Gospodine Živkoviću …
(Aleksandar Martinović, s mesta: Jel si bio uhapšen?)
(Zoran Živković, s mesta: Jeste li prekinuli njega koji je izrekao uvredu?)
Gospodine Živkoviću, prekinuo sam vas da bih mogao da kažem gospodinu Martinoviću da po Poslovniku ne sme da dobacuje i ako bude nastavio, moraću da izreknem meru.
Ali, sam takođe hteo da kažem vama, da smo se pre nego što ste došli dogovorili da više nećemo dozvoliti da se govori van amandmana. Istog trenutka kada budete to pokušali, ja ću da prekinem i nemojte posle da pitate zbog čega prekidam.
(Zoran Živković, s mesta: Ako mi vratite vreme…)
Ne želim više da vam vratim vreme, sada idemo na sledeći amandman, ali ubuduće…
(Zoran Živković, s mesta: Imao sam još vremena.)
Nemate isteklo je vreme, ali ubuduće…
(Zoran Živković, s mesta: Potrošili ste moje vreme vi.)
Imate dovoljno amandmana, ne morate da brinete.
(Zoran Živković, s mesta: Držim vas za reč.)
A zašto ste, gospodine, pa kažem vam da imate već sledeći amandman…
(Zoran Živković, s mesta: Zato što ste mi 30 sekundi uzeli.)
Gospodine Živkoviću, ja ću…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ti dobro kradeš.)
Nije problem da vam dam…
(Zoran Živković, s mesta: Zašto se ponašate tako?)
Pa zato što se ponašate tako, gospodine Živkoviću.
(Zoran Živković, s mesta: Kako se ponašam?)
Pa, ponašate se tako. Ne dozvoljavate mi da vodim sednicu, da upozorim gospodina Martinovića da ne može da dobacujete, pa, zato što se ponašate tako gospodine Živkoviću.
Nije problem ni 30 sekundi, dobićete i 30 sekundi i minut i dva minuta i pet minuta, ali samo molba da govorite o amandmanu. Ništa više.
(Aleksandar Martinović, s mesta: I da ne krade.)
Kada god budete govorili o amandmanima, ja vas ne ću prekinuti ni posle dva minuta.
Znači, ja vas molim…
(Zoran Živković, s mesta: Trideset sekundi.)
Dobićete 30 sekundi, ali vas molim da se vratite na amandman i da govorite o amandmanu, taman smo počeli, izgubili smo dosta vremena, počeli smo da govorimo o amandmanima, ovo je važno za građane Srbije da čuju koji su naši argumenti i sa jedne i sa druge strane o amandmanima.
Tako da vas molim da se vratite na amandman.
(Jovan Marković, s mesta: Poslovnik.)
Gospodine Markoviću, da li će te da dopustite da gospodin Živković iskoristi svojih 30 sekundi? Nema potrebe da sada se vraćamo na…
Moraću da dam pauzu ako budemo nastavili da se vraćamo ponovo na Poslovnik. Ja vas molim sad, razjasnili smo ovo, gospodin Živković da iskoristi svojih 30 sekundi i da nastavimo raspravu. Da li se slažete?
(Jovan Marković, s mesta: Ali nismo razjasnili što je gospodin Martinović sve vreme dobacivao.)
Gospodine Markoviću, već sam ukazao gospodinu Živkoviću da repliciranje sa mnom mene onemogućava da ja pratim sa druge strane šta neko dobacuje i da li neko dobacuje, ja vas molim da govorimo o amandmanima i neće biti potrebe, verujte, evo i koleginica Karavidić je govorila o amandmanima, vi ste govorili o amandmanu, niko vam nije dobacivao. Nije vam niko dobacivao, zato i molim narodne poslanike da slede vaš primer i vas i gospođe Karavidić i niko vam neće dobacivati i ja vas neću prekidati.
Nadam se da smo se dogovorili.
Izvolite gospodine Živkoviću.