Hvala, poštovani predsedavajući.
Cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da kažem da poslanička grupa SPS u danu glasanje će podržati Predlog zakona o kojem danas raspravljamo i da ćemo u budućnosti predlagati i podržavati sve zakone koji će uticati na poboljšanje položaja žena, majki i dece, kao najosetljivije kategorije stanovništva.
Posebno bih istakla, ne samo kao poslanik, već kao i majka petnaesto mesečnih bliznakinja, tako da sa ponosom ističem važnost ovog zakona. Osnovni cilj ovog predloga zakona doprineće poboljšanju položaja nezaposlenih trudnica i porodilja.
Trudnoća je jedno prirodno stanje i blagoslov i koji je svojstven ženi i kao takvo stanje treba ga prihvatiti.
Tokom svoje trudnoće sam radila. Imala sam sreće da sam blizanačku trudnoću iznela bez ikakvih zdravstvenih poteškoća i pri tom sam imala zdravstveno osiguranje. Takođe, posebnu sigurnost i podršku sam imala od svoje partije, Socijalističke partije Srbije, zato želim da i svaka buduća trudnica, a kasnije porodilja u Srbiji, ima podršku i da se oseća zaštićeno u svom blagoslovenom stanju.
Pored navedenog za trudnice i porodilje bitna je pomoć od njene lokalne samouprave u vidu novčane nadoknade. Verujem da će ovaj deo zakona pospešiti i ohrabriti buduće majke da se što pre odluče za materinstvo, jer zaista nema ništa lepše od toga.
Pred nama sa danas nalazi Predlog zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja. Trudnice, porodilje i deca su najosetljivije kategorije u društvu, i na njih trebamo obratiti posebnu pažnju. Razloga za to je mnogo.
Kada govorimo o trudnicama poznato je da je njima potrebna dodatna nega i pažnja, zarad očuvanja trudnoće i rođenja zdravog deteta. U tom periodu najmanje im je potrebno da imaju poteškoća u vezi sa zdravstvenim osiguranjem i stresom koji mogu da dožive u vezi sa ostvarivanjem prava na zdravstvenu zaštitu.
Još jedan bitan razlog je i činjenica da se u državnim zdravstvenim ustanovama priznaju rezultati medicinskih iz državnih zdravstvenih ustanova, ali ne i iz privatnih laboratorija, te je iz tog razloga važno zdravstveno osiguranje.
Kada govorimo o dečijem dodatku, iznosi su sledeći – 2.535 dinara za jedno dete u celovitoj porodici na mesečnom nivou, 3.295 dinara za jedno dete u slučaju samohranih roditelja.
Kada govorimo o roditeljskom dodatku, iznosi su sledeći: za prvo dete 36.743 dinara, za drugo 143.680 dinara, za treće 258.613 dinara, za četvrto 344.813 dinara.
U opštini Vladimirci lokalna samouprava isplaćuje roditeljski dodatak za prvo dete u iznosu od 8.000 dinara, za drugo 10.000 dinara, a za treće i svako naredno dete 12.000 dinara, bez obzira da li su roditelji zaposleni ili nisu.
U gradu Šapcu za prvo dete dobija se oko 15.000 dinara, bez obzira da li je majka zaposlena ili nije, za drugo i svako naredno dete za nezaposlene majke iznos je 15.000 dinara, a za zaposlene 10.000 dinara.
Prema podacima lokalne samouprave Vladimirci, od celokupnog broja podnetih zahteva, svega 15% su majke koje su zaposlene. Posebno bih naglasila, a ujedno pohvalila opštinu Vladimirci, koja izdvaja veća sredstva iz svog budžeta u odnosu na grad Šabac, iako spada u nerazvijenu opštinu.
Najbitnije je da ovaj zakon ostvari svoju svrhu i bude podsticaj mladim bračnim parovima, da se odluče za proširenje porodice i da Srbija postane zemlja u kojoj će se u budućnosti rađati mnogo dece. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri i članovi Vlade, cenjene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, danas pred nama se nalazi u okviru ovog objedinjenog pretresa set zakonskih predloga i ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o robnim rezervama.
Novo zakonsko rešenje će, kako su istakli predlagači, prvi put posle 20 godina revidirati, odnosno obnoviti pravno uređenje sistema robnih rezervi u Republici Srbiji.
Snabdevenost stanovništva poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, lekovima i medicinskim sredstvima i proizvodima koji su neophodni za život ljudi i zdravlje životinja, imaju veliki značaj za Republiku Srbiju i iz tog razloga odredbe zakona o robnim rezervama predviđaju da lokalne samouprave mogu obrazovati robne rezerve.
Takođe, članom 3. se određuje u kojim slučajevima kada su u pitanju vanredne situacije se obezbeđuje stabilnost tržišta, odnosno predviđa se kada se robne rezerve obrazuju za slučaj elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih situacija, kada može nastupiti prekid u osnovnom snabdevanju stanovništva Srbije.
Predviđena je i obaveza Direkcije za robne rezerve da posluje robnim rezervama na transparentan način, osim u slučaju ako propisima kojima se uređuje postupanje sa podacima, a značajnim za odbranu zemlje, nije drugačije određeno. Tada direktor Direkcije za robne rezerve propisuje stepen tajnosti podataka, mada možda je trebalo naći neko drugo rešenje kojim se na drugačiji način uredilo čuvanje tajnosti podataka.
Poseban deo zakona odnosi se i na obavezu formiranja obaveznih rezervi nafti i naftnih derivata. Srbija je još 2006. godine pristupila tzv. Energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope, koja je tada pokrivala samo pitanje struje i gasa, a potom je 2008. godine preuzela i obavezu da se proširi delatnost te zajednice na naftu i naftne derivate. U oktobru 2012. godine na sednici energetske zajednice u Budvi doneta je odluka da se ove rezerve formiraju do kraja 2022. godine, odnosno da operativno počnu sa radom od 1. januara 2023. godine.
Zakon propisuje da se obavezne rezerve formiraju za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja Srbije energijom i energentima i radi ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza.
Trenutno učešće nafte u primarnoj energiji u našoj zemlji iznosi 27%, odnosno više od četvrtine, pa je zbog toga značajno formiranje obaveznih rezervi energetika. S obzirom da je stari zakon koji uređuje tu oblast robnih rezervi iz 1992. godine i potpuno je prevaziđen, jer robne rezerve ne mogu biti samo magacin koji će isporučivati robu u određenim kriznim situacijama, već robne rezerve moraju da predviđaju dešavanja i kretanja na tržištu i da reaguju pre nego što nastupe poremećaji.
Takođe na šta bih dala poseban akcenat jeste skladištenje poljoprivrednih proizvoda i mineralnih đubriva. Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, koji je stupio na snagu 2009. godine, jasno se uvode značajne novine za privredne subjekte u poljoprivredi.
Poljoprivreda je delatnost sa brojnim specifičnostima, gde je spor obrt kapitala, slabo je profitabilna i teško se dolazi do obrtnih sredstava. Ovo je razlog da subjekti u poljoprivredi najčešće nisu u stanju da podnesu tržišne uslove obezbeđivanja potrebnih sredstava za reprodukciju.
Tu pre svega mislim na semensku pšenicu tj. materijal za reprodukciju zrnastih ratarskih kultura.
Zato moramo da imamo jasnu uređeno funkcionisanje javnih skladištara za poljoprivredne proizvode, uslove koje moraju ispunjavaju uslove njihovog korišćenja, odgovornost javnih skladištara, osnivanje i ulogu kompezicionog fonda.
Po prijemu poljoprivrednih proizvoda uskladišten, javno skladište je u obavezi da izda robni zapis. Pri tome, javno skladište je nastalu promenu unosi u registar javnog zapisa.
Ovde trebamo biti obazriviji sa robnim rezervama poljoprivrednih proizvoda da nam se ne bi ponovilo kao prethodnih godina gde smo prodali pšenicu, a u istoj godini kupovali kao semensku pšenicu tj. materijal za reprodukciju.
Prema podacima Kompeznog fonda Republike Srbije, licenciranih skladišta zrnastih kultura od početka avgusta ove godine imamo 10. Ovlašćenih skladištara za mineralno đubriva imamo ukupno 52, a u samom Mačvanskom okrugu, odakle i dolazim, se nalaze pet ovlašćenih skladištara.
Trebamo biti obazriviji i kada je u pitanju skladište mineralnih đubriva, da li oni u potpunosti ispunjavaju uslove za njihovo čuvanje, jer pri neadekvatnim uslovima dolazi do hemijskih promena u samim mineralnim đubrivima.
Kada pogledamo iskustva iz regiona, ona nam ukazuju da sistem javnih skladištara i trgovanja na robnoj berzi dobija na intenzitetu, jer kako se sve više budu modernizovala i ukrupnjavala naša poljoprivreda, potrebna su nam sve više javna skladišta.
Nadam se da kako se budu ukrupnjavali posedi količine proizvedene robe kod pojedinaca tako će sve više biti interesovanja za robnom berzom i načina da se upravlja ogromnim količinama roba, a sama država ima jasnu sliku o robnim rezervama.
Takođe ne trebamo zaboraviti ni kolika je bitna integracija našeg robnog tržišta sa svetskim, a verujem da ćemo tako motivisati ljude da više koriste robnu berzu i javna skladišta. Samim tim, država se bori protiv poremećaja i nestabilnosti na tržištu svim tržišnim mehanizmima bez bilo kakvih administrativnih mera, a jedan od načina su i robne rezerve.
Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije u danu za glasanje će podržati set predloženih zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, članovi Vlade, cenjene kolege narodne poslanice, narodni poslanici, pored ostalog u okviru ovog objedinjenog pretresa danas razgovaramo o Konvenciji o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja, koje naša država treba da ratifikuje.
U ovom kontekstu osvrnula bi se na institut usvojenja, kao veoma značajnu meru zaštite i zbrinjavanja dece koja nemaju svoju biološku porodicu ili žive u uslovima nedostojnim deteta.
Usvajanje dece je čin plemenitog karaktera. Usvojitelji su ljudi velikog srca, a institut usvojenja je takav da zavređuje afirmaciju i podršku u društvu, u najširem smislu. Brojni suptilni procesi, koji su uspostavljeni, utvrđeni su zakonom i sprovede se institucionalizovano, uz podršku i pomoć stručnih službi.
Za jedan broj ljudi usvojenje jedini je način da se ostvare kao roditelji, a za određeni broj napuštene dece, jedini način da steknu svoju porodicu i budu zaštićeni u njoj. Usvojenjem dete preuzima prezime i sva druga prava, kao biološko dete svojih novih roditelja i u potpunosti može da izgradi osećanje pripadnosti i zajedništva sa njima.
Konvencijom o kojoj govorimo uspostavlja se sistem saradnje između organa u državama porekla i državama prijema, kome se obezbeđuju uslovi za primenu standarda najboljih interesa deteta i sprovođenja na najmanju meru od rizika, od zloupotrebe u procesu međunarodnog usvojenja.
Upravo, da bi sam postupak usvojenja bio uspešan, neophodno je u potpunosti primeniti ovu konvenciju, koja treba da obezbedi veću sigurnost, predvidljivost i transparentnost za sve učesnike u procesu usvojenja, uključujući i potencijalne usvojitelje. Na taj način se pojačava sigurnost u postupku usvajanja i uspostavljanju bolje mere bezbednosti, kojom bi se sprečila otmica, prodaja i trgovina decom radi usvajanja.
Pored hraniteljskih i domaćih usvajanja međunarodno usvojenje jeste aktuelno i može biti zaštita dece bez bioloških porodica, ali i adekvatnih uslova za život i ratifikaciju ove konvencije i u Srbiji bi omogućili bolje uslove za odrastanje i razvoj ove dece.
U Republici Srbiji je veliki problem sa smeštajem i usvajanjem romske dece i dece sa smetnjama u razvoju. Nema dovoljno hraniteljskih porodica koje su spremne i osposobljene da odgajaju takvu decu, a nema ni zainteresovanih usvojilaca. Istovremeno, složena procedura usvajanja treba da štiti decu, kako bi se posebno kod instituta međunarodnog usvajanja, da nam se ne bi ponovio scenarijo kao u Rusiji, Rumuniji, Africi.
Trebamo biti obazriviji da se ne bi ponovio primer iz Rusije, kada su od 1999. godine američke porodice usvojile više od 45.000 dece, gde je bilo više dece sa posebnim potrebama, gde je došlo do više smrtnih slučajeva zbog nemarnosti usvojitelja. Iskustva u Republici Srbiji govore da se potencijalni usvojitelji najpre odlučuju za mlađu decu, a to su deca starosti od tri do šest godina i nisu preterano tolerantni po pitanju zdravstvenih, razvojnih i nacionalnih karakteristika maloletnog deteta, koje bi želeli da usvoje.
Prema podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku na teritoriji Republike Srbije, u periodu 2006. do 2008. godine, dolazi do povećanja broja usvojene dece, dok u periodu od 2008. do 2012. godine taj broj je u opadanju. U 2008. godini usvojeno je 149 dece, dok u 2012. godini smanjen je na 83 dece.
Sa druge strane, ovi podaci oslikavaju i sliku i u unutrašnjosti. Pa tako, prema podacima Centra za socijalni rad Vladimirci, na teritoriji Opštine Vladimirci do 2012. godine nije bilo ni jedno usvojenje, a u 2012. godini je bilo tri, dok u ovoj godini, za sada, nije bilo nijedno usvojenje. Broj hraniteljske porodice je trenutno 25.
Isto tako, ni međunarodno usvojenje nije često u Republici Srbiji. Republika Srbija je još uvek zemlja iz koje se deca usvajaju, a ne zemlja čiji državljani pokazuju interesovanje da usvoje decu iz drugih država. Za razliku od usvojitelja iz Srbije, stranci najčešće, iz SAD, iz Švedske imaju više razumevanja i strpljenja za prihvatanje takve dece. Tako češće usvajaju decu romske nacionalnosti, stariju decu i decu sa hendikepom. Upravo zbog toga smatram da je bitno da se u Srbiji razvije takav odnos prema toj deci koja bi svako od njih odrastala u zemlji i kulturi u kojoj je rođeno. Zato se trebamo boriti da stvorimo takav sistem vrednosti.
Pored svih civilizacijskih promena porodica je bila i opstala kao prirodna i osnovna zajednica u društvu. U današnjem vremenu usklađenost privatnog i profesionalnog života žene i muškarca jako je važno za stabilnost društva. Oni treba ravnopravno da dele i brigu i odgovornost za porodicu. Ona ima veoma značajnu ulogu u značaju čoveka. Odrasti u normalnoj i zdravoj porodici mnogo znači. Pravo svakog deteta je da odrasta u porodici koja ga voli, prihvata i izlazi u susret njegovim potrebama. Takvo dete odgajano u porodičnoj sredini, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja kroz školovanje i osamostaljivanje, biće korisno sebi, a i društvu.
Zbog svega navedenog smatram da je izuzetno važno da se navedena Konvencija o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja ratifikuje, kako bismo imali jasna pravila i mehanizme u zaštiti i usvojenju dece, kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe i zlostavljanja dece.
Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati navedenu konvenciju i set zakonskih predloga. Takođe, kao članica Ženske parlamentarne mreže ću podržati Predlog zakona o sprečavanju naselja nad ženama i nasilja u porodici. Hvala.

Hvala poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti poljoprivrede ima za cilj da se kroz saradnju i uže povezivanje dve države, Srbije i Turske, u oblasti poljoprivrede doprinese da se ova privredna grana u našoj zemlji afirmiše na pravi način i da se kroz ulaganja u poljoprivredu, a kasnije kroz prehrambenu industriju, revitalizuju naši poljoprivredni kapaciteti.
Nesumnjivo je da Ministarstvo poljoprivrede čini velike napore da naše poljoprivredne potencijale unapredi, kako kvantitativno, tako i kvalitativno. Tu pre svega mislim kroz povećanje obima razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, što doprinosi većem stepenu uposlenosti naših proizvođačkih kapaciteta u oblasti poljoprivrede, a samim tim i do povećanja broja zaposlenih, a posebno opstanak mladih na selu.
Ova pozitivna posledica poljoprivredne saradnje Srbije i Turske lančano uzrokuje druge i to veći broj pozitivnih posledica: razvoj ekonomskih odnosa sa bogatom ekonomski i privredno moćnom zemljom, kao što je Turska, zatim uvođenje novih tehnologija i tehnoloških procesa u oblasti poljoprivredne proizvodnje, a samim tim i podizanje, odnosno poboljšavanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Osim na sam kvalitet poljoprivrednih proizvoda i njihovu preradu, potrebno je doraditi na izradi atraktivnih pakovanja istih, koja bi bila na taj način privlačnija kupcima i tako plasirana na inostrano tržište, takođe, povezivanje preduzeća iz Srbije sa preduzećima iz Turske koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Takođe, pri čestim posetama naših poljoprivrednih proizvođača dolazilo bi do razmene informacija i iskustva u oblasti poljoprivredne proizvodnje, što bi im dodatno olakšalo i samo vođenje njihove proizvodnje, zatim, zajednički projekti u oblasti poljoprivrede, stočarstva, atraktivni izvori energije i slično.
Usvajanjem ovog zakona i potvrđivanja memoranduma o razumevanju između vlade ove dve države omogući će se da kroz koncept organske proizvodnje hrane u našoj zemlji dodatno stimulišemo izvoz i tih poljoprivrednih proizvoda. Poseban značaj ovog zakona se manifestuje kroz definisanje pravnog osnova i pravnog okvira saradnje Srbije i Turske u oblasti poljoprivrede. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, suština amandmana koji sam podnela na član 10. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je da poljoprivrednicima ne treba propisivati zakonsku obavezu da sami obračunavaju doprinese koje plaćaju na prihod od poljoprivrede.
Ovim paket poreskih zakona, posebno Zakonom o porezu na dohodak građana menja se položaj poljoprivrednika, tako što se prihodi od poljoprivrede i šumarstva ne smatraju više dohotkom građana, već prihodom od samostalne delatnosti. U skladu s tim opredeljenjem su predložena rešenja za samooporezivanje i za samoobračun doprinosa, kako je to predloženo u članu 10. ovog predloga zakona.
Smatram da ne bi trebalo poljoprivrednik opterećivati dodatnom obavezom samoobračunavanja poreza i doprinosa porezom. Mnogo je razloga za to. Prvi i svakako najznačajniji je taj što za ovu vladu poljoprivreda jedna od strateških grana i da je u svakom obliku treba podržavati, a ne dodatno opterećivati. Svakodnevna realnost nam to i ukazuje.
Činjenice ukazuju da je većina poljoprivrednog stanovništva starije životne dobi i veoma je teško očekivati od njih da sami sebi obračunavaju doprinose. Naravno, angažovanje knjigovođe iziskuje dodatna sredstva koja često poljoprivrednici nemaju, ili su im neophodna za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.
Istovremeno, ovakva zakonska odredba bi sigurno uticala na to da mnogi od njih više ne prijavljuju svoja poljoprivredna gazdinstva, ili ih pak odjavljuju, kako bi izbegli dodatni namet, a to će sigurno uticati na smanjenje priliva u budžetu. Zato je najprimerenije da poreski organ, na osnovu prijavljenog prihoda, obračunava doprinose i donosi rešenje po kojem poljoprivrednik izmiruje svoju obavezu.
Smatram da je to najbolje rešenje zbog toga što je poreska uprava najstručnija i najefikasnija, kako zbog kapaciteta tako i zbog obučenosti ljudi. Istovremeno bi se izbegli i potencijalni problemi obračunavanja od strane poljoprivrednika i time ih ne bi opterećivali dodatnom i komplikovanom administracijom. Hvala.

Hvala poštovani predsedniče.
Kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Goranu Kneževiću. Dolazim iz opštine Vladimirovci koja pripada Mačvanskom okrugu, čiji se stanovnici pretežno bave poljoprivredom, na šta ukazuje podatak da je na teritoriji opštine registrovano čak 3.707 poljoprivrednih gazdinstava.
Biću konkretna. Moje pitanje se tiče procedure kojom se pašnjak može privesti nekoj drugoj kulturi. Naime, u skladu sa članom 75. Zakona o poljoprivrednom zemljištu pašnjak se može privesti drugoj kulturi samo pod uslovom da se time postiže racionalnije i ekonomičnije korišćenje zemljišta. Prilikom preregistracije poljoprivrednih gazdinstava i ostvarivanja prava na subvencije poljoprivredni proizvođači su suočeni sa problemom da se veliki broj katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta vodi pod kulturom – pašnjak, iako je realno stanje drugačije, jer su poljoprivredni proizvođači u najvećem broju slučajeva razorali pašnjake i time ih priveli novoj kulturi.
Sa jedne strane, razlog zašto su to učinili jesu potrebe za većim površinama obradivog poljoprivrednog zemljišta. Međutim, sa druge strane, procedura privođenja novoj kulturi, prema važećem Pravilniku za katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljišta je veoma složena i spora i iziskuje velika finansijska sredstva. Prema ovom pravilniku, zahtevi se podnose nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, a zatim se isti prosleđuje Republičkom geodetskom zavodu u Beogradu, nakon čega direktor Republičkog geodetskog zavoda rešenjem obrazuje komisiju za katastarsko klasiranje zemljišta na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju se vrši katastarsko klasiranje zemljišta. Nakon toga, komisija izlazi na teren, utvrđuje činjenice i donosi rešenje o privođenju zemljišta novoj kulturi.
Složićemo se da je procedura jasna i precizna, ali da iziskuje dodatno vreme i novac, koji su poljoprivrednicima najdragoceniji resurs. Zanima me da li Ministarstvo poljoprivrede može da pojednostavi i smanji troškove postupka privođenja pašnjaka novoj kulturi, odnosno da li može poljoprivrednim proizvođačima, koji su prilikom preregistracije prijavili da su na pašnjacima zasejali neku poljoprivrednu kulturu, omogući da ostvare pravo na subvencije? Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz Mačve, iz izrazito agrarnog područja i želim da se osvrnem na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Srbija je izrazito agrarna zemlja, sa velikim brojem poljoprivrednih gazdinstava. Oko 450.000 poljoprivrednih gazdinstava upisanih u registar, što je nešto više od polovine ukupnog broja gazdinstava koje koriste mere podsticaja. Ostala poljoprivredna gazdinstva su nekomercijalna. To su uglavnom staračka domaćinstva koja nisu u mogućnosti da prate savremenu poljoprivrednu proizvodnju i nisu tržišno orijentisana. Skoro tri četvrtine poljoprivrednih gazdinstava imaju mali posed, od tri do pet hektara zemlje. Veličina parcela poljoprivrednog zemljišta se kreće oko 30 ari.
Dugoročno gledano mora se vršiti ukrupnjavanje poseda kroz razne mere agrarne politike, nasleđivanjem, promenom fiskalne politike, uslovima kreditiranja poljoprivredne proizvodnje, izgradnjom infrastrukture, izgradnjom malih prerađivačkih kapaciteta. Prilikom donošenja ovih podsticajnih mera treba voditi računa o malim gazdinstvima kako bi oni mogli u ovim teškim ekonomskim uslovima da se bave intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. Tu pre svega mislim na povrtarsku proizvodnju, stakleničku i plasteničku proizvodnju, gajenje intenzivnih voćarskih i vinogradarskih kultura, podizanje malih prerađivačkih kapaciteta, malih vinarija, izgradnjom sistema za navodnjavanje i bavljenje seoskim turizmom.
To su samo neki vidovi koji omogućavaju uspešan rad malih poljoprivrednih gazdinstava. Mnoga ruralna područja imaju nepovoljnu demografsku strukturu, često su vrlo udaljena od velikih gradova sa nepovoljnom saobraćajnom infrastrukturom, tako da bi se selo revitalizovalo i time postalo privlačnije za mlade koji će se baviti preduzetništvom i formiranjem porodičnih preduzeća koja zapošljavaju prvenstveno svoje članove porodice, a posebno razvoje seoskog turizma.
Razvojem seoskog turizma, sa jedne strane, mladi bi ostajali na selu da žive i formirali bi svoje porodice, a sa druge strane, svoje poljoprivredne proizvode bi prodavali turistima uz savremen marketing i savremen dizajn svojih proizvoda sa motivima karakterističnim za područje gde se nalaze. Sa takvom unapređenom poljoprivrednom proizvodnjom i sa novim investicijama, domaćim, a i stranim, stalnom edukacijom poljoprivrednika o novim dostignućima u poljoprivredi i proizvodnji omogućili bi opstanak i povratak mladih na selo, povećan natalitet stanovništva, uvećan dohodak po jedinici površine uz smanjenje troškova proizvodnje, kao i povećanje konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu hrane.
Svaki dinar uložen u poljoprivredu u istoj godini višestruko se vraća. Svake godine Republika Srbija izgubi oko četiri do šest hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u izgradnji infrastrukture, a to su saobraćajnice, železničke pruge, prigradska naselja, građevinski objekti i drugo, što se može nadoknaditi jedino povećanim ulaganjem u poljoprivredu kako bi se nadoknadili prinosi zbog izgubljenog poljoprivrednog zemljišta.
Vlada Republike Srbije u izuzetno teškim vremenima čini ogromne napore da izdvoji značajna sredstva iz budžeta za razvoj poljoprivrede i sela kroz agrarni budžet. U dosadašnjem radu prethodne Vlade uglavnom su se donosile uredbe koje vrlo često nisu bile ispoštovane, ali prvi put nova Vlada Republike Srbije ozbiljno i odgovorno predlaže zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, gde se na drugačiji način prilazi ulaganjima u poljoprivredu.
Osim toga Vlada Republike Srbije ide u dva pravca. Prvi će da obezbeđuje sredstva iz sopstvenog budžeta kroz agrar i budžet, a drugi je ulaganje stranih sredstava. Vlada sklapanjem aranžmana sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima obezbeđuje sredstva za ulaganje u zalivne sisteme i za obnovu poljoprivredne mehanizacije, što će znatno doprineti poboljšanju uslova za izvoz i konkurentnost poljoprivrednih proizvoda.
Zato smatram da treba podržati predložene mere zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i sve druge mere koje Vlada preduzima u cilju da daljeg unapređivanja i razvoja naše poljoprivrede. Kao poslanik, apsolutno podržavam sve ove mere jer govorim kao agronom i kao član porodice koja se više decenija bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Pošto sam često sa poljoprivrednim proizvođačima imala sam priliku da čujem njihove reakcije i sa velikim zadovoljstvom prihvataju i traže da predložene mere što se pre usvoje, jer je na pragu prolećna setva, kako bi predložena sredstva što brže došla do poljoprivrednih proizvođača da bi nam setva što kvalitetnije i na vreme se obavila, da bi nam godina bila što berićetnija. Hvala.