ALEKSANDAR RADOJEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1965. godine u Preljinama, Čačak.

Po zanimanju je lekar pneumofiziolog.

Predsednik je okružnog odbora SNS. Poverenik Glavnog odbora SNS-a u Čačku.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika. Mandat narodnog poslanika potvrđem mu je i u Desetom skupštinskom sazivu, a na tom mestu ostao je sve do 03. juna 2016. godine.

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Čačak
  • Preljine
  • 21.05.1965.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesto vanredno zasedanje, (Drugi rad dana), 23.02.2016.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, evo ovde se pruža prilika da odgovorimo cenjenom kolegi Pavićeviću da ovo nije forsiranje partokratije.
Naime, ako spojite ovaj član i onaj prethodni kada ste se podsmevali onom objašnjenju ko može da konkuriše, šta treba da radi, kako treba da radi, koji su to uslovi koje treba da ispuni kandidat, videćete da su upravo najširem sloju stanovništva predočene sve one potrebe za kojima se raspisuje konkurs. Tako da oni mogu da konkurišu iz najšireg sloja stanovništva. Onda je, kada im je to lepo objašnjeno i kada im je stavljeno do znanja gde treba da konkurišu, zašto da konkurišu, čime da konkurišu još dodatno pojašnjeno da nerazumljive i neblagovremeno prijave podnete po osnovu vrlo decidno preciziranih uslova za konkurs u prethodnom članu neće biti razmatrane.
Tako da imate kolega Pavićeviću još jedan dokaz onoga što se zove da ovaj zakon ne forsira partokratiju. Ugred budi rečeno, u SNS nije bilo ni toliko potrebno da se bavim ovim. Recimo, moj mali grad Čačak već u prethodnom sazivu je formirao ljude preko konkursa koji nisu bili članovi SNS a obavljaju ili su obavljali vrlo odgovorne funkcije direktora javnih preduzeća. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje, 22.02.2016.

Poštovani predsedavajući, ministre, koleginice i kolege, prethodni režim, koga sada više nema ovde ispred nas, je u zadnjih nekoliko godina, radeći na reformama zakona, jednu značajnu ustanovu, Zavod za javno zdravlje, praktično potpuno izbacio iz priče koju je radio godinama vrlo uspešno, a vezano za kontrolu životnih namirnica i svega onoga što se tiče života i zdravlja populacije i naroda.
Naime, raznim izmenama i kombinacijama prethodnog režima, zavodi za javno zdravlje su u velikoj meri ostali bez svojih nadležnosti, bez svojih obaveza i odgovornosti, bez posla koji su radili odlično, koji su znali da rade odlično i koji je funkcionisao čitav niz godina, da ne kažem decenija.
Sada je ovde ovim predlogom u jednom članu – životna sredina, zdravlje stanovništva, napisano da instituti i zavodi za javno zdravlje postaju nadležni za poslove iz stavova 1, 2, 3. i ostalih članova ovog zakona. Naime, praćenje nadležnih za kontrolu i praćenje kvaliteta zdravstvene ispravnosti vode za piće i procenu uticaja njenog zagađenja na zdravlje stanovništva i, još jednu takođe vrlo važnu stvar, a to je praćenje i kontrolu zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u cilju nadzora kroz posebne programe ministarstva. Ovo je nešto što je jako dobro i zavređuje da bude podržano i nešto što su zavodi radili odlično. Mislim da će nastaviti da rade kao i pre, kvalitetnije nego u ovom vakumu kada je bilo to nešto izmenjeno i podeljeno između više nadležnih institucija od zdravstvene do poljoprivredne.
U drugom zakonu, koji je vezan za infektivne bolesti, odnosno predlogu zakona, postoji nešto što meni moram priznati zvuči malo arhaično i sa čim se ja u nekom prethodnom periodu na jednom odboru nisam baš potpuno slagao, a radi se o obaveznoj imunizaciji. Definicija obavezne imunizacije je malo za moje uši prejaka. Obavezna imunizacija, dakle, imunizacija lica određenog uzrasta, kao i drugih lica određenih zakonom, koju lice koje treba da se imunizuje, kao ni roditelj, odnosno staratelj, ne može da odbije. To može u 21. veku da se primenjuje na čitav niz bolesti, onih virusnih, onih koje imaju dokazano dejstvo imunizacije i vakcinacije kao pozitivno.
Pošto se i sam bavim pulmologijom već 20 godina i veliki broj mojih kolega to zna, niko od nas koji se usko bavimo strukom nije siguran da je vakcinacija protiv tuberkuloze donela neki veliki benefit. Benefit za lečenje tuberkuloze su doneli lekovi koji su pronađeni posle Drugog svetskog rata, tako da je tuberkuloza sada praktično pred radikacijom i kod nas je negde broj obolelih od tuberkuloze sa tridesetak, 35, koliko je bilo kada sam ja počinjao da radim i da se bavim medicinom, sada pao na nekih 13 do 17 u Srbiji na 100 hiljada stanovnika.
Što se tiče difterije, vakcina protiv difterije je napravljena davne 1904. godine, kada kolege lekari nisu imali baš mnogo prilika da se bave time sa savremenim antibioticima, pa su praktično iz očaja došli do neke vakcine koja je u tom trenutku bila nešto što se zove revolucionarno otkriće, ali čini mi se da je lagano prevaziđena i da ne nabrajam jednu po jednu, dakle, tuberkuloza, difterija, tetanus, veliki kašalj i bolesti kojih praktično nema u našoj sredini u zadnjih tridesetak godina, su verovatno predmet za panel diskusiju stručnih krugova, a ovako, ja kao narodni poslanik i doktor medicine to naglašavam da imamo u vidu za nešto što eventualno može u budućnosti biti i korigovano.
Lica izložena određenim zaraznim bolestima koja rade na svom radnom mestu, kao mi lekari, i gripu i raznoraznim drugim bolestima, takođe nisu videli neku preveliku korist od obavezne imunizacije protiv gripa, jer njega ima nekoliko desetina vrsta, da ne elaboriram o tome.
Dakle, čini mi se da ovaj zakon na celishodan način reguliše materiju zaraznih bolesti, osim ovog dela koji je vezan za obaveznu imunizaciju koja može u ovom trenutku da bude prihvatljiva, ali bih molio sve one koji se bave usko stručnim zaraznim bolestima i ovom tematikom da uzmu učešća u nekoj budućoj javnoj raspravi, da se na tu temu izjasni i stručna javnost.
Na kraju ću se osvrnuti kratko na ono što se zove ekonomija u ovoj državi i izbor direktora za javna preduzeća. Moram da kažem da su neke lokalne samouprave i ovaj prethodni zakon dobro shvatale i poštovale, iako on nije bio dovoljno precizan.
Moram reći da su neke lokalne samouprave iz zapadne Srbije i u prethodnom i u ovom sazivu imale direktore javnih preduzeća koji su bili nepartijski kadrovi, a bili su vrlo stručni i obavljali su svoj posao vrlo dobro, ali u svakom slučaju dobro definisati, precizirati sve ono što je ministar u uvodnom izlaganju naveo i precizirao da neke bilo koje političke vrhuške, koje u datom trenutku osete da su ojačale, ne bi prisvojile sebi previše zakona u ruke i da ne bi previše mahale palicom onda kada im je povređena sujeta ili kada se osete da su nepotrebni ili nebitni u nekoj priči, kao što se desilo u Čačku, da jedan direktor koji je odlično radio svoj posao, zbog toga što se nekom zamerio od političkih moćnika, dođe do situacije da bude udruženim delovanjem sujete smenjen sa svom radnog mesta.
Dakle, pozdravljam ovo što je zaista do tančina precizirano, od izbora direktora i uslova za izbor direktora, do nadzornih odbora koji će, nadam se, uspešno kontrolisati sve ono što se zove kršenje zakona i politička moć koja je neutemeljena na zakonu. Hvala.

Peto vanredno zasedanje, 19.02.2016.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, naravno da sam protiv prihvatanja ovog amandmana, jer ovaj amandman mi liči na spisak lepih želja koje bi trebalo naplatiti od nekoga da bi se novci iskoristili u neke svrhe koje, moram priznati, mogu biti plemenite, ali da se postavimo malo u situaciju onih koji plaćaju te dažbine i naknade od privrednih subjekata do onih koji su, da kažem, fizička lica.

Sada imate opterećenje koje privredni subjekti, naročito privatni, ne mogu da izdrže kada su u pitanju sve dažbine koje su iz bivših režima nasleđene, pa kad još vidite da imate dodatak na spisak lepih želja, šta još treba finansirati iz nekog fonda, moramo se ipak zapitati ko puni te fondove, da li može da puni te fondove i da li na taj način činimo nešto dobro ili ne?

Ovde na jednom mestu kažete – naknada po osnovu primene načela, korisnik i zagađivač plaća, naknada po osnovu reciklaže otpada. Ovih naknada se može smisliti koliko god hoćete. Ako već neko reciklira otpad u ovoj državi, a imamo ogroman broj, da ne pričamo o svakodnevnom otpadu i divljim deponijama koje su godinama na mestima na kojima se nalaze, još tim ljudima koji se bave reciklažom

treba napraviti neki namet, pa onda nećemo nigde stići. Zbog toga mislim da ovaj spisak lepih želja mora da ostane za neku drugu priliku jer ionako smo previše opterećeni, naročito privredni subjekti i građani, sa raznoraznim taksama i mislim da ih treba lagano početi skidati, a kada privredni subjekti ojačaju i naprave neki svoj kapital, i sami će brinuti o svojoj životnoj okolini. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39