ZORAN BOJANIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1959. godine. u Kraljevu.

Po obrazovanju ekonomista, zaposlen u “Telekom Srbija a.d. – Direkcija za komercijalne poslove” na radnom mestu koordinatora za podršku prodaje.

Član SNS od osnivanja. Obavljao je funkciju poverenika gradskog odbora. Izabran je za predsednika Gradskog odbora SNS u Kraljevu, sve do podnošenja ostavke u junu 2014. godine.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2012. godine. Mandat mu je potvrđen i na izborima 2014. i 2016. godine.

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Kraljevo
  • Kraljevo
  • 26.02.1959.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, obzirom da će za par minuta biti sednica Odbora za finansije sa Misijom MMF-a, biću vrlo, vrlo kratak, a posebno jer imam zadovoljstvo da govorim iza kolege Arsića, koji je sve ono dobro i pametno što je trebalo reći o ovim predlozima zakona rekao.

Kad pogledam, pomenula je Ljiljana malo pre, one prazne glupe, ja ne gledam prazne glupe, ja pogledam one vesele, veselnike, šatordžije, uvek kad pođem ujutru na posao, prođem pored Predsedništva i prođem pored jednog šatora. Vidim da je od jutros povećano brojno stanje. Umesto ljudi, obično ih je četiri-pet, povećan je broj šatora za jedan. Nek napreduju i nek rade.

U njihovo vreme oni su uzimali kredite sa velikim kamatama i ti krediti su služili za socijalni mir, za povećanje plata i penzija.

Razlika između ove Vlade, između SNS i države koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, i njih je upravo u tome. Mi imamo i misiju i viziju i cilj. Mi se bavimo ekonomskim i ekonomsko održivim razvojem Republike Srbije. Uzimamo vrlo povoljne zajmove koje investiramo i ulažemo pre svega u putnu infrastrukturu, u železnicu, jer bez auto-puteva, bez jake železnice, nema ni dolaska novih investicija, nema ni otvaranja novih fabrika, nema ni punjenja budžeta.

Upravo smo to i postigli za ovih sedam godina, od 2012. godine do danas, da iz beznađa, da iz nekog stanja bez perspektive, dođemo u situaciju da nas uvažavaju, da dovodimo strane investitore i da pokušavamo da nadoknadimo sve ono što su neki uništili u periodu od 2000. do 2012. godine, kada su dobra preduzeća, verovatno tehnološki zastarela zbog svih onih blokada i sankcija koje smo imali, uspeli da unište i da rasprodaju.

Nikako ne može naša pozicija biti startna ista kao i zemalja u okruženju, na čemu je potencirao isto naš Fiskalni savet u nekim svojim analizama. Ne, nije ista. Mi smo krenuli iz minusa i dolazimo u jedan veliki plus. Dolazimo u plus i upravo svih ovih osam zakona, odnosno osam ugovora o zajmu govore o tome da mislimo o svim delovima, i o privredi, i o lokalnoj samoupravi i o zdravstvu.

Više puta je danas pomenuto da je tu nekih 18 gradova gde ćemo kroz jedan od ovih zajmova od Evropske investicione banke opredeliti za uređenje infrastrukture u zdravstvu. Radimo i na uređenju infrastrukture u lokalnim samoupravama i što je najvažnije, one vitalne, naše strateške infrastrukture, završetak Koridora 11 i nadam se da ćemo u sledećoj nedelji ili u nedeljama koje dolaze imati i ovde zakon koji će definisati onaj moj omiljeni koridor, a to je Moravski. Hvala lepo.

U danu za glasanje, normalno, glasaćemo za predloge ovih zakona.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, spremim se da govorim i onda vidim ove jezivo prazne klupe naspram sebe i promenim koncept koji sam imao zacrtan u glavi.

Nažalost, tamo ne sede ljudi koji nas godinama, a nije bilo utorka ili četvrtka, da nisu pomenuli probleme ljudi koji su zaduženi u švajcarskim francima. Pominjali su to, ali iz svojih politikantskih razloga. Da su imali ozbiljne namere sedeli bi ovde danas sa nama i raspravljali o toj ozbiljnoj temi.

No, ne čudi me ništa od ljudi koji nemaju ideje, koji nemaju viziju, koji se u ovom trenutku bore sa saobraćajnim znacima, sa građevinskim mašinama, ljudi koji pokušavaju da zaustave napredak Srbije. Ne, neće uspeti. Ima ovde poslanika koji su bili u tom sazivu, kada je ista ta ekipa imala viziju da preko stoletnog hrasta zaustavi izgradnju Koridora 11. Slušali smo svakog utorka, svakog četvrtka, svakog početka zasedanja priču o hrastu, slušali smo neke kletve, slušali smo sve i svašta i niko više ne pomenu hrast. Hvala Bogu, za mesec ili dva, videćemo ceo Koridor 11 završen.

Oni imaju jednu veliku nesreću, a mi imamo jednu veliku sreću da se na čelu ove države nalazi čovek, Aleksandar Vučić, čovek koji ima viziju, koji ima misiju i koji ima cilj. Uz njega su i ova Vlada Republike Srbije, ova skupštinska većina i velika većina građana Republike Srbije. To je samo jedan cilj, Srbija uspešna, Srbija cenjena, Srbija u kojoj će sva naša deca imati zaposlenje, iz koje se neće odlaziti i koja će zaboraviti ona vremena koja su vladala sve do 2012. godine.

Kada ovo govorim, ovo sve vezujem sa svim ovim predlozima izmena i dopuna zakona koji se nalaze pred nama, a to su Zakon o planiranju i izgradnji, o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova, prevozu putnika, pa sve do Zakona o drumskom saobraćaju. Sve su to zakoni koje je donela ova skupštinska većina u nekom drugom sazivu. Da govori da smo ozbiljni ljudi, da mislimo o budućnosti, upravo govore ove izmene. Videli smo u toku primene zakona da postoje delovi koje treba usavršiti, koje treba poboljšati, da treba uskladiti sa nekim drugim zakonima i mi to redovno radimo bez toga da se osvrnemo unazad i da kažemo, pa mi smo to doneli. Jesmo, ali želimo da popravimo, kao što želimo da popravimo Srbiju.

Mnogo bih govorio o svim zakonima. Ovde ću pomenuti samo onaj jedan koji upravo ide u prilog svega ovoga što sam unapred izložio, a to je Zakon o budžetskom sistemu. Mi smo pre nepunih mesec dana doneli izmene i dopune tog zakona, ali smo uvideli da treba još jednu kategoriju ljudi, koji vaspitavaju našu decu u predškolskim ustanovama, izjednačiti sa svim ostalim koji su u studentsko-učeničkom standardu i upravo to činimo. Znači, ispravljamo ono što smo doneli pre par meseci, ali ispravljamo za korist naših sugrađana i svih tih ljudi koji rade u tom sektoru obrazovanja.

O zakonu o konverziji kredita stvarno bi bilo iluzorno da mnogo govorim posle onakvog izlaganja ministra, posle izlaganja koleginice Aleksandre Tomić, kolege Veroljuba Arsića i kolege Gorana Kovačevića. Samo ću dati dve napomene. Juče je Ustavni sud Grčke doneo jednu odluku, sve koje interesuje mogu da pročitaju, a tiče se 70 hiljada ljudi koji su zaduženi u Grčkoj u švajcarcima, gde je rečeno – kredite vraćate onako kako ste ih i zadužili. Toliko o tome.

Za one koji govore o dinarskim kreditima, daću jedan primer. U isto vreme kada su ovi švajcarski krediti bili u tendenciji što većeg uzimanja, bilo je slučajeva da su i dinarski krediti davani 2000. godine za istu namenu i za istu svrhu. Jedna kompanija je dala dinarske kredite svojim radnicima, znači pod veoma povoljnim uslovima. Desilo se 2004. do 2008. godine da su upravo ti dinarski krediti išli tendencijom rasta 8'% u toku jednog meseca, a to je bio septembar i oktobar 2008. godine i došli su u situaciju, u istu situaciju u kojoj su i korisnici kredita u švajcarcima, da te kredite nije bilo normalno vratiti. Normalno, s obzirom da se radi o Akcionarskom društvu, Skupština akcionara i nadzorni odbor utvrdili su da takve kredite treba promeniti i određeno je to tako što je usklađen sa evrom i osnovni dug i sve ono što je isplaćeno, i utvrđena je jedinstvena kamatna stopa, odnosno fiksna kamatna stopa. Tako da, mislim da od uslova kada su dodeljeni krediti, kako su deljeni, zavisi da li su povoljniji dinarski ili nisu. U ovom trenutku mislim da nisu. Hvala vam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, zadovoljstvo mi je što ću verovatno biti zadnji govornik u ovoj današnjoj raspravi po ovom dnevnom redu.

Koleginica Maja Gojković, naša predsednica, rekla je, a i kolega Nenad Čanak, šta je svrha i šta je zadatak ovog parlamenta.

Drago mi je što je bila ovakva ova dvodnevna diskusija. Mi se ne slažemo, imamo različite stavove, ali ovako treba razgovarati u parlamentu, ovako treba raditi.

Mnogo štošta sam hteo da kažem no, obzirom da neću imati vremena, podsetio me je gospodin ministar Nedimović, kada je rekao u jednom trenutku pored sirovinske baze, rade se i prerađivački kapaciteti.

Ja kao čovek koji je godinama radio sa preduzećima iz Zrenjanina, Bečeja, Bačke Palanke, Sente, ne mogu da se ne otmem utisku da od 1990. do 2000. godine, kada sam intenzivno radio u prerađivačkoj prehrambenoj industriji, one slike kad uđete od Ečke u Mužalj u Zrenjaninu, pa skrenete desno pored Skrobare i pored svih onih proizvodnih objekata i proizvodnih preduzeća koja su postojala pored nekadašnjeg giganta „Servo Mihalja“, tu su bili prerađivači koji su imali ne evropsku, nego svetsku tehnologiju.

Pomenuću „Žito produkt“ Zrenjanin, koji je u tom trenutku po licenci mlinova Pariza radio specijalne vrste brašna za „Kroason“. To više niko ne radi u ovom delu Evrope.

Pomenuću taj „Žito produkt“ koji je imao najmodernije japanske linije za proizvodnju lisnatog peciva, linije koje su mogle da u jednom trenutku proizvode kompletnu proizvodnju za nekadašnju bivšu Jugoslaviju. Pretpostavljam, potpredsedniče što me gledate, da mi je isteklo vreme. Ili?

Imovinska karta

(Kraljevo, 02.02.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član Skupštine Akcionarsko drušvo Železnice Srbije, Beograd Republika mesečno 42620.00 RSD 23.12.2013 - 08.01.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 27200.00 RSD 03.06.2016 -
- Telekom Srbija A.D., Beograd (Stalni rad) Republika mesečno 94000.00 RSD -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39