Gospodine Marinkoviću, vaše prezime je dosta često, imamo i kolegu Marinkovića u velikoj sali Narodne skupštine. Ako je pomenut neki gospodin Marinković, ne mora da znači da ste to vi. Ako tvrdite da niste bili član upravnog odbora, gospodin Babić je pomenuo prezime Marinkovića …
(Miroslav Marinković, s mesta: I ime i prezime.)
Hoćete da kažete ni jedan Marinković u Srbiji se ne zove kao vi? Vidim čak da niste imali pravo na repliku, pošto pretpostavljam onda, ako vi niste bili u nekom upravnom odboru, pošto gospodin Babić nije pominjao narodne poslanike, sada šalu na stranu, pomenuo je mnogo imena, i mnogo imena je takođe pomenuo i prezime Marinković, možda i ime vaše, ali ne mora da znači da je mislio na vas. Koliko ja znam, nekoliko Marinkovića samo ima ovde. Zahvaljujem se.
Gospodine Babiću, vi ćete ponovo, imate pravo, pomenuto je vaše ime i prezime. Izvolite.
(Blagoje Bradić, s mesta: Replika.)
Po kom osnovu gospodine Bradiću?
(Blagoje Bradić, s mesta: Pomenuo je i mene.)
Vaše ime i prezime nije pomenuto, ne.
(Blagoje Bradić, s mesta: Sigurno?)
Ja mislim da nije.
(Blagoje Bradić, s mesta: Pitajte gospodina Babića.)
Znam da ste vi bili tamo direktor, ali mislim da nije pomenuo vas.
(Blagoje Bradić, s mesta: Zašto ja ne dobijam repliku?)
Mislim da nije mislio gospodin Babić na vas, da ste vi po toj liniji stranačkog zapošljavanja bili direktor.
(Blagoje Bradić, s mesta: Pitajte gospodina Babića dva puta me je prozvao.)
Ja smatram da niste dobili pravo na repliku, nije pomenuo vaše ime i prezime. Rekao je, radi tačnosti, gospodine Bradiću, gospodin Babić, rekao je „prethodni govornik“, a prethodni govornik je bio ministar, tako da ja nemam načina da dam vama na osnovu toga repliku, a vaše ime nije pomenuto.
Izvolite gospodine Babiću.