PREDRAG MIJATOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 25. oktobra 1950 godine.

Doktor medicine, specijalista ginekologije i akušerstva.

Izabran za narodnog poslanika na izborima 11. maja 2008. godine, na listi Srpske radikalne stranke. Septembra iste godine prešao u poslanički klub "Napred Srbijo", u oktobru iste godine postao je član Srpske napredne stranke.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu ostao je sve do 03. juna 2016. godine.

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Vršac
  • 25.10.1950.
  • doktor

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedmo vanredno zasedanje, 26.02.2016.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospođo ministar sa saradnicima, i poštovani poslanici SNS, s obzirom da u sali nema ni jednog poslanika opozicije. To samo dokazuje koliko ih ova tema zanima i koliko su bili iskrenu u onome što su govorili u toku današnjeg dana.
No, tako će proći i na izborima.
Ja ću se samo zadržati, s obzirom da sam iz Vršca, na Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i svoje izlaganje o potrebi dobijanja statusa grada Vršca, počeću jednom krilaticom koja je često u upotrebi kod mojih sugrađana, a to je Vršac – lepa varoš koja simbolizuje grad umetnosti, biznisa i sporta. Grad u kome su se rodili i živeli veliki kulturni stvaraoci, kao što je Jovan Sterija Popović, Paja Jovanović, Herceg Ferenc, Robert Hamilšpil, Vasko Popa, arhitekta Dragiša Brošovan i mnogi drugi. Grad koji poseduje bogatu muzejsku postavu sa preko 280 hiljada eksponata, koji se mogu meriti samo sa Nacionalnim muzejom. U svojim riznicama, kao jedini muzej na Balkanu, čuva bogatu egiptološku zbirku, a matična biblioteka poseduje preko 250 hiljada naslova.
Kada pogledamo istorijske spise, vidimo da su se 1794. godine ujedinili Srpski i Nemački Vršac, a potom dobijanjem tržišne privilegije 1804. godine, Vršac je dobio status slobodnog kraljevskog grada i postaje privredni trgovinski kulturni centar celog regiona.
U takvim uslovima počinje procvat mnogih kulturno-umetničkih društava svih naroda koji su tu živeli i žive. Obnavlja se poljoprivreda, razvija industrija, uspostavlja kontinuitet sa svojim najboljim kulturnim tradicijama.
Danas Vršac, koji se još naziva i grad pod kulom, ima 52000 stanovnika, na prostoru od 800 kvadratnih kilometara i predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar za susedne opštine Bela Crkva, Plandište i Alibunar. Smešten je na ivici Panonske nizije i obroncima Karpata, na 14 kilometara od srpsko-rumunske granice, 78 kilometara od Temišvara i 85 kilometara od Beograda.
Kao centar kulturnog obrazovnog regiona poseduje pozorište sa dugom tradicijom, muzej, veći broj srednjih škola, visoko obrazovne ustanove kao što su viša pedagoška škola i odeljenja Megatrend univerziteta. Poseban ponos Vršca je svetski poznata i izuzetno cenjena pilotska akademija koja i danas školuje visoko stručne mlade pilote iz celog sveta.
Iz domena zdravstva imamo opštu bolnicu u kojoj gravitira 110000 ljudi, zatim jednu od tri najveće neuropsihijatrijske bolnice u Srbiji, dom za stara lica, enološku stanicu za kontrolu hrane.
Pored ovih ustanova, tu su i administrativne institucije kao što su poreska služba, nacionalna služba za zapošljavanje, poljoprivredna sanitarna služba i opštinski sud. Uzimajući u obzir sve ove razloge, Vršac kao multietnička u multikonfesionalna sredina predstavlja ekonomski administrativni geografski centar ovog dela Srbije i ispunjava sve uslove da ponovo dobije status grada.
Hteo bih još nešto na kraju zbog građana Vršca koji prate ovaj prenos da vide da poslanica SDS koja je inače iz Vršca, gospođa Hasanović se nije izjasnila da će glasati za status svog grada, što smatram za bruku i sramotu. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje, 22.02.2016.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, žao mi je što ministar zdravlja sa svojim saradnicima nije tu jer sam hteo da na kraju svog izlaganja iznesem i neke svoje sugestije i pitanja ministru zdravlja, ali verovatno da neki viši razlozi u pitanju i da zbog toga gospodin ministar nije prisutan.
Naime, ja ću se iz celog ovog seta zakona osvrnuti samo na Zakon o javnom zdravlju.
Zakon o javnom zdravlju predstavlja najbolji način za sveobuhvatno uređivanje značajnih društvenih pitanja iz oblasti zdravstva. Od zakona koji je donet 2009. godine do sada nismo se bavili ovim delom zdravstvene zaštite. Dosadašnji Zakon o javnom zdravlju nije predvideo da se javno zdravlje sprovodi o svim politikama, te je bilo neophodno donošenje novog zakona radi usklađivanja sa 10 prepoznatih ključnih oblasti delovanja javnog zdravlja koji su preporuke Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Evropu.
Navešću samo neke od njih – nadzor nad zdravljem i blagostanjem populacije, zaštita zdravlja uključujući i bezbednost životne i radne sredine, kao i hrane, odgovor na opasnosti po zdravlje i vanredne situacije, promocija zdravlja, prevencija bolesti, njihovo rano otkrivanje, obezbeđivanje kompletnih javnih zdravstvenih kadrova itd.
U dosadašnjem registru propisa u RS ima preko 170 propisa koji se indirektno ili direktno odnose na javno zdravlje, kao što su zakoni, uredbe, pravilnici, odluke, naredbe i uputstva. Svi ovi propisi mogu se svrstati u više kategorija, kao što su zdravstvena zaštita, zdravstveno osiguranje, zaštita stanovništva od zaraznih bolesti, sanitarni nadzor, kvalitet, ispravnosti životnih namirnica, uslovi za proizvodnju i promet životnih namirnica i zakonodavstvo u vezi sa vodom i vazduhom.
U svim evropskim zemljama postignut je konsenzus da je ključna uloga države u zaštiti interesa javnog zdravlja i uključivanje svih neophodnih učesnika u aktivnosti i implementacije, jednozdravstvenih intervencija, kao i finansiranja jednozdravstvenih usluga.
Takođe, bačen je akcenat na ciljeve koji se odnose na zalaganje za promociju zdravlja, prevenciju pojedinih oboljenja od značaja za čitavo čovečanstvo, odgovarajuće mehanizme za uključivanje zajednice i intenziviranje istraživanja u oblasti javnog zdravlja, a naročito zdravstvene zaštite pojedinih populacionih grupa, kao što su stari, siromašni i izbeglice.
Još jedan cilj EU je da se postigne ravnoteža između standarda koje želi javnost zemalja članica i onoga što se može postići kroz nacionalne jednozdravstvene politike.
Zakon o javnom zdravlju koji danas prezentuje Vlada RS može se definisati kao skup legalnih odnosa, prava i dužnosti pomoću kojih država obezbeđuje uslove za zdravlje stanovništava i ograničava autonomiju, privatnost, vlasništvo i druge legalno zaštićene interese pojedinaca sa ciljem očuvanja i promocija zdravlja zajednice.
Da bismo ovaj zakon usaglasili sa međunarodnim dokumentima, prvenstveno su definisani nosioci aktivnosti u sprovođenju javnog zdravlja u RS, kao što su instituti i zavodi za javno zdravlje, zatim formiranje nacionalnog saveta za javno zdravlje i telo za koordinaciju Evropske zdravstvene politike koje vodi ministar zdravlja.
U daljem usavršavanju ovog zakona doneće se i podzakonska akta za razvoj kadrova za delovanje u oblasti javnog zdravlja, kao što su studijski programi u smislu master javnog zdravlja i maste zdravstvenog menadžmenta.
U drugom delu svog izlaganja osvrnuću se na najznačajnije izmene zakona. Član 1. ovog zakona bavi se oblašću delovanja javnog zdravlja, zatim, planiranja nadležnošću i sprovođenjem aktivnosti u vezi sa očuvanjem i unapređenjem zdravlja stanovništva. To je takođe i cilj ovog zakona za ostvarivanje javnog interesa za očuvanje zdravlja stanovništva.
Članom 3. definisana su načela javnog zdravlja kao što su nadzor nad zdravljem i blagostanjem populacije, odgovor na opasnosti po zdravlje i vanredne situacije, bezbednost životne i radne sredine, kao i hrane, rano otkrivanje, sprečavanje i suzbijanje bolesti.
Članovi 4. do 11. bave se definisanjem nosioca u oblastima delovanja javnog zdravlja, kao što su instituti i zavodi, kao i njihovim aktivnostima. Velika novina u odnosu na dosadašnji Zakon o javnom zdravlju definisana je u čl. od 12. do 15. kojim se određuje društvena briga za javno zdravlje na nivou Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave.
Članom 16. predviđeno je obrazovanje Nacionalnog saveta za javno zdravlje, kojim će se unaprediti saradnja nadležnih organa, organizacija i učesnika u sistemu javnog zdravlja.
Na kraju, kako je i preporučeno dokumentima EU, u članu 19. precizirana je odgovornost države za javno zdravlje i zdravlje stanovništva kroz budžet Republike Srbije i organizacija zdravstvenog osiguranja. Donošenjem novog Zakona o javnom zdravlju rešiće se mnoge regulative koje se odnose na oblast izvan sistema zdravstvene zaštite, kao i sa ključnim oblastima delovanja i javnog zdravlja.
Na kraju sam hteo još jednu stvar da dodam, a to je, koliko mi je i poznato, da Ministarstvo zdravlja radi na krovnom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji nam je apsolutno neophodno potreban, jer u zakonu koji je od 2000. godine u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, od 2000. do 2012. godine, doneseni su veći broj propisa i uredbi koji su na neki način generisali kriminal u zdravstvu. Ne kažem, da me pogrešno ne razumete, nisu ti propisi i te promene bile kriminalne, ali su dozvoljavale na neki način i stimulisale na neki način da su ljudi koji su tome skloni i kriminalizovali zdravstveni sistem.
Još jedna stvar na kojoj se radi, a što je apsolutno neophodno uraditi, a to je da se privatne zdravstvene ustanove apsolutno inkorporiraju u zdravstveni sistem Republike Srbije i da se razmotri dvojnost u radu. Mislim da ta dvojnost, gde je lekarima, odnosno i zdravstvenim radnicima dozvoljena da u istom trenutku rade i u državnoj ustanovi i u privatnim ordinacijama, predstavlja jedan veliki generator kriminalnih delatnosti u zdravstvu. Hvala lepo.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja, (Četvrdi dan rada), 17.12.2015.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, samo bih se nadovezao i na ovo objašnjenje koje dao ministar. U svakom slučaju, da ovaj amandman treba apsolutno odbaciti i ne treba ga prihvatiti. Potpuno je pravilno Ministarstvo, uz svoje objašnjenje. Međutim, još jednu stvar, a to je da smo nazad počeli da na izvestan način vršimo i kontrolu tog dopunskog rada i nije na odmet da se obavesti i inspekcija, jer smo i svesni toga da je u velikom broju slučajeva dopunski rad bio generator kriminalnog, odnosno generator kriminogenog rada, tako da ćemo na ovaj način pokušati i pokušavamo već i da to svedemo na jednu razumnu meru i na jednu kontrolu. Tako da, ni u kom slučaju nije na odmet da se i inspekcija uključi u to, i mislim da je apsolutno dobro i da taj amandman ne treba podržati. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39