Zahvaljuje.
Gospodine Markoviću, po kom osnovu?
(Jovan Marković, s mesta: Tarabići.)
Ne prezivate se Tarabić, gospodine Markoviću.
(Jovan Marković, s mesta: Moram da objasnim.)
Gospodine Markoviću, nije u redu. Prvo ste izazvali repliku. U vašem izlaganju ne možete, kao što je pre toga gospodin Babić, da iznosite argumente, procente zbog kojih mislite da treba vaš amandman da bude prihvaćen, kao što je gospodin Babić iznosio argument zašto smatra da ne treba. Pažljivo sam slušao gospodina Babića, u jednom trenutku je nešto rekao i ja sam ga prekinuo. Znači, govorio je stručno o amandmanu koji je predmet rasprave.
Vi ste se posle toga javili, izazvali nekoliko replika, jer ste pomenuli nekoliko ljudi, namerno, i sada tražite da dobijete repliku na osnovu toga što je neko pomenuo Tarabiće. Nije u redu.
(Jovan Marković, s mesta: Poslovnik.)
Ne mogu vam dati po Poslovniku, jer ćete ga zloupotrebiti.
(Jovan Marković, s mesta: Rekao je da sam rekao nešto što nisam rekao. Nazvao je moje reči morbidnim. Vi se pravite da ne znate o čemu se radi.)
Možete da me vređate, nije uopšte problem. Možete da govorite sve to što govorite, nije problem. Možete da me vređate u nedostatku nekih drugih ljudi, da me nazivate stokom. Nije problem, ali nemojte to da radite drugim narodnim poslanicima.
(Jovan Marković, s mesta: Rekao je da su moje reči morbidne.)
Takve su i bile.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.