Šta je pozitivnije, ne znam, mislio sam da je srce na levoj strani, a ispada da je na desnoj, ali vi procenite. Mislio sam da je solidarnost i socijalna pravda uvek vrednija i važnija nego što je ona druga strana, ali nije to tema.
Nije tema ni zakon o turizmu, nego konkretan amandman i konkretno pitanje, jer i ja bih mogao da iznesem verovatno mnogo kritičkih primedaba na celinu zakona o turizmu. Ima dobrih rešenja, ali je dobro da smo došli da uredimo tu oblast i ovde sada konkretno govorimo faktički ne samo o članu 49, nego o ova tri člana o formiranju fonda, o 48, 49. i 50. članu.
Da li imamo poverenja da je zakon dobar? Imamo. U krajnjem slučaju, ovaj zakon je među ostalim ljudima u Ministarstvu radio bivši predsednik opštinskog odbora SPS-a u Brusu, tako da ja moram da verujem Ljubi. Šta ću, takva je situacija.
Ali, nije poenta samo u tome. Pazite, jedno od pitanja koja se ovde postavljaju je pitanje – koji su to drugi izvori. Mislim da je veća primedba Ministarstvu zašto nije predvidelo da deo prihoda od privatizacije turističkih preduzeća, npr. "Putnika", pripada ovom fondu. Jer, ako prodaje neko turistička preduzeća, sutra će se prodati ″Geneks″ ili, šta ja znam, apartmani na Kopaoniku i slično, deo tog prihoda trebalo je da bude uvršten ovde, da se podstiču druga turistička naselja ili to konkretno naselje ili konkretna turistička destinacija.
Znači, mislim da je veći problem u tome da Ministarstvo mora da traži načina, i preko Vlade i preko drugih zakonskih rešenja, da se obezbede dodatna sredstva i sigurni izvori prihoda u ovom fondu, a ne to da li fond treba da postoji ili ne treba da postoji.
Ako hoćemo iskreno da razgovaramo i ako hoćemo da imamo turizam u Srbiji i da dovodimo više stranih gostiju, mislim da ne treba da postoji dilema oko toga da je turistička ponuda u Srbiji slabo plasirana, da nemamo dobru turističku ponudu, da nemamo čak ni u Beogradu dovoljno turističkih kapaciteta, da imamo uništene hotele po Srbiji.
Nemate dobre smeštajne kapacitete i nemate gde ljude da dovedete; ne mislim šta da im pokažete, i to je interesantno šta žele ljudi u Srbiji da pogledaju, nego nemate gde da ih smestite kada dođu ovde.
Pogledajte, kada je sajam u Beogradu, vi nemate gde ljude da smestite u Beogradu, a da ne govorim o nekim drugim turističkim destinacijama.
Prema tome, mislim da pitanje da li treba da postoji fond uopšte nije tema. Više je pitanje da li smo mi osigurali, u stvari, sigurne izvore prihoda u fondu. Jer, da nismo svojevremeno formirali posebnu budžetsku stavku oko agrarnog budžeta, da nismo formirali agrarni budžet, ne bismo ništa uradili u agraru, a uvek smo govorili da je malo sredstava iz budžeta predviđeno za agrarni budžet.
Isto je tako ovde. Ako nema tih sredstava, neće biti dobro. I, mislim da je mnogo važnije na koji način ćemo se, i u drugim zakonskim rešenjima i u budžetu, izboriti za dodatne prihode. Gde će se potrošiti pare – to piše u sledećem članu. U 50. članu piše gde treba da se sredstva potroše.
Navešću jedan primer. Ova država treba da bude zainteresovana da uloži 15 miliona za ″Dragačevsku trubu″, da uredi te lokale, a ne da 500.000 ljudi dođe tamo iz zemlje i inostranstva, a da bude na livadi, da nema osnovne uslove. Zar nije to velika turistička ponuda? Zar nije to ono za šta hoćemo da se izborimo i što hoćemo da imamo? Dobro bi bilo da to traje mesec dana, tri, trajaće ove godine nedelju dana, ali mislim da jednostavno država mora iza takvih projekata da stane. Nije to pitanje jedne opštine, Lučana, ili nekog kraja, to mora da bude državno pitanje, ako se 500.000 ljudi jednog dana pojavi na nekoj lokaciji i troši nešto, stvaraju neku potrošnju, to je turistička ponuda.
Možda nećete verovati, ali interesovanje ljudi koji dolaze u Beograd je najveće za dve lokacije. To je Muzej "25. maj", koji žele da vide svi oni koji dođu iz inostranstva; vama to možda ne odgovara, zato što ste desničari, ali to je činjenica. Drugo, hoće da vide zgrade srušene u NATO bombardovanju, hoće da vide to čudo šta je NATO uradio, i to je činjenica. Da li se nama to sviđa ili ne, to su činjenice.
Ako su to činjenice i ako nam negde u inostranstvu kada odemo tamo prodaju neko kamenje, ako hoće da nam pokažu i mi trošimo pare da vidimo to kamenje, onda i mi iskoristimo taj zahtev onih iz inostranstva koji žele da dođu, da potroše ovde i da vide to što žele da vide.
Da bismo to obezbedili, da bismo plasirali to u inostranstvu, potpuno sam siguran da moraju da se izdvoje dodatna sredstva, značajnija sredstva za razvoj turizma u Srbiji i da se obezbedi siguran izvor prihoda i punjenja ovog fonda. Ukoliko toga nema, samo formiranje fonda, naravno i nabrajanje načina izvora finansiranja, neće biti dovoljno. Hvala.