Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa kolegama, dragi moji prijatelji poslanici i poslanice, pokušaću da vam dočaram obične slike iz života naroda u istočnoj Srbiji i kako mi gledamo na ovaj zakon jer i sam pripadam tom narodu i delimično moram da mislim kao oni.
Mislim da je zakon dobar, ali da je trebao da se donese mnogo pre, da je situacija mnogo lošija u ovom momentu nego što je bila, ali je dobro što sada možemo da učinimo nešto da se stanje popravi.
Vi ćete gospodine ministre imati težak put da izvojete pobedu i da ovaj zakon uspe da ubere plodove. Imaćete mnogo prepreka, ali vi ste vizionar, čovek koji ima viziju i nadam se da ćete uz nas i sve ljude koji dobro misle ovoj zemlji uspeti u tome.
Situacija u istočnoj Srbiji je mnogo loša i pored toliko malo preduzeća koja su ugašena, tri ili četiri javna preduzeća su u lošem stanju. Nama je Zaječar na izdisaju, gori na kolenima. Ako je RTB zamišljen da bude motorna snaga razvoju istočne Srbije, on to mora da ostane, ali mora to drugačije da radi. Resavica treba da opstane i da ljudi koji tamo rade imaju mesto i imaju prihoda da prehrane svoje porodice.
Moramo shvatiti da više bacanja para i ulaganja bez smisla ne postoji i to ne daje nikakav rezultat. Danas su potrebni iskusni menadžeri sa puno energije, a ne ljudi koji misle da mogu čarobnim štapićem da urade sve.
Ako se opredelimo za takav prikaz ovome, mi ćemo uspeti jer imamo i mogućnosti i znanje i ljude koji to znaju da rade. Napravili smo posle izbora jednu veliku grešku. Dosta kadrova je iz prošle vlasti i mi smo ih ostavili da budu na istim radnim mestima sa nadom da ćemo ih mi kontrolisati, da ćemo moći da ih nateramo da rade ono što mi želimo. Nismo uspeli u tome. Mislim da je to bio pogrešan potez, ali zato od sada na dalje moramo raditi i misliti drugačije. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, drage kolege, ovde predstavljam vlašku nacionalnu manjinu i kao njihov predstavnik zahvaljujući razumevanju SNS-a i gospodina Vučića po drugi put, u drugom mandatu se nalazim u republičkoj Skupštini.
Vlasi su neraskidivi deo srpske istorije koji su vekovima gradili i posle Srba na oltar otadžbine su ostavili najviše žrtava. Ima ih preko 200 hiljada i pretežno žive u istočnoj Srbiji. Posmatrajući novi Zakon o izboru nacionalnih saveta nacionalnih manjina, on je mnogo bolji od prošlog, ali ima tu mesta gde se može još nadgraditi.
Jedan od problema je da sve nacionalne manjine koje imaju zemlju maticu mogu da računaju na određena novčana sredstva iz tih zemalja, a nacionalne manjine koje Srbiju smatraju za zemlju maticu te privilegije nemaju i onda su oštećene u tome da bi izgradili svoje kulturne institucije i približili se ovim ostalim manjinama. Te manjine su Vlasi, Bunjevci i drugi.
Oni nacionalni saveti, one organizacije manjina koje su registrovane u Vojvodini primaju novčana sredstva i od Vojvodine i od Srbije, a oni nacionalni saveti i one institucije manjina koje su registrovane u Srbiji primaju samo od Srbije, a deo sredstava koje daje Vojvodine njima ne pripada. Mislim da je tu država trebala da malo više vodi brigu.
Zato se jaz između manjina u izgradnji kulturnih institucija sve više produbljava, umesto da se smanji.
Takođe, država mora da vodi više brige oko izgradnje infrastrukture i dovođenja investitora u krajeve gde nacionalne manjine žive.
Ne razumljivo je da kroz istočnu Srbiju ne prolazi nijedan autoput, iako odavno postoji projekat pod nazivom „MSK-Istok“, koji od požarevačke petlje ide do Zaječara i nastavlja do Crnog mora. Izgradnjom ove žile kucavice istočna Srbija bi se preporodila i investicije bi došle u nju. Ako je Evropa prepoznala taj projekat, smatram da je vreme da i država Srbija to uradi.
Takođe je grupa vlaških nevladinih organizacija 28. oktobra 2013. godine uputila svim institucijama u Srbiji jedan dokument koji se zove „Agenda o opstanku, emancipaciji i razvoju vlaškog etničkog entiteta u Srbiji“. Do sada nismo dobili nijedan odgovor na to.
Meni čini čast, gospođo potredsednice Vlade, što mogu da vam taj dokument uručim i da vas zamolim da nađete vremena da jednu delegaciju predstavnika vlaške nacionalne manjine primite na razgovor. Hvala.