VESNA MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1974. godine . Živi u Zemunu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Članica je SNS.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine dobija mandat narodne poslanice, a takođe i 2014. godine. Tada je bila članica Odbora za evropske integracije i članica Odbora za spolje poslove. Što se tiče aktivnosti u delegacijama, bila je članica Delegacije u parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative, u istom sazivu.

Mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Ponovo je dobila mandat na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:07

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • 18.07.1974.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Hvala.

Sporazumi o kojima danas govorimo, sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i Sporazum o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi evropska Agencija za graničnu i obalsku stražu, odnosno Fronteks, su na neki način međusobno povezani, ako uzmemo u obzir geografski položaj Srbije kao tranzitne rute, odnosno balkanske rute za iregularne imigracije, ali i za trgovinu ljudima.

Danas je na dnevnom redu drugi sporazum koji smo potpisali sa Republikom Severnom Makedonijom i koji ovaj parlament treba da ratifikuje. Oba sporazuma se odnose na trgovinu ljudima. Već sam govorila na ovu temu, ali i ovaj put želim da istaknem njen značaj. Jer, svaki korak u pravcu suzbijanja trgovine ljudima je veliki korak napred, ali i pojačane zajedničke kontrole sa Fronteksom će svakako uticati na sprečavanje trgovine ljudima.

Inače, trgovina ljudima je najbrže rastuća svetska kriminalna grana, jedna je od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti i to zajedno sa trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca.

Kao oblik organizovanog kriminala, trgovina ljudima nije ograničena na teritoriju samo jedne zemlje, obuhvata faze vrbovanja, transporta, eksploatacije žrtava, u svojim različitim oblicima. Dešava se na teritoriji zemalja porekla, tranzita i krajnjeg odredišta.

Jedna od najvećih zabluda u vezi trgovine ljudima je da se to dešava nekom drugom. Ali, podaci pokazuju da postoje ranjive grupe koje su izloženije riziku. Žrtve dolaze iz svih socijalnih slojeva, različitih su nacionalnosti, pola, nivoa obrazovanja. Žene, deca i muškarci podvrgavaju se raznovrsnim oblicima zlostavljanja i iskorišćavanja, poput seksualne eksploatacije i prinudne prostitucije, prinudnim radom, odnosno radnom eksploatacijom, koja se najčešće završava oduzimanjem pasoša i zarade u inostranstvu, zatim prinudno prosjačenje, takođe spada u tu kategoriju, prinudni rad u kući, prinudni brakovi. Posebno ugrožena kategorija su žene i devojčice. One čine oko 80% od ukupnog broja žrtava.

Najranjivija i najosetljivija kategorija su deca. Ovim sporazumom je precizirano da su nadležni državni organi dužni da izvrše procenu svih rizika, procenu roditeljskih kompetencija, preduzmu neophodne mere starateljske zaštite i pruže neophodnu pomoć i podršku, a sve u najboljem interesu deteta.

Nadležni organi strana potpisnica, kao nadležni organi zemlje porekla i zemlje destinacije, dužni su da preduzmu mere zbrinjavanja deteta na način koji je u njegovom najboljem interesu, dok se ne steknu uslovi za njegov bezbedan povratak, ukoliko je to moguće.

Trgovina ljudima može biti lokalnog karaktera, da se odvija na teritoriji jedne države, dok krijumčarenje, sa druge strane, uvek podrazumeva prelazak granice. U praksi su ova dva pitanja često povezana. Najčešće ljudi koji zavise isključivo od krijumčara postaju žrtve trgovine ljudima, jer oni nemaju slobodu kretanja, vezani su isključivo za krijumčara, koji često koristi situaciju u kojoj se oni nalaze.

Posebno ugrožena kategorija su iregularni migranti, čije krijumčarenje se prethodnih godina, počev od velikog talasa 2015. godine, u velikoj meri odvijalo preko teritorije naše zemlje.

Iz svega ovoga potpuno je jasno koliko je ova oblast složena i osetljiva. Upravo su to razlozi zašto je neophodno angažovanje i saradnja više ministarstava i institucija, kao što je saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Republičkog javnog tužilaštva, ali i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Sigurna sam da će ova saradnja sa Severnom Makedonijom, ali i sa Fronteksom značajno uticati na prevenciju i suzbijanje trgovine ljudima, tako da ću svakako podržati svojim glasom ovaj sporazum. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Hvala.

Pre nego što se osvrnem na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, moram da naglasim da trgovina ljudima predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava i da pogađa gotovo sve zemlje bez obzira na to da li su nerazvijene ili razvijene i trgovina ljudima podrazumeva prodaju, kupovinu, držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, bilo da je reč o ostvarivanju zarade ili neke druge koristi. To može da uključuje i prevoz, skrivanje, čuvanje i slično. Pristanak žrtve na eksploataciju, ne menja činjenice da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo. Stereotip koji vlada je to da su najčešće žene i devojčice ugrožene, dok se zanemaruju drugi oblici eksploatacije, kao što je radna eksploatacija, čije su žrtve najčešće muškarci i žrtva trgovine ljudima može da bude svako nezavisno od svog porekla, godina, nacionalne pripadnosti, obrazovanja ili neke druge osobine.

Postoji razlika između trgovine ljudima, na koji se odnosi sporazum o kome danas govorimo, i krijumčarenje ljudi. Trgovina ljudima može biti lokalnog karaktera, dok krijumčarenje ljudi uglavnom se uvek odnosi na prelazak državne granice. U praksi ova dva pitanja mogu da budu povezana jer najčešće ljudi koji zavise isključivo od krijumčara postaju žrtve trgovine ljudima. Iregularni migranti su potencijalne žrtve trgovine ljudima jer nemaju slobodu kretanja, vezani su isključivo za krijumčara koji koristi situaciju u kojoj se oni nalaze.

Srbija je tranzitna zemlja kada su u pitanju iregularne migracije i ovo pitanje je kulminiralo, posebno u našem regionu za vreme velikog migrantskog talasa 2015. godine i migrantska kriza smatram da predstavlja najveći izazov za EU od njenog osnivanja. Mi smo kao zemlja kandidat očekivali zajedničku strategiju po ovom pitanju koja je evo do dan danas izostala. Neke zemlje su zatvarale svoje granice jer nisu želele da prihvate predlog Evropske komisije o kvotama kojima bi se migranti rasporedili po svim zemljama članicama. Tako da još uvek nema pravog odgovora na ovo pitanje.

Međutim, u ovom trenutku, odnosno od početka pandemije Kovida 19 ovo pitanje je palo u drugi plan, što ne znači da će tako i ostati. Mislim da ovaj problem neće nestati, da će verovatno u jednom trenutku ponovo biti veoma visoko na agendi EU.

Pominjem ovo jer je Srbija kao evropska zemlja zemlja koja geografski pripada Evropi, suočava se sa istim izazovima kao i države članice i mi smo okruženi sa zemljama članica EU sa čije teritorije ulaze migranti na našu teritoriju i mi smo za razliku od nekih država pokazali visok stepen solidarnosti. Dobili smo pohvale za jedan human i odgovoran odnos, ukazivanje pomoći u hrani, smeštaju, medicinskoj pomoći svim migrantima koji su se našli na našoj teritoriji. Mi smo ih čak prvi registrovali u tom trenutku, u trenutku tog prvog velikog talasa koji sam pomenula.

Međutim, sve ovo je sprečilo i trgovinu ljudima i krijumčarenje, ali i saradnja koja je kasnije uspostavljena sa Frontekstom, na zajedničkoj kontroli graničnih prelaza. Pitanje migranata nije uvek povezano sa trgovinom ljudima, ali situacija u kojoj se oni nalaze, kao i često nelegalni načini na koje pokušavaju da stignu na krajnju destinaciju, a to su uglavnom najrazvijenije zemlje EU, mogu da postanu i jedan deo postaju žrtve krijumčara, odnosno trgovine ljudima. Jasno je sada zašto je ovaj sporazuma sa Severnom Makedonijom značajan, baš zbog tog tranzitnog položaja naše dve zemlje i rizika kojima su migranti i iregularni migranti izloženi. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Hvala.

Pre nego što objasnim koje su koristi za građane Srbije od uvođenja socijalnih karti, moram da podsetim na činjenicu da digitalizacija zauzima veoma visoko mesto na agendama najrazvijenijih zemalja sveta i da su predstavnici Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja sarađivali na ovom planu sa Republikom Finskom, sa Kraljevinom Danskom, ali i sa drugim zemljama koje imaju najbolje i najrazvijenije sisteme socijalne zaštite, ali i formirane centralizovane sisteme za usluge u javnom sektoru. Koliko je samo jedan korak ka digitalizaciji značajan vidimo ovih dana, i to na konkretnom primeru, u procesu imunizacije stanovništva Srbije, na primeru prijave za vakcinaciju putem portala e-uprava.

Prijava za vakcinaciju obavlja se za nekoliko minuta i to onlajn sa bilo kog mesta u bilo kom trenutku i, pored nabavke vakcine, to je jedan od glavnih razloga efikasne organizacije. Međutim, postoje zemlje koje su naravno imale vakcinu, a koje nisu uspeli da se na pravi način organizuju i vakcinišu stanovništvo u onoj meri u kojoj je to bilo potrebno.

Digitalizacija koju je Vlada Srbije navela kao jedan od prioriteta pokazala je na primeru koji sam navela koliko je značajna. Mi moramo da ubrzamo digitalizaciju, i to u svim oblastima kako bi dostigli standarde najrazvijenijih zemalja kojima težimo.

Uvođenjem socijalni karti idemo još jedan korak napred, kada je u pitanju digitalizacija i modernizacija državne uprave i deo su programa razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji od 2020. do 2022. godine, i to će dovesti do smanjenja birokratije i svih onih nepotrebnih papira. To se postiže i umrežavanjem velikog broja različitih institucija poput Ministarstva zdravlja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Poreske uprave, Katastra nepokretnosti i sve to što sam pomenula kao krajnji cilj ima potpuno uvođenje elektronske uprave u Srbiji.

Predlog Zakona o socijalnoj karti koji je danas na dnevnom redu odnosi se na formiranje elektronskog registra o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca, odnosno korisnika prava socijalne zaštite koja ima za cilj formiranje jedinstvene i centralizovane evidencije. Na ovaj način, vođenjem ovakve evidencije, stvaramo uslove da ova prava ostvari veći broj korisnika, ali da se spreče zloupotrebe, pojačaju kontrole kada je u pitanju trošenje sredstava iz budžeta, ali naravno i da bi došlo do pravednije raspodele ovi sredstava.

Pomoć najugroženijim slojevima stanovništva biće sigurno dostupnija, jer će građani koji su u najtežem ekonomskom položaju biti vidljiviji sistemu, što je samo preduslov da bi blagovremeno i efektivno ostvarili pravo na potrebnu podršku.

Najveći nedostatak postojećeg sistema je to što nadležno ministarstvo nije imalo uvid u davanja koja su ostvarivana na lokalu, jer postojeća informatička podrška je parcijalna i organizovana kroz više odvojenih informacionih celina. Takođe, isplate za svako pravo su obračunate ponaosob i teško je proverljivo kolika su ukupna primanja po različitim osnovama. Na ovaj način uvešće se mogućnost ukrštanja podataka, njihovog spajanja u jedinstven sistem.

Navešću jedan konkretan primer, a na osnovu koga će svima biti mnogo jasnije koliko je ovaj zakon značajan i koje će sve promene doneti. Podaci socijalnih karti, odnosno podaci o korisnicima socijalne zaštite biće dostupni Sektoru za vanredne situacije nakon elementarnih nepogoda. Da je postojala ovakva evidencija prilikom poplava koje su se desile 2014. godine u Srbiji, to bi u mnogome olakšalo i ubrzalo ukazivanje pomoći najugroženijima i oni bi svakako bili prioritet.

Zakon o socijalnoj karti donosi benefite i građanima i državi, pojednostavljujući procedure za ostvarivanje određenih prava, vodeći računa o pravilnoj raspodeli sredstava na koje imaju pravo korisnici socijalne zaštite i usvajanje ovog zakona je prvi korak. Naravno, nakon toga sledi izrada podzakonskih akata i na kraju izrada informacionog sistema koji bi sve ovo podržao. Ja ću svakako podržati ovaj zakon, a razloge za to sam već navela. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (Radni odnos) Republika Mesečno 138000.00 RSD 02.09.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -