MARIJA OBRADOVIĆ

Srpska napredna stranka

Marija Obradović srpska je političarka, novinarka i narodna poslanica. Za potpredsednicu Srpske napredne stranke izabrana je 2016. godine.

Rođena je 24. juna 1974. godine. Osnovno obrazovanje stiče u Kraljevu. Pedagošku akademiju završila je u Kruševcu i Učiteljski fakultet u Beogradu. Bila je polaznik Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.
Od sertifikata poseduje “Tailored Seminar on National Security Strategy for Members of Parliament” Evropski centar za bezbednosne studije „George C. Marshall”, Nemačka; Skupštinska kontrola i nadzor sektora bezbednostni” Visoke studije bezbednosti odbrane, Škole nacionalne odbrane, Vojna akademija.

Profesionalnu karijeru započela je 1991. godine kao voditeljka i novinarka u Radio-televiziji Kruševac, na kojoj je radila do 1994. godine. Zatim u periodu od 1994. do 2008. godine radila za JP ”Ibarske novosti” i RTV Kraljevo. Bila je voditeljka i urednica informativne emisije “Danas”, nagrađivana za novinarski rad na republičkim festivalima lokalnih RTV stanica. Od 2008. do 2012. godine radila je u Informativnoj službi Srpske napredne stranke, a 2012. do 2015. godine bila je članica Programskog odbora RTS-a.

Svoj prvi mandat narodne poslanice u Skupštini Republike Srbije započela je 2012. godine koji je trajao do 2014. godine. U tom sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove, članica Odbora za kulturu i informisanje i članica Delegacije u Interparlamentarnoj uniji, a 2013. godine bila je osnivač i koordinatorka Ženske parlametarne mreže.

U svom drugom mandatu od 2014. do 2016. godine bila je predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, članica Odbora za spoljne poslove, članica Odbora za evropske integracije, članica Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže.

U trećem mandatu od 2016. do 2020. godine obavlja je funkciju predsednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, a bila je članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za kontrolu službi bezbednosti i zamenik člana u Odboru za kulturu i informisanje. Takođe je bila članica Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže.

Za potpredsednicu Glavnog odbora Srpske napredne stranke izabrana je 28.05.2016. godine.
Pokrenula je 2015. godine obrazovni program u Narodnoj skupštini „Razvoj kapaciteta narodnih poslanika za nadzor bezbednosnog sektora” u saradnji sa Visokim studijama bezbednosti i odbrane, Škole nacionalne odbrane Vojne akademije, koji je postao sastavni deo aktivnosti Skupštine Srbije.

Kao koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, ali i kao predsednica Odbora za odbranu i unurašnje poslove, jedna je od potpisnica Memoranduma o saradnji između Narodne skupštine Repblike Srbije i Udruženja poslovnih žena. Na osnovu ovog dokumenta, potpisanog 24. novembra 2014. godine, Narodna skupština daje podršku razvoju ženskog preduzetništva u Srbiji. Memorandum je zasnovan na temeljima Rezolucije za podršku ženskom preduzetništvu u malim i srednjim preduzećima, koji je 2011. godine usvojio Evropski parlament.
Koordinatoka je Unije žena Srpske napredne stranke u Beogradu.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našla se na 14. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobila mandat narodne poslanice.

Govori engleski jezik.

Sa porodicom, živi i radi u Beogradu.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:08

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Kraljevo
  • 24.06.1974.
  • novinarka
    • Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću predstavljati zakon o izmenama i dopunama Zakona o pečatu državnih i drugih organa koji su pripremili Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije čiji je cilj uspostavljanje kvalifikovanog elektronskog pečata za državne i druge organe.
Zakon je pripremljen u cilju povećanja efikasnosti javne uprave, što je bio jedan od prioriteta Vlade koji je Ana Brnabić, predsednica Vlade navela u svom ekspozeu u oktobru 2020. godine, kada je ova Vlada i formirana. Cilj ove Vlade, kao i prethodne je uspešna transformacija javne uprave u efikasan servis građana, što znači uvođenje ekonomične i transparentne javne uprave, čije je jedno do sredstava i razvoj elektronske uprave.
Uz uspostavljanje mogućnosti da organi elektronski razmenjuju dokumenta međusobno, kao i u komunikaciji sa građanima, uz činjenicu da je već ranije uvedena obaveza da se elektronski razmenjuju podaci između organa uprave, dobiće svoj puni smisao uspostavljanjem kvalifikovanog elektronskog pečata za državne i druge organe.
Prema važećem Zakonu o pečatu državnih i drugih organa, državni i drugi organi, imaoci javnih ovlašćenja za potvrdu o autentičnosti javne isprave koja proizilazi iz rada ovih organa, pribavljanje su saglasnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave tako da je u praksi bio poznat samo pečat u formi otiska. Ministarstvo i Vlada opredelili su se da ne ukidaju pečat u formi otiska, kao što je u pitanju poslovanje privrednih subjekata zbog toga što se u našoj međunarodnoj praksi u pojedinim vrstama poslova i dalje koristi pečat u formi otiska.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pečatu državnih i drugih organa, o kojem ćemo danas raspravljati u Narodnoj skupštini pripremljen je radi daljeg razvoja i primene elektronskog poslovanja u državnim i drugim organima. Naime, ovim Predlogom zakona uredićemo namenu, sadržinu, izgled i upotrebu kvalifikovanog elektronskog pečata kada u vršenju poslova iz svog delokruga državni i drugi organi kao što su npr. Narodna skupština, predsednik republike, Vlada, organi državne uprave, Zaštitnik građana, Vojska Srbije, sudovi, javna tužilaštva, kao imaoci javnih ovlašćenja, kao što su javne agencije, javna preduzeća, privredna društva, ustanove, organizacije i pojedinci kada vrše pojedina javna ovlašćenja koja su im poverena zakonom, dakle kada svi ovi organi i subjekti razmenjuju dokumentarni materijal koji je pripremljen ili nastaje u radu ovih organa elektronskim putem.
Na ovaj način se vrši usaglašavanje i postojećeg Zakona o pečatu državnih i drugih organa sa do sada donetim zakonima kojima se uređuje funkcionisanje elektronske uprave, kao što su Zakon o elektronskoj upravi čiji je cilj da se olakša elektronska komunikacija građana, pravnih lica i nevladinih organizacija sa organom uprave, kao i između organa uprave i Zakon o elektronskom dokumentu, naravno o elektronskoj dokumentaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju koji uređuje usluge od poverenja u oblasti elektronskog potpisa, elektronskog pečata, elektronskog vremenskog žiga, elektronske dostave, autentifikacije veb sajtova i elektronskog čuvanja dokumenata.
Takođe, Vlada je u martu 2020. godine donela Uredbu o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave kojom je predvidela elektronsku razmenu dokumentarnog materijala, overenog kvalifikovanim elektronskim pečatom, odnosnom kvalifikovanim elektronskim potpisom, preko servisne magistrale organa ili naloga elektronske pošto, tako da imajući u vidu sve navedeno, ovim predlogom zakona se omogućuje usaglašena primena svih navedenih propisa, a sve u cilju efikasnijeg razvoja E-uprave.
Dosta suvoparno i administrativno zvuči sve ovo o čemu sam ja govorila, ali sve ovo u zakonu ovako zvuči. Ali, u suštini, značajno će nam biti olakšan život i sada ćemo kroz jedan klik i kroz komunikaciju putem eUprave sa državom i ostalim organima i institucijama, pa i unutar privrede, rešavati sve ono što smo gubili dane, čekajući pred šalterima, kroz nekoliko kancelarija i čekajući razne službenice da nas obaveste da nam zaista više ne fali nijedan papir, da se malo našalim na ovu temu. Da napravim paralelu između ovih teških, rogobatnih administrativnih izraza i svakodnevnog života.
Tome u prilog govori, ovom usaglašavanju u prilog govori činjenica da se ovim predlogom zakona predviđa da će se postupak davanja saglasnosti na sadržinu i izgled pečata sprovoditi na isti način za obe vrste pečata, dakle i elektronski i onaj klasičan dosadašnji sa otiskom.
Predlogom ovog zakona je predviđeno i da će se postupak davanja saglasnosti na sadržinu i izgled pečata odvijati putem elektronske usluge na portalu eUprave, bez obzira na forumu pečata, odnosno i za kvalifikovani elektronski pečat i za pečat u formi otiska, čime će se u pogledu ovog postupka u potpunosti preći na elektronsku upravu, s tim što je primena koja se odnosi na pečat u formi otiska predviđena od januara 2022. godine, dakle početkom naredne godine.
Zbog potrebe da državni i drugi organi i imaoci javnih ovlašćenja obezbede tehničke uslove koji će omogućiti i podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na sadržinu i izgleda pečata u ovoj formi, elektronskim putem, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, radi realizacije ove nove nadležnosti, u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, obezbediće da se zahtev za pribavljanje saglasnosti na elektronski kvalifikovani pečat podnosi putem usluge elektronske uprave na portalu eUprave.
Predlogom zakona nije menjan rok od tri dana od dana podnošenja urednog zahteva u kojem je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave davalo saglasnost na zahtev, na sadržinu i izgled pečata, kako i u formi otiska, tako isto to sada važi i za kvalifikovani elektronski pečat. Ministarstvo će i u narednom periodu nastojati da i ubuduće održi efikasnost, kada je u pitanju rok za davanje saglasnosti za sadržinu i izgled obe vrste pečata. Pored navedenog, ovim predlogom su izvršene i određene izmene koje se odnose i na brisanje nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova iz Zakona o pečatu državnih i drugih organa.
Naime, navedene izmene su izvršene s obzirom na to da registrovani preduzetnici mogu da obavljaju sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, odnosno da u ovom slučaju mogu da izrađuju pečate po narudžbini državnih i drugih organa, samo ukoliko su ministarstvo nadležno za poslove uprave, ili nadležni organ autonomne pokrajine dali saglasnost na sadržinu i izgled pečata, kao i da je Zakonom o pečatu državnih i drugih organa propisana prekršajna odgovornost odgovornog lica i preduzetnika, ukoliko izrade pečat bez saglasnosti nadležnog organa, naravno, predviđena je krivična odgovornost u slučaju da se izvrši zloupotreba koja predstavlja krivično delo. To su ukratko najvažnija rešenja koja sadrži ovaj zakonski predlog.
Naročito želim da istaknem da će navedeni zakon dati jednu novu dimenziju radu svih organa koji su obuhvaćeni Zakonom o pečatu državnih i drugih organa. Posebno imamo u vidu da se Zakon odnosi na preko 10.000 organa koji će sada imati mogućnost da upotrebljavaju i elektronski kvalifikovani pečat, kao što su ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava, posebne organizacije, službe Vlade, sudovi, tužilaštva, jedinice lokalne samouprave, dakle gradovi i opštine, javne agencije, škole, predškolske ustanove, bolnice, ustanove socijalne zaštite, organi autonomne pokrajine, javni beležnici, javni izvršitelji i drugi.
Naravno, ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pozivam sve organe na koje se zakon odnosi da u okviru svojih poslova koje obavljaju prepoznaju prednosti primene elektronskog kvalifikovanog pečata i elektronske komunikacije, da zatraže saglasnost ovog ministarstva i pribave elektronski pečat i gde god je moguće u vršenju svojih poslova postave sebi kao prioritet da papirne dokumente u komunikaciji sa drugim organima, odnosno građanima obavezno zamene elektronskim dokumentom.
Na kraju, želim da se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da ćete vi, kao poslanici Narodne skupštine, posle rasprave u načelu i u pojedinostima usvojiti ovaj predloženi zakon. Hvala još jednom.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, hvala, pre svega, kolegi iz Kraljeva koji je postavio ovo pitanje koje se tiče vakcinacije, a tiče se cele Srbije. S druge strane, eto malo da se odmaknemo od ovih teških političkih tema kojima smo se bavili u prvom delu ovih pitanja poslanika.
To jesu bolne političke teme, čak i onda kada Beograd i Priština budu dogovorili način funkcionisanja između dve zajednice čiji su predstavnici Beograd i Priština. I dalje ćemo imati još dugo neke teške teme oko kojih se nećemo moći dogovoriti, ali možda za početak da počnemo da pričamo o nekim svakodnevnim temama.
Često kada smo pričali, baš žene koje žive i u Beogradu i u Prištini, a koje su političarke, novinarke, aktivistkinje nevladinih organizacija, bila je neka inicijativa „Follow us“, pričali smo o tome, o svakodnevnim temama – nasilje nad ženama, zdravlje, preduzetništvo žensko i evo samo jedna kratka poruka. Da bi bolje Beograd i Priština počeli da razgovaraju hajde da pričamo o svakodnevnim temama. To je jedno. Kada ne možete po glavnom kanalu da rešite problem, probajte posredno. To je neko od diplomatskih instrumenata. I, pričale smo o tome kada je nasilje u porodici u pitanju da li više boli kada bije Albanac suprug ili Srbin suprug. E, to je suština priče o čemu treba da priča Beograd i Priština, da bi se odmakla sa ove mrtve tačke. To smo negde mi žene u politici pokušale da razgovaramo. Ne mogu reći da smo napravile neki veliki pomak, ali hajde da probamo i tim alternativnim pravcima da pronalazimo zajedničke jezike, jer očigledno ono na čemu je Beograd do sada insistirao teško ide. Priština odbija da razgovara.
Izvinjavam se što sam oduzela vreme. Samo kratko oko vakcinacije. Pitali ste ključne stvari koje se tiču vakcinacije - šta da radimo u situaciji kada smo propustili termin za vakcinaciju, šta da radimo u situaciji kada nemamo potvrdu o vakcinaciji, a jesmo vakcinisani i revakcinisani. Mi smo upravo zbog velikog broja pitanja otvorili poseban portal i na portalu eUprave postoji posebna usluga. Kada ljudi budu otišli na adresu „euprava.gov.rs“ mogu da pronađu opciju koja se upravo tako zove – nova potvrda o vakcinaciji i propušten termin za vakcinaciju. To je najjednostavniji način, da ja sada ne opterećujem ljude ostalim detaljima.
Dakle, na adresi „euprava.gov.rs“ mogu dobiti novu potvrdu o vakcinaciji i mogu zakazati novi termin za vakcinaciju. Ima i još jedna opcija. Ukoliko ste sigurni da zbog nekih svojih razloga ne možete da budete vakcinisani u narednom periodu, možete i da odaberete period u kome otprilike možete da budete vakcinisani. To je veoma važno za ljude koji su sprečeni iz nekih drugih razloga da budu vakcinisani.
Ono što jeste važno i to sam i videla kao negde suštinu vašeg pitanja, da insistiramo svi na tome da budemo vakcinisani što veći broj ljudi i ovo o čemu ste vi pitali takođe je meni deo borbe za vakcinaciju. Mi jesmo rekli u ovom trenutku da imamo oko milion i po ljudi koji su prijavljeni na portal eUprave, ali to mora da bude mnogo, mnogo bolje. Radimo svakodnevno na toj promociji. Ministarstvo državne uprave i lokane samouprave po gradovima i opštinama insistira da i funkcioneri, čelnici lokalnih samouprava promovišu svakodnevno u lokalnim medijima, ali takođe rade na terenu i ono što je i najavila premijerka Brnabić, a naravno i predsednik Vučić svojom najavom vakcinacije. Nekoliko mesta je spomenuo na jugu Srbije, gde je zaista mali, nizak procenat vakcinisanih i mislim da će snažno pomoći taj momenat kada predsednik bude vakcinisan i bude još jače pozvao ljude na vakcinaciju. Važno je da razgovaramo po gradovima, po selima, da ljudima objasnimo sve ono što su predrasude oko vakcinacije.
Ne treba u ovom trenutku da robujemo različitim predrasudama kada je posebno vakcina „Astra Zeneka“ u pitanju. Čini mi se da nije popularno u javnosti, ali ja ću vam reći da je to samo još jedna predrasuda. Ja imam brojke u kom procentu se ljudi vakcinišu u Srbiji i kojim vakcinama. „Sinofarm“, naravno, zbog najveće količine koju posedujemo, 70% od ukupnog broja vakcinisanih i revakcinisanih u Srbiji primili su „Sinofarm“, 12% „Fajzer“ vakcina, „Sputnjik“ 9% i „Astra Zeneka“ isto 9%.
Dakle, sve ono što sam slušala poslednjih dana na terenu, gde su ljudi govorili da odbijaju i da nisu raspoloženi da primaju Astra Zeneku, apsolutno brojke pokazuju drugačije. Dakle, mi imamo preko 110 hiljada ljudi u Srbiji koji su primili Astra Zeneku. Angela Merkel takođe je neko ko je najavio da želi da bude vakcinisan i najavio kupovinu Astra Zeneke za stanovništvo Nemačke, pa ako oni ne robuju predrasudama i raspoloženi su za to, zašto bismo mi brinuli?
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je takođe u podstandardnim naseljima, dakle, za ono stanovništvo koje je u tim ranjivim grupama, marginalizovanim, poput Roma, recimo, koji nisu posebno u situaciji da budu prijavljeni na portal e-uprave, organizovalo mobilne timove, gde takođe želimo da vakcinišemo tu grupu građana, bez termina i mobilni timovi sa određenom količinom vakcina odlaze na teren, naravno, u strogo kontrolisanim uslovima, da vakcinišu ljude na terenu. Naravno da se to radi i sa ljudima koji su nepokretni, koji nisu u situaciji da dođu do vakcinalnih punktova, kojih inače u Srbiji ima 319 u ovom trenutku.
Želim da se zahvalim još jednom i to činimo svakodnevno, ali nije zgoreg još jednom, da se zahvalim svim medicinskim radnicima, naravno, Ministarstvu zdravlja, svakako Vladi Srbije, ali Ministarstvu zdravlja, svim medicinskim radnicima, nemedicinskom osoblju koje pomaže da proces imunizacije se sprovede ovako kako se to sprovodi.
Mi dobijamo pohvale iz celog sveta, to zaista nije floskula koju ja ponavljam, svakodnevno srećući se i sa strancima i sa zvaničnicima posebno EU koji se nama dive i našem stepenu organizacije i rada na terenu kad je imunizacija u pitanju.
Mi od ovoga nećemo odustati. Rekoh, nije dovoljan broj ljudi prijavljen putem e-portala. Zato uvodimo i specifične načine vakcinisanja na terenu, vakcinisanja bez termina. Ljudi koji su stariji od 60 godina treba da budu i jesu u prioritetu Srbije kada je vakcinacija u pitanju. Mi smo za sada u populaciji od 60 plus vakcinisali oko 42% u Srbiji. Dakle, od ukupnog broja starijih ljudi od 60 godina u Srbiji, 42% tih ljudi je vakcinisano. Beograd prednjači u tome, 53% vakcinisanih ljudi u Beogradu.
Ja bih, osim ova dva portala, ove dve usluge koje mogu na portalu e-Uprave ljudi da dobiju, hoću samo da još kratko najavim da na portalu inspektor.gov.rs, to je drugi deo vašeg pitanja, ljudi mogu da dobiju informacije o tome kako tačno protumačiti uredbe Vlade Srbije, uredbe koje u ovom trenutku potpisuje ministar Lončar, jer je to mnogo praktičnije nego ranije, to su odluke Kriznog štaba, dakle, Centar za Kovid 19 mere na portalu inspektor.gov.rs, tu možete dobiti sva pojašnjenja na tu temu. U centru rade četiri pravnika, radi jedan ekonomista i vi vrlo brzo možete dobiti informacije o tome šta je i na koji način pojašnjenje određene mere.
Ljudi kažu – pa, čekajte ili rade ili ne rade neke radnje. Suština je u tome da mi ne pričamo o zabrani određene delatnosti. Sve ove uredbe, mere koje donosi Vlada, nije suština da zabranimo nekoj delatnosti da uopšte ne funkcioniše, nego da način na koji se odvija ta delatnost, usluga koja se pruža građanima bude maksimalno bezbedna i pod epidemiološkim merama. Zato svakodnevno mnogo upita od različitih preduzetnika i privrede, da li oni ipak mogu da rade.
Zbog toga smo pričali o 16 kvadrata koje treba obezbediti u fitnes centrima, o devet kvadrata u kozmetičkim i frizerskim salonima po jednom korisniku. Zbog toga smo na taj način definisali te detalje, jer mi želimo kao Vlada da pokažemo da nam je važno da uspostavimo balans između daljeg funkcionisanja ekonomije, privrede u Srbiji, jer nam je potreban priliv kako bismo mogli da obezbedimo sredstva za borbu protiv korone, a da istovremeno to bude i epidemiološki ispravno.
Dakle, još jednom, za sve te nejasnoće, a ima ih zaista, mi smo otvorili taj centar 19. marta i od tada je primljeno oko 1.200 pitanja i upita na tom portalu inspektor.gov.rs. Ja bih zamolila sve ljude koji imaju neka pitanja i dileme na tu temu da se tu obrate. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo, hvala vam što ste u ovako velikom broju prisutni u sali Skupštine Srbije, jer je veoma važno da građani Srbije vide koliko su poslanici zainteresovanje za korišćenje ovog mehanizma kontrole nad radom Vlade Srbije, i to zaista pokazuje koliko smo ozbiljni kao društvo i koliko želimo da budemo prisutni, informisani o svim procesima koji se u državi dešavaju i ovde u ovom zakonodavnom telu, a svakako i u okviru Vlade Srbije.
Gospođo Vacić, hvala na ovom pitanju. Mi ne dolazimo iz iste političke stranke i pomalo ste me iznenadili što je pitanje upućeno baš meni, ali u svakom slučaju to pokazuje da ste jako zainteresovani za ono što se dešava širom Srbije u gradovima i opštinama. Ono na čemu stranka iz koje vi dolazite insistira na terenu jeste dobra saradnja sa predstavnicima SNS u gradovima i opštinama, i to je nešto na šta smo zaista ponosni, jer građani treba da vide svakodnevno to jedinstvo političkih stranaka koje pokušavaju u ovom teškom trenutku da naprave nešto što je za Srbiju dobro, u ovom teškom trenutku kada se borimo i sa kovidom, a istovremeno pokušavajući da održimo neki tempo ekonomskih reformi.
Važno je da građani vide kada je potrebno da smo jedinstveni, da mi to zaista jesmo i utoliko mi je važnije što ste mi zapravo vi postavili ovo pitanje.
Ja sam ga nekako shvatila, iako je upitno, kao podršku onome što radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, jer se mi u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave trudimo da budemo roditeljska kuća gradovima i opštinama. Mi nismo na prvom mestu Ministarstvo koje ima veliki budžet i zahvaljujući čijim fondovima ćemo moći značajno da pomognemo gradovima i opštinama i ne možemo da se merimo sa Ministarstvom privrede, građevine, energetike, ekologije. Svakako to nije red veličina naših fondova.
Ali, ono što jeste naša snaga i naša prednost, to je svakodnevna komunikacija sa gradovima i opštinama, jedinicama lokalne samouprave, gde pokušavamo da svakodnevno pomognemo u komunikaciji sa ostalim ministarstvima, sa drugim institucijama i ovde su sada i poslanici koji zaista dolaze redovno u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokušavajući da pomognu svojim gradovima i opštinama.
Mi u Ministarstvu četvrtkom od 14.00 časova, pa ponekad ostanemo i do 22.00 časa uveče jer se smenjuje po nekoliko gradova, pokušavamo da vidimo koji su to projekti gde možemo da pomognemo i upravo je pre nekoliko dana završen poziv za sredstva iz budžetskog fonda gde se dodeljuju sredstva i za neke infrastrukturne projekte, ali i za finansiranje unapređenja „e-uprave“, unapređenja rada opštinske uprave, pomažemo oko unapređenja i uvođenja e-parlamenata, finansiramo različite manifestacije, sportske, kulturne.
Ono što jeste tradicija na lokalu i ono što je za mene izuzetno zanimljivo je da je ovaj budžet u vrednosti od 460 miliona dinara. Mi smo dobili 225 prijava u Srbiji sa ukupnom sumom od 2,5 milijarde dinara, što znači da preko puta više nego što smo u prilici da dodelimo sredstva. Šta to pokazuje? Da gradovi i opštine više nego ikada imaju projekte koje žele da finansiramo, da su se probudili gradovi i opštine i da zaista žele da na što bolji način iskoriste sredstva u republičkom budžetu. I ono što jeste takođe dobro mi ne finansiramo u potpunosti, rekoh nema tu mnogo novca, ali mi često finansiramo jedan deo novca za koji lokalna samouprava nema dovoljno novca ili radimo nešto u saradnji sa drugim ministarstvima.
Tu je i ministarka kulture, gospođa Gojković, koja će sigurno da posvedoči da ima dosta projekata gde mi zajedno finansiramo, posebno kada su recimo neki objekti kulture, neki značajni muzeji, neke druge ustanove kulture, nešto što je zaista blago u gradovima i opštinama, a to je neka velika količina novca, suma novca pravilnije rečeno, i zaista Ministarstvo kulture ozbiljno radi, čini mi se, kroz program „Gradovi u fokusu“, u pravu sam da.
Tako da, jako je dobro što su se gradovi i opštine probudili, što su shvatili Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave kao roditeljsku kuću, pa ako i nema dovoljno novca da pomognemo u saradnji sa drugim ministarstvima, institucijama da zaista se to i realizuje.
Želim da pohvalim mnogo novih gradonačelnika, posebno žena gradonačelnica i predsednica opština. Žena ima 15 koje su prvi put na rukovodećem mestu u gradovima i opštinama, inače ih ima 20 žena, ali želim da pohvalim i muške kolege koji su prvi put na tom mestu i čini mi se da to što imaju novu energiju, novu snagu, što su prvi put na tom mestu može da bude njima otežavajuća okolnost, ali ta nova energija koju oni donose, ta posvećenost da zaista u svom gradu nešto urade, neka to bude i početni zanos, ali u svakom slučaju rezultira, barem kada su projekti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u pitanju.
Dakle, sve vrste pohvala posebno za te mlade ljude koji su prvi put na mestu gradonačelnika, a njih ima oko 60 u Srbiji, novih gradonačelnika koji nikada nisu bili ranije na toj poziciji.
Dakle, osim ovih sredstava, gde ćemo uskoro poslati odgovore gradovima i opštinama ko je prošao na tom konkursu, mi imamo jedinstveno upravno mesto. To je, čini mi se, omiljeni projekat gradova i opština kada je naše Ministarstvo u pitanju.
Otvaranje jedinstvenog upravnog mesta je zapravo formiranje iz nekadašnjih uslužnih centara, tako je to popularno nazvano u jedinicama lokalne samouprave, to prerasta u jedinstveno upravno mesto gde vi u jednoj šalterskoj sali zapravo na nekoliko šaltera možete da pronađete sve one informacije zbog kojih ste ranije lutali kroz nekoliko službi u okviru opštine sada se to nalazi na jednom mestu, elektronski objedinjeno gde su različite službene evidencije, gde vi vrlo brzo za kratko vreme štedite novac i vreme i dobijete informaciju koja vam je potrebna ili završite neki svoj predmet za koji je trebalo ranije mnogo više vremena.
Bez obzira da li je to neki predmet ili tematika koja se tiče urbanizma ili nešto što se tiče lokalne poreske administracije ili neki podatak iz matične službe ili su to neka davanja za dečiji dodatak, za materinski dodatak ili nešto od boračkih invalidnina, nešto slično tome. Dakle, sada rešavate na jednom mestu za kratko vreme.
U Srbiji postoji 14 jedinstvenih upravnih mesta, za sada otvorenih. Ovo je projekat koji funkcioniše od 2018. godine i u ovoj godini potpisali smo i ugovor sa Paraćinom, Topolom i Kosjerićem, a u toku je poziv. I eto, to je zanimljivo, da posetimo gradove i opštine, da na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave mogu da pronađu informaciju kako se prijaviti za jedinstveno upravno mesto. Imamo 40 miliona dinara, to je otprilike za šest do sedam gradova ili opština gde možemo otvoriti nova, jedinstvena, upravna mesta.
Osim jedinstvenog upravnog mesta ono što je za mene bilo izuzetno pozitivno, to je obilazeći u Šapcu jedinstveno upravno mesto pre neki dan, bila sam u prilici da se sretnem sa jednim mladim čovekom za koga je Uprava u Gradu Šapcu odlučila da mu da ugovor o stalnom radnom mestu. Šta je zanimljivo? Taj mladi čovek je zapravo, nažalost, u svojoj 19. godini se razboleo, inače je informatičar programer, u svojoj 19. godini je počeo da gubi vid i sada je u 30. godini potpuno slep, ali taj mladi čovek je napravio takvu aplikaciju koja sada pomaže u jedinstvenom upravnom mestu građanima da oni brže završe svoj posao.
Za mene je bilo izuzetno važno to što je gradska uprava prepoznala da jedan mlad čovek, uprkos svom invaliditetu, je toliko aktivan, posvećen, energičan i mi treba da zamolimo sve gradove i opštine koji prepoznaju takve ljude, koji su možda sprečeni nekom vrstom invaliditeta, da zapravo postanu potpuno ravnopravni građani, kao i svi mi koji nemamo neku vrstu invaliditeta, a rekla bih da tu vrstu energije koju smo tada prepoznali kod tog mladića u Šapcu je nešto što zaista, ja sam tog dana rekla i to je negde preneto u medijima, to zaista treba da zvoni Srbijom, ta njegova energija i posvećenost, da uprkos tome što je sprečen zbog invaliditeta, nije odustao od daljeg usavršavanja, obrazovanja i profesionalne karijere. Sve pohvale gradu Šapcu, svakako treba da bude primer za celu Srbiju.
Odužila sam, ali ću samo u dve rečenice uputiti još jedan apel. Dakle, osim toga da se prijave za poziv za jedinstveno upravno mesto, ja bih zamolila gradove i opštine u Srbiji, jer upravo pripremajući se za ovo zasedanje, pitanja poslanika, zatražila sam podatke od svojih saradnika o „Adresnom registru“. To je nešto što je jako zanimljiv projekat koji je pokrenula gospođa Ana Brnabić i sada je on izdvojen, zapravo, iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali mi i dalje snažno to podržavamo, pomažemo, dajemo logistiku oko cele priče.
„Adresni registar“ je projekat koji je vredan dva miliona evra. Dakle, Vlada Srbije je izdvojila dva miliona evra kako bi smo mi imenovali one ulice koje za sada u Srbiji nisu imenovane, nemaju svoje ime i obeležili zgrade i kuće, objekte koji nemaju brojeve, redne brojeve.
Složićete se da je vrlo teško i to ljudi dobro znaju, kada pozovu hitnu pomoć, vatrogasce, policiju, pa na kraju i poštare, koliko se ti ljudi sreću sa problemima što nemamo dobro označene ulice i kućne brojeve. Nećete verovati, u Srbiji, u 21. veku mi imamo 67.300 ulica koje nisu obeležene i upravo tome služi „Adresni registar“. To je projekat, dakle, koji postoji poslednjih nekoliko godina, ali nam je ostalo još 67.000 hiljada ulica da obeležeimo.
Ja bih pozvala 33 gradova i opština, oni dobro znaju koji su, nisu se ozbiljno posvetili ovom pitanju i ja molim te gradove i opštine da zaista, jer mi samo na njihov predlog možemo da damo saglasnost kao ministarstvo, da zapravo pošalju predloge za nazive ulica, a Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave daće saglasnost na te nazive. Mi zaista imamo jedan registar, jedan predlog imena kako da se zovu te ulice ako građani, odnosno gradovi i opštine nemaju predlog kako da nazovu određene ulice, zaseoke. Mogu da nas kontaktiraju i iz tog predloga, iz te baze imena koja se inače koriste u Srbiji, možemo da damo predlog.
Mislim da je vrlo važno da budu obeležene sve ulice, da sve kuće i objekti imaju svoje redne brojeve, kućni broj i oznaku i ono što jeste važno za građane, kad se menjaju i nazivi ulica i kada se postavljaju novi nazivi ulica, građani obično pitaju – pa, to će sad značiti da ja moram da promenim lična dokumenta, ja ću imati dodatni trošak, to je nešto na šta građani uvek loše reaguju, što je normalno. Treba da znaju da u ovoj zameni ličnih dokumenata, posebno ličnih karata nema troškova. Dakle, MUP, odnosno država će snositi sve troškove oko zamene ličnih dokumenata prilikom promene naziva ulica.
Toliko u ovom trenutku. Ima mnogo stvari koje radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ali sve pohvale za gradove i opštine, zaista, izuzetno su aktivni, četvrtkom je 60 gradova i opština već došlo kod nas, samo za ova tri meseca. Svakako da očekujem da svih 145 gradova i opština dođu i pomognu. Posebno sam sad na konsultacijama dok pretresamo ove projekte šta je to što je prošlo što može Ministarstvo da finansira.
Hoću samo još jednu stvar i evo završavam. Izvinjavam se svima zbog suviše oduzetog vremena. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pomaže organizaciju vakcinacije širom gradova i opština, posebno za organizaciju vakcinalnih punktova.
U ovom trenutku mi u Srbiji imamo oko 319 punktova gde se organizuje vakcinacija. Sve pohvale, poseban pozdrav za medicinsko osoblje, ali i za ono administrativno osoblje i volontere koji pomažu na terenu u svim gradovima i opštinama i evo, neka poslednja cifra, od 15.30 u Srbiji je vakcinisano 866.563 čoveka prvi put, 497.310 revakcinisanih u Srbiji.
Hvala vam. Izvinjavam se što sam oduzela ovoliko vremena.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 106000.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
- JP Srbijagas Novi Sad (Službenik) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.08.2019 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -