Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem, predsedniče.
Dragi gosti, cenjene kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na dnevnom redu pred nama nalazi se potvrđivanje nekoliko međunarodnih sporazuma, izveštaji regulatornih tela, ali ja bih obraćanje posebno posvetila 9. tački dnevnog reda a to je – Predlogu odluke o izmeni i dopunama Odluke o upotrebi vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.
Kao što smo i čuli od ministra odbrane, gospodina Miloša Vučevića, razlozi za donošenje odluke o izmeni i dopunama Odluke o upotrebi vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije sadržani su u potrebi omogućavanju učešća profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u operacijama koje nisu obuhvaćene važećom Odlukom o upotrebi vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije iz 2019. godine.
Dakle, naoružavajući i jačajući vojsku Srbije jačajući ukupne odbrambene kapacitete činimo i šaljemo signal kako to uvaženi ministar reče da nismo džak za udaranje i da oni koji nisu dobronamerni prema nama a nisu svi dobronamerni, ne pomisle da nešto urade i slično nama ili da nam se desi nešto što nam se nažalost dešavalo devedesetih godina.
Time što kupujemo novo naoružanje i vojnu opremu, time što imamo i nadamo se sve većem broju pripadnika vojske Srbije i pre svega time što se vraća status u društvu kakav moraju da imaju oficiri vojske i podoficiri ali i pripadnici vojske ne zveckamo oružjem, nego se ponašamo kao ozbiljna i odgovorna država pošto je vojska jedan od atributa državnosti. Opremanje vojske nije rasipanje Alajbegove slame, ali da bi to neko shvatio on mora da zna i šta je država i šta je državnost.
Naša vojska je sistematski uništavana od 2000. godine. bilo je teško vratiti ono što je nekada imala. U narodu smo čuli često izreku kad kažu „Jeste teško ali je moguće“.
Pre neki dan predsednik Republike Srbije rekao je sledeće: „Naša vojska Srbije mora da bude mnogo jača. Naša vojska je neuporedivo snažnija nego što je bila. Ovo ima veze sa odbrambenom industrijom i moramo mnogo novca da uložimo i u odbrambenu industriju i u vojsku. Gledamo da ne oštetimo nikoga u zemlji a da drastično podignemo naše operativne i funkcionalne sposobnosti, odnosno borbenu gotovost.“ Poštovani građani, kako ste i sami rekli, jeste teško ali vidite da je moguće.
Kao majka troje dece, i baka, pre svega želim mir našoj Srbiji a taj mir možemo postići sa jakom, funkcionalnom i osposobljenom srpskom vojskom ali i snažnom državom. Samo to treba shvatiti.
Srbija vođena Aleksandrom Vučićem krupnim koracima ide ka ovom cilju. Ministarstvo odbrane predvođeno Milošem Vučevićem daje ogroman doprinos na ovom putu vojne stabilnosti, snage i mira.
Na kraju, nemojte mi zameriti, ne mogu a da ne završim ovo moje obraćanje na današnjoj sednici a da ne pomenem i pohvalim nešto što je sjajna vest za sve građane grada iz kog ja dolazim, Novog Sada, a to je otvaranje mega fabrike „Kontinental automotiv Srbija“ i 1.500 novih radnih mesta. E tako se bori za Srbiju, snažna ekonomska Srbija, snažnom vojskom Srbije, vođena mudrom politikom Aleksandra Vučića.
Evo, na samom kraju, još samo jedna rečenica, što bi moji Futožani rekli, sve ono što nam ovih dana spočitavaju, a naročito našem predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, nije ništa drugo nego - trla baba lan da joj prođe dan. Samo što ovaj vaš „lan“ nije besplatan. Sve to vama neko debelo plaća. Živi bili pa videli kojom ocenom će građani Srbije oceniti ovo vaše delovanje. Hvala.
Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Gospođo ministarka, cenjene kolege poslanici i poštovani građani Srbije, na ovoj sednici najvećim delom bavimo se usklađivanjem seta pravosudnih zakona sa promenama Ustava nakon prošlogodišnjeg referenduma na ovu temu.
Danas je rasprava o podnetim amandmanima. Ja svakako neću podržati ove amandmane, ali ću izneti neka svoja razmišljanja. Dakle, ovo čime se na ovoj sednici bavimo uslovljeno je prethodnom referendumskom odlukom i voljom građana Republike Srbije, ali podsetimo se da smo pore godinu dana od strane naših opozicionara imali kampanju u kojoj su želeli da prikažu kako će sprovođenjem referenduma biti predato Kosovo i Metohija. Ista retorika koju smo čuli u ovoj sali, kada je ovde bio predsednik Aleksandar Vučić.
Svi mi bili smo svedoci sramoćenja Srbije od strane onih koji su skrivajući se iza brige za Kosovo i Metohiju, pokazali ogoljenu mržnju prema predsedniku Aleksandru Vučiću.
Čuli smo različite priče i one koji bi da se Kosova i Metohije odreknemo, a istovremeno i one koji bi danas da u ova turbulentna, ratna vremena, zaratimo sa celim svetom. Interesantno je, ne sukobljavaju se oni međusobno. Jednima i drugima meta je niko drugi nego Aleksandar Vučić.
Ovima prvima Vučić smeta što se Kosova i Metohije, uprkos pritiscima raznih stranih emisara uporno ne odriče. Ovim drugima Vučić ne valja jer je Srbija u ovih poslednjih 10 godina podignuta iz blata u koje je Srbija bila bačena.
Ne valja im Vučić koga danas respektuju i na Zapadu i na Istoku. Jednima i drugima Vučić smeta jer mu je i od Istoka i od Zapada važnija Srbija, jer mu je i od zapadnog i od istočnog puta važniji naš srpski put i to ponavlja svaki put i svi to mi čujemo.
Boli njih što danas Aleksandar Vučić, svaki čestiti srpski domaćin razume i što Vučića svaki čestiti srpski domaćin podržava i to ubedljivo. Boli njih, 60% građana Srbije koji podržavaju politiku Aleksandra Vučića. Boli njih i 90% Srba sa Kosova i Metohije koji podržavaju politiku Aleksandra Vučića, a ovih ostalih 10% neka im je na čast, čuli smo juče ko su.
Sudbina Kosova i Metohije neodvojiva je od Srbije i sudbina Srbije neodvojiva je od Kosova i Metohije. Podsetimo se samo koliko je zemalja povuklo priznanje Kosova i Metohije otkako se o našoj kući, o Srbiji, brine Aleksandar Vučić.
Aleksandar Vučić ne da Kosovo i Metohiju, brani ga hrabro i principijelno, a najjače ga brani ekonomskim jačanjem Srbije. Samo ekonomski i politički jaka Republika Srbija može da odbrani srpsko Kosovo i Metohiju, pa i ovaj set zakona ide u prilog tome. Zato je potrebno da usvojimo i ovaj set pravosudnih zakona, jer time jačamo i modernizujemo pravosudni sistem naše zemlje.
Takođe, glasaćemo i za set međunarodnih sporazuma kojim jačamo međunarodne ekonomske veze Srbije i da ih bude u budućnosti što je moguće više. Želim i znam da je ispravno da Kosovo i Metohiju branimo daljim razvojem Srbije, da Kosovo branimo, pre svega, jačim i boljim radom Ministarstva pravde, Ministarstva privrede, Ministarstva trgovine, ministarstva infrastrukture, zdravlja itd, nauke. Posebno želim da oko Kosova i Metohije najviše mudrosti, a najmanje posla ima moj sugrađanin i doskorašnji gradonačelnik, Miloš Vučević, sada ministar vojni. Zato nije čudo što smo videli one incidente i sramotu u našem parlamentu.
Na kraju, kako bi to moji Futožani rekli: „Svaka bi fukara da ubije vuka, samo uzalud im trud“. Živela Srbija!
Zahvaljujem.
Poštovani građani, kolege poslanici, poštovana ministarko Gojković, današnja rasprava o Predlogu zakona o muzejskoj delatnosti dobra je prilika da pokažemo koliko je Republika Srbija, vođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, napredovala, preporođena i u ovoj sferi života.
Kao primer opšteg društvenog preporoda navešću samo dva primera obnove muzejske delatnosti. Prvi primer je Narodni muzej u Beogradu, jer posle 12 mračnih godina obnovljena zgrada Narodnog muzeja u Beogradu konačno je otvorila vrata za sve posetioce.
Veliki je to događaj bio za Republiku Srbiju. Svečanom otvaranju prisustvovali su državni zvaničnici, ugledne ličnosti iz sfere umetnosti, kulture i nauke, kao i veliki broj građana. Tom prilikom premijerka Ana Brnabić je rekla da je Narodni muzej vraćen svim građanima. Svakako da je ocena mnogih bila da je ovaj događaj događaj koji se dešava jednom u našim životima.
Takođe, nakon što je deset godina bila zatvorena za javnost, renovirana je i zgrada beogradskog Muzeja savremene umetnosti i, takođe, vraćena svim građanima.
Pored ovih značajnih republičkih muzejskih institucija koje su obnovljene, osvrnuću se i na tri institucije u gradu iz kog ja dolazim, gradu koji je nosilac prestižne titule evropske prestonice kulture – Novom Sadu.
Kao prvo, navešću Galeriju Matice srpske, na koju smo svi ponosni, koja je najbogatiji umetnički muzej srpske umetnosti novijeg doba. Osnovana je 1847. godine, a kao samostalna ustanova Matice srpske deluje od 1958. godine. Njena stalna izložba hronološki prikazuje odabrana dela iz celokupnog umetničkog fonda koji sadrži oko pet hiljada umetničkih radova značajnih za nacionalnu istoriju umetnosti novijeg doba i kulturu srpskog naroda u Vojvodini od kraja XVII do kraja XX veka. Sva umetnička dela koje je Galerija Matice srpske primila na poklon od mnogobrojnih darodavaca, neka preuzela na čuvanje od SPC i drugih vlasnika, otkupila iz privatnog vlasništva, štite i koriste pod odgovarajućim uslovima. Sve ovo može da se pogleda u stalnoj ili povremenim izložbama.
Muzej Vojvodine je ustanova kulture sa muzeološkom tradicijom dugom više od 150 godina. Jedan je od najvećih muzeja kompleksnog tipa u Srbiji koji u svojim zbirkama čuva neprocenjivu kulturnu baštinu prikupljenu na području Vojvodine. Osnovan je 1847. godine u Pešti, na sednici Upravnog odbora Matice srpske na inicijativu uglednih Srba iz Vojvodine.
Na kraju, Muzej grada Novog Sada osnovan je 1954. godine i pripada kategoriji gradskih muzeja kompleksnog tipa, čija delatnost obuhvata razvoj grada od njegovog nastanka do savremenog doba. Čine ga Odeljenje za istoriju sa zbirkama iz oblasti privredne, društveno-političke istorije i istorije Petrovaradinske tvrđave, Odeljenje za kulturnu istoriju sa zbirkama iz oblasti likovne, primenjene umetnosti, školstva i izdavaštva, Odeljenje za etnologiju sa zbirkama iz oblasti zanatstva, ruralne arhitekture, svakodnevnog i običajnog života i zavičajna galerija koja prikuplja dela savremene likovne umetnosti.
Poslednjih godina, pored redovne delatnosti u Muzeju grada Novog Sada, realizovani su veliki infrastrukturni projekti. Time su prošireni izlagački kapaciteti muzeja. Navešću samo dva. Godine 2014. kada je muzej slavio 60 godina postojanja, otvoren je i rekonstruisan Veliki ratni bunar, specifičan, jedinstven ambijent u unutrašnjosti Petrovaradinske tvrđave, mesto koje posetioci rado obilaze. Godine 2015. otvoren je atrijum u centralnoj zgradi Muzeja na Petrovaradinskoj tvrđavi. Ovaj zadivljujući prostor predstavlja spoj modernih arhitektonskih rešenja i elemenata vojne arhitekture XVIII veka. Ovim je muzej dobio izuzetno atraktivan izložbeni prostor.
Dakle, imajući u vidu potrebu sistemskog uređenja svake pojedinačne oblasti zaštite kulturnih dobara, shodno svojim specifičnostima, donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti je uslov sistemskog pristupa i uređenja oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara, muzejske građe na sveobuhvatan i svrsishodan način.
Nažalost, jedan broj ustanova zaštite kulturnih dobara zbog problema u vezi sa nedovoljnim finansiranjem od strane lokalnih samouprava nije u mogućnosti da na odgovarajući način obavlja svoju redovnu delatnost. Sada se tu postavlja pitanje zašto za kulturu nije bilo ili novca ili interesovanja, a po svemu sudeći i jednog i drugog.
Ako krenemo od činjenice da patološka mržnja prema Aleksandru Vučiću i SNS ozbiljno utiče na zdravo rasuđivanje prethodne vlasti, sada predvođenih Draganom Đilasom, samo imam jednu dilemu da li je ova patologija uvezena ili je preko svojih prijatelja oni izvoze, pokazaće buduće vreme. Možda ovo za kulturu nije važno, ali je jako važno na ovu patologiju dodati selektivnu amneziju. Zašto selektivnu? Zato kako bi se neko setio gde je sve po svetu sklonio pare građana Srbije, a u isto vreme se ne seća da je za zdravlje, obrazovanje, kulturu, i mnogo toga, svojih građana, uradio jedno veliko ništa. Mada nemaju oni razloga da brinu, neka vrate pare, a za lečenje mi smo obezbedili i nove bolnice, novu opremu, vakcine, kadar i sve neophodno. Pomažemo mi i prijateljima iz regiona, pomoći ćemo i njima, samo vratite opljačkano.
Na kraju, želim da istaknem moje uverenje da će ministar kulture i informisanja gospođa Maja Gojković jednako voditi ovo ministarstvo, kao što je vodila ovu Skupštinu od 2014, pa sve do ovog saziva 2020. godine. Predlog ovog zakona je sasvim dovoljna potvrda da će se problemi i unapređenje rada u ovoj oblasti rešavati sistemski i u kontinuitetu. Svako dobro želim i vama i ministarstvu i sasvim sam sigurna da sam u pravu kada sam ovo rekla. U danu za glasanje sa zadovoljstvom ću podržati predloženi Zakon o muzejskoj delatnosti.
(Beograd, 31.01.2020.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| JKP Lisje Novi Sad (Savetnik direktora) | Pokrajina | Mesečno | 85000.00 | RSD | 20.05.2005 - | |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 25.07.2016 - |