SLAVOLJUB VLAJKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je je 28. juna 1953. u Nišu.

Po zanimanju dipomirani inženjer građevine.

Bio je poslanik je Socijalističke partije Srbije u Skupštini Srbije i predsednik Gradskog odbora SPS u Nišu. Do 2012. godine bio je direktor Javnog preduzeća za stambene usluge “Niš stan”.
Za predsednika Upravnog odbora Fudbalskog kluba “Radnički” izabran je 27. januara 2011. godine. Ostavku na to mesto podneo je aprila 2013. godine.
Odbornik je SPS u Skupštini grada Niša.

Avgusta 2012. godine gradonačelnik Niša Zoran Perišić, postavio ga je za svog pomoćnika. Agencija za borbu protiv korupcije, zbog sukoba interesa, pokrenula je istragu. Vlajković se posle toga, povukao sa mesta pomoćnika gradonačelnika.

U Skupštinu Srbije ušao je avgusta 2012. godine, i na tom mestu je ostao sve do kraja saziva 2014. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica, Drugog redovnog zasedanja, 18.11.2013.

Poštovani ministre, Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ukida se sudska jedinica u Vojcu, o kome je kolega već govorio, koji po sadašnjem zakonu funkcioniše u sastavu Osnovnog suda u Zaječaru. Ukidanje ovakve sudske jedinice imalo bi višestruko negativne posledice na dostupnost pravde i ostvarivanje ostalih prava pred sudom građana opštine Boljevac.
Opština Boljevac je geografski veoma razuđena sa stanovišta koje po svom socijalnom profilu spada u starije stanovništvo, sa veoma izraženom migracijom mladih. Geografski veoma nepristupačan teren, loše saobraćajne veze i surova zimska klima koja ovu teritoriju čine još izolovanijom i odsečenijom i time put do pravde, za većinu stanovništva opštine Boljevac, čini otežanim, pogotovo nedostupnim, jer u zimskim mesecima za meštane mnogih sela, pa i samog opštinskog mesta, odlazak po pravdu predstavlja nemoguću misiju.
Opstanak sudske jedinice značilo bi usporavanje i propadanje ove sredine iz koje bi, sa odlaskom sudske vlasti, otišle i sudije, advokati i drugi mladi intelektualci. Sredina koja nema sud osuđena je na odumiranje, jer postaju besvesni svi ostali pokušaji da se zaustavi odseljenje i stvore bolji uslovi za život onih građana koji su se opredelili da žive u ovakvim nepristupačnim i nerazvijenim sredinama, kakva je teritorija opštine Boljevac. Verujem da bi zadržavanjem sudske jedinice u Boljevcu umnogome usporilo te negativne procese. Samo bih dodao još da to isto važi i za sud u Svrljigu.
Ovde, malopre, je kolega govorio i za ostale sudove. Smatram da druge kolege koje su govorile ovde, 90% se govorilo o Vojvodini i o Beogradu. Smatram da su jug Srbije i jugoistok Srbije vrlo specifična sredina, gde nema ni privrede više. Malopre ste vi govorili da ni školstvo više nemamo, ni đaka, tako da bar pokušamo sa sudovima i sudskim jedinicama. Ili ono rešenje koje ste vi, dali da će biti sudskih dana. Možda je to neko rešenje, ali da ti sudski dani ne budu jednom godišnje nego da budu bar jednom nedeljno. Socijalistička partija će podržati sve amandmane i ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.11.2013.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani saradnici, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas zajedno sa ostalim zakonskim predlozima nalazi Predlog zakona o interoperabilnosti Železnice. U evropskim propisima interoperabilnost označava potpuno usklađenost sistema koji treba da doprinesu adekvatnom funkcionisanju železničkog sistema, odnosno železničkog saobraćaja u celini a posebno kada je u pitanju postizanje velikih brzina na prugama. Železnički sistem i železnički saobraćaj u Srbiji suočavaju se sa nedostatkom moderne infrastrukture, primerene savremenim potrebama nepovezujući između mreža sistema nepouzdanošću, tako da ne ispunjavaju potpuna očekivanja korisnika korisničkih usluga. Da bi se navedeni drugi nedostaci otklonili potrebno je ličnih velikih napora na putu unapređivanja Železnice na bolje umrežavanje kvaliteta usluga visokog standarda bezbednosti i otvaranja nacionalnog železničkog tržišta.
Kao zemlja koja je kandidat za članstvo u EU moramo biti svesni da u železničkom transportu u Srbiji mora pratiti razvojne tendencije železnice evropskih zemalja kako bismo mogli ravnopravno da učestvujemo u uslugama zajedničkog transporta na međunarodnom nivou.
Oblast bezbednosti u železničkom saobraćaju u našoj zemlji uređeno je u važećim Zakonom o bezbednosti železničkog saobraćaja iz 1998. godine. Od tada do danas oblast železničkog saobraćaja pretrpela je velike promene od kojih su se najnovije desile usvajanjem Zakona o železnici maja ove godine. Promene koje su unete u novom zakonu nisu same po sebi dovoljne, tako da je neophodno donošenje ostalih zakona i podzakonskih akata kojima će biti uređena ova oblast, a koji prate ovaj krovni zakon, jer dobar zakonski okvir stvara uslove za unapređenje i modernizaciju železničkog saobraćaja i železničke infrastrukture.
Jedan od najvažnijih razloga za donošenje ovog zakona jeste neophodnost daljeg usklađivanja propisa RS sa relevantnim propisima EU u ovoj oblasti. Potrebno je u domaće propise ugraditi najvažnije direktive Evropske komisije koje se odnose na bezbednost interoperabilnost železničkog saobraćaja. To su pre svega Direktiva Evropske komisije broj 2004/49 o bezbednosti na železnici, Direktiva broj 2007/59 o izdavanju sertifikata mašinovođama, kao i Direktiva 2008/57 o ineroperabilnosti.
Naime, usaglašavanje propisa saobraćaja na evropskom nivou ima za cilj restrukturiranje i postavljanje celovitog i uravnoteženog saobraćajnog sistema koji je prilagođen EU, a obezbeđuje koordinirani rad i razvoj saobraćajnog sistema i tržišta.
Pored toga treba istaći da je u Srbiji neophodna brza privatizacija železnice i železničke infrastrukture, uspostavljanjem jedinstvenog, efikasnog, konkurentnog i bezbednog železničkog prostora, radi uspostavljanja kvaliteta mreže usluga putničkog i robnog transporta, kao jednog od najjeftinijih i ekološki najbezbolnijeg vida transporta.
Kada je reč o bezbednosti železničkog saobraćaja osvrnuo bih se na gorući problem sa kojim se suočava grad iz koga dolazim kao najveći grad južno od Beograda. Grad Niš predstavlja važnu saobraćajno čvorište u ovom delu Balkana. Na njegovoj teritoriji ukrštaju se izuzetno važni putevi i pravci koji iz Zapadne Evrope idu na istok i jug kontinenta. Podsetiću vas da je u Nišu prolaz međunarodne železničke linije za Sofiju, Solun, Instanbul. Ovo je jedan veliki značaj u pogledu putničkog i pogledu transportnog saobraćaja. Ovaj značaj Niša kao raskrsnice međunarodnih puteva u narednim godinama dodatno će se povećati kada se završi izgradnja Koridora 10. Treba podsetiti da izgradnju drumskog pravca prati i plan za izgradnju železničkog koridora. Iako ove činjenice nedvosmisleno ukazuju na značaj i potencijal geografskog položaja Niša kada je reč o drumskom i železničkom saobraćaju, grad Niš se suočava sa velikim problemom u pogledu železničke infrastrukture.
Naime, Niš je danas jedan od retkih gradova u svetu kroz čiji centar prolazi železnička pruga. Po svemu sudeći, železnička pruga će još dugo deliti Niš na dva dela, dok će kroz grad tutnjati vozovi, sada sa 50, a uskoro verovatno i sa 100 kilometara na sat, a građani u stambenim naseljima na svakih pola sata će osećati zemljotres u svojim domovima.
Pored toga, sve nas ozbiljno opominje podatak da je u protekle tri decenije više od 30 ljudi poginulo prelazeći prugu. Svesni smo da je izmeštanje železničke pruge iz centra Niša ozbiljan i skup projekat koji podrazumeva i elektrifikaciju te trase, ali očekujemo da će JP „Železnice Srbije“ imati razumevanje za realizaciju ovog projekta. U tom smislu, u ime građana Niša, molim da Ministarstvo saobraćaja, kroz svoje investicione planove za naredni period, sagleda i ovaj za Grad Niš izuzetno ozbiljan problem.
Realizacija takvog projekta sigurno predstavlja i deo obaveza koje Srbija preuzima kao obavezu u modernizaciji železničkog saobraćaja i železničke infrastrukture, kako bismo kao država koja je značajni tranzitni pravac od severa ka jugu i istoku kontinenta bili konkretniji u oblasti železničkog saobraćaja.
S uverenjem da ovaj zakon predstavlja još jedan korak bliže ka uspostavljanju evropskih standarda u oblasti železničkog saobraćaja, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale zakone iz ovih objedinjenih pretresa.
Još jednom bih se zahvalio ministru na ova tri moguća rešenja jer smatram da je to ono pravo, jer mi imamo, na kraju, i skupštinsku odluku i mislim da ćemo zajedno sa Ministarstvom naći najbolje rešenje za Grad Niš. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 09.05.2013.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, poštovane kolege iz ministarstva, drage kolege i koleginice, saobraćaj nema granice i ovaj zakon je izuzetno važan. Veoma je značajan nacionalni program železničke infrastrukture kojim će uraditi strategija izgradnje i rekonstrukcija, modernizacija i održavanje železničke infrastrukture.
Osvrnuo bih se i na ciljeve koji se postižu donošenjem zakona o železnici, kao što su veća bezbednost železničkog saobraćaja, davanje ovlašćenja Direkciji za železnice za donošenje propisa, kao i donošenje podzakonskih akata koji se donose na osnovu važećih zakona o železnici. Predlogom ovog zakona se precizira, osavremenjuje i ispravlja mnogo određenih odredbi čime se postiže olakšana i efikasnija primena tog zakona. Na ovaj način se štite interesi svih učesnika u železničkom saobraćaju, kao i svih upravljačkih struktura, železničkih prevoznika i korisnika mreže puteva.
Najvažniji problem koji predlog zakona treba da reši je nepostojanje određenih ovlašćenja Direkcije za železnice za donošenje predzakonskih propisa koji su neophodni za bezbedno i nesmetano obavljanje železničkog saobraćaja. Donošenjem ovog zakona bi došlo do poboljšanja efikasnosti železničkog saobraćaja kao integracije srpskih železnica u železnički sistem EU.
Sada bih došao na ono zašto sam ovde ustao, a to je rešavanje niškog železničkog čvora, odnosno izmeštanja trase železničke pruge iz gradskog jezgra. Rešili bi se dugogodišnji problemi grada u smislu bržeg i efikasnijeg funkcionisanja saobraćaja, kao i smanjivanje konfliktnih tačaka koje u velikoj meri izazivaju prisustvo železničkog saobraćaja u samom gradskom jezgru koje je nastalo prirodnim priraštajem stanovništva i širenjem grada.
Niški čvor je najstarija tačka na Koridoru 10. Stručnjaci moraju da se dogovore o realizaciji tog projekta. Ono što je železnica predvidela i što njoj verovatno najviše odgovara je da ostane postojeća pruga koja prolazi kroz centar grada i izgradnja severnog dela železničke pruge koju bi koristila za transportni saobraćaj. To je za železnicu verovatno najjednostavnije i najbrže rešenje a mislim da to i nije dobro rešenje za grad Niš.
Poznavajući vas kao projektanta, kao izvođača, čoveka koji je 30 godina prisutan u železnici i koji učestvuje u svim ovim projektima, zajedno smo nekada i otvarali pojedine radove kada je u pitanju železnički čvor, lično bih vas zamolio za vaše angažovanje i nalaženje najboljeg mogućeg rešenja. Da li je to rešenje za godinu dana, za dve ili tri godine, nebitno je, jer verovatno za našu budućnost je možda nekad i 10 godina malo. Zamolio bih vas da kroz to idejno rešenje nađete najbolje moguće rešenje. Jedno od rešenja je kao što je svuda u svetu da železnica ide obično ili ispod zemlje ili iznad zemlje, pa da pokušate i sa jednim takvim mogućim rešenjem kroz idejni projekat. Znam da sve to košta, ali na kraju krajeva novac je nebitan u odnosu na bezbednost građana Niša. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39