MARIJA OBRADOVIĆ

Srpska napredna stranka

Marija Obradović srpska je političarka, novinarka i narodna poslanica. Za potpredsednicu Srpske napredne stranke izabrana je 2016. godine.

Osnovno obrazovanje stiče u Kraljevu. Pedagošku akademiju završila je u Kruševcu i Učiteljski fakultet u Beogradu. Bila je polaznik Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.
Od sertifikata poseduje “Tailored Seminar on National Security Strategy for Members of Parliament” Evropski centar za bezbednosne studije „George C. Marshall”, Nemačka; Skupštinska kontrola i nadzor sektora bezbednostni” Visoke studije bezbednosti odbrane, Škole nacionalne odbrane, Vojna akademija.

Profesionalnu karijeru započela je 1991. godine kao voditeljka i novinarka u Radio-televiziji Kruševac, na kojoj je radila do 1994. godine. Zatim u periodu od 1994. do 2008. godine radila za JP ”Ibarske novosti” i RTV Kraljevo. Bila je voditeljka i urednica informativne emisije “Danas”, nagrađivana za novinarski rad na republičkim festivalima lokalnih RTV stanica. Od 2008. do 2012. godine radila je u Informativnoj službi Srpske napredne stranke, a 2012. do 2015. godine bila je članica Programskog odbora RTS-a.

Svoj prvi mandat narodne poslanice u Skupštini Republike Srbije započela je 2012. godine koji je trajao do 2014. godine. U tom sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove, članica Odbora za kulturu i informisanje i članica Delegacije u Interparlamentarnoj uniji, a 2013. godine bila je osnivač i koordinatorka Ženske parlametarne mreže.

U svom drugom mandatu od 2014. do 2016. godine bila je predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, članica Odbora za spoljne poslove, članica Odbora za evropske integracije, članica Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže.

U trećem mandatu od 2016. godine obavlja funkciju predsednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, a članica je Odbora za spoljne poslove, Odbora za kontrolu službi bezbednosti i Odbora za kulturu i informisanje. Takođe je članica Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže.

Za potpredsednicu Glavnog odbora Srpske napredne stranke izabrana je 28.05.2016. godine.
Pokrenula je 2015. godine obrazovni program u Narodnoj skupštini „Razvoj kapaciteta narodnih poslanika za nadzor bezbednosnog sektora” u saradnji sa Visokim studijama bezbednosti i odbrane, Škole nacionalne odbrane Vojne akademije, koji je postao sastavni deo aktivnosti Skupštine Srbije.

Kao koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, ali i kao predsednica Odbora za odbranu i unurašnje poslove, jedna je od potpisnica Memoranduma o saradnji između Narodne skupštine Repblike Srbije i Udruženja poslovnih žena. Na osnovu ovog dokumenta, potpisanog 24. novembra 2014. godine, Narodna skupština daje podršku razvoju ženskog preduzetništva u Srbiji. Memorandum je zasnovan na temeljima Rezolucije za podršku ženskom preduzetništvu u malim i srednjim preduzećima, koji je 2011. godine usvojio Evropski parlament.
Koordinatoka je Unije žena Srpske napredne stranke u Beogradu.

Govori engleski jezik.

Sa porodicom, živi i radi u Beogradu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:22

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Kraljevo
  • 24.06.1974.
  • novinarka

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, drage kolege poslanici, odnosno poštovane kolege poslanici i poslanice, u ovom načelnom delu govoriću o novcu koji je u budžetu za 2020. godinu odvojen za sektor bezbednosti, odnosno javne bezbednosti i odbrane, ono što pokriva dva ministarstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i vojske Srbije i, naravno, BIA-e.

Pošto je ovo načelna rasprava, zaista ću govoriti u najširim okvirima, dakle, osnovne brojke ću izneti, a naravno da ćemo kasnije i u raspravi i u pojedinostima govoriti i detaljno, posebno što i jednom i u drugom ministarstvu u toku je realizacija zaista kapitalnih investicija i projekata koje su višegodišnje i koje su samo delom predstavljene u ovom budžetu, pa mogu da izazovu određene zabune kod ljudi, jer se prati, dakle, samo jedno godišnje ulaganje se vidi u ovom budžetu.

Naš je neki dogovor u okviru poslaničke grupe SNS da, zapravo, predsednici odbora govore o oblasti čiji su oni predsednici, pa tako ja kao višegodišnja predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove upravo govorim o ovom sektoru.

Ali, nemojte zameriti, u svom izlaganju, neće biti suviše dugo, želim da govorim o nekim planovima, o nacrtima planova za mlade u Srbiji, ne zato što se to mene lično samo dotiče, mislim da natalitet i briga o mladima, ono što je naš plan za budućnost, su podjednako važni. Za mene lično najvažniji u narednim godinama.

Ali, da se vratimo sada ponovo na budžet, na ove brojke. Kažu da je politika, zapravo, samo ono zašta konkretan novac izdvojite i šta finansirate. Mi političari, bez obzira kojoj stranci pripadamo, umemo jako lepo i prihvatljivo da govorimo, ali kada vi u budžetu odredite određenu količinu novca za određene programske aktivnosti, e, to je zapravo vaša politika.

Tako treba čitati sve naše budžete prethodnih nekoliko godina, jer smo tada pokazali da ono što svakodnevno govorimo ispred političke stranke kojoj pripadamo ispred Vlade i, naravno, kako je Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srbije, se apsolutno se podudara sa onim što je planirano u našim budžetima, a upravo i rebalansi, odnosno završni računi pokazuju da se svi naši planovi, nacrti ne razlikuju od realizacije kasnije.

To je ono što je najvažnije za ozbiljne države, za države koje žele da se kreću u ozbiljnim međunarodnim tokovima i da postanu neko ko je partner od poverenja, a ne neko ko se igra sa svojim finansijama. Dakle, sprovođenje ozbiljnih reformi u prethodnim godinama koje su nama politički mogle da nanesu veliku štetu, upravo su pokazale i da onaj rizik koji je Aleksandar Vučić poneo i mi kao politička stranka, naravno, sa koalicionim partnerima, taj rizik se isplatio i sada stižu plodovi naših planova i zamisli.

Dakle, u Sektoru za odbranu, moraću malo da se potpomognem papirima, 92,4 milijarde dinara, a konkretno, to je oko 10% manje nego što je bilo predviđeno prethodnim budžetom, ali polovina od te sume, 43,3 milijarde su rashodi za zaposlene. Ovog puta smo, zaista, to se vidi i u prethodnoj godini, videće se i u narednoj, razmišljali o standardu ljudi koji su u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, gotovo polovina tog iznosa odlazi upravo za rashode za zaposlene.

Kada je MUP u pitanju, 91,32 milijarde dinara, a to je neznatno oko 2,4% više nego što je bilo u prethodnom budžetu i tu je, takođe, plata, troškovi za zaposlene, nešto o čemu smo razmišljali i što smo značajno podigli u odnosu na prethodne godine.

Što se tiče odbrane, Predlogom budžeta opredeljeno je 92,4 milijarde dinara, a najveći deo iznosa su rashodi za zaposlene, kao što sam i rekla.

Kada bismo i to podelili na procente, onda biste videli da 46%, ja rekoh nešto oko polovine, ali 46% ukupnih sredstava odlazi na rashode za zaposlene i dotacije Fondu SOVO, zatim oko 40% ukupnih sredstava, a to je oko 37 milijardi dinara odlazi na funkcionisanje Ministarstva vojske i Vojske Srbije i to je ta programska aktivnost, odatle se i finansiraju aktivnosti, u vezi sa sprovođenjem dokumenata planiranja odbrane, to nas očekuje u narednoj godini, realizacija propisanih poslova i zadataka, radi stvaranja uslova za očuvanje i zaštitu odbrambenih interesa, realizacija planiranih aktivnosti međunarodne vojne saradnje i upravljanje materijalnim resursima i nešto manje od polovine ovih sredstava, od ovih 40% opredeljeno je za kapitalne izdatke, ali to je, pre svega, za mašine i opremu.

Dakle, 10% sredstava je planirano u okviru programske aktivnosti i modernizacije i remont sredstava, to je nešto malo manje od 10 milijardi dinara i odatle se finansira nabavka novih sredstava, modernizacije i remont postojećih sredstava, njihovo održavanje, ponovo u potpunosti namenjeno za mašine i za opremu.

To je, dakle, okvir u kojem se krećemo kada je Ministarstvo odbrane u pitanju. Tu bih još jednom ponovila, to je negde oko 10% manje nego što je to bilo prethodne godine, prethodnim budžetom predviđeno, i ne zaboravite da smo veliki pomak napravili u modernizaciji i opremi Vojske Srbije, Ministarstva odbrane u prethodnoj godini. Tako da, zapravo ova značajna sredstva ne znače da se mnogo manje ulaže.

Jednostavno, prethodnih godina imali smo velika ulaganja, mnogih stvari koje se tiču vazduhoplova, kada su vezani ni za MUP i Ministarstvo odbrane, već su delom i stigla i uručena korisnicima, jednom i drugom ministarstvu, a ostalo se nastavlja i kroz naredne projekte.

Evo, malo o Ministarstvo unutrašnjih poslova, 91,32 milijarde dinara, poslednjih godina MUP ima razvojni budžet, osim sredstava koja su neophodna za nesmetano funkcionisanje svih službi Ministarstva, to su plate, ostala lična primanja za zaposlene, neki redovni tekući troškovi, ulaže se mnogo u modernizaciju opreme i objekata. Poslednjih godina nabavljena je preko potrebna oprema, zaista, ne razgovaramo tu samo o odeći, obući, opremi za pripadnike MUP, nego i o osavremenjivanju informacionih sistema u MUP, o modernizaciji kompletnog voznog parka, o rekonstrukciji i adaptaciji objekata, predviđena je i neka izgradnja objekata u MUP. Nabavka vazduhoplova, helikoptera i vatrogasnih vozila.

Osim ulaganja, dakle, u ove kapitalne projekte, Ministarstvo ulaže u nabavku i obnavljanje uniforme, odnosno odeće i obuće za policijske službenike, stručno usavršavanje, osposobljavanje policijskih službenika, proširenje informacionih sistema. Zaključkom Vlade Republike Srbije planirana je nabavka helikoptera za MUP i za Ministarstvo odbrane, o tome sam već govorila i po ovom osnovu MUP-u su u 2019. godini, isporučena tri nova helikoptera, isporuka još jednog se očekuje u 2020. godini.

Želim samo da spomenem sedam novih kapitalnih projekata kada je MUP u pitanju, i tu ću završiti sa izlaganjima. Dakle, odobreno je sedam novih kapitalnih projekata u okviru ovog predviđenog budžeta, to je iznos negde oko jedne milijarde dinara u 2020. godini. To podrazumeva nabavku specijalnih sredstava, tehničke i zaštitne opreme za Direkciju policije, zatim, podizanje operativnih kapaciteta, posebnih i specijalnih jedinica MUP-a, izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata Direkcije policije, zaštita i spasavanje građana, dobara, imovine i životne sredine od posledica vanrednih događaja, osavremenjivanje voznog parka Direkcije policije i izgradnja i adaptacija objekata Sektora za vanredne situacije u periodu od 2020. do 2022. godine. Izgradnja Centra za informacionu bezbednost, nešto što počinje, a čime ćemo se ozbiljno baviti u narednim godinama.

Kratko da napomenem, u ovoj 2020. godini, MUP realizovaće ukupno 26 kapitalnih projekata, 19 starih i sedam novih, i to značajno popravlja uslove i za rad i za modernizaciju i osavremenjivanje MUP.

Dakle, to je bila ukratko načelna priča o novcu koji je odvojen za sektor bezbednosti u Srbiji. Nešto što nije vezano konkretno za ovaj budžet, ali mislim da je vrlo važno da građani prateći kolege koje se ozbiljno bave analizom ovog budžeta shvate da ne samo nešto što piše konkretno u ovom budžetu, ovde se vide i koreni za naše buduće planove. Pričamo o mladima, o tome koliko su važni za Srbiju, koliko ovaj težak napor koji mi ulažemo u podizanje Srbije i dalji razvoj našeg društva u Srbiji, na prvom mestu kao građanskog društva, je važno samo zbog jedne stvari, zbog mladih generacija kojima sve ovo ostavljamo.

Pre nego što govorim o mladim generacijama neophodno je da pričamo o natalitetu. O tome se intenzivno govori poslednjih nekoliko godina, ali je potrebno još novca ulagati nego što je to bilo do sada. Kada govorimo o ulaganju u natalitet, osim jedne opšte atmosfere u društvu i mislim da je tu obaveza i nas političara da mnogo više govorimo o značaju nataliteta. Znam da žene u Srbiji rado i vole, deca su inače nešto što u Srbiji, u našem društvu ima posebnu poziciju, tako i treba da bude, i uvek smo spremni da se svega odreknemo, upravo zbog naše dece i potomaka. Zato ulaganje u natalitet mora da bude mnogo više ulaganja, i za podršku prvom detetu, jer se pokazalo da upravo odluka o rađanju prvog deteta je ona ključna i za nju treba najviše podrške, tu treba. Tako da, ona suma sadašnjih 100 hiljada dinara, mislim da apsolutno možemo da podignemo na više. O tome treba pričati, treba pritiskati, i mislim da upravo, ako naše muške kolege o tome mnogo ne razmišljaju, mi žene u politici moramo da budemo glasnije i da tražimo više novca za podršku i za rađanje. Nije samo suština finansirati prvo dete, drugo, ili treće u porodici, mnogo je servisa pratećih na kojima moramo da radimo. Tražimo da žene budu moderne, da se uključe u politiku, da budu obrazovane, da rade, da budu u svojoj karijeri, maksimalno posvećene, treba nam podrška, treba nam vrtić, treba nam škola, treba nam pomoć u kući ako želite da pokrijemo sve ono što se od nas traži da damo maksimum kao građanke ovog društva.

Druga priča o mladima, poseban program stipendiranja za mlade, pokazalo se da Fond za mlade talente nije ono što može da zadrži mlade u Srbiji i upravo zbog toga mi moramo da napravimo mnogo fleksibilniji program. Iznos od 250 do 500 miliona evra je neka suma o kojoj mi treba da razmišljamo kada pričamo o podršci mladima, u zavisnosti od reforme koju želimo i stepena reformi koji želimo da sprovedemo.

Stanovi za mlade bračne parove, to je nešto o čemu se rado govori. Kada je predsednik, Vučić, prvi put progovorio nedavno o tome koliko je to ozbiljna investicija izazvalo je veliku pažnju, veliku pažnju, pre svega, mladih ljudi. Mi razmišljamo u Nacrtu nekih naših planova da napravimo oko 30.000 stanova. Razmišljamo o tome da to budu stanovi prosečne veličine 60 kvadrata, gde bi investirali mladi bračni parovi oko 400 evra po kvadratu, ostatak bi dotirala država. Ali, ne zaboravite, kao što sam malo pre rekla, osim stanova za mlade bračne parove, osim podrške mladim talentima, potrebni su i prateći objekti, dakle vrtići, škole, domovi zdravlja i tu razmišljamo o nekoj sumi od 900 miliona evra.

Podsticaj preduzetništva za mlade, edukacija mladih za digitalne startap kompanije, to je nešto što, pretpostavljam, da najveći broj ljudi u Srbiji ne razume. Ja, sa svojih 45 godina i sa sinom koji je dvadesetak godina, svesna sam da već ne mogu da ga pratim u nekim tokovima kada on planira svoju budućnost.

Kada mladi, posebno oni rođeni od 2000. godine, razmišljaju o svojoj budućnosti, digitalne startap kompanije su za njih svakodnevica. Razvoj klastera iz svih oblasti preduzetništva za mlade do 40 godina i posebni programi kroz specijalizovanu instituciju, poput današnjeg Rasa ili Kancelarije za IT, dakle tu bi takođe morala da bude određena suma izdvojena kako bismo mladima pokazali da u Srbiji ne da ima mesta za njih, nego ozbiljno računamo na njih da bude neko ko vuče snažno Srbiju napred.

Mladi su neko sa kim je Srbija dužna da otvori dijalog, ali ozbiljan dijalog, a ne mi roditelji pitamo šta ima novo, letimičnom, a ne slušamo njihov odgovor šta zaista ima novo u njihovim životima i šta su njihovi planovi. Pri tom, dijalog sa mladima mora da pokrije zastupljenost svih delova naše zemlje. Iako stalno govorimo o decentralizaciji, mislim da mladi u zabačenim delovima Srbije, ako to nije Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, da slabo čujemo mlade i na tome ćemo mnogo raditi više u narednom periodu.

Ono što možemo mi kao ljudi iz SNS da uradimo i radimo svakodnevno na terenu, pre svega sa našim članstvom, sa mnogo mladih ljudi u SNS razgovaramo, tražimo njihove planove za budućnost, jer rekoh, ja od svojih 45, teško da mogu da razumem budućnost mladih i njihove planove ako sa njima ne razgovaram o tome. Decu treba pitati kakvi su im potrebni planovi, programi za osnivanje porodice, za ostanak u Srbiji, da i svoju decu uče da sutra ostanu u Srbiji, da vidimo šta je to što žele da bude njihov posao, šta im treba da pokrenu mali biznis. I ono što je vrlo važno za Srbiju, mi moramo da vratimo njihove vršnjake u Srbiju, moramo da ljude koji su otišli iz Srbije zamolimo da u kontaktu sa ljudima koji su još uvek u Srbiji, a razmišljaju da odu da ih zaustave, da im kažu da negde tamo nije sjajno, jesu plate bolje, ali nije život samo plata, život je država, prijatelji, porodica, tvoja ulica i dom. Srpska napredna stranka uradiće mnogo da zaista srpski san ne bude nešto što je Vučić izgovorio na jedanaestom rođendanu SNS, ovaj budžet je početak realizacije srpskog sna. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 29.03.2019.

Hvala.

Kao predlagač zakona da prokomentarišem ovaj amandman. Nema prostora komentarisati amandman zato što je jako skromno i napisan i obrazložen. Zapravo, ova forma amandmana samo je otvorila mogućnost da poslanici radikala progovore nešto loše o vladajućoj većini po svaku cenu, o ministru Stefanoviću po svaku cenu, jer teško je slušati i šta je to što su uspesi i rezultati ministra Stefanovića i MUP i onda ajde da iskoristimo bilo koju priliku.

Odnos države prema seljaku, prema zemljoradnicima, poljoprivrednicima, upravo se oslikava u ovom Predlogu zakona, gde nam je bilo jasno da je nemoguće na terenu insistirati na primeni ovog zakona i nismo hteli da zatvaramo oči pred stanjem na terenu i hteli smo da usaglasimo ono što jeste realnost u Srbiji, a to je da poljoprivrednicima, zemljoradnicima, ljudima koji su vlasnici traktora, multikultivatora, radnih mašina, priključnih mašina koje se koriste uz traktore omogućimo da i dalje ostane trajna registracija, jer to jeste ono što je realnost na terenu.

Samo ovako, u saradnji poslanika vladajuće većine i MUP, odnosno naših članova Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, u čijoj nadležnosti je ovakav Predlog zakona, možemo da budemo servis građana. Ovo jeste jedini način i to je sasvim normalno da se u parlamentu koriguju zakoni, da se prati sprovođenje zakona, reaguje odmah kako bismo mogli da izađemo u susret građanima, u ovom slučaju poljoprivrednicima.

Apsolutno su svi članovi Odbora glasali za to da se odbije ovakav amandman, jer ne mogu zaista da prihvatim nijedan od ovih šest amandmana koje je SRS podnela, jer uopšte se ne slažu sa realnošću i znam, kada bi oni pogledali seljake oči u oči, isto ovo ne bi smeli da im kažu, ali je mnogo lako govoriti ovde za mikrofonom. Kada čoveka gledate na terenu u oči, onda vam je jasno da ova izmena koju smo mi predložili je nešto što je najosnovnije i što je realnost na terenu. Mi moramo da gledamo realnosti u oči. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 29.03.2019.

Ja ću tokom rasprave o ovom predlogu zakona u pojedinostima istrpeti sve uvrede koje budu iznete na moj račun, jer najmanje što imam pravo je danas ovde da lično budem uvređena, jer sam ja ovde ispred Srpske napredne stranke. Moje ime jeste potpisnik ovog predloga zakona, ali govorim u ime Srpske napredne stranke i svakako Ministarstvo unutrašnjih poslova, sa kojima smo u saradnji i pripremili ovaj predlog zakona. Istrpeću sve do eventualnih kletvi. Kad budu već kletve ka meni usmerene, onda ću se obratiti nekome drugom.

Sada da se vratimo na ovaj zakon.

Radikalka Vjerica Radeta je podnela amandman na prvi član ovog Predloga zakona, a sve vreme vam priča o jednom sasvim drugom članu zakona. Dakle, nije toliko skoncentrisana da ne govori ni o svom amandmanu. Ali, neka ostane sve to po strani.

Od naše rasprave koja zaista ne može da pomogne ni jednom poljoprivredniku u Srbiji, koliko god se ja razumela u to ili vi mislite da se nisam razumela – neće pomoći. Pomoći će samo usvajanje ovog predloga zakona, odnosno odbijanje amandmana SRS i radikalke Vjerice Radete. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 106000.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 106000.00 RSD 03.06.2016 -