Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pripremajući se danas za ovu sednicu sa svim izmenama i dopunama zakona koji danas donosimo, imam problem što su moje kolege pre mene gotovo rekle sve i o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u i Zakona o hipoteci i Zakona o republičkim administrativnim taksama, pa bih ja želeo da ne govorim o tome, nego čisto neke sugestije i nešto što nas sve ovako muči, a to je siva ekonomija i siva zona.
Verovatno je ministar Vujović kao čovek koji je radio i u Svetskoj banci i međunarodno iskustvo koje on ima sigurno u Srbiji vrlo mali broj ljudi ima, prati časopis, odnosno izdanje časopisa „Tax Tribune“ itd, gde se navode podaci da više od polovine prometa robe i usluga u našoj zemlji se obavlja u toj sivoj zoni.
Ako je neko malopre od kolega pomenuo, sada malo da skrenemo temu i na budžet, da u toku ove budžetske godine plan od naplate PDV-a, nekih 350 milijardi dinara, otprilike tako, ne zamerite mi ako sam pogrešio koju milijardu, i ako je tačan podatak da polovina prometa se ostvaruje u toj sivoj zoni, onda možemo misliti šta bi bilo kad bi mi mogli da dostignemo, recimo, neki nivo razvijenih zemalja, skandinavskih zemalja, gde se legalan promet obavlja negde u granicama 80 do 85%. To bi verovatno imalo dobre indikacije na budžetski deficit, odnosno verovatno bi mi bili spašeni budžetskog deficita.
Takođe, pomenuo bih, dok ste bili ministar privrede, ako se sećate, imali smo jedan neoficijelni razgovor u Regionalnoj privrednoj komori Niš. Vi ste mi rekli tada da ste nekad istraživali Staru planinu osamdesetih ili sedamdesetih godina, ne zamerite mi ako grešim, zašto sada nemamo toliko ovaca na Staroj planini, itd.
Sve bi to moglo da bude kada bi ovaj deo, malopre o čemu smo govorili, kada bi uspeli da kao ozbiljna država imamo ozbiljne poreske izvore i što je više poreskih izvora, to je jača država, naravno, i da taj novac koji bi prikupili iz sive zone upravo investiramo na primer u Staru planinu, da bi mogli ljudi da se bave stočarstvom, da bi mogli da poboljšamo proizvodnju ovaca, mesa, vune, za sve to treba nam infrastruktura. Same opštine to vrlo teško mogu da svojim sredstvima iz lokalnih budžeta sprovedu, tako da bi u tom smislu pomoć države iz tog dela gde bi naplatili taj PDV što nam nedostaje, sigurno poboljšali neke grane.
Takođe, tekstilna industrija, koja nam je stvarno na izdisaju, evo, imali smo u Pirotu primer „Prvog maja“, koji je bio nekad dika i ponos Pirota, a i stare Jugoslavije, Industrija odeće „Prvi maj“, a.d. je u stečaju, drugi deo što je privatizovala slovenačka firma i to se gasi. „Jumko“ je u ozbiljnim problemima, „Beneton“ u Nišu, koliko-toliko nešto održava proizvodnju, tako da bi možda trebalo da i vi kao ministar finansija, da vam se predlože u narednom periodu neke strateške mere da bi se ta tekstilna industrija očuvala, ako želimo da očuvamo tekstilnu industriju, pa makar primeniti neke carinske ili necarinske barijere, da kažem, u saglasnosti sa evropskim zakonodavstvom.
Evo, ja sam hteo samo toliko. Izvinjavam se možda i predsedavajućoj što sam malo iskočio iz teme, ali da se ne bi svi ponavljali, ja samo apelujem na gospodina ministra. Hvala vam puno.

Hvala predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju, ja ću se truditi da budem veoma kratak. Ova Vlada je preuzela rešavanje mnogih teških zadataka, ali mi se čini da je jedan od najtežih sigurno revitalizacija privrede, reforma javnog sektora i konačno završetak privatizacije u Srbiji.
Zakon o privatizaciji je donet prošle godine, da podsetimo one koji su malo zaboravili, prošavši veoma kvalitetnu javnu raspravu, kako stručne domaće, tako i međunarodne javnosti.
Samo produžavanje rokova koji se predlažu ovim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, odnose se za grupu preduzeća, što pokazuje spremnost samog ministarstva i Vlade, da se konačno ovaj proces završi.
Iako smo svesni činjenice da gotovo sva preduzeća u restrukturiranju su tehnološki zaostala, 50% od njih više i ne obavlja delatnost, izgubljeno je tržište, izgubljeni dobavljači, dugovanja prema državi itd. Ulažući maksimalne napore, uskoro ćemo i ovu stranicu naše nemari zatvoriti, kroz pronalaženje strateških partnera, kupaca, kroz stečaj i slično i konačno ćemo znati na čemu smo. Završićemo proces presipanja šupljeg u prazno, ponavljanje postupaka privatizacije i slično.
Svesni smo da ćemo, zbog loših procena u privatizaciji, plaćati svi mi zajedno ceh na osnovu sudskih presuda zbog nezakonitosti u raskidu nekih privatizacija. Ali, izborićemo se i sa tim.
Ja ću samo navesti jedan primer loših privatizacija, tako da kažem, a to je privatizacija „Prvog maja“ iz Pirota, koja je prvi put sprovedena 2004. godine, pa je raskinuta privatizacija 2007. godine, pa 2012. godine je opet privatizovana, a u međuvremenu se vratila u restrukturiranju. Potrošene su pare, dobijeni podsticaj od SIEPA i danas radnici na ulici, menadžment nije odgovoran, pa ministarstvo neka se nosi sa tim problemima.
Obzirom da vidim da je i gospodin Šubara nestrpljiv jer ga čeka veliki posao da se vrati u Agenciju, a i ljudi iz Ministarstva, ja ću time i završiti i želim vam puno uspeha u budućem radu i u Danu za glasanje podržaćemo ove izmene. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o finansiranju političkih stranaka i političkih organizacija je veoma jasan i veoma precizan. Jasni su ciljevi za donošenje ovog zakona, kakve efekte želimo da postignemo i oni su i u nominalnom izrazu jako merljivi. Od jutros smo slušali u jutarnjoj raspravi i ovako i onako, međutim, ova ušteda će pomoći bar u tolikoj meri da se koliko-toliko smanjuje antagonizam rashodne i prihodne strane budžeta.
Da je bilo malo više političke mudrosti 2008. godine i malo više pameti i hrabrosti tih godina, kada je počela svetska ekonomska kriza, verovatno ne bi bili danas u situaciji i ne bi morali da donosimo ovakve zakone. Međutim, trošilo se više nego što smo zarađivali i sad je, što se kaže, „bankar došao po svoje“. Mi moramo, kao i naši penzioneri i zaposleni u javnom sektoru, svi zajedno da nosimo ovaj teret krize.
Imao sam čast i zadovoljstvo da sa bivšim kolegom poslanikom Zelenovićem primimo delegaciju estonskih parlamentaraca prošle ili pretprošle godine i, između ostalog, u razgovoru smo pitali kako su se oni ponašali u vreme krize, počevši od 2008. godine. Oni su nam tada rekli – pa, mi smo odmah smanjili i plate i penzije za 30% i već posle godinu dana smo prebrodili teret krize.
Međutim, kod nas je bilo obrnuto pa smo povećavali i plate i broj zaposlenih i penzije, a da realnu osnovu za to nismo imali. Zato i ovaj set reformskih zakona, pre svega, mislim na Zakon o privatizaciji i stečaju, gde ćemo, verovatno, svi se nadamo do kraja naredne godine konačno staviti tačku na preduzeća u restrukturiranju i preduzeća sa društvenim kapitalom, obzirom da ona svake godine iz budžeta isisavaju po procenama mnogih ekonomista koji prate ovu oblast između 600 i 700 miliona evra. Tako da ćemo i ovim uštedama, a nadam se da će sve poslaničke grupe podržati ovaj Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka, uz već donete zakone koliko-toliko obuzdati rashodnu stranu budžeta. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvaženi članovi ministarstva, gospodine sekretaru, dame i gospodo narodni poslanici, prvi put vidim u ovoj sali da ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ne koriste puno vreme za obrazlaganje zakona, pa iz samog tog vidimo da je regulativa koja je korišćena za donošenje ovog zakona u potpunosti ispravna, i čak smo čuli da će sve poslaničke grupe podržati ovakav zakon.
Hteo bih pre svega da Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije čestitam na nesebičnom zalaganju oko uklanjanja posledica elementarnih nepogoda koje su zadesile Srbij, i u maju ove godine, a i ove u zadnje vreme u istočnoj Srbiji, gde se pokazalo šta znači vojska narodu i da narod i vojska, jedno bez drugog ne može.
Ono što je bitno oko ovog zakona i svih regulativa da, pre svega imaćemo pozitivne efekte na spoljno trgovinski bilans. Takođe, kredibilitet zemlje u međunarodnim prilikama raste, tako da i potvrđivanje ovog ugovora sa Vladom Republike Alžira ukazuje na to šta znači naša vojna industrija i da se vraćamo polako na pravi put.
Ono što bih zamolio predstavnike Ministarstva odbrane, da obrate pažnju na neke delove namenske industrije koji su nekada značile ovoj zemlji, a sada da kažem, malo su skrajnute, a to je pre svega u Pirotu, postoji u okviru kompanije „Tigar AD“ namenska fabrika „Tigar tehnička guma“, koja je nekad bila veliki izvoznik opreme za vojne avione, pre svega mislim na rezervoare za gorivo, itd.
Takođe, drugi deo sistema i dan-danas izvozi zaštitnu opremu za vojsku Norveške, Finske, tako da bih podržao predlog bivšeg ministra da sa Ministarstvom privrede, Ministarstvo odbrane vidi i usmeri neke subvencije za razvoj tih fabrika koje su da kažem, malo skrajnute u zadnje vreme zbog same finansijske situacije.
U danu za glasanje će poslanička grupa SNS podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Gospodine ministre, članovi agencija, poštovani narodni poslanici, obzirom da smo od jutros od osam sati, pre svega na Odboru za privredu, pa kasnije ovde u raspravi čuli i prednosti i eventualne neke nedostatke koje ovi predlozi zakona sadrže, bio bih veoma kratak i istakao bih dve-tri stvari.
Čuli smo u jednoj diskusiji da nije bilo ozbiljne javne rasprave oko ovih zakona. Pre mesec i po dana ja sam i bio učesnik prve javne rasprave u Nišu, organizovane u privrednoj komori, tako da u nekih pet-šest sati diskusije sa privrednicima i akterima iz Nišavskog, Pirotskog, a čini mi se da je bio uključen i Jablanički region, ljudi su dali predloge i sugestije. Stoga je neko i pomenuo da je ovo treći predlog zakona u stvari, ali upravo je i nadležni ministar i ljudi iz ministarstva su sigurno uzeli u obzir i sve primedbe i sugestije, pa danas imamo ovakav Predlog zakona koji je po meni jedan dobar zakon, koji sadrži jasne modele, metode i mere i rokove za sprovođenje ovog postupka.
Problem je što se niko u Srbiji u zadnjih 15 godina nije ozbiljno bavio ovim preduzećima, nego je to puštano da bi se održavao socijalni mir, neka socijalna sigurnost. Međutim, ako uzmemo u obzir da je generisani dug ovih 584 preduzeća viši od 6,5 milijardi evra i da svake godine iz državnog budžeta izdvajamo nekih 750 do 800 miliona evra za stanje u kakvom se nalazi naša privreda, to je jednostavno neodrživo.
Ministar je pomenuo, a i koleginica pre mene, da je novina završna reč pre sklapanja ugovora Uprave za sprečavanje pranja novca. Svedoci smo bili u prošlosti da su neke privatizacije sprovedene na način gde se nije znalo poreklo novca, da su stajale neke of šor kompanije za koje nismo znali ko su vlasnici i mislim da ovaj zakon otklanja takve sumnje i sigurno ima jednu perspektivu.
Verovatno bi i sam ministar, mi kao narodni poslanici i građani Srbije bili srećni kada bi sva 584 preduzeća prodali makar za jedan dinar, a očuvali svih 90.000 radnih mesta. Međutim, volja je jedno, a realnost je drugo. Ali, ako uspemo da rešimo jedan dobar procenat tih preduzeća, biće sigurno dobro. Usput moramo raditi na tome da kroz dovođenje novih investitora kroz grinfild investicije obezbedimo posao za radnike koji su u tim firmama i dan danas bez posla.
Ovaj Zakon o privatizaciji je na neki način i dobra ponuda za investitora, to je stvarno jedna specifičnost ovog zakona, jer mogu se kombinovati različiti modeli i metode. Tako da, po prvi put se dešava da imamo jedan fleksibilan zakon koji stvarno ima samo za cilj da se reši status svih tih preduzeća, a i samih radnika.
Ono što je neka preporuka, a mi smo o tome i jutros na odboru razgovarali, treba verovatno, u stvari sasvim sigurno pojačati i kadrovske resurse i u Agenciji za privatizaciju, a i u Ministarstvu privrede, kako bi stvarno mogli da poštujemo ove rokove. Mislim da je čak i koleginica iz Agencije za privatizaciju primila sa odobravanjem da treba sigurno sedam do deset državnih sekretara u ovom Ministarstvu privrede da ovaj posao dovedemo kraju.
Ne treba zaboraviti, obzirom da ovaj zakon ne tretira neke već privatizovane subjekte, pa bih ja, kao što su i moje kolege iskoristile govornicu, istakao problem preduzeća iz mog kraja, iz Pirota, pre svega „Tigar“ a.d. i „Prvi maj“ Aha Mura. Ovom prilikom se i zahvaljujem ministru jer je smogao snage da u nekom prekidu javne rasprave organizujemo sastanak sa njima, da ljudi predstave svoje probleme. Recimo, imamo u „Tigru“ jedan strateški proizvod za državu. Videli smo sad u nedavnim poplavama šta znači gumena čizma. Nemaju konkurenciju, a imaju odlično tržište.
Takođe, slična je situacija i sa „Prvim majem“ iz Pirota, koji ima ozbiljne ugovore sa nemačkim partnerom „Hugo Bos“. Stvarno bih molio ministra još jednom, ovako javno, da se nađe najbolje rešenje da u ta dva preduzeća, obzirom da zapošljavaju negde oko 3.000 radnika, na bilo koji način sačuvamo ta radna mesta, jer za Pirot bi to bila katastrofa da nekih 12.000 ljudi ostane bez egzistencije. Hvala puna.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, moram sebi da priznam da se ranije u sličnim materijalima nikada nisam sreo sa toliko egzaktnih i ogoljenih činjenica o našoj aktuelnoj ekonomskoj situaciji.
Izdvojio bih fiskalnu strategiju za 2014. godinu sa projekcijama za narednu i 2016. godinu. Moram da priznam da nikad ranije ni u jednom dokumentu nisam naišao na prezentiranje problema na način kako je to učinjeno u ovom dokumentu. Možda je malo i potresno, možda je to i prejaka kvalifikacija, ali sam spreman da branim stavove da je vrlo blizu tome. I nezavisni, a kamoli zainteresovani posmatrači, simuliranim projekcijama javnog duga do 2026. godine sa ostalim parametrima na strani 53. materijala o fiskalnoj strategiji, mogu da nađu mnogo mana i zamerki, počev od projektovanih parametara, rokova realizacije, ponuđenih pretpostavki, rizika izvršenja i slično, ali jedan utisak se ne može ničim opovrgnuti.
Verodostojna analitička osnova, besprekorni matematički modeli i na bazi njih jedan zaključak – ne krenemo li u energično preduzimanje mera za promenama, sledi nam neminovni ekonomski fiskalni i finansijski krah. Ako se ništa ne preduzme po simulaciji, javni dug bi 2016. godine iznosio čak 77,4% BDP i postao bi neodrživ. Ali, uz mere koje su na neki način otpočele i čija se primena predlaže i očekuje, simulirani javni dug te iste godine biće 69,8% BDP. Dalja projekcija do npr. 2025. godine pokazuje njegovo svođenje i u dozvoljeni zakonski okvir od 45% i teško i dugo, ali bar ohrabrujuće.
Ovde se postavlja i pitanje mera koje valja preduzeti i ovom pitanju može se pristupiti sa različitih aspekata i orijentacija, ali nije sporno da je inicijator i predlagač ovih dokumenata i te kako bio svestan obima i zahvata promena. Nije stoga sporno da poglavlje 4. fiskalne strategije upravo i nosi naziv – strukturne reforme u periodu od 2014. do 2016. godine, tj. reforme poslovnog ambijenta, reforme sistema izdavanja građevinskih dozvola, odnosno poboljšanje ambijenta investiranja, rešavanje problema proisteklih privatizacijom, pa zatim strukturne reforme javnog sektora, što podrazumeva reforme državne uprave, reforme sistema obrazovanja, sistema zdravstvene zaštite, reformu penzionog sistema, reformu sistema socijalne zaštite, reforme preduzeća u restrukturiranju, reformu sistema subvencija, javnih preduzeća itd.
Daleko bi nas odvelo samo nabrajanje u aktivnosti u svim ovim oblastima koje bi trebalo sprovesti. Jedino danas, čini mi se, niko nije pomenuo da je najpotrebnija od svih reformi u ovoj zemlji reforma, pre svega, svesti, reforma navika i razmišljanja. Stvarno, juče i danas, čini mi se da i jedan i drugi ministar, koji su bili ovde prisutni i te kako rade na tome.
Samo komentarisanje stavki iz dokumenata oduzelo bi veoma mnogo vremena. Možemo samo zamisliti koliko je truda i vremena uloženo za njihovu izradu i kompletiranje i zato inicijatorima i kreatorima istih zaista treba odati priznanje.
Samo jedan kratak komentar. Ukupni prihodi i primanja iz Predloga zakona o budžeta planirani su na nivou od 929,9 milijardi sa indeksom nominalnog rasta od 106,5 u odnosu na rebalans budžeta za 2013. godinu. Saglasno ukupni rashodi i izdavanja zajedno sa izdacima za nabavku finansijskih sredstava za pokriće deficita planirani su na 1.112,5 milijardi dinara i indeksom nominalnog rasta od 105,5.
Ako ove podatke uporedimo sa planiranom stopom inflacije, zaključak je da nema dodatnog globalnog opterećenja za narednu godinu. U pojedinim pozicijama rashoda, subvencijama od 96,5, transfera u ostalim nivoima vlasti sa indeksom od 96,3, praktično će doći do realnog smanjenja. To je restriktivna komponenata. Pri tome, nije cilj da se neko ostavi bez sredstava, već da se kako na nivou lokalnih samouprava, tako i na nivou korisnika subvencija aktiviraju što više koristi sopstveni fiskalni i ekonomski kapaciteti i potencijali.
Rashodi za zaposlene sa indeksom od 103,2 takođe će realno opasti zbog inflacije, čak i da u tom delu ne bude nikakvih promena. Međutim, ovde treba imati u vidu da će po osnovu stepenastog oporezivanja iznad određenih pragova zarada, zarade biti dodatno umanjene, a prihodi budžeta uvećaće se za procenjenu cifru od 12 milijardi.
S druge strane, kapitalni izdaci planiraju se u iznosu od 51,9 milijardi dinara, sa indeksom nominalnog rasta od 153,3 i to je suština i razvojna komponenata budžeta. Promena načina investiranja i programsko budžetiranje, počev od 2015. godine, značajni su kvalitativni pomaci. Jedini izdatak budžeta sa realnim rastom, bez ikakvih nedoumica, su rashodi po osnovu kamata, koji su u planu sa 114 milijardi i indeksom rasta od 124,3.
Ukupni budžetski deficit od 161,2 milijarde, odnosno ukupni fisklani deficit od 182,6 milijardi biće pokriveni, nažalost, novim zaduženjem od 662,6 milijardi, pri čemu će se 480 milijardi upotrebiti za otplatu postojećih dugova.
Jasno je da će se javni dug, koji iznosi 19,1 milijardu evra, dalje uvećavati. Međutim, to je sasvim u skladu sa projekcijama i to je neminovnost aktuelnog trenutka, ako ne želimo duboke potrese.
Ovaj budžet krije i opasnost, zbog činjenice da će kreatori dosadašnjih ekonomskih razvojnih i fiskalnih politika snagom argumenta koji su u dokumentima biti dovedeni u bezizlazan položaj. U toj situaciji njima ostaje da ospu drvlje i kamenje po svemu što se nudi. Ali, duboko sam uveren da ovo ne sme biti trenutak za međusobna prepucavanja. Naprotiv, gorke istine koje se nalaze pred nama traže od ovog parlamenta jedinstvo svih snaga, jer ovde nije u pitanju ova ili ona stranka, ovo ili ono viđenje stvari. U pitanju smo svi mi, u pitanju je Srbija. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Uvaženi gospodine ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost danas smo imali malo dužu sednicu Odbora za finansije, pa nisam uspeo da ispratim izlaganja mojih kolega. Međutim, juče sam sa posebnom pažnjom gledao izlaganje, odnosno slušao izlaganja predstavnika poslaničkih grupa i, kao što je i sam ministar konstatovao, više je bilo govora, hajde da kažem, jedna uvertira pred budžet, nego o samom setu zakona.
Verujem da bi gospodin Krstić, kao mlad čovek, mlad ministar, bio najsrećniji čovek kada bi mi danas govorili o nekim merama: o smanjenju PDV-a, o malom broju zaposlenih u javnoj administraciji, o povećanju penzija za 10 do 15%, međutim, ovo su sve iznuđene mere zbog lošeg poslovanja u prošlosti. Neću da koristim reči koje bi nekoga povredile. Međutim, juče je jedan od prethodnih ministara finansija sa početkom 21. veka rekao da je posle 2000. godine bilo najteže i da se tada najviše radilo. Verovatno je to tačno. Međutim, mi u Pirotu imamo jednu lepu izreku, koja kaže – i krtica mnogo radi, ali pravi štetu. Dosta se radilo, ali i dosta štete je napravljeno, a naročito oko loših privatizacija. Danas imamo situaciju da imamo više od 150 preduzeća u restrukturiranju, a tim problemom se niko nije ozbiljno bavio.
Imali smo koncept 2008. godine kada je počela svetska ekonomska kriza. Takođe, jedan od prethodnika našeg ministra je sa oduševljenjem pričao kako će u stvari svetska ekonomska kriza biti šansa za Srbiju, da će Srbija iz te krize imati najveće benefite. Međutim, ono što je kontra od toga bilo je urušavanje radnih mesta, tako bih se izrazio. Više od 100.000 ljudi je ostalo bez posla.
Govorilo se juče o tome da ukidanje, odnosno smanjenje subvencija, bez njih ne možemo da otvaramo nova radna mesta. Imali smo te subvencije u zadnjih pet godina, pa smo ostali bez nekoliko stotina hiljada radnih mesta.
Ono što bih zamolio ministra finansija, a mislim da je to zadatak cele Vlade, je da se ozbiljno uhvati u koštac sa sivom ekonomijom, jer o tome više pričamo, a manje radimo. Ako pogledate po podacima Narodne banke, računi u bankama, odnosno depoziti građana su negde više od osam milijardi evra. Ministar Ljajić je juče rekao jedan podatak da tržište Srbije vredi više od 70 milijardi evra. Ako imamo onoliki procenat sive ekonomije, pretpostavljam da se nekoliko milijardi evra vrti na našem tržištu u sivoj zoni. Kada bi, gospodine ministre, uspeli, ne da iskorenimo, nego da smanjimo tu sivu ekonomiju na neke normalne mere, poput zapadnih zemalja, mislim da ne bi imali više problem sa deficitom u budžetu. Kada bi osmislili neke projekte gde bi građani umesto otvaranja računa u bankama i dobijanja nekih kamata, da u neke realne projekti investiraju taj svoj novac.
Iskoristio bih priliku da kažem da ćemo mi naravno podržati ovaj set zakona, da vama, gospodine ministre, poželim sreću u radu i glavu gore, istrajte i neke loše diskusije su možda na vas uticale da vas demorališu, ali nemojte, vi ste na dobrom putu i samo napred.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, osnovna obaveza države kao investitora jeste da obezbedi kvalitetne projekte, da reši imovinsko-pravne odnose i da obezbedi novac, odnosno sredstva za izgradnju.
Oni koji su pre ove vlade vodili državu sa međunarodnim bankama ugovarali su kredite, a da nisu uradili kvalitetne projekte i obezbedili novac za eksproprijaciju. O tome je malopre ministar govorio. Narodski rečeno, to je kao kada podignete kredit za izgradnju kuće, dogovorite se sa majstorima, a pri tome nemate obezbeđen plac, niti dobar projekat.
Vezano za projekte, važno je da građani znaju da je čak bilo deonica koje su ugovarane bez projekata ili sa projektima koji su rađeni iz kancelarije. Prirodno je da nakon ovakvog pristupa kao rezultat imamo problem sa rokovima, probleme sa više milionskim odštetnim zahtevima, slučajeve poput „Alpine“ i nepoverenje domaće javnosti i kreditora.
Obzirom da smo u prethodim izlaganjima puno čuli o samom ugovoru o kreditu, ne bih se posebno zadržava, a ako mi ministar ne zameri, osvrnuo bih se na korisnika kredita, odnosno na preduzeće „Koridori Srbija“.
Šta je novo rukovodstvo, na čelu sa gospodinom Đurovićem, zateklo u oktobru prošle godine kada su preuzeli rukovođenje ovom institucijom? Pre svega, probijene rokove na gotovo svim deonicama Koridora 10 i situaciju da najveći deo izvođača poslove u Srbiji ne doživljava kao svoj prioritet, problem sa eksproprijacijom na svim deonicama, loše projekte koji kao rezultat imaju zaustavljanje i kašnjenje radova, 194 odštetna zahteva kojim se niko do sada nije bavio, nepovoljne ugovore, nedovoljno dobru i kvalitetnu komunikaciju sa Svetskom bankom, EBRD i nadzorima, problem sa „Alpinom“, nizak nivo povučenih sredstava iz kredita u iznosu od oko 170,5 miliona evra i slaba saradnja sa resornim ministarstvom.
O svima najbolje govore dela i rezultati i u tom kontekstu ukazaću na sledeće činjenice. U 2013. godini završeno je i pušteno u saobraćaj do sada 44,1 kilometar puta, od toga 33,2 kilometra autoputa i 10,9 kilometra regionalnog puta. Juče je otvorena deonica Donji Neradovac–Srpska kuća dužine osam kilometara. Maksimalnim angažovanjem do kraja godine se očekuje asfaltiranje još 14,5 kilometara puta, od kojih je osam kilometra autoputa.
U ovom trenutku radi se na 223 gradilišta na Koridoru 10 i 11, što je neuporedivo više u odnosu na 67, koliko je bilo u istom periodu prošle godine. Otpočela je izgradnja sedam novih deonica na Koridoru 10 u dužini od 49,7 kilometara ukupne vrednosti 290,5 miliona evra. Do sada su „Koridori“ povukli 181,7 miliona evra kredita i do kraja godine će ta cifra biti i veća u odnosu na 2009. godinu, pa do oktobra 2012. gde je podignuto, odnosno povučeno samo 70,5 miliona evra. Dakle, za godinu dana povučeno je 111,2 miliona evra više kredita nego u prethodne tri godine.
Poseban akcenat u 2013. odnosno do kraja ove godine i u 2014. godini se stavlja na rad na objektima, odnosno tunelima i mostovima koji su na deonicama. Svi tuneli na Koridoru 10 koji su započeti su u radu, a do kraja novembra leva tunelska cev tunela Progon, dužine 1007 metara, će biti probijena. U decembru počinje i početak radova u tunelu Manajle kroz Grdeličku klisuru. Na Koridoru 11, takođe je ministar pomenuo malopre, radovi idu negde 7% ispred rokova.
Rekonstrukcija tunela Lipak i Železnik, koji su izgrađeni pre četiri godine, a opljačkani i uništeni pre dve godine, biće završena do kraja novembra. U „Koridorima Srbije“ se odštetnim zahtevima, kao što sam malopre rekao, do sada nije bavila ni jedna osoba. Danas je angažovano više eksperata i konsultanata sa Građevinskog fakulteta i otpočet je proces analize i sa stručnog aspekta obaranja 194 odštetna zahteva koji su nasleđeni od prethodnog rukovodstva, sa ciljem da se zaštiti država. Odštetni zahtevi se rešavaju sukcesivno i po prioritetu. Nivo komunikacije sa stručnim nadzorima je podignut na viši nivo i nadzor konačno obavlja funkciju onako kako treba. Prethodno rukovodstvo „Koridora“ potpuno je zapostavilo rad i komunikaciju sa nadzorima, što ministar može i da posvedoči.
Raskinuti su ugovori sa „Alpinom“, naplaćene bankarske garancije. Podnet je odštetni zahtev prema „Alpini“ i pred nadležnim sudom u Beču. Za dve od četiri deonice koje se finansiraju iz sredstava IBRD do ponedeljka će biti raspisan tender. Nakon dobijanja saglasnosti Svetske banke, uskoro će biti raspisan tender i za preostale dve deonice.
Iako to nije ugovorna obaveza, u periodu od Nove godine do raskida ugovora, „Koridori Srbije“ su maksimalnim angažovanjem uspeli da smanje dugovanja „Alpine“ prema domaćim proizvođačima sa 700 na 420 miliona dinara.
U okviru „Koridora Srbije“ izvršena je reforma interne organizacije i sistematizacije radnih mesta u skladu sa realnim potrebama. Kadrovski je ojačan i zamenjen deo sektora izgradnje. Formirana je radna grupa za naknadnu proveru i kontrolu projektne dokumentacije. Izvršena je analizia eksproprijacije na svim deonicama. Uvedeni su hodogrami plaćanja, što za rezultat ima činjenicu da „Koridori Srbije“ ne kasne u plaćanju ni prema jednom izvođaču. Uvedena je funkcija upravljanja ljudskim resursima i ocenjivanje zaposlenih, što je novina.
Vezano za kadrovsku politiku, u „Koridorima Srbije“, kada je na čelo došao Dmitar Đurović, radilo je 76 zaposlenih, a na današnji dan je zaposleno 106 ljudi i to samo iz činjenice, kao što sam malopre pomenuo, bilo je 67 gradilišta, sada ima preko 220 gradilišta.
Ovo sam sve rekao i zbog građana Srbije, da znaju kako danas „Koridori“, naravno, uz prisustvo Ministarstva građevinarstva i urbanizma i Ministarstva saobraćaja, rade.
Sedam novih ugovora na Koridoru 10 u vrednosti od 290 miliona evra kao neophodno podrazumevaju i veći broj ljudi. Pored toga, u maju 2013. godine potpisan je ugovor o izgradnji deonica Obrenovac–Ub, koji je predmet današnjeg usvajanja, odnosno Lajkovac-Ljig, ukupne deonice su 50 kilometara, čija je vrednost 337 miliona dolara, čisto kao rekapitulacija.
Osnovni cilj „Koridora Srbije“ do kraja godine, vezano za planiranu kilometražu, je ispunjen. Strateški cilj podrazumeva uspostavljanje organizacije sistema koji će omogućiti svake godine sve veći broj izgrađenih kilometara i realizaciju evropskog proseka izgradnje autoputeva od 52 kilometara godišnje. Nakon godinu dana od dolaska novog rukovodstva, završena je reforma interne organizacije, kao što sam pomenuo. Rešavanje najvećih problema koji otežavaju izgradnju autoputeva kroz Srbiju i nasleđenu katastrofalnu situaciju po pitanju nerešene eksproprijacije, loših projekata i ugovora i ispostavljenih odštetnih zahteva prema kompleksnosti zahtevaju maksimalno angažovanje svih nadležnih ministarstava.
Obzirom na do sada urađeno, u toku građevinske sezone 2013. godine, reformu interne organizacije „Koridora“ i stečeno iskustvo, opravdano se može očekivati da 2014. godina bude i godina maksimalne afirmacije izgradnje autoputeva u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, moram sebi da priznam da se ranije u sličnim materijalima nikada nisam sreo sa toliko egzaktnih i ogoljenih činjenica o našoj aktuelnoj ekonomskoj situaciji.
Izdvojio bih fiskalnu strategiju za 2014. godinu sa projekcijama za narednu i 2016. godinu. Moram da priznam da nikad ranije ni u jednom dokumentu nisam naišao na prezentiranje problema na način kako je to učinjeno u ovom dokumentu. Možda je malo i potresno, možda je to i prejaka kvalifikacija, ali sam spreman da branim stavove da je vrlo blizu tome. I nezavisni, a kamoli zainteresovani posmatrači, simuliranim projekcijama javnog duga do 2026. godine sa ostalim parametrima na strani 53. materijala o fiskalnoj strategiji, mogu da nađu mnogo mana i zamerki, počev od projektovanih parametara, rokova realizacije, ponuđenih pretpostavki, rizika izvršenja i slično, ali jedan utisak se ne može ničim opovrgnuti.
Verodostojna analitička osnova, besprekorni matematički modeli i na bazi njih jedan zaključak – ne krenemo li u energično preduzimanje mera za promenama, sledi nam neminovni ekonomski fiskalni i finansijski krah. Ako se ništa ne preduzme po simulaciji, javni dug bi 2016. godine iznosio čak 77,4% BDP i postao bi neodrživ. Ali, uz mere koje su na neki način otpočele i čija se primena predlaže i očekuje, simulirani javni dug te iste godine biće 69,8% BDP. Dalja projekcija do npr. 2025. godine pokazuje njegovo svođenje i u dozvoljeni zakonski okvir od 45% i teško i dugo, ali bar ohrabrujuće.
Ovde se postavlja i pitanje mera koje valja preduzeti i ovom pitanju može se pristupiti sa različitih aspekata i orijentacija, ali nije sporno da je inicijator i predlagač ovih dokumenata i te kako bio svestan obima i zahvata promena. Nije stoga sporno da poglavlje 4. fiskalne strategije upravo i nosi naziv – strukturne reforme u periodu od 2014. do 2016. godine, tj. reforme poslovnog ambijenta, reforme sistema izdavanja građevinskih dozvola, odnosno poboljšanje ambijenta investiranja, rešavanje problema proisteklih privatizacijom, pa zatim strukturne reforme javnog sektora, što podrazumeva reforme državne uprave, reforme sistema obrazovanja, sistema zdravstvene zaštite, reformu penzionog sistema, reformu sistema socijalne zaštite, reforme preduzeća u restrukturiranju, reformu sistema subvencija, javnih preduzeća itd.
Daleko bi nas odvelo samo nabrajanje u aktivnosti u svim ovim oblastima koje bi trebalo sprovesti. Jedino danas, čini mi se, niko nije pomenuo da je najpotrebnija od svih reformi u ovoj zemlji reforma, pre svega, svesti, reforma navika i razmišljanja. Stvarno, juče i danas, čini mi se da i jedan i drugi ministar, koji su bili ovde prisutni i te kako rade na tome.
Samo komentarisanje stavki iz dokumenata oduzelo bi veoma mnogo vremena. Možemo samo zamisliti koliko je truda i vremena uloženo za njihovu izradu i kompletiranje i zato inicijatorima i kreatorima istih zaista treba odati priznanje.
Samo jedan kratak komentar. Ukupni prihodi i primanja iz Predloga zakona o budžeta planirani su na nivou od 929,9 milijardi sa indeksom nominalnog rasta od 106,5 u odnosu na rebalans budžeta za 2013. godinu. Saglasno ukupni rashodi i izdavanja zajedno sa izdacima za nabavku finansijskih sredstava za pokriće deficita planirani su na 1.112,5 milijardi dinara i indeksom nominalnog rasta od 105,5.
Ako ove podatke uporedimo sa planiranom stopom inflacije, zaključak je da nema dodatnog globalnog opterećenja za narednu godinu. U pojedinim pozicijama rashoda, subvencijama od 96,5, transfera u ostalim nivoima vlasti sa indeksom od 96,3, praktično će doći do realnog smanjenja. To je restriktivna komponenata. Pri tome, nije cilj da se neko ostavi bez sredstava, već da se kako na nivou lokalnih samouprava, tako i na nivou korisnika subvencija aktiviraju što više koristi sopstveni fiskalni i ekonomski kapaciteti i potencijali.
Rashodi za zaposlene sa indeksom od 103,2 takođe će realno opasti zbog inflacije, čak i da u tom delu ne bude nikakvih promena. Međutim, ovde treba imati u vidu da će po osnovu stepenastog oporezivanja iznad određenih pragova zarada, zarade biti dodatno umanjene, a prihodi budžeta uvećaće se za procenjenu cifru od 12 milijardi.
S druge strane, kapitalni izdaci planiraju se u iznosu od 51,9 milijardi dinara, sa indeksom nominalnog rasta od 153,3 i to je suština i razvojna komponenata budžeta. Promena načina investiranja i programsko budžetiranje, počev od 2015. godine, značajni su kvalitativni pomaci. Jedini izdatak budžeta sa realnim rastom, bez ikakvih nedoumica, su rashodi po osnovu kamata, koji su u planu sa 114 milijardi i indeksom rasta od 124,3.
Ukupni budžetski deficit od 161,2 milijarde, odnosno ukupni fisklani deficit od 182,6 milijardi biće pokriveni, nažalost, novim zaduženjem od 662,6 milijardi, pri čemu će se 480 milijardi upotrebiti za otplatu postojećih dugova.
Jasno je da će se javni dug, koji iznosi 19,1 milijardu evra, dalje uvećavati. Međutim, to je sasvim u skladu sa projekcijama i to je neminovnost aktuelnog trenutka, ako ne želimo duboke potrese.
Ovaj budžet krije i opasnost, zbog činjenice da će kreatori dosadašnjih ekonomskih razvojnih i fiskalnih politika snagom argumenta koji su u dokumentima biti dovedeni u bezizlazan položaj. U toj situaciji njima ostaje da ospu drvlje i kamenje po svemu što se nudi. Ali, duboko sam uveren da ovo ne sme biti trenutak za međusobna prepucavanja. Naprotiv, gorke istine koje se nalaze pred nama traže od ovog parlamenta jedinstvo svih snaga, jer ovde nije u pitanju ova ili ona stranka, ovo ili ono viđenje stvari. U pitanju smo svi mi, u pitanju je Srbija. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja, neka pitanja ću pretvoriti u apel pre svega za Ministarstvo građevine, odnosno Ministarstvo građevine i urbanizma. Naime, vodosnabdevanje i govoriti o vodosnabdevanju, odnosno snabdevanju zdravom pijaćom vodom u 21. veku je malo smešno, naročito ovde u ovom visokom domu.
Međutim, u okolini Pirota, jedno selo zove se Ponor, gde ima puno poljoprivrednih proizvođača. Već godinama unazad ima ozbiljan problem sa snabdevanjem zdravom pijaćom vodom. Obzirom da lokalna samouprava u Pirotu nije do sada uspela da reši problem, ja ne bih ulazio u to zašto i zbog čega. Javno preduzeće „Vodovod“ iz Pirota je napravilo kompletan projekat i dostavilo ga Ministarstvu građevine, tako da ovog puta stvarno molim nadležne u Ministarstvu da obezbede da stvarno u 21. veku ljudi dobiju zdravu pijaću vodu.
Drugo pitanje i apel odnosi se na Ministarstvo saobraćaja, a radi se o regionalnom putu Pirot-Kalna-Knjaževac, koji se direktno oslanja na Staru Planinu i najkraći put koji povezuje istočnu i jugoistočnu Srbiju sa južnom Srbijom, koji ne da je u katastrofalnom stanju, nego jednostavno saobraćaj vozila je, ne otežan, nego skoro nemoguć, pa ako želimo da razvijamo Staru Planinu i da pokupimo sve blagodeti, ne mislim samo na razvoj turizma nego i stočarstva, molim ovo ministarstvo da u najskorije vreme sagleda mogućnosti kako bi izašli u susret, ne samo građanima Opštine Pirot, već i Knjaževac i Zaječar.
Treće pitanje je za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a radi se o sledećem, kada će i trebalo bi još jedni lokalni izbori da dokažu izbornu volju građana Vojvodine, jer evo sad ne samo u Vrbasu nego i u Kovinu, Srbobranu i još nekim mestima, izborna volja građana uopšte se ne slaže sa, da kažemo, stanjem situacije u parlamentu AP Vojvodine, pa pih molio nadležno ministarstvo da nam da neki odgovor kako ćemo i na koji način da tretiramo i sagledamo ovaj problem na pravi način? Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Poštovani ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da smo i u prošli četvrtak a i danas puno čuli o izmenama i dopunama ovog seta zakona, osvrnuću se pre svega na zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije. Razlozi za donošenje ovih izmena i dopuna Zakona vezani su za unapređenje procesuiranog okvira, primena pravila o konkurenciji, a radi otklanjanja uočenih nedostataka u tom postupku u periodu od njegovog stupanja na snagu novembra 2009. godine u praksi, komisije nadležnog suda, kao i na osnovu primedbi i komentara iz izveštaja o napretku Srbije za 2012. godinu, Evropske komisije.
Ono što treba istaći je da u tom izveštaju Evropske komisije nisu bili zadovoljni radom naše komisije, dok na sajtu naše komisije stoji da su ocene bile povoljne. Takođe nisam video da se u izveštajima komisije pominju dodele državnih subvencija preduzećima koja su bila politički podobna, a to se pominje u osnivačkom aktu EU kao drugi stub za zaštitu od nelojalne konkurencije.
Statistički podaci iz globalnog izveštaja o konkurentnosti koji objavljuje Svetski ekonomski forum kažu sledeće - u 2008. godini Srbija je zauzimala 129 mesto od 134 rangirane zemlje, u 2009. godini smo bili na 130 mestu, a 2011. godine na 137 od 139 rangiranih zemalja. Iza nas su bili Jermenija i Venecuela.
Tranzicioni indeks Evropske banke za obnovu i razvoj u oblasti zaštite konkurencije, koji se kreće od jedan do četiri plus, Srbija se nalazi u donjem delu evropskih tranzicionih zemalja sa skorom od 2,33. Iza nas od zemalja regiona su Albanija, BiH i Crna gora. U praksi evropske komisije, primenom ovog instituta se rešava više od 60% slučajeva, što ukazuje na to da je reč o delotvornom načinu otklanjanja povreda pravila konkurencije.
Ono što je značajno, a to je uvedena novina u zakonu koja tretira kolektivnu dominaciju, gde dva i više učesnika na tržištu mogu da imaju dominantan položaj, ako na relevantnom tržištu zajednički nastupaju ili deluju kao jedan učesnik.
Takođe, izmene zakona regulišu i prisutnost ekonomske struke u komisiji, za razliku od trenutne situacije gde su svi članovi komisije pravnici. To će obezbediti izbalansiran sastav saveta, kako bi se povećala kompetentnost komisije, posebno u pogledu ekonomskih nalaza i pravilnog sagledavanja ekonomskog aspekta.
Ono što je takođe značajno, a to je član 24. stav 4. tačka 3, reči - i ugled komisije u javnosti, zamenjuju rečima - ili etički kodeks. Etički kodeks nije obavezujući akt već samo apel na moralnost članova komisije. Ne prejudiciram da su Srbi svi podložni nekom uticaju, samo izražavam sumnju u podobnost aktuelnih članova komisije koji su izabrani pre tri godine. Etički kodeks možda ima težinu u razvijenim zemljama EU, međutim, kod nas nije dao očekivane rezultate, naročito u lokalnim samoupravama. Možda je dobro da se umesto etičkog kodeksa u zakonu predvidi poseban akt koji će sadržati jasne sankcije za članove komisije koji prekrše profesionalna pravila.
Takođe, ovlašćenja koja ima predsednik Komisije nameću da na to mesto bude osoba kredibiliteta i jedne Verice Barać. To su neka moja zapažanja, možda i preporuke.
Takođe bih se osvrnuo i na zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, a ona predstavlja najsavremeniji oblik trgovine danas, mešavinu poslovne vizije i tehnologija koje tu viziju mogu ostvariti, što omogućava da kompanije dobiju mogućnost da budu efikasnije i fleksibilnije u internim odnosima, praveći prostor za bližu saradnju sa snabdevačima, kao i za odgovornije i bolje shvatanje samih potrošača. Takođe, elektronska trgovina omogućava kompanijama da odaberu najbolje partnere, bez obzira na geografsku poziciju i da prodaju na globalnom tržištu.
O značaju ovog vida trgovine i njegovom sve većem učešću u ukupnoj razmeni dobara i usluga ne treba posebno govoriti, ali je neophodno istaći i značaj da i ovaj vid trgovine bude što jasnije i preciznije uređen zakonom.
Zakon iz 2009. godine, koji reguliše ovu oblast, uređuje pravni okvir za elektronsku trgovinu, uz minimalna ograničenja, kako ne bi došlo do stvaranja bespotrebnih prepreka za obavljanje elektronske trgovine. Iako ovaj zakon predstavlja izraz pravne harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, četvorogodišnje iskustvo u primeni ovog zakona ukazalo je na potrebu da se određenim izmenama i dopunama ovaj vid trgovine potpuno uklopi, kako u pravni, tako i tržišni okvir, kao i da se jasnije formuliše odnos sa drugim sistemskim zakonima. Tu mislimo na, pre svega, Zakon o trgovini, Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o registraciji privrednih društava, a sve u cilju dalje harmonizacije sa direktivom i uspostavljanje pravne sigurnosti u ovoj oblasti.
Najznačajnije izmene postojećeg zakona odnose se na precizniju formulaciju osnovnog teksta zakona, brisanje definicija koje dovode do konfuzije u primeni zakona, preciznije regulisanje primena zakona, odnosno proširenje i na pružaoce usluga van teritorije Republike Srbije, kao i na unapređenje pravne zaštite dodavanjem novog ovlašćenja tržišnim inspektorima i inspektorima za elektronske komunikacije. Ovim izmenama i dopunama ostvariće se pozitivan uticaj, kako na sve pružaoce usluga informacionog društva, tako i na korisnike ovih usluga i potrošača, u smislu otklanjanja nedoumica vezanih za postojeći zakon, čime će se njihovo poslovanje olakšati i učiniti efikasnijim.
Moje mišljenje je da je ovaj predlog trebalo povezati, ili ovde makar pomenuti elektronsko plaćanje, za koje u Srbiji ne postoje baš svi preduslovi, makar kada je u pitanju međunarodna elektronska trgovina. Zahvaljujem.

Hvala.
Uvažena gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga je rečeno i u prepodnevnom i u popodnevnom delu ove sednice. U par rečenica ću prokomentarisati sva tri zakona.
Krenuću od zakona o faktoringu. Nekako se stiče utisak da ukidanjem legendarnih multilateralnih kompenzacija do 2000-ih godina je imalo za posledicu otvaranje prostora za te početke faktoring poslova u našoj zemlji. Pravi momenat za uređenje ove oblasti je i početak primene Zakona o naplati potraživanja u 45, 60. i 90. danu. Dobro je što će se ovim zakonom regulisati ova oblast, jer će se ove usluge sve više koristiti.
Na poveriocu ili na dužniku je da radi post benefit analizu o ceni usluga faktora ili visine kamate kod poslovnih banaka, koju bi uzeo kao kratkoročni kredit za naplatu, odnosno isplatu potraživanja. Uglavnom, sama privredna društva treba da se zaštite dobrim ugovorima i sa kupcima i sa dobavljačima, kako bi izbegli preskupe usluge faktoringa, za šta smo svedoci da je sada trenutno slučaj.
Kod ugovaranja posla sa ino-kupcima, najbolji su avansni poslovi, ali da bi se izvozni posao ostvario, nekada se ugovore tzv. mekši uslovi naplate i tada faktoring može da odigra značajnu ulogu.
Puno toga je danas rečeno i o ceni usluga faktoringa, a ona će zavisiti pre svega od obima prometa, od rokova plaćanja, rizika, od boniteta izvoznika i kupaca i rizika zemlje u koje se izvozi.
Kada govorimo o Zakonu o računovodstvu, mislim da je ovaj predlog zakona dobar, usklađen je sa propisima EU. Ne vidim da bi ove novine bilo kome mogle da predstavljaju problem. Na kraju krajeva, organizacija računovodstva u firmama ili angažovanje agencija za knjigovodstvo je samo servis za sprovođenje knjiženja prodaje robe, odnosno pruženih usluga, naplate potraživanja, nabavki itd. Pitanje koje se ovde ne postavlja, a važno je i regulisano je u stvari nekim drugim zakonima, je pitanje veštine knjigovođa u štelovanju finansijskih rezultata i prikazivanja minimalne dobiti, odnosno gubitka, čime se izbegava plaćanje poreza na dobit.
Ono što je interesantno i što je izazvalo veliku pažnju naročito Udruženja knjigovođa je član 5. ovog zakona, koji se odnosi na liberalizaciju pružanja računovodstvenih usluga, gde se kaže da ne postoji zakonska obaveza obuke, edukacije i licenciranja računovođa. U pitanju je dobrovoljnost i pripadnost profesionalnim udruženjima. Odgovornost za finansijske izveštaje samim tim je na izboru lica kojem direktor, odnosno uprava poverava vođenje svojih poslovnih knjiga. Smatram da to nije nekakav problem.
Novina je i u poglavlju 7. član 29, koji predstavlja novinu u odnosu na postojeće zakonsko rešenje. Naime, pravno lice je dužno da sastavi godišnji izveštaj o poslovanju, koji obuhvata objektivan pregled razvoja i rezultata poslovanja pravnog lica i njegov položaj, zajedno sa opisom glavnih rizika i neizvesnosti sa kojima se ono susreće, kao i da navede mere preduzete za zaštitu okoline i podataka o radnicima, ako je to potrebno za razumevanje razvoja rezultata poslovanja i položaja tog pravnog lica. Mi ga u praksi zovemo Swot analiza. I dan danas su neka ozbiljnija privredna društva radila Swot analize.
Takođe, nisu prihvaćene primedbe pojedinih udruženja računovođa, preduzeća za reviziju, kao i predstavnika privrednih društava, a koja se odnose na uvođenje sertifikata licima koja vode poslovne knjige. S obzirom da ovi zahtevi nisu predviđeni direktivama EU, zahteva se samo licenciranje revizora, kao i zbog povećanih troškova koja bi pravna lica mogla da imaju po tim osnovama.
Kada je o Zakonu o reviziji reč, zadržaću se na članu 32, odnosno na naknadi za obavljenu reviziju. Kaže – za obavljenu reviziju plaća se naknada, a iznos naknade određuje se ugovorom. Moje pitanje za vas, gospođo ministar, je da li su javne institucije i državni organi, obzirom na visinu troškova usluga revizije, dužni da sprovedu postupke javne nabavke? Mislim da ima logike u tome.
Ono čime su nezadovoljne računovođe, to je član 33. Zakona o reviziji, koji kaže da društvo za reviziju može, pored revizije, u okviru svoje registrovane delatnosti da obavlja i usluge iz oblasti finansija i računovodstva, usluge finansijskih analiza, kontrole itd, tako da jedni drugima ulaze u resor. To je verovatno dosta izazvalo negodovanja udruženja računovođa.
Takođe, obrazovanje i sastav komisije za reviziju, član 43, društva od javnog interesa dužna su da imaju komisiju za reviziju, odbor za praćenje poslovanja. Meni nije jasno kojim propisom se uređuje njihova nezavisnost i po kom propisu rade, pošto je samo navedeno da komisija za reviziju obavlja poslove u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva, tako da, eventualno, ako imate odgovor na to pitanje, interesovalo bi me.
Što se članstva u komorama tiče, ne znam šta su na ovo rekli revizori, ali mislim da je ovo trebalo drugačije urediti, na način da svi požele da budu članovi komora, a ne da bude to neka obavezujuća uloga za članove, da bi članovi imali zbog toga veće benefite. To su ukratko neka moja zapažanja. Voleo bih da gospođa ministar da svoj komentar na to. Hvala.

Hvala predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pripremajući se za diskusiju o reviziji budžeta, pažljivo sam sagledao sve stavke, sve uštede, međutim, moje kolege juče i danas su puno toga o tome rekli, tako da bi se ponovio, obzirom na vreme koje je preostalo mojoj poslaničkoj grupi treba da ustupimo i da moje kolege još nešto kažu.
Izneo bih par konstatacija, neke predloge, a i neka pitanja. Pre toga bih pomenuo da ono što kao nov poslanik parlamentu primećujem, a to je nekako uvek inflacija kritika, a deflacija ideja, odnosno odsustvo konstruktivnih rasprava. Nadam se da ćemo ubuduće više biti konstruktivni, a manje se kritikovati, ali i naravno kritikovati se kada treba.
Najmanji pomak u smanjenju deficita predstavlja veliki uspeh, jer osim ambicioznog projektovanja budžeta za 2013. godinu i loših političkih poteza u ekonomskoj politici države u prethodim vladama, a u smislu loših finansijskih aranžmana, konkretno zaduživanja i katastrofalno vođenih finansija, sada napraviti čudo sa smanjenim prihodima i rastućim rashodima jednostavno je vrlo teško izvodljivo. Prethodne vlade su trebale da štede kada se imalo šta uštedeti. Da podsetim, privatizacija u jednom periodu, cementara, duvanske industrije, "Mobtela", svog onog zdravog sektora, koje smo imali, donelo je velike privatizacione prihode i da su tad vlade malo razmišljale za buduće vreme, moglo se tu nešto i uštedeti.
Sada bih istakao dobre strane ovog rebalansa, a to su: ograničenje javne potrošnje, strukturne reforme sistema, stabilizacija državnog budžeta, reforma javnog sektora koja podrazumeva i izradu jedinstvenog registra zaposlenih u javnim preduzećima, pa ćemo po prvi put videti kolike su stvarne plate, kolika su stvarna izdavanja u javnom sektoru i dodaci na plate itd, i unapređenje poslovne klime.
Takođe, pozdravljam akcioni plan okončanja restrukturiranja bivših društvenih preduzeća. Mada, čini mi se da nam oko toga tek predstoji ozbiljan posao kako na najbolji način taj posao odraditi.
Ključno pitanje za Vladu, a posebno za Ministarstvo finansija u narednom periodu je - kako povećati prihode? Moje je da kažem ne kroz nove poreske namete, ne povećanje poreskih stopa, već kroz poreski obuhvat. Slučajno sam čuo podatak da, na primer, u Kaluđerici, a možda ministar to bolje zna pa neka me ispravi 80% domaćinstva nisu u poreskom sistemu. To je samo jedan od primera, možda je loša informacija, ali neka me ministar ispravi.
Takođe, forsiranjem modela javnog privatnog partnerstva, malopre je i ministar pomenuo, suviše malo energije ulažemo u taj deo i čini mi se da je potrebna i edukacija, naročito u lokalnim samoupravama, kako i na koji način taj model primeniti, jer stvarno lokalna samouprava u jednom delu, ako gledamo poljoprivrednu proizvodnju, da je zemljište, odnosno nešto što je u vlasništvu opštine, a investitori kompletan investicioni ciklus i zapošljavamo nove ljude.
Takođe, iz moje lokalne samouprave iz Pirota, odakle ja dolazim, stigao mi je dopis juče da zamolim nadležna ministarstva da projekat koji je predat za izgradnju vodovodne mreže u jednom selu, selo Ponor pored Pirota, koji već 10 godina imaju problem sa vodosnabdevanjem, pa molim nadležno ministarstvo da vide da li postoje određena sredstva koja možemo uložiti, jer stvarno vodosnabdevanje je nešto što je život nasušni.
Zatražili su pomoć takođe oko revitalizacije puta Pirot – Knjaževac. To je deo puta koji je okrenut Staroj planini, i ako želimo sutra i nove hotele i razvoj turizma, revitalizacija tog putnog pravca je stvarno od značaja, ne samo za pirotski, knjaževački, zaječarski region, već i za celu Srbiju.
Iskoristio bih priliku da napomenem da i putni pravci Pirot-Babušnica, Babušnica-Bela Palanka su više putevi gde samo zaprega može da prođe, a ne normalni automobil. Kako ćemo razvijati i reformisati neke stvari ako nemamo ono osnovno, a to su putevi?
Takođe, apelujem na Ministarstvo finansija, pošto mislim da je to najviše u njihovoj nadležnosti, podsticanje lokalnih samouprava na emitovanje municipalnih obveznica, gde bi se obezbedio novac za neke infrastrukturne projekte, za neke projekte od kapitalnog značaja za pojedine lokalne samouprave.
Takođe, nešto što rak rana naše ekonomije, to su lokalne toplane. Primer iz Pirota je da je lokalna toplana koja je na mazut hronični gubitaš, tako da svake godine subvencijom budžeta opštine pokrivaju gubitke, ali i ministarka energetike je pre dva, tri meseca u Pirotu osvestila te ljude, apelujući na njih da sagledaju nove tehnologije, kako, na koji način preurediti postojeća postrojenja. Priča se toliko o elektranama, energanama na bio masu, pa bi bilo dobro da kroz emitovanje municipalnih obveznica obezbede sredstva i da takve objekte završe, što bi značilo i za uštede, a i cena grejanja bi bila neuporedivo jeftinija.
Istakao bih još jedan veliki problem, pričali su svi o tome, ali dobro je istaći još jednom, a to je suzbijanje sive ekonomije, najpre kroz ozbiljnu reformu poreske uprave. Više puta smo pričali, onaj deo što je u sivoj ekonomiji, neki kažu to je ovoliko posto, onoliko posto. Ja sam i ministru Dinkiću dao, pre usvajanja budžeta za 2013. godinu, iz "Taks Tribjuna" jedan podatak da kod nas samo 40% prometa se obavlja u legalnim tokovima. Apelujem na nadležno ministarstvo da što pre ovaj posao počne i privede kraju.
Što se tiče poslaničke grupe SNS, mi ćemo u svakom slučaju podržati ovaj rebalans budžeta, jer ipak je dobro na vreme uraditi neke stvari, odrezati neke troškove, kako ne bi išli dalje u dubiozu. Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, čujemo danas i verovatno možemo danima da sedimo i da pričamo o budžetu, pošto je predlog budžeta tema o kojoj može da se priča ne deset sati, nego sigurno do nedelje. Možemo stavku po stavku iz budžeta, tehničkim jezikom da kažemo, da pretresemo, da nađemo neke mane, neke nedostatke, da li je moglo ovo ovako, da li nije moglo ovo ovako itd.
Međutim u uslovima u kojima se naša zemlja i naša ekonomija nalazi, u uslovima u kojima se nalazi ekonomija evrozone i EU, Vlada Republike Srbije se našla pred jednim izazovom sa jedne strane zbog ovog problema, a sa druge strane zbog rastuće potrebe korisnika budžeta da kroz što realniji budžet projektuje ekonomsku politiku za narednu godinu.
Ponoviću verovatno mnoge podatke, ali je možda dobro zbog rezimea i građana Srbije da te podatke naredne godine lakše proverimo. U odnosu na rebalans budžeta za 2012. godinu predviđa se smanjenje deficita sa 203,6 milijardi na 121,9 milijardi dinara, odnosno očekuje se smanjenje deficita od 6,2 na 3,3% BDP. Deficit od 121,9 milijardi dinara u celini će se pokrivati iz zaduživanja države na domaćem i inostranom tržištu, emitovanjem hartija od vrednosti, evroobveznica i uzimanjem kredita.
Planira se novo zaduženje od 554 milijarde dinara, od čega će 404 milijarde otići na stare dugove, pokriće se predviđeni deficit od 121,9 milijardi i planira se višak na računima budžeta od 28,4 milijarde dinara. Ako se obezbede prihodi od privatizacije tokom 2013. godine, proporcionalno će se smanjiti maksimalno dozvoljeno zaduženje države.
Poslanički klub SNS smatra da je budžetom predviđen ne radikalan, ne oštar, nego realan zaokret u cilju smanjenja deficita i to sporim rastom ukupnih troškova od 4,3% u odnosu na ukupne prihode koji rastu do 15,3%. Projekcije su
definisane u kontinuitetu za 2013, 2014. i 2015. godinu, gde se u zadnjoj godini predviđa deficit od samo 1% BDP i rastom istog u toj godini od 4%. To je cilj jedne ozbiljne politike i jedne ozbiljne Vlade.
Zbog sporijeg rasta rashoda u odnosu na prihode Zakon o budžetu obiluje ograničenjima u trošenju. Restrikcija je više izazvana niskim rastom troškova, nego njihovim apsolutnim i relativnim smanjenjem u odnosu na 2012. godinu. Efektivno smanjuju se pozicije izdataka za nabavku robe i usluga za 5% i ukupnih subvencija za 7,9%, pri čemu rastu subvencije za poljoprivredu, što je za nas iz SNS veoma bitno. Mogu da kažem da su rashodi u budžetu za 2013. godinu prikazani do najsitnijih detalja po svim korisnicima, jer postoji analitička osnova vremenske serije i proračun je relativno lak. S tim u vezi budžet u delu rashoda je veoma realan i predvidiv.
Kod prihoda situacija je neizvesnija i teža za planiranje. Uvek se polazi od određenih pretpostavki, a promenom pretpostavljenih parametara vrlo bitno utiču na realizaciju. Takođe, Fiskalni savet u svom izveštaju pokazuje zabrinutost u ovom delu budžeta, smatra da će deficit u narednoj godini biti veći za negde oko 25 milijardi dinara, a ponajviše zbog precenjenih javnih prihoda, a naročito na stavkama porez na dobit preduzeća i neporeski prihodi i zbog nepotrebnih troškova, pa se navodi primer dodatni transferi lokalnim samoupravama, mislim da je negde oko četiri milijarde, ili isplata dodataka na plate zaposlenih u MUP koja se vodi kao socijalna pomoć za zaposlene u minimalnom iznosu od sedam milijardi dinara.
Najrealnije je očekivati planirano ostvarenje prihoda po osnovu PDV i akciza i ostalih poreza zbog jasnog povećanja stope. Pažnju treba obratiti na prihod od poreza na dohodak u kome najveću stavku čini porez na zarade.
U obrazloženju Predloga budžeta jedan od ciljeva je ubrzanje privrednog rasta i usporavanje pada zaposlenosti. Pretpostavlja se pad zaposlenosti od 0,2%, a istovremeno se planira porast poreza na dohodak sa 45,8 milijardi dinara na 53,5 milijardi dinara, odnosno za 16,8%. Takođe, prihodi od poreza na dobit rastu po stopi od 46% ili za 22,4 milijarde dinara. To odgovara povećanju stope poreza, ali Predlog budžeta polazi od pretpostavke blagog rasta privredne aktivnosti u evrozoni od 0,2%. Ne treba da pričamo koliko je Srbija oslonjena na evrozonu. U EU od 0,5%, a po proceni MMF iz oktobra 2012. godine.
Za Srbiju se planira rast BDP od 2%. Ovde ne treba ponavljati kakva je povezanost Srbije sa evrozonom. Još jednom, ono što je zabrinjavajuće je izveštaj Evropske statističke službe Eurostata od 14. novembra ove godine koji govori o padu industrijske proizvodnje u evrozoni od 2,5% i padu BDP od 0,1%. Ekonomije Belgije i Finske beleže pad. Sa takvim podacima pitanje prihoda zaslužuje posebnu pažnju.
Bez obzira na uvek prisutan antagonizam prihoda i troškova, odnosno rashoda, Predlog budžeta za 2013. godinu treba posmatrati kao ne preterano restriktivan i kao takav predstavlja dobru osnovu i nameru za prevazilaženje teškog ekonomskog stanja u našoj zemlji i našem društvu.
Poslanički klub SNS smatra da Predlog budžeta za 2013. godinu predstavlja osnovu stabilnijeg i ubrzanijeg razvoja u narednom periodu, pri čemu će SNS insistirati na razvoju putne infrastrukture, i to ne samo Koridora, telekomunikacione i IT infrastrukture, vodosnabdevanja i navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta, energetike i znanja, što će po prirodi stvari dovesti do priliva kapitala i njegovog ravnomernog razlivanja.
Ono što bih istakao jeste problem punjenja budžeta. Danas niko od sagovornika nije govorio na tu temu, jer prema nekim istraživanjima naš budžet se puni sa svega 40% od mogućih 100%, dok je ostatak u sivoj ekonomiji. Gospodinu ministru Dinkiću sam na sastanku Odbora za finansije predočio taj podatak, a danas sam mu dao i jedan deo iz časopisa "Taks Tribun", koji je relevantan časopis, istraživačka agencija koja se bavi ovom problematikom. Ako se za samo jedan procenat, odnosno jedan procentni poen koji vredi 100 miliona evra puni budžet do 70 realnih, mi bi u narednoj godini imali tri milijardi evra više u budžetu.
Šta je siva ekonomija? Zbog građana Srbije reći ću samo par rečenica, da ne bi bilo zabune. Sivom ekonomijom smatramo prihode koje ostvaruje privredni subjekt ili pojedinac, a na te prihode ne plati porez državi, iako je to po zakonu obavezno. Svaka država na svetu ima sivu ili neoporezovanu ekonomiju i ona se procentualno kreće, zavisno od države do države, od 30 do 80%, što je slučaj sa Grčkom. Vidimo šta se danas dešava u Grčkoj. Postojanje sive ekonomije generiše pojavu i postojanje dužničke krize, jer država iz godine u godinu stalno ima veće rashode u budžetu od prihoda. U Srbiji je taj dug dostigao neverovatnu cirfu od gotovo 60 poena, odnosno procenata, a u Italiji 120% od ukupnog BDP.
Od kada postoji država i porez, stalna je težnja poreskih obveznika da te poreze ili ne plate ili plate na nižu poresku osnovicu. Ceo koncept poreske politike kod nas se zasniva na tome da poreski obveznik mesečno dostavi poresku prijavu za razne vidove poreza. U Srbiji trenutno ima 500.000 registrovanih preduzeća. Godišnje poreska uprava izvrši kontrolu 20 do 30.000 preduzeća, što je samo svega 5 do 6%. Učinak te kontrole od ovih 20 do 30.000 je samo 1,5%. O problemu sive ekonomije priča se decenijama. Povećanje broja inspektora i pooštravanje kaznene politike nije dalo nikakve rezultate.
Problem se u današnjem informatičkom dobu treba rešavati informatičkim sredstvima i metodama, odnosno softverom koji će raditi posao poreske inspekcije daleko sadržajnije i efikasnije od bilo kog drugog poreskog inspektora. Zato SNS sa grupom stručnjaka priprema softversko rešenje koje će omogućiti kontrolu svih firmi na mesečnom nivou po svim vrstama poreza.
Ono što bih na kraju rekao, bez obzira na možda neke stvari u stavkama u budžetu koje smo mogli korigovati ovako ili onako, u danu za glasanje SNS će podržati Predlog budžeta. Hvala.