-beba omogućio roditeljima da se već u porodilištu prijave za sva lokalna davanja, kao i da svoju bebu upišu u matičnu knjigu rođenih, bez odlaska u matičnu službu. Porodiljama je obezbeđena i jednokratna novčana pomoć u iznosu od 10.000 dinara za svako novorođenče, dok se za socijalno ugrožene porodilje izdvaja i dodatnih 25.000 dinara. Upravo na tu razliku sam i mislila na početku svog izlaganja, razliku u tome na koji način i koliko ozbiljno shvatamo probleme društva i naših građana, jer problem nataliteta nije lako rešiv, ali je razlika kada vi dajete pomoć za 3.500 majki, kako je bilo dok su neki drugi vodili grad, i sada kada tu pomoć prima preko 14.000 majki, to je ta razlika.

Ne mogu da ne pomenem važnost velikih investicionih projekata koji su pokrenuli građevinsku industriju i ostale privredne grane, Beograd je danas centar ekonomskih dešavanja i najveće gradilište na Balkanu. Imamo više od 1.000 aktivnih gradilišta, a najveće među njima je svakako „Beograd na vodi“. Prostire se na preko 100 hektara savske obale u centru grada Beograda. Investicija vredna 3,5 milijarde evra doprineće da Beograd postane pravi turistički i poslovni centar Balkana. Takođe, moram da pomenem i druge ne manje važne projekte koji su realizovani ili su u fazi realizacije, kao što su „Ikea“, „Hilton“, „Meita“, zatim železnička stanica „Prokop“, rešavanje višedecenijskog problema deponije u Vinči, fabrika vode „Makiš 2“, kao i kišni kolektor „Zemun Polje – Dunav“.

Pošto dolazim sa Palilule, teritorijalno najveće beogradske opštine, po mom mišljenju najlepše opštine, koja ima sve odlike Srbije u malom, htela sam samo u par rečenica da istaknem ono što je u mojoj opštini, između ostalog, urađeno. Obnovljen je Sportski centar Tašmajdan, rekonstruisane su ulice među kojima su veoma bitne Ruzveltova i Vojvode Micka, otvoren je vrtić u Ovči, rekonstruisana biblioteka, otvoren dnevni boravak za decu ometenu u razvoju, započet projekat izgradnje kanalizacione mreže. Projekat koji se trenutno realizuje, veliki projekat, jeste Palilulska pijaca koja će imati 12.691 kvadratni metar prostora i predstavljaće jednu od najmodernijih pijaca u Evropi. Gradi se u skladu sa novim urbanističkim parametrima koji će ovoj pijaci dati atraktivan izgled i maksimalnu funkcionalnost. Pijaca će se prostirati na četiri nivoa, od kojih su dva predviđena za garaže, što je inače veliki problem u gradu Beogradu, pogotovo u centru, i dva nivoa za potrebe pijace i ugostiteljskih usluga. To znači, uređujemo prostor u kojem živimo, uređujemo prostor u kojem radimo, otvaramo nova radna mesta.

Poštovani gospodine Mali, vi danas niste bili u prilici da govorite pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, za to će tek biti prilike kada i zvanično preuzmete funkciju ministra finansija. Iskoristila bih samo još par minuta vaše pažnje i upravo vas citirala. „Velika je čast biti gradonačelnik ovog grada. Uvek sam mislio da je za dobrog gradonačelnika važnije da voli svoj grad i da radi po želji svojih sugrađana nego da se bavi politikom. Politika mi nikada nije bila cilj, niti sredstvo za postizanje ciljeva. Cilj mi je bio da od Beograda napravim grad uz pomoć i po meri svih Beograđana, a ne po meri tajkuna, kao što je to bilo u ranijem periodu. Tako smo protekle četiri godine i vodili Beograd. Radili smo za Beograđane, po željama Beograđana i u korist Beograđana.“

Zaista je tako. Beograd je danas grad po meri svih Beograđana. Znam da ćete vi sa mesta ministra finansija uspeti da zadržite finansijsku disciplinu, da ćete uraditi sve da zadržite trenutno stanje u budžetu, da ćete odgovorno da radite, odgovorno da trošite, onako kako je prethodna Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem započela, a ova Vlada predvođena Anom Brnabić i nastavila. I vi ćete, gospodine Mali, kao ministar finansija i kao član Vlade Republike Srbije imati punu podršku poslanika SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, imala sam nameru da amandmanom kojim sam podnela na član 3. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, u tački 15. dodatno definišem pojam investicija u stanogradnju, kako bi kroz sveukupan razvoj Republike Srbije istakla važnost u potpunom poštovanju dečijih prava.

Kao što smo već pominjali, Vlada Republike Srbije će u prvoj fazi, kada se i planira izgradnja 1578 stanova na šest predloženih lokacija, uložiti više od 64 miliona evra u gradnju i nedostajaću infrastrukturu. Ovo će predstavljati početak u rešavanju stambenog pitanja i zbrinjavanju porodica pripadnika bezbednosnih službi.

Iskoristila bih priliku da podsetim da je pre samo šest godina država bila pred bankrotom. Sunovrat javnih finansija, prazna kasa, zemlja u dugovima i gotovo bez perspektive i budućnosti, to je bila slika rada ili bolje rečeno nerada onih koji polako danas nestaju sa političke scene i rekla bih zasluženo. Danas, ne samo da je obezbeđena finansijska stabilnost države i njen stalni ekonomski rast, već su u budžetu definisana sredstva za sistemsko rešavanje mnogih ključnih problema, bitnih za građane Republike Srbije, a pre svih pitanja, zaposlenosti, nataliteta i sada stambenog zbrinjavanja porodica pripadnika bezbednosnih službi.

Ovo je pokazatelj da Vlada Republike Srbije uz podršku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića ulaže nemerljive napore na uspostavljanju ambijenta koji će doprineti sveukupnom razvoju države i time omogućiti bolji, sigurniji i kvalitetniji život svim našim građanima. Zato, sve što danas radimo, čemu težimo za šta se borimo, imaće težinu i neprocenjivu vrednost za generacije koje tek dolaze. Stoga je ulaganje u decu, u njihov bezbrižan život, investicija u budućnost naše zemlje. Dodala bih, a time ću i završiti, SNS će u danu za glasanje pružiti jasnu i nedvosmislenu podršku usvajanju ovog Predloga zakona, kako bi smo sa primenom i realizacijom ideje započeli što je pre moguće. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela na član 2. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti dodatno definiše ovaj zakon u domenu dečijih prava.

Pre svega, želela bih da napomenem da član 2. Predloga zakona definiše realizaciju projekta u više faza koji, kao što smo već više puta pomenuli, predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Uzimajući u obzir značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, a kao i to da je najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim službama upravo među pripadnicima snaga bezbednosti koji preko 30 godina nisu imali priliku i podršku države da trajno reše svoje stambeno pitanje, Vlada Republike Srbije donela je odluku da u trećem kvartalu ove godine započne sa sistemskom izgradnjom 5.203 stana. Ovim ćemo, nakon gotovo tri decenije, krenuti sa rešavanjem velikog stambenog i porodičnog problema svih pripadnika bezbednosnih službi, a u tom smislu i amandman koji sam podnela sugeriše na posebnu pažnju, potrebu i brigu o deci i poštovanju njihovih prava.

Naime, napore koji ulažu najviši državni zvaničnici u pogledu porasta nataliteta, ali i podršci roditeljima u podizanju dece, daju zdrave osnove za pokretanje teme koja se odnosi na brigu o deci i primeni njihovih prava iz konvencije na svim društvenim nivoima.

Tako je i rešavanje stambenog pitanja porodica pripadnika Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP, BIA i Ministarstva pravde - Uprava za izvršenje krivičnih sankcija od značaja za neometan razvoj dece. S tim u vezi, htela bih da naglasim i da su dečija prava izraz priznanja međunarodne zajednice o postojanju posebnih potreba dece koja su utvrđena Konvencijom o pravima deteta iz 1989. godine. Ona deluje kroz četiri kategorije prava, i to kroz obezbeđenje, zaštitu, participaciju i, pre svega, prevenciju.

Država je uradila i radi mnogo na uspostavljanju ambijenta za bolji i kvalitetniji život naše dece, te tako i ovaj Predlog zakona predstavlja svojevrsno podršku obezbeđenju zaštiti i zbrinjavanju dece pripadnika bezbednosnih službi. Primenom dobrih međunarodnih praksi, upotrebom relevantnih znanja, kontinuiranim, konstruktivnim dijalogom možemo obustaviti bolji sistem praćenja kako bismo ostvarili ciljeve u oblasti prava deteta. Stoga je neophodno da svi zajedno radimo na prihvatanju koncepta dečijih prava, ali i na njegovom popularisanju u porodici, u školi, u zdravstvenim, socijalnim i svim ostalim ustanovama.

Iskoristila bih priliku da podsetim da se Vlada Republike Srbije i grad Beograd na poseban način bave pitanjima najmlađih sugrađana. Briga o deci, njihovom obrazovanju i odrastanju predstavlja naš prioritet, jer su deca naša budućnost. Zato su od izuzetne važnosti napor i zalaganje nadležnih institucija na rešavanju nasleđenih i tekućih problema, kako u oblasti stambenog zbrinjavanja, i to konkretno porodice dece pripadnika bezbednosnih službi, tako i u oblasti obrazovanja i dečije zaštite, jer je veoma važno da naša deca imaju kvalitetnije okruženje, zaštitu, sigurnost i adekvatnije uslove za odrastanje. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, amandman koji sam podnela dodatno definiše predmet ovog zakona, sa posebnim osvrtom na prava deteta.

Obrazovanje dece, sticanje kvalifikacije i znanja koje je primenjivo na tržištu rada u stvari direktno utiče na smanjenje siromaštva.

Istraživanja UNICEF-a su pokazala da najveći broj dece u Srbiji koja završe osmogodišnju školu ne nastavlja školovanje i obično su to deca iz najsiromašnijih porodica, u kojima roditelji imaju najniže kvalifikacije. Obrazovanje jeste uslov za dugoročno rešenje problema siromaštva.

Istraživanja takođe pokazuju da veliki uticaj na postignuće u školovanju imaju socioekonomski status porodice, kao i demografski faktori. Nemoguće je ući u svaku porodicu ponaosob i uticati na uslove u kojima deca po prvi put saznaju o školi, o obrazovanju, o školovanju. Inače, u samoj porodici odnos dece prema obrazovanju veoma zavisi od roditelja. Kako onda uticati na motivaciju dece koja dolaze iz takvih porodica? Kako ih zainteresovati za nastavni proces? Promenom ambijenta u školama kvalitet motivacije u stvari predstavlja jedan od ključnih činilaca obrazovnog postignuća.

Zato želim da pohvalim Vladu Republike Srbije i Ministarstvo prosvete koji zajednički ulažu veliki napor i velika sredstva da adaptiraju, da obnove škole, da ulažu u tehničku opremljenost škola. Takođe bih veoma pohvalila uvođenje informatike kao obaveznog predmeta od petog razreda osnovne škole, jer smatram da u ovom veku digitalizacije je veoma bitno za buduće kadrove da budu informatički pismeni.

Kao član Odbora za prava deteta, kao i roditelj, u svemu što radim trudim se da jedan od prioriteta bude zaštita prava deteta. Mislim da je naša dužnost, ne mislim, smatram da je naša dužnost i obaveza da zaštitimo decu i njihovo pravo na obrazovanje. Deca jesu naša budućnost, ali su deca i naša sadašnjost. Mi sada prepoznajemo njihove talente, sada ulažemo u njihovo obrazovanje i sada gradimo budućnost. Zato smatram da je veoma bitno da u ovom zakonu stoji naglašeno pravo deteta. Zahvaljujem.