DRAGAN ŠORMAZ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1967. godine u Drvaru (Bosna i Hercegovina). Živi u Smederevu.

U zvaničnoj biografiji navodi da je po zanimanju tehničar za poslove radnih odnosa, ali ne i u kojoj obrazovnoj instituciji je stekao to zvanje.

Kako mu je otac bio sudija, često su se selili, pa je živeo u Lebanu, Negotinu, Velikoj Plani, Požarevcu.

Član Demokratske stranke Srbije postao je odmah po osnivanju te partije 1992. godine. Bio je član Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za omladinu i sport u tri mandata. U maju 2010. isključen je iz DSS-a nakon što je kritikovao rad stranačkog rukovodstva. U narednih nekoliko meseci u Skupštini Srbije bio je nezavisni poslanik, da bi u decembru 2010. pristupio SNS i poslaničkoj grupi “Napred Srbijo”.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Mandat narodnog poslanika dobio je i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 10:58

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Smederevo
  • Drvar
  • 04.05.1967.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o zakonu o potvrđivanju Protokola za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji.

Ovo je, inače, kao što je već i sam ministar rekao, dopuna važećeg ugovora koji važi već 10 godina, a naravno, posle izglasavanja, tj. ratifikacije, ovde u parlamentu, što ćemo mi sutra učiniti, važiće narednih 10 godina ali je, da kažemo, dopunjen, uvažen, sa jednom veoma bitnom stavkom, koja počinje i kod nas da bude sve važnija, a to je regulisanje pitanja intelektualne svojine.

To je veoma bitno pitanje u SAD, u Evropskoj uniji, u svim savremenim demokratijama, sve je bitnije, naravno, svugde u svetu, jer nekako smo do sada i mi, ne baš do sada, do pre nekoliko godina, do dolaska vlade Aleksandra Vučića sigurno se nije o tome toliko vodilo računa, ali kasnije je i premijerka Ana Brnabić kroz digitalizaciju i ostalo, uvođenja prava koja radimo u Srbiji. Jedna je stvar tu od posebnog značaja.

Naime, nekako smo ranije vodili računa o pravima koja imaju oni koji štampaju knjige, a nismo mnogo vodili računa o pravima onih koji pišu te iste knjige. Pa, tako isto vremenom, razvojem tehnologije, pravljenjem softvera i svega ostalog što nam je potrebno i sada već i u svakodnevnom životu svima, svakome od nas, našoj deci i u budućnosti, ali naravno i o onome što nas sve čeka.

Stvar je u tome da moramo da zaštitimo ljude koji stvaraju intelektualnu svojinu i da oni od toga što su pametni, što znaju da naprave softver, što znaju da napišu knjigu od koje kasnije svi imamo koristi, mogu pristojno, lepo, normalno da žive, a ne da stalno rizikuju da li će… Imamo i sad slučaj pandemije, ja sam siguran da se i ministarka sa time susretala kroz krizni štab, gde su mnogi umetnici i mnogi ljudi koji su bili samostalni se našli u problemu, pitanje je - kako da, recimo, njima regulišemo status, kako njima da pomognemo, jer su i oni ostali bez posla, bez prihoda, a kao društvo se nismo, nažalost, na vreme za sve te stvari pripremili, nismo ih očekivali, ali hvala Bogu, efikasna Vlada Republike Srbije i te probleme rešava što je bolje moguće u datoj situaciji.

Na ovaj način se štite naučni patenti i projekti od krađe, pre svega, ali i štiti materijalna dobit, kao što sam rekao, stvaraoca. Sajber kriminal je nešto što se i te kako razvija u svetu i koji je sve prisutniji i prisutniji. U tim istim SAD imamo 10.000 slučajeva na dnevnom nivou, a mnogo ne zaostaje, verujte, i Kina, jer i ona je tehnološki i naročito u informacionim tehnologijama sve razvijenija i razvijenija, 10.000 kriminalnih slučajeva dnevno, pokušaja krađe identiteta, kopiranja vaših podataka koji se nalaze na internet mreži, upada u bankarske račune, socijalne brojeve itd. To se radi svugde u svetu, sve više i više, i mi što budemo razvijeniji, što više budemo koristili te tehnologije… Recimo, na primer, ja sad samo onlajn plaćam račune, znači sa mobilnim telefonom i većina ljudi, to su sve veći i veći brojevi, ja sam čak čuo od nekih bankara da misle da u narednih 10-15 godina više ni one podružnice po ulicama neće ni postojati, neće imati potrebe za njima, jer će ljudi sve raditi, pa čak i prijave za kredit preko interneta, preko telefona, preko lap-topa itd.

Budućnost je razvoj tehnologije. To je nešto što ide ubrzano više nego ikada. Mi smo jednom zbog loše politike koju smo vodili u ovoj zemlji, bili pod sankcijama skoro 10 godina i propustili smo čitavu jednu industrijsku revoluciju i od tada se mučimo. Danas i nadalje više to ne smemo sebi nikada da dozvolimo i hvala Bogu danas to nije situacija takva.

Više ni informacione tehnologije nisu nešto što se može nazvati budućnošću, one su sadašnjost, one su sada tu među nama, ali smart tehnolodžis ili pametne tehnologije su budućnost. Ujedinjene nacije predviđaju da će do 2050. godine 70% postojećih zanimanja nestati. Moramo ljudima da smislimo nova zanimanja. Moraće ljudi da imaju nove poslove koje će raditi i od kojih će živeti. To je tema broj jedan u svetu, pa tek onda broj dva je tema globalno zagađenje, životna sredina. Tema broj jedan u svetu su pametne tehnologije i budućnost, robotizacija, sve ovo što nas čeka u narednom periodu.

Opet kažem hvala Bogu pa je Srbija i za to nekako sada spremnija, nego što je bila u nekim ranijim vremenima. Srbija je po nekim podacima 4. u Evropi, 10. u svetu po broju digitalnih radnika. Neke stvari sada rešavamo. Prošle nedelje smo usvojili taj zakon koji rešava pitanje frilensera. Znači, potrebno je te ljude zadržati i bolje je da rešimo to pitanje i da oni ovde plaćaju porez, nego na nekom drugom mestu, iako ih dugo naš poreski sistem nije prepoznavao kao nekog ko radi i privređuje u Srbiji, a oni su bili tu, među nama i radili su. Opet kažem, to je pitanje tehnologije. Mi imamo kapacitet.

Zašto je bitan ovaj sporazum? Zato što u najvećoj meri taj naš kapacitet možemo da iskoristimo, pa čak i da uvećamo mogućnosti i potencijale saradnjom sa SAD. Pričali mi, mislili, kako god mislili, njihova tehnologija je najviše otišla unapred i zbog toga nam je ova saradnja potrebna.

Pominjemo Teslu, pominjemo Pupina. Bez njihovih naučnih radova ne bi postojala ni NASA. Pre nekoliko dana NASA je praktično formirala prvu stanicu na Marsu. Na Marsu se sa Zemlje upravlja helikopterom koji leti tamo. To bez Tesle i Pupina nikad ne bi bilo moguće. Nikada ne bi bilo moguće, ali još bez jednog naučnika – Milutina Milankovića koji je prvi u svetu, još 1915. godine, objavljivao naučne radove o klimi na Marsu. Mi smo vezani. Mi imamo saradnju koja je vekovna, koja je uvek bila sjajna, koja je u jednom trenutku prekinuta, ali se zalažem da resetujemo i, godinama o tome pričam, da vratimo te naše, kao što reče koleginica Pupin, da resetujemo te naše odnose, taj termin često koristim, i da ih vratimo na ono što smo nekada bili. To je najvažnije za Srbiju.

Videli smo i po pitanju vakcina i vakcinacije. Možda grešim, ali doktorka će me ispraviti ako grešim, koliko znam, preko 97% je efikasnost Fajzerove vakcine. Znači, dobro sam rekao, 97%. To znači da vam se ne podigne imuni sistem posle primanja te vakcine statistička greška, da vam se to ne dogodi. Znači, na nivou statističke greške je da vam se ne dogodi da imate imuni sistem i da se zaštite od tog virusa, a kada se primi Fajzerova vakcina. To ne znači da su Amerikanci bili naučnici koji su radili. Ko zna ko su, možda su bili neki iz Vijetnama u tom naučnom timu, možda je bilo i Srba, ne znam? Nekako uvek se u Americi dogodi da ti naučni timovi najbolje rade. Uostalom, i Tesla, i Pupin, i Milanković su to radili u Americi.

Možemo mi opet da kažemo da nam se to sviđa ili ne sviđa, ali to je činjenica, tako se živi, to je nešto što nam se dešava, i to je nešto što svi živimo u svetu. Znači, svi sa tim živimo. Najčuvenija lista univerziteta, profesor će potvrditi da li sam tačno rekao ili ne, je Šangajska lista najbolje ocenjenih univerziteta u svetu. Od deset najboljih osam je u Americi, a dva u Velikoj Britaniji, a to se u Šangaju pravi lista univerziteta, ne u Vašingtonu.

Zbog toga je od ogromnog značaja ovaj sporazum, od ogromnog značaja, a zašto? Ne da bismo mi ovde rekli kako su Amerikanci najbolji, nego kako bismo imali najveću korist od te saradnje. Mi, kao Srbija, naša država i naša omladina, da ovo što pričamo zadržimo, da ovde rade, da ovde imaju velike plate. Zahvaljujući ovakvim sporazumima, imamo kompanije, kao što je NCR u Srbiji koja zapošljava dve hiljade ljudi, a gde je najniža plata hiljadu evra. Mi ovde pričamo kako se otvaraju firme u našim opštinama i zadovoljni smo zbog toga i hvala predsedniku Vučiću na njegovoj energiji po pitanju vakcina i po pitanju investicija koje imamo, ali nam treba još više ovakvih investicija, gde će biti veoma visoke plate zaposlenih, a to možemo samo napretkom u oblasti nauke i tehnologija.

Nove tehnologije donose nova uposlenja, donose sve veći broj obrazovanih ljudi i donose veći ekonomski rast. Zbog toga su nama potrebne takve kompanije i potrebni ovakvi ugovori da bismo iskoristili naš potencijal i da bi smo išli dalje.

Nadam se da ćemo i u buduće imati što više ovakvih sporazuma i nadam se da će ovaj sporazum uz pametnu spoljnu politiku dovesti do toga da iskoristimo potencijal koji Srbija ima i da ekonomski napredujemo. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Zahvaljujem, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege, uvaženi građani Republike Srbije, počeću malo drugačije nego prethodne kolege.

Naime, na današnji dan pre 27 godina Srbija je, nažalost, postavila jedan svetski rekord. Ona je postavila svetski rekord u inflaciji koji je tog dana iznosio 19.810,2% i tog dana je štampana, puštena je u opticaj i novčanica od 500 milijardi dinara, ako se neko seća i tih silnih nula i broja i boje, ali na novčanici je bio čika Jova Zmaj.

Zašto to krećem na ovaj način? Zato što je to tačka od koje treba najviše da bežimo kada razmišljamo kao narod i kao država, ali iz istorije, istorija je uvek majka i dobra učiteljica, treba to dobro da naučimo da nam se ne bi više nikad ponovilo da ostavimo iza sebe i da nove generacije nemaju uopšte priliku da se nađu u tako nečemu.

Suverenitet jedne države, to bolje znaju ljudi koji su učili međunarodno pravo na našim fakultetima, suverenitet jedne zemlje se najviše potvrđuje upravo kada postajete član međunarodnih organizacija, što jačih međunarodnih organizacija ili međunarodnih saveza, onda je vaš suverenitet kao države sve jači i jači.

Znači, to što neko misli da ćemo se mi ulaskom u EU, deo naših poslova suverenih kao države prebaciti na, ne na EU, nego na zajedničke poslove, jer često zaboravljamo da mi kada uđemo u EU, da ćemo mi odlučivati. Mi ćemo biti neko ko će u celom tom procesu odlučivati, a odluke se donose konsenzusom. Znači, bez naše volje neka odluka neće moći da bude doneta.

Danas ne odlučujemo ništa i tvrdim svima da smo mi danas slabiji nego što ćemo biti kada uđemo u EU, ne samo ekonomski, u svakom pogledu, ekonomski sigurno, ali u svakom pogledu ćemo biti snažniji, jači, uticajniji na međunarodnom planu, nego što smo sada, iako sada popravljamo situaciju iz godine sve više i više, iz godine u godinu sve više i više. Zato mi juče nisu prijali ni neki govori poslanika koji su govorili opet nešto o devedesetima, šta je bilo. Aman, ljudi, ostavite to iza.

Gledajmo šta ćemo da radimo i kako ćemo da idemo napred i kako ćemo naše građane da ubedimo da ćemo biti deo EU ubrzo i da se zato isplati da ostanu ovde da ne idu tamo, jer ne idu u Bangladeš da žive kada napuštaju Srbiju, ne idu u Džibuti, da ne pomenem neke naše bratske države, nazovi strateške partnere, nego idu upravo u države članice EU da žive. Nažalost 99% njih idu, a trebalo bi da ih ubedimo da ostanu ovde i da učinimo sve da što pre imamo državu tako organizovanu da bi se isto živelo ovde kao i u jednoj Austriji, Češkoj, hajde možda je Švedska još uvek daleka da kažemo, ali na takav način i na taj način da živimo.

Jednostavno sam se iznenadio kada sam čuo da se kritikuje predsednik Makron, koji je pre 30 godina bio mlad dečko, koji je veliki prijatelj Srbiji, koji se bori sa korona virusom, bolestan je, i kome je među prvima podršku za ozdravljenje poslao predsednik Vučić i poželeo što pre da ozdravi kako bismo sarađivali i dalje na ovom teškom putu Srbije koja jeste imala nešto drugačiji put nego druge članice, ali u to vreme pre 30 godina, 20 i nešto godina, neke države poput Slovačke, Češke, Poljske, Mađarske koje su bile siromašnije osamdesetih, sedamdesetih od Srbije, od Jugoslavije, daleko siromašnije, su bile kandidati za ulazak u Evropsku uniju i one su danas punopravne članice Evropske unije i daleko su, svi mi to znamo već, u svakom pogledu ekonomski, kada pogledamo BDP po glavi stanovnika sada prešli nas.

To su posledice svega što nam se dešavalo ranije. Iz tih posledica moramo da izvučemo pouku i da krenemo dalje. Pričale su neke kolege, neću da ponavljam, dovoljno je samo reći 70% investicija u Srbiji, znači u privredi, u tome što je za nas najvažnije 70% tih investicija su iz Evropske unije i sve ostalo. Nadam se, ministre, da će Vlada do kraja ovog što već devet meseci traje, ovoga, eto i to smo doživeli posle svega što smo doživeli, svih ratova, sankcija, sudbina, doživeli smo i jednu pandemiju, ovako kao generacija, kao sada narod, ali ja se nadam da će upravo zbog istine, jer često čujem od kolega poslanika iz Evrope ili njihovih ambasadora pitanje – ko vam je više pomogao? Mislim da nije bitno, na svakoj pomoći se treba zahvaliti, ko god da nam je uputio pomoć, ali mislim da smo dužni prema građanima Srbije da objavimo jednog dana kada se sve ova čitava ova borba protiv kovida objavi ko nam je zaista i koliko pomogao, u cifri. Mislim da je to lako već i lako izračunati, ali ja mislim da je dužna Vlada Republike Srbije da to svima kaže da bi se znalo, da se ne bi više manipulisalo sa tim podacima, jer i naš izvoz je skoro 70% na tržište EU. Zašto? Pa mi smo tu. Kako su stvarali Karađorđevići i Obrenovići Srbiju? Pa svi znaju. Tako što smo mi tada iz ovih krajeva trgovali sa kim? Pa sa Bečom i Peštrom. Tako se stvarao neki osnov za oslobađanje od Turske carevine i stvaranje savremene srpske države.

To i dan danas funkcioniše, to je i dan danas tako, 70% izvoza i 20% zemlje regiona. To je 90%. Samo 10% su ostali što se tiče izvoza naše robe. Ti ostali su SAD, Rusija, Kina, Turska, Norveška koja nije član Evropske unije, Severna Afrika, Izrael. To su ostali, ali oni su svi u 10%. Znači, mi smo vezani za taj prostor i jednostavno tako moramo da nastavimo da se ponašamo.

Snaga Evropske unije se sastoji u jakom tržištu. Tih 500 i nešto miliona ljudi, to tržište, je evo kao što vidite, skoro tri puta manje od kineskog, ali je sedam puta jače u smislu kupovne moći, duplo jače od američkog tržišta u smislu kupovne moći, po meni dokaz da će to tržište ostati, nekada je to i počelo kao evropska ekonomska zajednica, i da će opstati je upravo Bregzit. Oni koji dobro znaju kako je funkcionisala EU i kakav je položaj bio Velike Britanije u EU oni znaju da Velika Britanija nikada nije ni bila član EU na način na koje su bile Francuska ili Nemačka. Nikada nisu bili u evrozoni, niti im je palo na pamet da napuštaju funtu. Nikada nisu ušli u vizni režim. Uvek su imali svoj vizni. Mi kada putujemo, ako imamo neku parlamentarnu saradnju sa parlamentom u Londonu moramo da vadimo vizu. Nije ista situacija kao sa Austrijom, Češko, Nemačkom, Španijom itd. Pre Bregzita je isto tako bilo, ali i sa danom današnjim oni nisu završili to svoje razdvajanje od EU. Zašto? Zbog tržišta, jer ako napuste potpuno to znači da su konkurencija. Ako su konkurencija, kompanije sa tržišta Velike Britanije će, one koje rade na tržištu EU, napuštati, preći u Holandiju ili Nemačku, Srbiju ako je član, i Engleska će slabiti ekonomski i oni to znaju. Zato se bore da zadrže sve ono što su imali u EU po pitanju tržišta i privrede da ne izgube iako su se odlučili da napuste EU.

Podrška među članicama koje su postale posle 2000. godine, pomenuta Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, među građanima je preko 80%. u Poljskoj prelazi 90%. Jedna od stvari, a to je ako znamo da se ponašamo u ovom periodu narednom, koju je Poljska najbolje uradila, to su upravo Englezi govorili, oni su uplaćivali u budžet zajednički 80 milijardi evra za jednu budžetsku od sedam godina, a Poljaci su povlačili 80 milijardi evra. Znači, Poljska je znala da se u svemu tome postavi i zato one priče o krugovima po meni su potpuno nerealne jer bi morale da pristanu sadašnje države članice, podsećam odlučuje se konsenzusom na to, što bi one na to pristale kada im je ovako dobro. Zato mi ne treba o tim stvarima da razmišljamo.

Treba da razmišljamo o nama. Fondovi EU za lokalnu samoupravu, primećujem kod mlađih kolega takođe da su veoma zainteresovani za lokalne samouprave, što je bitno, ali reći ću vam jedan primer – Bratislava nema pola miliona stanovnika, Beograd je četiri puta veći otprilike od Bratislave. Bratislava ima budžet 800 miliona evra, a Beograd ima milijardu evra, a ponavljam, četiri puta je veći. Pored toga, Bratislava povlači iz fondova EU još 70% svog budžeta, što je preko 500 miliona evra i izađe za godinu dana na milijardu i 300 miliona evra, što je veći budžet od Beograda, ponavljam da je četiri puta manji grad. To su sve stvari zbog kojih moramo da se borimo što pre da uđemo u EU.

Ekologija. Srbija prečišćava samo 10% otpadnih voda. Aerozagađenje je možda najveće u Evropi. Recikliramo manje od 5% komunalnog otpada. Mi imamo smetlišta, ljudi, mi nemamo deponije. Imamo livadu na koju istresemo smeće. Nemamo sanitarne deponije. To su ti evropski standardi. To je ono što građani od nas očekuju i ono što žele. O divljim deponijama da ne govorim. O divljim deponija da ne govorim, koliko vidim, kojih na svakom koraku ima. One su naša bruka. Moramo našu bruku da rešavamo.

Nije narodni poslanik onaj koji krije bruku, dobar je narodni poslanik koji se suočava sa tim. Ja namerno zato ovako govorim, jer to su naši problemi koje moramo da rešimo. A zašto? Zato što neki drže govore opasne. Opasne govore u smislu gde predstavljaju EU i nas na način da je između nas samo jedna taraba sa kapijom i da neko namerno drži čvrsto kapiju da mi ne možemo da prođemo kroz nju. Nije. To je klub koji postoji decenijama i ima svoja pravila.

Ako želimo da budemo deo tog kluba, a dobro bi bilo da budemo, mi moramo da dostignemo te standarde i moramo da ispunimo uslove da bismo bili deo tog kluba. Tačno je, delom nas je usporila korona, delom nas je usporio ovaj Bregzit, delom njihova neorganizovanost šta će, kako će, itd, imaju i oni svoje probleme, ali jednim velikim delom moramo i mi da promenimo ponašanje.

Kažu, da je problem pravosuđe. Ja sam iz sudijske kuće. Mene je sudijski hleb prehranio. Sestra mi je zamenik tužioca osnovnog, jel tako se sad kaže, ima osnovni i viši, u Smederevu.

Mi kao političari zaista, da li je moj takav utisak, više ništa ne odlučujemo po pitanju kadriranja u pravosuđu, ništa. A kada slušamo ovog sudiju Majića, ja mislim da je to jedini problem Srbije, a nije. Oni odlučuju, oni sve dostavljaju, sada ću vam reći ličan primer.

Moja sestra je bila kandidat za zamenika tužioca u Višem sudu u Smederevu, nije prošla, prošao je drugi. Vi me znate, da je političar i da je politika u pitanju, a doduše ne preziva se kao ja, sada će me Ivica zavoleti, preziva se Milošević, ali niti sam ja nešto pokušao posebno, ali kažem vam, jednostavno da političari odlučuju to ne bi bilo tako. Svi znamo da ne odlučuju i da mi ovde ne odlučujemo.

Problem je u efikasnosti sudova i to je činjenica i taj gospodin Majić ako priča nešto on bi trebao da priča zašto su sudovi neefikasni. Jel to zato što piše blogove, pa nema vremena da sudi ili na taj način se ponaša? Ili zato što su sudovi postali od kada oni odlučuju, ja primećujem da je nepotizam po meni prisutan, tu su tate, mame, sinovi, jedan u apelacionim, jedan u osnovnom, neko u advokatsku kancelariju, neko tužioc. Po meni se čini da su to problemi pravosuđa, a ne upliv politike.

Mi kažemo podela vlasti, anglosaksonci kažu odvojene grane vlasti. Sudska vlast je odvojena i od zakonodavne i od izvršne. Ako imamo problem u evropskim integracijama, onda je sudska vlast kriva zbog pravne države, onda je za to kriva sudska vlast, jer svi hvale zakonodavni okvir koji daje Skupština, svi daju taj. Onda kroz taj zakonodavni okvir, ako nije dobro ja mislim da mi iz zakonodavne vlasti, kroz sudski okvir, mislim da iz zakonodavne vlasti, izvršna vlast sa tim nema ništa, ali mi iz zakonodavne vlasti imamo. Mi moramo da reagujemo. Mi ne smemo da dopustimo da građani Srbije čekaju na ulaz u EU zbog nesposobnih sudova.

Znači, za naredni period ubeđen sam da će ova Vlada Republike Srbije završiti po ovoj novoj metodologiji posao i da ćemo i na osnovu tih klastera i poglavlja, već sledeće godine još mnogo pozitivnije govoriti i da će Srbija biti veoma blizu ulaska u EU, možda već posle ili u toku narednog izbornog procesa u EU. Ali, to je bitno, to je strateški cilj i najbitnija stvar koja Srbija može da očekuje i za koju Srbija treba da bori u narednom periodu. Kada budemo deo EU, bićemo najsnažniji sigurno na Balkanu i bićemo sigurno daleko više uvaženi u svetu, a i naši građani će bolje živeti. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pa ja bih da nastavim tamo gde je stao kolega Đukanović, pošto je on mnogo toga rekao građanima Srbije na ovaj način onima koji gledaju o tome kako se ponašaju naši politički protivnici, šta rade, kakav odnos imaju i neke nezavisne institucije u ovoj zemlji i različite aršine koje koriste, a u stvari bi trebali da rade u interesu građana Srbije, ali možemo da pokušamo da odbranimo emisiju gospodina Đukanovića. Evo ja sam spreman da dođem, da se vi i ja vežemo lancima za stolice i da sedimo pred kamerama, pa oni neka dođu da nas iznose. Ako pokušaju da zabrane emisiju, jer ne vidim zašto bi bila emisija koja ne propagira nasilje, koju sprovode naši oponenti iz Saveza za sebe, kako ja volim da ih zovem, onda ne vidim zašto bi ta emisija bila problem.

Inače želeo bih da kažem zašto su ove promene dobre. Evo čuli smo malopre i od ministra, iz prostog razloga što štitimo javno zdravlje građana Srbije na ovaj način, i sve te primedbe koje čujemo i napade na još neko vreme aktuelnu vlast u Srbiji, videćemo šta će građani reći 21. juna… Ja sam ubeđen da će ponovo lista koju predvodi predsednik Vučić biti ubedljivi pobednik na ovim izborima, ali ta priča o nedemokratiji, o tiraniji itd. pada u vodu.

Jedan od kolega, čini mi se, gospodin Obradović je to pominjao o tome da često mi volimo da predstavljamo, pa i ovde u ovoj sali, a i u medijima, pojedince koji daju izjave iz institucija, na primer EU, kao stavove EU. Na primer, koleginica Tanja Fajon sa kojom mi ovde imamo sastanke u onom zajedničkom Odboru za kontrolu sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, gde ona manje više bude mirna, ne bude ovako kao što je vidimo kada se pojavi u ovim SNN medijima u Srbiji, pa onda daje drugačije izjave i drugačije se ponaša. Ovde kada sa nama komunicira i razgovara dobije argumente zbog kojih mora malo da se stiša i da se ne ponaša na takav način, ali ona nije Evropska unija, ona je jedan poslanik koji pripada sve slabijim grupacijama u Evropi. Meni je žao što joj te grupacije u Srbiji ne odgovaraju da bi zaštitile Srbiju, nešto ne vidim da se mnogo sa njom raspravljaju, a koje pripadaju socijaldemokratskoj opciji, ali to čak ne rade sve socijaldemokrate u Evropi, iako ona skupi par poslanika u tom parlamentu, koji kao postavljaju neka pitanja, i komentarišu situaciju u Srbiji na svoj način. Međutim, sama EU to demantuje svakog dana, svakog sata.

Prvo, nemate ni jednu izjavu ni jedne institucije koja na takav način govori, zvanične. Znači, institucije, ne pričam o pojedincima, Evropskog saveta, Evropske komisije, Evropskog parlamenta, nekog odbora za spoljne poslove. Nikada nemate kritički stav prema Srbiji, nego samo reči pohvale i hvale za Srbiju i za situaciju u Srbiji, bilo da je u pitanju ekonomska situacija, bilo da je u pitanju migrantska kriza, bilo da je u pitanju odgovor na pandemiju.

Svaki put smo čuli samo reči hvale u zvaničnim izjavama i zvaničnim dokumentima koje imamo od EU, pa i do sada je Srbija pomognuta sa 197 miliona evra. Zašto ako je nedemokratska država? U paketu je mera od tri milijarde i 300 miliona evra za odgovor na posledice krize koju je izazvala epidemija. Evropska investiciona banka je već odvojila milijardu i 700 miliona evra za zapadni Balkan, gde su sami zvaničnici te banke rekli da će Srbija dobiti najveći paket, jer je najspremnija, od tog novca da radi i da se razvija. Sam Savet ministara je tražio, znači vlade država članica, od Komisije da u septembru spremi investicioni paket za privredu. Zašto ako je Srbija nedemokratska zemlja? Zašto se sve to radi ako je Srbija nedemokratska zemlja?

Ne, Srbija je demokratska zemlja koja ima problem sa grupicom opozicionih partija koje nisu alternativa, koje nemaju program, koje ništa ne mogu da ponude, a da je to tako kažem vam, pratite 21. jun, dan izbora, i videćete da će između 20.00 i 21.00 sat to veče EU zvanično čestitati građanima Srbije na demokratski održanim izborima u Srbiji. Videćete, 21. juna, posle 20.00 sati, kada krenu da stižu rezultati, EU će čestitati Srbiji na održavanju evropskih izbora i neće biti jedina. Čestitaće i Rusija. Čestitaće i Sjedinjene američke države. Čestitaće joj i Norveška koja nije član EU i Švajcarska i Turska itd. Svi će čestitati Srbiji održavanje demokratskih izbora i slobodno izraženu volju građana Srbije. Prema tome, ti pojedinci u pojedinim državama i institucijama koje daju izjave ništa ne znače.

Ja bih želeo u skladu sa ovim još da kažem jednu stvar, tj. na jednu temu. Malo smo ovih dana, zato što smo pritisnuti problemom, zato što smo bili problemom Kovida – 19 pritisnuti i brinuli smo o zdravlju naših najstarijih koji su bili ugroženi najviše od tog virusa. Obratili smo, čini mi se mnogo manje pažnje na one koji su se po meni najmanje na isti način žrtvovali ili isto mnogo žrtvovali, koliko i stariji ljudi koji su bili zatvoreni i trpeli veoma žestoke mere, jer su bili i u velikoj opasnosti što, a to su mladi ljudi.

Neki od njih će, recimo, oni koji imaju 18, 19, 20 godina, sada u junu mesecu prvi put izaći na izbore. Ti ljudi, ta deca, ljudi naravno, ti mladi ljudi su stavili svoj život na čekanje da bi drugi svoj život sačuvali. Oni su morali da budu zatvoreni. Zamislite nekoga ko ima 18 godina, 17 godina, vi ga zatvorite i ne može da ide da bismo sačuvali živote njihovih baka i deka. Ti su ljudi i ta deca mnogo žrtvovali.

Ja ministre ima jedan apel za vas. Mislio sam to da kažem i kada je bio ministar zdravlja ovde, verujem da on ide na onaj Krizni štab koji još uvek radi i brine se o zdravstvenim problemima epidemije i pandemije. Ja mislim da bismo trebali svi da se priključimo ovome i da pokušamo da nađemo rešenje.

Znate, sa 65 godina, pamtite ili ne pamtite neko leto, izgubite ili ga ne izgubite ili sa 53 koliko imam ja, ali kada imate 18 godina ne idete na ekskurziju, a planirali ste možda tad prvi put da priđete svojoj simpatiji, ili kada imate 18 godina, maturant ste i nemate matursko veče. Vi ste devojka koja treba, sprema se godinu dana da kupi matursku haljinu i onda ne može da je kupi, jer nema matursko veče. Njoj se to veče nikada neće vratiti u životu. Svi smo mi nešto žrtvovali, ali niko od nas nije tako nešto žrtvovao u ovoj borbi, njima se matursko veče, ti maturski dani nikada neće vratiti.

Apelujem na sve u Vladi i u Kriznom štabu da probamo da nađemo način organizaciju, da se ne naruši javno zdravlje te dece, da se organizuju maturske večeri i da im se omogući da to mogu da urade. Mislim da nije kasno, maj mesec je, može da se uradi i da se spremi, naravno uz one mere koje su potrebne, da Krizni štab proceni koje su te mere. Ti ljudi će nam biti zahvalni, a i ne moraju da budu zahvalni jer im to pripada. Svi smo mi to imali i ne vidim zašto ta generacija to ne bi mogla da doživi. Zato sve molim, mislim da to treba da uradimo i da pokušamo na taj način da im pomognemo.

Ove promene koje radimo će omogućiti svim listama da sve one koji ih podržavaju, a žele da učestvuju na izborima, da na bezbedan način dovedu do toga da skupe potreban broj potpisa. Oni koji ne skupe, nema šta ni da traže na izborima.

Ovaj, koji je došao danas ispred zgrade, on je došao ispred zgrade, prekjuče je pravio incident i danas pravi i ponaša se kao poslednji nasilnik, jer on drugačije i ne zna, ali on to radi. Ovo želim da kažem da bi građani Srbije čuli, zato što su ga ove nazovi demokrate, pustile niz vodu, pa bi on da ide na izbore, ali smatra da je ozbiljan političar samo onaj koji je hapšen, a on jadan nikad, devojčica nije bila uhapšena. Nikad nije bio hapšen i provocira i sve što radi pokušava da bi ispao mučenik. Neka ga, nek se muči i dalje, neka pokušava i dalje, ne može se nasiljem i provokacijama doći do glasova se može samo doći programom i onim što možete da ponudite građanima Srbije koji će onda proceniti ko je taj sa kim će život biti dalje bolji, jer iz dana u dan smo dužni da omogućavamo našim građanima bolji život, veće zarade, više posla, veće penzije, mir stabilnost i bezbednost. Nikakvo zveckanje oružje, nikakvi ratovi, najave, nikakve katastrofične situacije.

Naravno, svima nam je, to smo i videli ovih dana i na to da obratimo pažnju u narednom periodu, potrebno zdravlje da bismo mogli do svega ovoga da stignemo. Još jednom pozivam sve građane da izađu na izbore 21. juna i izaberu najbolje, a ja mislim da je to lista predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću se baviti, baviću se prošlošću kao još jedan kolega malopre, ali ne naučnom fantastikom jer po meni omladina treba da uči da se razvija, da se zabavlja, da uživa u ljubavi, da uči nove tehnologije, da Srbija zbog njih napreduje, da stvara porodice, a ne da tuca kamen i kopa rovove za parče hleba i čašu tople vode.

Vezano za to hoću da kažem da je u nedelju obeležen jedan bitan dan za Srbiju, 75. godina od akcije Halijard, koja je od naših građana, od svih nas, decenijama bila sakrivena. Pre 75 godina je izvedena najveća i najefikasnija akcija spašavanja u Drugom svetskom ratu. Osam hiljada vojnika jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom Draže Dragoljuba Mihajlovića, u narodu poznati kao četnici, su spasili 500 i više od 500 pilota savezničkih i doveli su ih do sela Pranjane gde je obeležen ovaj dan. Tu je napravljen improvizovani aerodrom, zahvaljujući čemu, celoj toj akciji, su ti ljudi spašeni i sletali su saveznički avioni i svi oni su seli u te avione slobodni, mirni, nahranjeni i vratili se svojim jedinicama da nastave borbu protiv fašizma.

Zašto je ta akcija velika? Zato što su prvo svi spaseni, a drugo, zato što je srpski narod pokazao svoju humanost, svoj karakter, pokazao je svoju hrabrost i veličinu jer Dražini vojnici su doveli te oficire u domove našeg naroda. Oni su tu, tačno je, delili parče hleba sa njima, a malo su imali zbog rata, ali je jedna druga stvar važnija, niko od pripadnika vojske, niko od tog naroda nije prijavio ni jedna jedini slučaj i zato je akcija bila sto posto efikasna. Zbog toga treba da budemo ponosni na sve to što je urađeno, a sramota treba da nas bude zato što smo dopustili, kao narod da za to niko ne zna, zato što smo dopustili 1945. godine da nam bude ubijen i bog i kralj i otadžbina i demokratija i tradicija. Ubeđen sam da i dan danas živimo ovako teško kako živimo samo zbog tih grešaka iz tog perioda.

Srbi treba da budu ponosni jer su imali dva antifašistička pokreta dok su ostali bili samo sluge fašista za vreme rata. Činjenica ima mnogo, ne samo ova akcija, evo na primer, imate pun internet fotografija, sve možete da proverite kako Keserović ulazi u Kruševac zajedno sa sovjetskom armijom, četnici nose američke zastave, a sovjetski vojnici nose sovjetske zastave i zajedno se slikaju. To je bio slučaj u nekoliko gradova. Šta se dogodilo kasnije od 1945. godine kada su prevareni saveznici, jer je bilo obećano da će se dozvoliti povratak kralja u zemlju i da će biti obećani demokratski izbori, to je neka druga tema.

U svakom slučaju sve se ovo dogodilo. Mi smo pre 15 godina doneli Zakon o izjednačavanju ova dva pokreta i sud je presudio i rehabilitovao Dražu Mihajlovića. Zahtevam od Ministarstva prosvete da mi odgovori kada će u istorijske udžbenike ući istorija i istina o dva antifašistička pokreta u Srbiji i srpskom narodu. Očekujem taj odgovor da stigne u skladu sa Poslovnikom, znači, što pre i da bude jasan i precizan. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 05.08.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -