Samo dve rečenice. Britanske vojne misije koje su pristizale od 1941. godine u četničke komandne jedinice su iste maja 1944. godine napustile, jer su se uverili da se četnici ne bore na strani saveznika, već kolaboriraju sa nemačkim okupacionim vlastima i trupama i sklapaju sa njima ugovore o nenapadanju, naoružanju i materijalnoj pomoći. Tu odluku je doneo šef britanske vojne misije general Armstrong.
Američke vojne misije koje su kompletno stizale od septembra 1943. godine, takođe su napustile štab Draže Mihailović, tj. simpatizera Draže. Američki pukovnik Met Dauer po nalogu svoje vlade krajem 1944. godine dolazi i iz istih razloga odlučuje da napusti taj štab. Prema tome, to su svetski dokumenti, nisu dokumenti komunista i nekih naših arhiva.

Obećavam da više neću da odgovaram, čak i kada me pitaju, jer postoji vreme za raspravu, ali nisam shvatio Blagicu zašto je advokat DS-a. Ima DS članove i neka izađu i lepo će da objasne, duga je rasprava, objasniće zašto su podržali da ovo dođe na dnevni red, zašto su juče jurili poslanike po Srbiji i da moraju po svaku cenu da dođu juče, da bi se obezbedio kvorum i da bi ovo došlo na dnevni red.
To je njihova stvar. To pripada političkoj partiji koja pripada Socijalističkoj internacionali, to je lepo i to razumem. To je njihova stvar. Neka oni odluče, Blagica ne mora da bude advokat, sem ako nije ovlašćena. Neka oni to reše, Tadić i Vuk Drašković, to je njihova stvar. Prva stvar je, osuđujem svako ubistvo, bez obzira od koga dolazilo, da li dolazilo od partizana ili od četnika.
Bez obzira ko je koga ubio na pravdi boga, što bi naš narod rekao, osuđujem ta ubistva. Nikako ne želim nijedno ubistvo da legalizujem. Uostalom, nije ovde reč o tome da pokušavam na bilo koji način da ceo četnički pokret i sve ljude koji su pripadali četničkom pokretu osudim. Zato sam rekao svako onaj ko se oseća, bez obzira gde pripada, da je učestvovao u antifašističkoj borbi, treba da dobije taj status, ali ne po odluci da neko što je pripadao Ravnogorskom pokretu treba da bude antifašista. To nije moguće jer to nije istina.
Uostalom, moj kraj nije bio partizanski. Bio je Juhor, tamo su bili četnici i znam šta su radili. Nije bilo partizana tako da nije bilo tog sukoba, nije reč o tome. Moj deda je bio faktički pripadnik te kraljeve vojske, nije bio pripadnik Titove vojske.
Znači, nije ni to sporno, ali ovde nije reč o ličnim odnosima. Ovde je reč o faktima, reč je o tome da je kralj Petar drugi naredio da se četničke jedinice stave pod komandu, što su mogli da učine i neki korpusi, što su i učinili. Oni koji to nisu učinili ne mogu da budu antifašisti. To je suština.

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, ne bih se javio, ali gospodin Urošević je pomenuo Odbor za finansije. Tačno je da smo mi razgovarali na Odboru za finansije i bilo je promena kriterijuma i tražili smo kriterijume. Ali, mislim da smo se složili, da postoje objektivizirani kriterijumi ne bi na Odboru jednoglasno zaključili da se do 31. marta predloži od strane Ministarstva finansija objektiviziran kriterijum za svaku od ovih tačaka pojedinačno, o kojima je gospodin Urošević govorio.
Ne bih sada rekao da li je to pet, šest ili deset tačaka, ali je činjenica u suštini da mi nemamo tačne parametre po kojima se određuje šta znači to - koliki je trošak na jedno dete u osnovnoj školi ili u vrtiću, šta znači broj naseljenih mesta.
Da li opština od 20 naseljenih mesta ili 60, sa istim brojem stanovnika treba da ima ista sredstva. Da li povećanje broja zaposlenih, ili približno na nivou okruga, ako u jednoj opštini, u centralnoj opštini, evo gospodin Hrane Perić je govorio da je većina radnika iz Doljevca zaposlena u Nišu, šta to onda znači za jedan Doljevac.
Mora da postoji kriterijum i za one razvijene, srednje razvijene opštine i nerazvijene. Hoćemo li mi da razvijamo Srbiju ravnomerno ili hoćemo da forsiramo samo one koji imaju. Ali, nikom da ne oduzmemo. Znači, mi se svi slažemo ovde da ne postoje do kraja objektivizirani kriterijumi. Ovo nije kritika Ministarstva finansija, u smislu - eto, oni nisu hteli da daju.
Znači, sada, trenutno, ne postoje objektivizirani kriterijumi. Šta drugo ovde fali da bi mi mogli da budemo iskreni i da kažemo - tačni su parametri koji su određeni. Mi ćemo, naravno, glasati za zakon zato što smo se složili da postoji potreba da sve to uradimo do 31. marta i da vidimo da li će se neka od ovih cifara pomeriti prema nekoj opštini ili ne.
Ali, postoji problem o kome smo mi više puta, gospodin Urošević zna, razgovarali na Odboru, na kome sam tražio da dobijemo cifru zaposlenih po opštinama. Znate, neko se ponaša racionalno u opštini, pa u odnosu na 2000. godinu sada ima, npr. Gadžin Han, četiri radnika manje nego 2000. godine, a Kruševac ima tri puta više zaposlenih.
Ne možete vi nekog da stimulišete ako on zapošljava više, pa kažete - sad on ima 300 zaposlenih u opštini pa mu treba toliko za plate, a on je u prethodne tri godine zaposlio svoje partijske kadrove i partijske ljude, a opština je neracionalnija u odnosu na građane, ili tačnije rečeno građani još teže dolaze do svih onih papira koji su im potrebni, odnosno da im servis bude opština.
Prema tome, sve to moramo da stavimo na sto. Mi kao poslanici moramo da znamo šta je to za jednu opštinu od 50.000 stanovnika potrebno, da bude zaposleno, odnosno koji je to broj radnika koji treba da bude zaposlen u opštini, koliko je potrebno za 100.000 ili koliko je potrebno za 200.000, da bismo mogli da razgovaramo o objektivnim kriterijumima.
Ako to nemamo, nema objektivnih kriterijuma.
Drugo pitanja su plate u opštinama. Znate, evo juče su me pitali neki novinari o tome da u Starom Gradu, potpredsednik ili predsednik opštine ima 11 prosečnih plata u Srbiji. Znači predsednik opštine u Starom Gradu treba da ima 150.000 dinara, a poslanik 34.000, a halabuka mesec dana protiv narodnih poslanika, a mi treba da odredimo i da brinemo kako da mu obezbedimo tu platu. To jednostavno nije moguće.
Kako? Mi se onda ponašamo samoživo. Mi se onda ponašamo kao da se plašimo javnosti, da kažemo iskreno šta se dešava, brinemo o tome kako je njemu malo, a njemu nikad dovoljno. Pogledajte, dajmo mi, ako bi hteli da budemo iskreni do kraja, ovaj zakon ne bi trebalo da bude usvojen u ovoj skupštini dok poslanici ne dobiju tačno podatke - koliko svaki predsednik opštine ima platu, koliko svaki potpredsednik ima platu. Šta je njihova pozicija i njihovo pravo.
Da li je moguće da neki predsednik, u nekoj opštini od 20.000 stanovnika, kao i potpredsednik opštine, imaju kabinet, sekretaricu, kola, fikus i sve živo, i platu pet puta višu od poslanika, a da poslanik nema ni radnu stolicu dok razmatra objektivne kriterijume - koliko toj opštini treba para.
Tačno je da ako hoćemo da razvijamo Srbiju mi moramo da decentralizujemo vlast i da obezbedimo i veća sredstva i veće pare, ali i veće obaveze tih opština za razvoj opština.
Ovaj skupštinski dom mora tačno da zna, ako se da i 10 miliona, i sto miliona i milijardu, zašto se troši u toj opštini. Ne samo da damo, pa nije bitno, dali smo, dame i gospodo, izveštaj. Ako onaj ko daje pare ima obavezu da dobije izveštaj kako se troše te pare, da li u ovom skupštinskom domu je došlo iz bilo koje opštine, i iz ovih koje podnose amandmane i onih koje ne podnose amandmane, da li smo nekada dobili kao narodni poslanici izveštaj za šta su to utrošene pare. Na koji način su utrošene te pare.
Neophodno je da bi skupštine funkcionisale, da bi se usvojili budžeti, da ovo usvojimo, ali isto tako, ako hoćemo iskreno da posmatramo Srbiju kao celinu i da ne kažemo da ovde treba da se uzme milion i ovde da se da milion, onda svi ti kriterijumi moraju biti na stolu. Ali, izveštaj za prošlu godinu, koliko je to u opštini zaposlenih ljudi, koje su plate, obaveze koje opštine moraju da izvršavaju i da mi na taj način se iskreno i međusobno pogledamo, a ne da ovde stalno govorimo da bi navijali za svoju opštinu.
Pa ispada da moj Varvarin manje volim zato što nemam amandman da tražim više para, a neko zato što je dao amandman više voli svoju opštinu. To nije tačno. Svi mi volimo svoje opštine odakle smo i svi bi hteli više da imaju para, samo molim da znamo objektivne kriterijume oko toga. Hvala.

Replika, izvolite.

S obzirom da je danas izborna skupština Građanskog saveza Srbije bolje da sačekamo da oni završe, pa da onda čujemo program.
Narodni poslanik Milan Marković, po Poslovniku.

Gospodine Markoviću, molim vas ubuduće kada se javite po Poslovniku da citirate član na koji se odnosi i kojim povodom se javljate.
Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Shvatio sam da je ovo po članu 100. Poslovnika.
Narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić, replika.

Gospođo Stojačić, nemojte, ko ima pojma, nema, neka drugi ocenjuju, a vi govorite o temi.

Gospođo Stojačić, možemo li da po Poslovniku razgovaramo o temi, a o aktuelnoj situaciji ćemo kada to dođe na dnevni red.

Gospođo Stojačić, nemojte da provocirate moju tolerantnost.  Miko, nisam ti dao reč, sedi malo na mestu. Video sam da si digao ruku, pa onda ćeš dobiti reč.
Nemojte da sumnjate da vidim ko je sve podigao ruku. Molim narodne poslanike da ne treniraju ovde, rekao bih, tolerantnost predsedavajućeg, već da pokušamo da ne raspravljamo o tome ko iz koje stranke prelazi i koliko puta, o tome ko je koga podržavao u Srbiji, kao i o drugim temama. Da se vratimo na opštinske budžete, ono što je na dnevnom redu. Za povredu Poslovnika javio se prvo narodni poslanik Petar Jojić, pa Mika Vlaović, pa potom vi.
Petar Jojić, zahvaljujem što je odustao. I Mika Vlaović odustaje. Izvolite. Zamenik šefa poslaničkog kluba G17 plus, gospođa Snežana Stojanović-Plavšić.

Nadam se da ćemo se vratiti na dnevni red, pošto smo sve raspravili. Jedino nismo raspravili ko vozi fijaker, tako da vidimo da li ima neko po ovom članu amandmana na član 3. deo pod B) raspravu. Narodni poslanik Rajko Baralić. Gospodine Baraliću, ako ste tražili reč, molim vas prvo se vratite, ubacite karticu, pa onda dođite da uzmete reč.

Samo vi nastavite, gospodine Matiću, vi ocenite kada vam je dovoljno.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marković, predsednik Skupštine. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Stavljam predlog na glasanje.
Ko je za to da podržimo predlog za produžetak rada do okončanja glasanja.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Utvrdite kvorum pre glasanja.)
Kvorum, bilo je 160. Jasno se videlo. Izvolite.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Izdao si opoziciju. To te ni Sloba nije učio.)
Gospodine Nikoliću, to smo naučili zajedno.
Za 105, nije glasalo 18, ukupno 123 poslanika.
Nastavljamo dalje po redosledu prijavljenih, a to znači da nije bilo odluke. Nije bilo odluke. Sve je čisto.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Živković, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Proroković.