VESNA MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1974. godine . Živi u Zemunu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Članica je SNS.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine dobija mandat narodne poslanice, a takođe i 2014. godine. Tada je bila članica Odbora za evropske integracije i članica Odbora za spolje poslove. Što se tiče aktivnosti u delegacijama, bila je članica Delegacije u parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative, u istom sazivu.

Mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Ponovo je dobila mandat na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:07

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • 18.07.1974.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Hvala.

U svom izlaganju osvrnula bih se na sve ono što nam se dešava poslednjih nekoliko meseci, a to je naravno pandemija korona virusa, jer pandemija korona virusa utiče na sve segmente našeg života i mi smo na neki način prinuđeni da se prilagođavamo tim novim uslovima. Ceo svet se zapravo suočava sa situacijom koja je potpuno nepoznata i bori se sa ovom opakom bolešću. Svi mi pronalazimo nove načine funkcionisanja, kako bi naše ekonomije trpele što manje posledica i kako bi pokušali da sačuvamo svako radno mesto.

Međutim, iskoristiću ovu priliku da apelujem na sve naše građane, počev od onih najmlađih do najstarijih, da poštuju sve propisane mere jer se ne radi o bolesti koja je bezazlena, bolest je smrtonosna i moramo da budemo odgovorni, pre svega prema sebi, prema svojoj porodici, prema prijateljima. To je jedini način da u ovom trenutku sprečimo širenje ovog virusa. Logično je da u ovakvim okolnostima na prvo mesto stavljamo zdravlje naših građana. To smo pokazali rebalansom ovog budžeta, ali naravno i ulaganjima koja smo imali u zdravstveni sistem prethodnih godina.

Ovim rebalansom su predviđena ulaganja u dve kovid bolnice u Kruševcu i Beogradu u iznosu od devet milijardi evra, kao i dodatna sredstva – 2,8 milijardi dinara kojima je obuhvaćena nabavka neophodnih lekova i opreme za lečenje od ove bolesti. Naravno, obezbedili smo građanima kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, dostupniju, naravno, i ojačali smo naš zdravstveni sistem. Međutim, da nismo ulagali u zdravstveni sistem i pre pojave korona virusa, sada bismo bili u mnogo težoj situaciji. Zahvaljujući tome uspeli smo da održimo naš zdravstveni sistem, i to u okolnostima u kojima su pucali sistemi u zemljama koje su mnogo razvijenije od Srbije i u kojima se mnogo ulaže u zdravstvo.

Poslednjih nekoliko decenija zdravstvo je bilo potpuno devastirano u Srbiji. Moram da pohvalim ovom prilikom i rad ministra Lončara, celog njegovog tima, i to ne samo u ovim okolnostima pandemije korona virusa, već i tokom celog perioda obavljanja dužnosti ministra zdravlja, jer nema delova Srbije u kojima nisu pokrenuta ozbiljna ulaganja u zdravstvo. Sigurna sam da će se to nastaviti, i to smo pokazali i ovim rebalansom, prethodnim koji je bio ove godine takođe, a takođe ćemo to učiniti i budžetom za narednu godinu.

I zdravstvo i obrazovanje su zapravo dva najvažnija segmenta razvoja našeg društva, tesno su povezani, jer u svim ovim ustanovama o kojima govorim, ustanovama koje su, recimo, sada predviđene da budu kovid bolnice, kasnije će to biti neki zdravstveni centri za lečenje od drugih bolesti, potrebni su, naravno, lekari i obrazovano medicinsko osoblje. Uverena sam da ćemo nastaviti da jačamo položaj zdravstvenih radnika povećavanjem plata koje je najavljeno, jednokratnom pomoći takođe od 10.000 dinara koju je ministar pomenuo danas.

Naravno, na kraju posebnu zahvalnost svi mi građani Srbije dugujemo zdravstvenim radnicima, dugujemo lekarima, medicinskim sestrama, koji su sve vreme podnosili najveći teret u ovim zaista nekim novim i teškim okolnostima. Verujem da ćemo se i ubuduće i sa ovim sadašnjim talasom korona virusa nositi uspešno kao što smo to radili do sada. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Hvala.

Svoje današnje izlaganje posvetiću osnivanju Memorijalnog centra „Staro sajmište“, čije je osnivanje predviđeno zakonom o kome danas govorimo.

Razlog zašto želim da govorim na ovu temu je stradanje na hiljade Srba i Jevreja, Roma i ostalih antifašista na ovom mestu.

Ovo je poslednji koncetracioni logor u Evropi koji je ostao neobeležen i na početku bih se kratko osvrnula na istoriju ovog logora.

Logor „Staro sajmište“ osnovan je pre skoro 80 godina i bio je jedan od prvih koncentracionih logora u Evropi u kome su dovođeni uglavnom žene, deca i starije osobe koje su ubijane u gasnoj komori.

Nakon što su jevrejski zatvorenici ubijeni, Sajmište je pretvoreno u prihvatni logor za političke zatvorenike, pripadnike jugoslovenske vojske u otadžbini, partizane i njihove simpatizere.

Logor se nalazi na teritoriji tadašnje NDH pod upravom nemačke policije. Početkom decembra 1941. godine, oko 6.400 jevrejskih žena, dece i starih i 600 Roma bilo je zatočeno u logoru.

Od maja 1942. godine do jula 1944. godine blizu 40.000 logoraša je bilo zatočeno i to najvećim brojem Srba koji su ubijeni na najsvirepiji način. Znači, ovde je ubijeno oko 11.000 Srba.

Ovo nas takođe podseća na genocid koji su izvršili NDH, nacistička Nemačka i njeni saveznici i pomagači za vreme Drugog svetskog rata i to u periodu od 1941. do 1945. godine i to na prostoru okupirane Kraljevine Jugoslavije.

Pored brojnih logora u tadašnjoj NDH, kao što je „Jasenovac“, ovaj logor „Staro sajmište“ se nalazi na teritorije današnje Republike Srbije i konačno će, posle brojnih pokušaja i brojnih projekata, moći na pravi način da oda poštu svim žrtvama i da nas svakodnevno podseća na strašne zločine koji su se u periodu Drugog svetskog rata dogodili na ovom prostoru.

Nijedna žrtva ne sme se zaboraviti i upravo izgradnja ovog Memorijalnog centra to ima za cilj. Ovim će država Srbija odati poštu i podsetiti svet na stradanje nedužnih ljudi, čija je jedina krivica bila to što su pripadnici druge vere i nacije.

Zajednička poruka svih ovakvih memorijalnih centara jeste kratka i glasi – da se nikad ne ponovi.

Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

Hvala.

Ja bih se osvrnula na Nacrt zakona o zajmu između Banke za obnovu i razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, za projektni zajam za izgradnju nove univerzitetske Dečije klinke Tiršova 2 u Beogradu.

Danas je najviše bilo reči upravo o ovom sporazumu, što pokazuje da smo svi mi svesni koliko je on značajan za sve nas, za našu državu zapravo. Planiran je zajam u iznosu od 54 miliona evra i to za izgradnju Tiršove 2 i finansijsko učešće banke pokreće troškove od 72% vrednosti ovog projekta čiji je ukupna vrednost 75 miliona evra. Ta razlika do pune vrednosti obezbediće se iz drugih izvora budžetskih, kreditnih ili donatorskih sredstava.

Ja ovo ne bih shvatila kao zaduživanje ili zajam, već kao investiciju, kao jedno ulaganje u budućnost svih nas i samim tim naravno naše države.

Izgradnja postojeće zgrade započeta je 1936. godine, ukazom Kralja Petra II Karađorđevića, završena je 1940. godine. Ona je kasnije nadzidana, renovirana je 60-ih, 90-ih godina. Međutim, Tiršova nije obična klinika, ona je postala simbol lečenja dece i nema čoveka koji ne samo u Srbiji, već i u celom regionu nije čuo za ovu kliniku, ali za vrhunske evropske i svetske stručnjake koje je decenijama svog postojanja upravo ona izrodila.

Lekari i medicinsko osoblje decenijama rade u veoma teškim uslovima, ali čak i tada postižu izuzetne rezultate i lekari su poslednjih, mogu da kažem i decenija sami svojim kontaktima, zalaganjem obezbeđivali donacije iz različitih izvora i mnoge vlade pre 2012. godine su pokušale da izgrade „Tiršovu 2“ postojao je čak i projekat, međutim do danas je to bilo potpuno bezuspešno.

Osnovni razlog za izgradnju „Tiršove 2“ je pre svega nedostatak, naravno smeštajnih kapaciteta za pacijente, međutim i zastareli sistemi što za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju, loša zaštita od požara, zastarelo grejanje, itd.

Međutim, bez obzira na sve to, na sve te uslove koje sam navela, u periodu od 2015. do 2018. godine, postojeća dečja klinika imala je preko 170.000 ambulantnih konsultacija i blizu 75.000 dana hospitalizacije u bolničkim jedinicama.

Razgovarala sam i sa majkama dece koja su izlečena od najtežih oboljenja u „Tiršovoj“ i čula sam reči hvale za jedan veoma humani odnos koji lekari imaju, ne samo prema pacijentima, već i roditeljima kojima zaista pomažu da prebrode ovako teške životne situacije.

Nova bolnica biće izgrađena po najsavremenijim svetskim standardima, što će ne samo pacijentima, već će i lekarima omogućiti mnogo bolje uslove za rad i omogućiće potpuno nov pristup lečenju dece i uslove kakve imaju njihovi vršnjaci u najrazvijenijim zemljama sveta.

„Tiršova 2“ imaće preko 30.000 kvadrata i nalaziće se u Deligradskoj ulici, ali najvažnije je to što će biti dobro povezana sa porodilištem, sa klinikom za ginekologiju i akušerstvo KCS, jer na taj način novorođene bebe kojima je hitno potrebna nega, će moći brzo, lako i bezbedno da budu dopremljene do klinike, gde čak i najteže komplikacije mogu odmah da se leče i operišu.

Izgradnja „Tiršove 2“ je samo jedan i najvažniji možda projekat iz oblasti zdravstva, jer time omogućavamo svoj deci Srbije jednako pravo na lečenje, odnosno na dostupnost lečenja.

Kada govorimo o zdravstvenim ustanovama, moram da pomenem da je završena izgradnja KC u Nišu, da je u toku izgradnja nove zgrade KC Srbije, zatim, planirana je takođe i rekonstrukcija KC Vojvodina, KC Kragujevac.

Država Srbija izdvaja ogromna sredstva koja se mogu meriti u milijardama evra za poboljšanje uslova za lečenje u Srbiji.

Nikada do sada se nije toliko ulagalo u zdravstvo, ali ne samo ustanove koje sam pomenula, već i usavršavanje lekara, lečenje od retkih bolesti, nabavka lekova.

Pored uvećanja plata lekarima i medicinskim sestrama, isto toliko je važno obezbediti adekvatne uslove za rad, jer samo na taj način mi možemo da ih zadržimo da ostanu i da rade, žive u Srbiji.

Ja sam ponosna što ću glasati za ovaj sporazum, jer nakon 100 godina ćemo početi sa izgradnjom dečje klinike „Tiršova 2“. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (Radni odnos) Republika Mesečno 138000.00 RSD 02.09.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -