ZORAN BOJANIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1959. godine. u Kraljevu.

Po obrazovanju ekonomista, zaposlen u “Telekom Srbija a.d. – Direkcija za komercijalne poslove” na radnom mestu koordinatora za podršku prodaje.

Član SNS od osnivanja. Obavljao je funkciju poverenika gradskog odbora. Izabran je za predsednika Gradskog odbora SNS u Kraljevu, sve do podnošenja ostavke u junu 2014. godine.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2012. godine. Mandat mu je potvrđen i na izborima 2014. i 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:32

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Kraljevo
  • Kraljevo
  • 26.02.1959.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, biću vrlo kratak,jer šta reći posle celodnevne rasprave i posle onako dobrog izlaganja profesora Atlagića.

Ja bih radije priznao pričao o delu Ministarstva o informisanju, o neprofesionalnom odnosu Junajted medija grupe danas šta radi i šta objavljuju, o nekulturi na društvenim mrežama, ali dobro.

Reći ću par reči i izreći ću par reči koje je davno neko izrekao pre mene. Istorijski arhiv čuva nasleđe i identitet jednog naroda, a to je ustanova koja se pamti i baštini prošlost i istorija jedne države.

To je ustanova koja opominje na važnost očuvanja kulturnog identiteta te iste države. Zašto sam ovo pomenuo? Pomenuo sam, jer ja uvek nastupam ovde i kao lokal patriota. Grad Kraljevo ima istorijski arhiv, i ne samo grad Kraljevo. Taj istorijski arhiv koji ima 60 godina postojanja, istorijski arhiv i opština Vrnjačka Banja i opština Raška.

Takođe jedan veliki deo, arhivske deo sa teritorije KiM, se čuva u istorijskom arhivu u Kraljevu. Taj isti istorijski arhiv u Kraljevu, je , ja bih rekao bezzemljaš, odnosno nema svoju imovinu, on je podstanar na dve lokacije.

Jedna lokacija je ona glavna centralna gde je istorijski arhiv celih 60 godina, i to je objekat koji je restitucijom vraćen Manastiru Žiči, i manastir Žiča, od 2008. godine, a da ne kažem već intenzivno od 2017. godine, da im se vrati ono što je njihovo.

Druga lokacija je lokacija na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Kraljevu, opet na nekoj tuđoj imovini. Razumevanjem Ministarstva odbrane, istorijski arhiv je dobio lokaciju, odnosno grad Kraljevo, je dobio lokaciju u ulici Čika Ljubina u Kraljevu da da na raspolaganju istorijskom arhivu da reši svoje egzistencijalno pitanje, a to je skladištenje arhivske građe.

Da ne bih dužio, jer smo odužili danas ceo dan, ja bih samo zamolio ministra i ministarstvo, da preduzme sve što je u moći Ministarstva da se pomogne, da li prilikom renoviranja te zgrade, da li dogradnjom, jer znamo da je zakonom defininsano i grad Kraljevo, većinu troškova i snovi i što se tiče plata, Vrnjačka Banja i opština, mislim da snose materijalne troškove i to je uređeno kako treba. Eto, zahvalio bih vam se. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.12.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, čuli smo dosta toga danas, dosta toga iz istorije i dosta toga dobrog.

Kada smo prvi put otvorili pitanje završnih računa iz prethodnog perioda na Odboru za finansije, i ja sam samog sebe pitao zašto i zbog čega treba raspravljati i zašto usvojiti ove zakonske predloge?

Posle rasprave i dugog razmišljanja, shvatio sam razlog. Vlasti i vladajuće garniture se menjaju. Ali, ostaje jedna jedina, večna Srbija. I upravo zbog te Srbije i zbog državnog kontinuiteta moramo raditi i razmišljati i o onome šta je bilo u prethodnom periodu, moramo usvojiti i nešto za šta ništa nismo krivi. Kad pogledam sa ove vremenske distance, i dobro je zašto je to pitanje otvoreno.

Pre svega, mi smo to pitanje otvorili na Odboru za finansije, zajedno sa DRI i tada došli do određenih zaključaka i videli da od 2008. godine, od datuma kada je DRI formirana i počela da obavlja svoju dužnost i da vrši reviziju završnih računa Republike Srbije svake godine, došlo je do značajnih promena.

Onaj period od 2002. godine do 2008. godine, to je nešto bilo sivo, tamno i baš crno. I sva ona priča tog prethodnog režima o javnom dugu, o visini javnog duga, o BDP je ovim razmatranjem demistifikovana i otvorena. Videlo se šta su radili, odnosno šta nisu učinili i kako su to loše činili.

Mislim da upravo ova današnja rasprava treba da dovede do toga da najzad završimo sa jednim ružnim periodom u svojoj istoriji i da nastavimo da radimo. Donošenjem i stavljanjem na dnevni red ovih zakona upravo to i radimo, da razmišljamo o budućnosti. Jer, oni šta nisu uradili, ili su uradili, a više nisu uradili, videli su i građani u prethodnom periodu i mi smo dosta toga demistifikovali od 2012. godine.

Mnogo mi je draže da za razliku od njih, mi u ova poslednja četiri dana odradimo dosta dobre četiri stvari: u nedelju smo počeli radove na Moravskom koridoru, juče je poleteo prvi avion iz Lađevaca, odnosno iz Kraljeva, danas smo završili jedan veliki i bitan deo auto-puta "Miloš Veliki". To govori o nama. Govori o tome o čemu razmišljamo, čemu stremimo i šta želimo.

Nažalost, oni su u nekom prethodnom periodu, kada su odradili nekih 10-12 km auto-puta, sa svim svojim mandatima od 2000. do 2012. godine, kada su uvideli da mi nastavljamo da radimo, da nastavljamo da gradimo, pokušali preko nekog stoletnog hrasta da zaustave napredak i razvoj Republike Srbije i da zaustave izgradnju auto-puta "Miloš Veliki". Nisu uspeli. Kao što su bili jalovi u prethodnom periodu, ostali su jalovi i sada.

Pošto znam da imamo još mnogo novih tema u današnjem zasedanju, a ima i dosta kolega koji će govoriti iza mene, ovde bih završio. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, gospodine ministre, prvo, informacija da je i pored magle, koja je bila u Lađevcima, uspešno obavljen prvi let iz Lađevaca za Beč.

(Aplauz.)

Hvala.

I ovaj set zakona koji se nalazi pred nama, odnosno sporazuma, govori o tome da, kakvu politiku vodi SNS, da je to pre svega politika pomirenja u regionu, saradnje sa susedima i politika ekonomskog oporavka i razvoja.

Jeste ovde pred nama set sporazuma između ostalog i sa SAD i sa Ruskom Federacijom. To upravo govori o onome da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom i da smo svoji na svome.

Jedan od Predloga zakona, odnosno sporazuma tiče se gasovoda i ovo je treća faza, drago mi je da sam učestvovao i u izglasavanju prve dve faze. Znači da taj projekat ide kako treba, odmiče i da će najzad i onaj deo Srbije koji nije bio gasifikovan, koji je dosta daleko od zadnjih čvorišta, a zadnje čvorište je u Kraljevu, što se toga tiče, preko Kopaonika doći do Raške, doći do Novog Pazara i Tutina. To govori o ravnomernom razvoju Republike Srbije i da ova Vlada, da ovaj parlament i pre svega predsednik Aleksandar Vučić upravo o tome vode računa.

Ja sam juče slušao nekakve komentare kada je u pitanju Moravski koridor, pa se pominjao i istok Srbije. Upravo ovaj Predlog zakona govori da ravnomerno razvijamo sve delove Republike Srbije, na sveopšte zadovoljstvo pre svega nas građana.

Kada govorimo već o ovim predlozima zakona, kolege su pomenule i onaj deo koji se tiče autoputa Niš – Pločnik i Ruske Federacije i tog kredita Ruske Federacije i to je kredit sa kojim mi već par godina zanavljamo naše železničke kapacitete, pokušavamo da železnicu vratimo na ona vremena kada je železnica bila bitan segment saobraćaja u Republici Srbiji i smatram da železnica i sada, kao i u svim razvijenim zemljama, treba da bude baš, ako ne 50% drumskog saobraćaja, da se obavlja železnicom.

U svim uređenim državama vi imate železnice sa dva koloseka. Nažalost, kod nas smo do skoro imali slučajeve, a i sada imamo između Kraljeva i Kragujevca, ona kompozicija koja prevozi automobile iz „Zastave“, odnosno „Fijata“, za Luku Bar kreće se brzinom od nekih 15 do 20 kilometara.

Dosta toga je učinjeno, ali tek pred nama predstoji jedan period oporavka i ovim zakonom nije, pretpostavljam, definisan i taj deo koji znam da je u planu u ovoj godini bio u budžetu upravo na toj deonici kroz Gružu, gde je sam konfiguracija zemljišta takva da železnički saobraćaj ne može s obzirom na zastarelu prugu, a i na močvarno tlo, da se obavlja kako treba.

Sve ostalo, od Čačka pa do Kraljeva i od Kraljeva prema Kragujevcu se sada elektrificira i mislim da ćemo vrlo brzo imati i taj deo definisan kako treba.

Da ja ne bih dužio, pošto iza mene ima dosta govornika, u danu za glasanje SNS u svakom slučaju podržaće ove predloge zakona. Hvala vam.

Imovinska karta

(Kraljevo, 02.02.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član Skupštine Akcionarsko drušvo Železnice Srbije, Beograd Republika mesečno 42620.00 RSD 23.12.2013 - 08.01.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 27200.00 RSD 03.06.2016 -
- Telekom Srbija A.D., Beograd (Stalni rad) Republika mesečno 94000.00 RSD -