Zahvaljujem.

Zaista hoću da istaknem najbolje primere. Upravo je jedna od opozicionih opština i primer, kako da kažem, dobrog upravljanja i upravo je to sigurno uticalo na ovo novo predloženo rešenje da pet posto građana sa biračkim pravom ima pravo građanske inicijative.

Podsetila bih, na primer, da je Šabac decembra meseca organizovao referendum u 24 seoske mesne zajednice gde su građani, odnosno žitelji seoskih sredina odlučivali o tome za šta će se utrošiti novac od poreza na imovinu. Znači, nemojmo se deliti na dobre ili loše upravljače po političkim linijama. Nemojmo sad reći da ništa ne valja i da ne umeju da vladaju opozicione političke partije koje su u određenim opštinama ili gradovima, a da tamo gde je vlast sve cveta. Znate da smo svi zajedno u problemu, ali i u problemu smo na onaj način kada ne želite to da rešite demokratskim načinom, unutar Srbije, pa moraju da budu pokrenuti nekakvi mehanizmi, kao što je ovaj mehanizam.

Dakle, 28. juna, na Vidovdan, će se održati debata u tom Komitetu, doneće se određene preporuke i zaključci koji će se kasnije naći na dnevnom redu i na stolu za razmatranje ministara spoljnih poslova 47 članica Saveta Evrope i Srbija će morati da odgovori, onda će ministar Dačić, ako bude prisutan na tom sastanku ministara spoljnih poslova, odgovarati, ako to već neće ministar Ružić, na jedan način, ako pokrenu drugačiji mehanizam.

Dakle, ne možemo ništa, ovo nije tamni vilajet. Ovo je 21. vek. Ne možete sakriti to da centralizujete Srbiju po političkim linijama.

Zahvaljujem, predsednice.

Evo, na moju žalost, izgleda da sam bila u pravu kada sam izrekla onu ocenu da će gospodin Siniša Mali biti u stvari premijer, de fakto premijer Republike Srbije, jer da jeste on ministar finansija, on bi danas bio sa nama ovde u Skupštini i odlučivao i raspravljao, ne odlučivao, nego, prosto, objašnjavao, Skupština odlučuje, mi poslanici odlučujemo, o vrlo ozbiljnom pitanju, a to je daljnje zaduživanje Republike Srbije. Dakle, verovatno nas gleda preko malih ekrana i verovatno je njegov tim odlučio da nije dobro da njegovo prvo pojavljivanje bude baš po ovoj temi, a to je zaduživanje.

Kad pogledamo strukturu, ja ću govoriti o tač. 8, 9. i 10. koje se odnose na zaduživanje, na zajmove koje je potpisao odlazeći ministar Vujović, a koji dolazeći ili došavši ministar Mali smatra da nije važno da on dođe u Skupštinu i da o njima sa nama raspravlja, iznose ukupno zbirnu sumu od 408 miliona. Kad vi pogledate strukturu ovih zajmova, koje Srbija preuzima ili koje ćete vi, odnosno vladajuća većina odobriti, od ovih 408 miliona 84% sredstava je namenjeno za razvojne politike, javne rashode, za javna preduzeća. Svega 10% je namenjeno za podršku finansijskim institucijama u državnom vlasništvu, a zaista minornih 6% je namenjeno za razvoj zdravstva.

Po ovom razrezu se vidi kako vladajuća struktura vodi jednu politiku. Ovo nije socijalna politika. Budžet Republike Srbije i nova zaduživanja se ne raspodeljuju u interesu građana, već se na prvo mesto stavlja problem restruktuiranja javnih preduzeća, da tako kažem.

Ova vlast nikako, od 2012. godine, ne može da pokrene razvojnu politiku, mada upravo ovaj najveći iznos zajma od 343 miliona je upravo pokrenut za probleme koje su stvarali pogrešna razvojna politika i javna preduzeća. Nije dovoljno da Vlada donese zaključak kojim će se naložiti „Srbijagasu“ da obustavi isporuku gasa za one komercijalne potrošače koji su u docnji. Dušan Bajatović običava da kaže da je problem „Srbijagasa“ upravo u tome što on vodi socijalnu politiku, znači, što isporučuje gas i neredovnim platišama. Međutim, zadatak ove Vlade koja je u međuvremenu za vreme svog mandata osnovala i Razvojnu agenciju Srbije, tzv. RAS i regionalne razvojne agencije, jeste da na jedan drugi način pokrene razvoj Srbije, odnosno da izvuče privredu Srbije iz depresije.

Naravno, govorim o ekonomskom značenju termina depresija, jer ekonomisti, kolega Kovačević, ako se dobro sećam je u svom izlaganju pominjao Fridmana, Kejnza. Ja pripadam jednoj drugoj ekonomskoj školi mišljenja koja izražava zabrinutost kako će se novim zaduživanjem rešiti problemi koji su upravi i nastali zaduživanjem.

Kolega Arsić je pokušao da opravda visok nivo javnog duga u Srbiji. ekonomski teoretirači, da budem sasvim precizna, zaista kažu da možda rast javnog duga nije toliko zabrinjavajući do onog momenta dok udeo tog duga u BDP ne raste brže od ekonomskog rasta i ne raste brže od inflacije. Zaista je guverner Tabaković uspela da drži pod kontrolom inflaciju, to je najveći strah građana Srbije, znate taj strah od hiper inflacije koga se svi jako dobro sećamo i znamo na koji način je bio obuzdan.

Guverner Tabaković je pomenula političku volju, ali ekonomija ne može da se ozdravi političkom voljom. Ekonomija može da se ozdravi na onaj način da se više investira u potrošnju, odnosno da se pokrene potrošnja građana, a vi znate da ova Vlada insistira na stezanju kaiša građana. Mislim da je tu ta greška, koja je ustvari stvar političke odluke i volje.

Na kraju, čak i ovih 25 miliona koji će biti uloženi u razvoj zdravstva, mislim da neće biti dovoljni. To je tek mrvica u ukupnoj masi ovog novog duga, iznosi svega 6%, a evo građani u okolini Beograda će se setiti kako ni čak i donacije, jer se u ovom novom kreditu pominje kupovine nove medicinske opreme, linearnih aksceleratora, CT skenera, magnetne rezonance, ali setićete se da je nedavno u Kaluđerici bio natpis, dakle, ti mamografi su bili kupljeni iz donacije Japana, natpis je bio da mamograf neće raditi do daljnjeg zbog digitalizacije aparata.

Dakle, sve ovo što se ulaže u e-zdravstvo, e-opremu nažalost neće dati rezultate po dobrobit građana zato što se ne vodi domaćinska dobra briga o opremi, resoru, ljudstvu, pa na kraju krajeva ni o pacijentima.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovih 40 sekundi ću iskoristiti da čestitam. Čestitaću vladajućoj koaliciji što će danas polaganjem zakletve Siniše Malog Srbija u stvari dobiti novog premijera, premijera u senci. Ne, to neće biti gospodin Siniša Mali, to će biti gospođa Ana Brnabić zato što mi znamo da je njena pozicija, ne samo tehnokratska, kako ona to definiše, nego ona nema politički legitimitet, a mi vrlo dobro znamo političku istoriju Srbije i znamo kako su predsednici Vlade, koji nisu imali političku partiju iza sebe, prolazili u politici.

Ja izražavam čuđenje …

Znači, čestitke gospodinu Malom što danas postaje premijer.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas je svetski Dan porodice. U našem narodu postoji jedna poslovica koja kaže da je žena stub porodice, zato će moje poslaničko pitanje na današnji dan biti upućeno Ministarstvu koje bi trebalo da štiti radnička prava žena, jer da bi žene bile stub porodice one moraju da imaju pravo da dostojanstveno rade i pošteno zarađuju.

Dakle, moje poslaničko pitanje je upućeno ministru rada, zapošljavanja za boračka i socijalna pitanja, gospodinu Zoranu Đorđeviću, a tiče se informacija koje su objavili razni mediji, dakle, to je već opšte poznata činjenica, mada Ministarstvo izgleda ćuti, i ono se tiče firme „Kejzen“ u Smederevu, gde većina rade žene radnice. Od 300 zaposlenih radnika, tamo je 280 žena, koje su zbog neisplaćene plate i zbog neplaćenog prekovremenog rada u poslednjih šest meseci stupile u štrajk. Nakon toga je usledilo isplaćivanje tog prekovremenog rada i zaostale plate.

Međutim, isto tako je usledilo i disciplinovanje radnica. Sedam radnika je do sada dobilo otkaz u formi sporazumnog raskida ugovora o radu, tri radnice su zastrašene pristale na sporazumni otkaz, međutim četvoro radnika ne pristaje.

U međuvremenu, došlo je i do spontanog sindikalnog organizovanja, više od polovine radnica je prišlo sindikatu „Sloga“. Međutim, izgleda da je to upravo upalilo alarm kod poslodavca i da se dešava ono što se i dešava širom Srbije, a to je da se radnici disciplinuju, zastrašuju i kažnjavaju zato što traže svoja radnička prava, dostojanstvene uslove rada i zato što stupaju u štrajk.

Budući da Ministarstvo i sam ministar Đorđević jeste najavio usvajanje novog Zakona o štrajku, pokrenuta je i javna rasprava, do duše ne u punom intenzitetu. Podsećam da Zakon o štrajku potiče u Srbiji još iz 1996. godine, a dosta toga se promenilo na tržištu rada i tržištu radne snage, tako da je moje pitanje upućeno ministru - da li je informisan, budući da se ne oglašava u ovom konkretnom slučaju o informacijama koje sam iznela, da li će da podstakne inspekciju rada da obavi, da tako kažem, uviđaj, da razgovara sa radnicama? Radnice su otišle na razgovor sa gradonačelnicom Smedereva, ali nije Smederevo toliko daleko od Beograda da Ministarstvo se ne bi obavestilo i sigurna sam da ima informacije.

Da li će ministar apelovati da se poštuje odredba člana 14. iz Zakona o štrajku, koji kaže da radnici zbog organizovanja ili učešća u štrajku ne mogu da bivaju otpušteno sa posla? Dakle ja molim informaciju o ovom slučaju.

Drugo pitanje upućujem gospodinu ministru Đorđeviću, tiče se nečuvenog slučaja radnice Danke Simić, koja je zbog toga što je njen suprug učestvovao u sindikalnom organizovanju, takođe zbog neisplaćenih zarada, premeštena sa mesta laboranta, najpre na posao čistačice, a zatim i pomoćne radnice u kamenolomu? Dakle, mi govorimo i ovo, vidim da moje kolege iz vladajuće koalicije nemaju strpljenja niti da saslušaju ovih pet minuta o položaju radnika u Srbiji, a možete misliti kako izgleda i desetočasovni i dvanaestočasovni i četrnaestočasovni prekovremeni rad radnika u Srbiji, a vi nemate strpljenja ni da saslušate pet minuta, u dužnom uvažavanju ovih informacija za koje je bitno da se čuje u Skupštini Srbije.

Dakle, da li će ministar Đorđević podržati nalaze Poverenice za ravnopravnost, koja je ustanovila prekršaje Zakona o zabrani diskriminacije ove pomenute Ranke, Danke, Simić, u Ravnaji u Malom Zvorniku i da li će sarađivati sa njom i da li će sarađivati sa poslovodstvom i vlasnicima ove firme da bi se radna i ljudska prava ove žene uvažila? Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Zaista mislim da u ovoj poodmakloj diskusiji, kada još uvek ima dovoljno opozicionih poslanika koji čuvaju dostojanstvo Skupštine, gospodine predsedavajući, pozivam se na član 107. i obraćam se naravno vama i molim vas, ne sugerišem da izreknete opomenu, ali zaista poslanici koji se diče svojim obrazovanjem i svojim akademskim titulama zaista je neprimereno da koriste rečnik koji ne priliči prvenstveno Narodnoj skupštini.

Znači, vaš je zadatak kao predsedavajućeg da opomenete poslanika, prethodnog govornika koji u svom rečniku koristi ulične izraze. On ima slobodu da to misli i da govori na glavnom odboru SNS. Neka se tamo javi za reč, ali zaista mislim da je naš zadatak, svih nas da očuvamo dostojanstvo Skupštine i da ne koristimo uličarski rečnik u ovom uzvišenom domu.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Evo, imam još nekoliko minuta, pa i ja da kažem koju reč. Reč je parlamentarizmu. Podsetiću vas na reči jednog od teoretičara engleskog tipa konstituciunalizma i parlamentarizma, pošto svi znamo da je Velika Britanija majka parlamenta, koji je rekao da britanski parlament može sve, osim da muškarca pretvori u ženu. Vi ste uspeli čak i u tome. Vi ćete pročitati moju aluziju, znate na šta mislim. Sutra ćemo imati prilike da se oči u oči pogledamo, nadam se, sa Vladom i sa ministrima, poslednji je četvrtak u mesecu. Dakle, uspeli ste čak i u tome.

Ali, evo, da ne budu u tom smeru moje završna reči, hoću da kažem da će vladajuća koalicija, dakle, uspeti da usvoji svojom brojčanom nadmoću ovaj set od pet zakona, a ja želim ministrima, Šarčeviću i Ružiću, da ne dođu u situaciju da nakon dve godine, kao što je ovaj slučaj sa Zakonom o udžbenicima, da povlače zakone za koji se danas zalažu i da jednostavno kažu da institucije Srbije nisu izdržale pritisak ovih slova i ovih papira na kojima su napisani zakoni i da ne moraju da pišu neke nove zakone koji će biti upodobljeni sa realnim životom i realnom situacijom u Srbiji.

Dakle, ja vam želim da što više sprovedete dobrih odredaba. Naša poslanička grupa je takođe dala amandmane, ali kažem vam da ta sila i to samopouzdanje i to samouverenje će kad tad doći u sudar sa realnim životom i realnom situacijom u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih želela početak moje diskusije da započnem sa citatom. Sledeći primer ministra Ružića koji je takođe čitao obrazloženje zakona koji je uputio u proceduru u Skupštini, ja ću doduše čitati obrazloženje koje se odnosi na Zakon o udžbenicima. Ne zbog vas, ja znam da ministre to vrlo dobro znate, nego zbog građana.

Naime, pred poslanicima se našao Predlog zakona sa sledećim obrazloženjem, govorim o Ministarstvu gospodina Šarčevića – nakon nepune dve godine primene analize i sagledavanja efekata došlo se do zaključaka da pojedini instituti i propisana rešenja nekorenspondiraju sa postojećim kapacitetima institucija nadležnih za sprovođenje zakona, da određene pravne institute nije moguće ostvariti u praksi, da su propisane procedure složene, neefikasne i dugotrajne, te da je potrebna određena rešenja precizirati, pojedine institute ukinute, te celishodnijim rešenjima urediti nadležnost organa i rokove, upodobiti zahtevima procesne ekonomije.

Ključna reč, u stvari ključne su ove tri reči – zahtevi procesne ekonomije. Dakle, ja kao poslanik mogu da konstatujem da je došlo do kapitulacije jednog ministarstva i jednog ministra pred realnošću u Srbiji, odnosno da su institucije sistema kapitulirale pred zahtevima procesne ekonomije.

Naime, zaista želim da podsetim na reči vašeg uvaženog prethodnika, ministra Verbića koji je takođe pokleknu kada je uputio Predlog zakona o udžbenicima 2015. godine u skupštinsku proceduru i kada je on u 15. maja 2015. godine izjavio o Predlogu zakona o udžbenicima, reči ministra Verbića objavljene u „Blicu“ – povlačimo zakon u ovom trenutku ne zato što bilo ko podleže pritisku. Pritisaka takvih nije bilo. Mi se suočavamo sa lobiranjem jer neki od lobista samo što ne iskaču iz frižidera kada radimo, i pojasnio je ministar da su neki od lobista izdavači.

Sada vas pitam, ministre, u jednom demokratskom dijalogu – da li se ovaj zakon koji je ministar Verbić naposletku i uputio u proceduru, koji smo mi usvojili 2015. godine i gde vi sada u obrazloženju konstatuje da institucije nisu izdržale pritisak tih odredbi, da li je bilo možda i u vašoj odluci da nekoliko nedelja pred rekonstrukciju Vlade vi hrabro istupate kao jedini ministar koji kaže da njegov resor i institucije koje su u njegovoj ingerenciji jednostavno ne odgovaraju zahtevima, kako ovde piše, procesne ekonomije?

Ministre, zaista mogu da razumem da vaše životno iskustvo, da vaše profesionalno iskustvo u sferi obrazovanja ima jedan, da tako kažem, sveto nadzor koji znanje posmatra kao robu, kao robu na tržištu znanja i obrazovanja, ali zaista mislim da su odredbama ovog zakona u svim obrazloženjima zaista izlazile u susret moćnom lobiju, da tako nazovem. U mnogim zemljama sveta je lobiranje skroz legitimno. Kod nažalost ne postoji zakon o lobiranju i to bi trebalo možda zakonski da se uredi.

Da li ste vi imali pritisak, ja vas otvoreno pitam, od izdavačkog, da tako kažem, lobija, ako je tačan podatak, oko 79 izdavačkih kuća, da se derogiraju odredbe još uvek važećeg zakona i da vi uputite skroz novi zakon?

Naime, tu postoji mnogo, mnogo obrazloženja izbrisano iz važećeg zakona, dosta odredbi koje zaista ne idu u korist kućnog budžeta đaka i njihovih roditelja, nego jednostavno idu u korist opstanka na tržištu profitabilnih izdavačkih kuća. Naravno, moja saznanja nisu u toj meri uporediva sa vašim saznanjima, ali zaista ako vi brišete kriterijum maksimalne maloprodajne cene, ako vi u obrazloženju zakona govorite o prosečnu marži izdavača, a ne govorite o tome da se drastično smanjio broj đaka koji u Srbiji primaju besplatne udžbenike, tu je prisutan moj kolega poslanik, takođe kao bivši ministar obrazovanja, koji je 2012. godine izneo podatak da 303.000 đaka primaju besplatne udžbenike a 2017. i 2018. školske godine, taj broj se smanjio na 86.000, mada su skoro približno budžetska sredstva, ranije 750 miliona za 303.000, a sada 571 milion je dat iz budžetskih sredstava za ovih 86.000 đaka.

Dakle, hoću reći da se ovim zakonom sistemski urušava ustavno pravo dece na besplatno obrazovanje, da usled restriktivnih mera štednje budžet roditelja izuzetno opterećen, da se jednostavno dolazi i daje se prioritet jednim zakonima tržišta, zakonima privatnih izdavačkih kuća i da jednostavno mi sistemski uvodimo zakone ekonomije, kao mnogo važnije od onog što treba da je strateški cilj Srbije, a to je obrazovanje, ulaganje u naše najobrazovanije kadrove.

Ne mogu a da se ne osvrnem kad govorim o setu zakona koji ste vi uputili u proceduru na one podatke koje je izneo kolega Vladimir Grečić, da je za 30.000 mladih ljudi, izuzetno obrazovanih kadrova koji su otišli iz zemlje, uglavnom Evropu i severnu Ameriku, Srbija je izgubila odnosno poklonila tim zemljama 9 milijardi evra. Znači, to je ogromna nenadoknadiva suma. Ako se mi ovako ponašamo prema osnovcima, dakle njihovim roditeljima, gde je i osnovno obrazovanje, srednjoškolsko obrazovanje izuzetno otežavamo, izlazimo u susret ekonomskom profitu, procesnoj ekonomiji, kako je ovde navedeno, mi strateški jednostavno odustajemo od onoga što je proklamovano isto kao cilj ove Vlade, a to je povećanje nataliteta i zadržavanje omladine.

Vi znate da na svetskoj, na toj listi ekonomskog foruma, svetskog ekonomskog foruma, Srbija je skoro na dnu liste da zadrži i da privuče nove talante. Navela sam ovu cifru koju je profesor Grečić naveo, da je Srbija poklonila 9 milijardi ekonomski najrazvijenijim zemljama zato što je dopustila takav odliv mozgova.

Pre dve decenije, podaci koje je Grečić navodi kažu da je oko 2% mladih ljudi odlazilo iz Srbije, a sada već 15% mladih obrazovanih kadrova. Znači, to su nenadoknadivi gubici.

Zato kad usvojimo, znači iz tih razloga naša poslanička grupa nikako ne može da da zeleno svetlo ovakvom neoliberalnom, da tako kažem, ali ne iz ideoloških razloga, iz razloga uopšte opstanka i prava dece na obrazovanje. Ako vi na ovaj način razmišljate i vodite, rukovodite ministarstvom, na kraju će biti ona krilatica – koliko para, toliko obrazovanja. Znači, koliko roditelji mogu da ulažu novca u kupovinu udžbenika, u obrazovanje svoje dece, oni će toliko biti obrazovani, što je zaista degradirajuće i suprotno konvencijama o pravu deteta, suprotno je Ustavu naše zemlje, jer sva deca treba da imaju besplatno obrazovanje. To je proklamovani cilj. Znam da postoje teškoće, ali zato, mi istovremeno kada usvajamo ovaj zakon, o sistemu kvalifikacija, isto tako morate onda i u nekom obrazloženju reći da bez obzira što uvodimo tu gradaciju, što ulazimo u evropski sistem kvalifikacija, isto tako je činjenica da naši najobrazovaniji kadrovi, elektroinženjeri, lekari, mašinski inženjeri, IT stručnjaci, iz informacionih tehnologija najviše odlazi iz zemlje. Ova Vlada u kojoj ste vi ministar daje subvencije ekonomski jakim privrednicima iz Nemačke, mislim na „Kontinental“ koji dobijaju subvencije 19.000 evra po zaposlenom, čak i da zapošljavaju naše stručnjake, ali nešto se strateški mnogo greši.

Vi ovim zakonom ne rešavate samo problem udžbenika, vi ovim zakonom jednostavno postavljate jednu celoživotnu barijeru za one mlade ljude koji se sistemom, opet dualnog obrazovanja uvodite nas u sistem okrutnog darvinističkog tržišta u 15 godini života, pa će oni do penzije, narednih 50 godina, do recimo 65 godine života biti na ovakvom okrutnom neoliberalnom kapitalističkom tržištu, gde će jednostavno zakon procesne ekonomije koju vi pominjete prosto važiti za sve.

To je zaista nešto što je velika nepravda i zaista vam se divim. Izvinite što si dajem slobodu da vam delim savet, ali se zaista divim vašoj hrabrosti da sa ovakvim priznanjem poraza i kapitulacije resora o primeni zakona koji je ova vladajuća većina pod istim kišobranom donela, vi govorite da je zakon kapitulirao i da mora da se donese novi zakon koji će izaći u susret procesnoj ekonomiji.

Još imam vremena da se osvrnem na drugi set zakona koji je predočio ministar Ružić, koji se tiče uvođenja sistema elektronske uprave, koji je na tragu obećanja i one ključne reči u ekspozeu sadašnje predsednice Vlade, Ane Brnabić, da je dugoročni strateški cilj digitalizacija Srbije.

Neću se osvrtati na jezičke nedoumice, mada dolazim u iskušenje da pročitam isto tako nešto iz obrazloženja, ali rekla bih, ono što mi nedostaje i što zaista vidim kao jedan legitiman cilj da se forsira digitalizacija u zemlji u kojoj ni vodosnabdevanje, ni kanalizacija još uvek nisu na nivou kvaliteta života dostojnog čoveka. Ovde ste u obrazloženju naveli dovoljno kriterijuma na osnovu kojih isto vaš dosadašnji rad kao ministra može da se vrednuje.

U obrazloženju je naveden podatak da trebaju sve matične knjige do kraja 2017. godine da budu prevedene u elektronsku formu i pohranjeno. Vašem ministarstvu konkretno pitanje – da li je taj cilj ispunjen?

Dakle, ovaj Zakon o elektronskoj upravi zaista zvuči kao jedan spisak lepih želja. Navodite uzorne primere Crne Gore koja ima sličan zakon, navodite primere visokorazvijenih zemalja, SAD, Italije, Nemačke, ali vi jako dobro znate koliko je još mnogo domaćinstava da tako kažem, elektronski nepismeno. Prosto ta digitalizacija je na dugom štapu, a vi ministre zaista morate, pogotovo isto u ovim okolnostima rekonstrukcije Vlade, da kažete dokle se stiglo, sa čime ste zadovoljni, jer vi ovde zaista navodite primere da postoje zaista ozbiljni problemi i u vašem resoru.

U obrazloženju se kaže da razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji, pored brojnih strateških dokumenata se odvija uglavnom stihijski, nestandardizovano i bez kontrole na centralnom republičkom nivou. Pa šta je vaš zadatak, ako ne, kao ministra državne uprave i lokalne samouprave da uspostavite tu kontrolu?Pošto se osmehujete, moram vam dati kompliment da ste odgovorili na moje poslaničko pitanje. Dali ste podatke o broju upisanih i brisanih iz jedinstvenog biračkog spiska. Dakle ima tu mesta da vas kao poslanica pohvalim, ali zaista mislim da moramo da se uozbiljimo, da svi naši zakoni ne budu spisak lepih želja, nego jednostavno da kažemo građanima šta je ostvarimo, šta nije ostvarivo i gde idemo.

Žao mi je što ministarska Mihajlović takođe nije prisutna, evo kaže moj kolega Đorđe Vukadinović da je svima žao, pogotovo nekim poslanicima SNS, ustvari jednom koji je rekao da će dati ostavku, ako ona bude ministar i dalje, ali evo demonstriram žensku solidarnost i nadam se da će ostati u Vladi, ako ni zbog čega, zbog Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Isto tako da kažem da ovaj proces rekonstrukcije, kontinuiranih izbora ove Vlade zaista otežan na taj način, jer se to upravo vidim u ovom Zakonu o geopodacima gde jednostavno nedostaje neko mesto za Ministarstvo zaštite životne sredine.

Znači, svi su ovde pomenuti samo ne Ministarstvo zaštite životne sredine, a ako čitate zakon, videćete da se u članu 10. upravo masa podataka koji će biti prikupljeni, bi trebalo da pripadaju resornom Ministarstvu životne sredine.

Hoću da kažem da Srbija i vi kao Vlada i mi kao poslanici gledamo u 21. vek. Mi smo svesni koliko je Evropa odmakla, da ne idem u neke druge repere, da ne pominjem, ali zaista moramo da preuzmemo odgovornost i da kažemo, ne na ovaj drastičan način na koji je to učinio Šarčević, ja se divim njegovoj političkoj hrabrosti ili možda neiskustvu, da jednostavno derogira zakon tako što kaže – nisam mogao, institucije ne mogu da odgovore zahtevima aktuelnog zakona i zato uvlačim novi. Jednostavno, moramo da preuzmemo odgovornost i neka to onda bude tema, da se o tome raspravlja u Skupštini. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem, predsednice.

Nadovezala bih se na izlaganje prethodnog kolege koji govori u bezbednosnom kontekstu, tako da ću ovo ograničeno vreme koje naše poslanička grupa ima isto fokusirati na ova tri zakona – o azilu, o strancima, o prekograničnoj kontroli, koji u svari treba da pripreme Srbiju za suočavanje sa najvećim izazovom koji je trenutno u Evropi, pa i šire. Reč je o migrantskoj krizi, takozvanoj.

Mi znamo da je ta balkanska ruta preko koje su masovno prelazili migranti, da li izbeglice, da li ekonomski migranti, preko teritorije naše zemlje trenutno suspendovana, ali evo jedno konkretno pitanje – da li se ovim setom izmena i dopuna zakona koje sam trenutno pomenula i koji su na dnevnom redu, zaista u dovoljnoj meri pojačavaju kapaciteti MUP i čitavog našeg društva u stvari ovom raspravom koju mi danas vodimo da se suočimo sa migrantskom krizom? Vidimo da ekonomski najjače zemlje u Evropi, koje imaju nesumnjivo i policijski i druge kapacitete da se suoče sa migrantskom krizom, to ne uspevaju?

Činjenica jeste i to treba uvek isticati i to je pohvalno da je Srbija od strane međunarodnih organizacija Saveta Evrope i drugi humanitarnih organizacija, najrelevantnijih međunarodnih organizacija pohvaljena za humanitarni i humani pristup u menadžmentu, da tako kažem, izbegličke krize.

Takođe bih se pozvala na iskustvo, na ono što sam videla zajedno sa mojim uvaženim kolegama koji smo bili članovi delegacije pri Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, zajedno sa inostranim kolegama išli smo u Preševo i Bujanovac, i koristim ovu priliku zaista da pohvalim i brojne međunarodne humanitarne nevladine organizacije i vladine organizacije koje zaista ulažu velike kapacitete u prihvat migranata, ali bojim se da nismo ovim izmenama i dopunama zakona domašili dovoljno daleko do onog, ili ne želimo to iskreno reći građanima Srbije, što se u stvari očekuje od Srbije. Pozivam se na konkretne set rezoluciju u okviru Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i ono što nas sve očekuje.

Dakle, od Srbije se očekuje, mora se uklopiti u taj sistem menadžmenta migrantske krize, ono što je Ustavom Republike Srbije u stvari zabranjeno. To znači da oni migranti koji su na teritoriji Srbije pet godina, imaju pravo da glasaju na lokalnim izborima. Zatim, traži se da zemlje članice, a to smo mi, članice Saveta Evrope ubrzaju proceduru za dodeljivanje azila. To se delimično i namerava ovim izmenama i dopunama Zakona o azilu, da zakon sankcioniše diskriminaciju migranata.

Usuđujem se reći da u našem društvu postoji veliki stepen nerazumevanja, mada smo mi imali naše sunarodnike i izbeglice i interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i zaista posvećujemo veliki stepen saosećanja sa izbeglicama, ali mislim da naš zakon jop uvek nije spreman da diskriminiše eventualnu diskriminaciju ljudskih prava migranata. Zatim, Savet Evrope, odnosno čitava Evropa od Srbije očekuje da se omogući tražiocima azila da pristupe tržištu rada. Ako se ne varam, to je i sada već moguće da i pre završetka procedure azila i da im se olakšava davanje komercijalnih mikrokredita. Dakle, to je sve neki set ljudskih prava koji po nekim međunarodnim evropskim standardima pripada migrantima.

Takođe je na listi tih i sledeće. Migranti će imati pravo nakon tih pet godina da se uključe ne samo da glasaju na lokalnim izborima, nego da se uključe i u rad političkih organizacija, sindikata ili organizacija koje organizuju migrante. Dakle, ja se bojim da mi ovim setom zakona vrlo sporo reagujemo na izazove migrantske krize i na da nedovoljno u našem društvu, u javnosti progovaramo o onome što se od Srbije u stvari očekuje.

Možda treba razmisliti, ono što parlamentarna Skupština Saveta Evrope zaista očekuje i preporučuje možda neku specijalnu ličnu kartu, zato da bi ti migranti znali ime i prezime ljudi koji ulaze i da bi oni na taj način imali pristup socijalnim, zdravstvenim službama, možda je to specijalna lična karta.

Ja ne bih bila poslanik opozicije da ne napomenem i ono što je uočeno u nedelju na izborima, a to je da su na dva biračka mesta na Zvezdari, konkretno biračko mesto broj 25. i 26. jedni od nosioca izbornih lista prijavili da je na ta dva biračka mesta u Studentskom domu „Krcun“ da su uočena i glasanja migranata. Možda ministar ima neke podatke da li je migrantima izdavana lična karta? Interesuju nas podaci, slobodno kažite – Ne; ali vi ste ministar unutrašnjih poslova i imate pristup takvim podacima.

Ja naglašavam, barem ja lično, nisam ksenofobična, ja govorim da Srbija mora da podigne kapacitete. Kapaciteti ministra, odnosno MUP-a nisu dovoljni. Vi vrlo dobro znate da su i neke, da tako kažem, jedinice snage Vojske Srbije učestvovale u kontroli granice sa Bugarskom pre nekoliko meseci, zato su pohvaljeni.

Prosto vam govorim da kapaciteti naše države moraju da budu podignuti na najviši mogući nivo, da ne budemo iznenađeni sa eventualnim novim prilivom migranata i da to jako ozbiljno shvatimo. Bojim se da osnivanje komisije za azil koja će sadržavati osam članova, da to jednostavno vodi u hipertrofiju birokratskog aparata koji na terenu neće moći da rešava problem izbeglica.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje upućeno je ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću povodom brojnih neregularnosti koje su uočene na dan izbora u gradu Beogradu. Dakle, ove neregularnosti su prijavili registrovani posmatrači izbora i isto tako i predstavnici izbornih lista koje su učestvovale na izborima, a isto tako i građani i one su publikovane u javnosti.

Ova obaveštenja tražim zato što je došlo do fizičkih napada na pojedinim biračkim mestima upravo pomenutih registrovanih posmatrača i pojedinih građana. Takođe su uočena vođenja paralelnih spiskova građana birača, što otvara sumnju na neovlašćen uvid i zloupotrebu jedinstvenog biračkog spiska, a takođe se postavlja i sumnja u veliki broj prijave prebivališta na teritoriji Grada Beograda iz drugih opština i gradova širom Srbije.

Zato tražim od ministra Stefanovića da iz zapisnika koje su sačinili na uvidu predstavnici Policije iz policijskih uprava na teritoriji Beograda, konkretno na dva biračka mesta, dostavi objašnjenja i obaveštenja. Konkretno na biračkom mestu br. 1 na Novom Beogradu u prostorijama Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ u ulici Brodarska br. 3 i na biračkom mestu br. 66 na Zvezdari, MZ Novo Mirijevo 2, Mirijevski Venac br. 20, tu su fizički povređeni posmatrači CRTA, došlo je do fizičkog obračuna i incidenta i pozvana je policija i sigurno se na osnovu sačinjenog zapisnika intervencije policije mogu izvući podaci i objašnjenja.

Takođe, na Zvezdari su i druge, osim CRTA kao registrovanog posmatrača izbora i predstavnici izbornih lista „Inicijativa Ne davimo Beograd“, DS, Pokret „Dosta je bilo“ su prijavljivali neregularnosti.

Dakle, konkretno pitanje za ministra Stefanovića, pod jedan, koliko prijava prebivališta na novoj adresi stanovanja su registrovane na teritoriji Grada Beograda i koliko je odjava prebivališta na teritoriji Republike Srbije, iz kojih opština i gradova bilo registrovano u MUP Srbija u periodu od 1. septembra 2017. godine do 4. marta 2018. godine?

Pod dva, koliko novih ličnih karata je izdato u periodu 1. septembra 2017. godine do 4. marta 2018. godine na teritoriji PU Grad Beograd?

Moje drugo pitanje upućeno je ministru državne uprave i lokalne samouprave Branku Ružiću, budući da je on zadužen, odnosno njegovo resorno ministarstvo je zaduženo za vođenje jedinstvenog biračkog spiska, da ministar Ružić dostavi objašnjenja i obaveštenja o broju novoupisanih i izbrisanih građana iz biračkog spiska u periodu od 1. septembra 2017. godine do 4. marta 2018. godine na teritoriji Beograda i u tri opštine gde su se takođe održavali lokalni izbori, dakle u Boru, Aranđelovcu i Sevojnu.

Pod broj dva, koliko poziva građana je bilo na dan izbora, to je pitanje za gospodina Ružića, 4. marta 2018. godine u Beogradu iz tri opštine gde su se održavali lokalni izbori, Boru, Aranđelovcu i Sevojnu, na dežurne telefone Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koje su pritužbe bile i šta je Ministarstvo konkretno uradilo, intervenisalo iz obima svojih nadležnosti u slučaju neregularnosti?

Zašto su ova obaveštenja i objašnjenja važna i sumnja se na povredu odredbi Krivičnog zakona, odnosno krivičnih dela protiv slobode prava i čoveka i građanina, dakle čitavog niza, koje su regulisana članovima 155. do 160. Povreda prava glasanja, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, zloupotreba prava glasanja, sastavljanje netačnih biračkih spiskova, sprečavanje održavanja glasanja i povreda tajnosti glasova. Tako, pitamo resorne ministre Stefanovića i Ružića za konkretne podatke o ovim neregularnostima, šta su oni konkretno preduzeli i šta će preduzeti da se ispravi pomenuta neregulisarnost u okviru nadležnosti njihovih resornih ministarstava.

Zahvaljujem.

Mi danas pričamo o setu predloga zakona, ali i moje koleginice i kolege su se do sad fokusirale na zakon o dualnom obrazovanju. Naravno, ja se kao levičar pridružujem svim onim kritikama koje govore o jednoj opasnosti, opasnosti da našu decu dugoročno pretvorite u jednu novu klasu, radničku klasu prekarijata, vi znate šta znači reč prekarijat, to znači jednu nesigurnost, znači da oni već od svoje 15 do 18-19 godine, budu spremni da ulaze u svet rada koji je nesiguran, da postanu radnici koji će biti beskrajno zamenjiva radna snaga.

Znači, mi ovde odrasli, koji smo punoletni i koji imamo političku, pravnu i svaku drugu vrstu moralne odgovornosti, razgovaramo o maloletnicima, o generaciji koja je rođena 2004, 2005. godine i koja nije u mogućnosti da sluša ovu raspravu jer je ne interesuje, a sudbinski se odlučuje o njima.

U obrazloženju zakona pomenuta je cifra, oko 150 hiljada nezaposlenih mladih ljudi uzrasta od 15 do 24 godine. Namerno napominjem ove brojke, jer do sada je radni vek u Srbiji zbog velike nezaposlenosti, zbog lošeg stanja u privredi višedecenijske, još od doba socijalizma da sad ne fokusiram ni za jednu vlast, kretao u taj svet rada u nekim svojim dvadesetim godinama. Nama su našim generacijama uvek govorili da treba završiti fakultet. Ali, vi sada decu uvodite u svet rada u 15 godini.

Prisustvovala sam jednoj konferenciji i to slikovito odražava ovo što se ovom vrstom reforme pokušava uraditi, kada je češki ministar rekao – mi Česi kada ne znamo šta radimo, radimo ono što rade Nemci. Tako vi sada objašnjavate ovu reformu koja zadire duboko i dugoročno u svet rada, govorite da ćete reformisati srednje obrazovanje po uzoru na Švajcarce, na Nemce, na Austrijance. Ovde se pominju i zemlje višegradske grupe, centralno-istočne Evrope, ali ja vam govorim i vi to svi znate, da je svet rada zaista poražavajući, standardi i zaštite na radu, uopšte uslovi rada su jako loši.

U ovom obrazloženju su možda, a možda je to i ministar Šarčević mogao da izloži, kakvi su nalazi, kakvi su rezultati tog eksperimenta koji je već i sproveden, dualnog obrazovanja na oko 1.200 učenika, u 21 školi gde je bilo uključeno 88 kompanija. Takođe, vreme mi je ograničeno pa ubrzavam, velika je razlika između te ambicije da vi uključite u taj sistem dualnog obrazovanja kompaniju i lokalne privrednike koji su nažalost na nekom mikro nivou ili nivou malog preduzeća. Znači, slepo guramo jednu čitavu generaciju, kažem, rođenu 2004, 2005. godine u ovu vrstu jednog eksperimenta, a da još uvek nismo svesni da to dugoročno opredeljuje njihovu sudbinu na tržište rada i cenu po kojima će oni morati da prodaju svoju radnu snagu. Hvala.

Evo, ja ću biti parlamentarna prema mojim koleginicama i kolegama uvaženim narodnim poslanicima, ali meni vreme teče, a treba da razgovaramo, jer je retka prilika da imamo uvažene goste ministre sa saradnicima i predstavnike Vlade Republike Srbije.

Dakle, mene kao i moje kolege interesuje dosta toga. Nadam se da će biti ljubazni i voljni da odgovore ministri, pošto su oni u tom resoru gde od svojih saradnika mogu mnogo toga i informacije da nam prenesu.

Počela bih od činjenica, od brojki. Ovde na dnevnom redu imamo zakone koji se odnose na javnu upravu i koji se odnose na zakone o bezbednosti informacija, o elektronskom dokumentu, elektronskom poslovanju, ali sve bi se to moglo zbirno podvesti pod jedan pojam koji je pred Srbijom, a to je budućnost e-uprava ili tzv. digitalizacija, što i jeste bila jedna od ključnih reči premijera, odnosno predsednice Vlade Brnabić.

Htela bih da kažem da je Vlada, ono što je bilo saopšteno javnosti, donela odluku o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi. Znači, to su i javne službe. Nisu samo državni službenici na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Brojka koja je u opticaju, kada ste se prebrojali, ljudi koji su zaposleni je oko 450 hiljada. Tačan broj je 451.433 čoveka koji su zaposleni na neodređeni vreme.

Ono što mi uvek izgovaramo u ovom jednom tranzicionom procesu, kod nas tranzicija nikako da završi, jeste da su to među najnižim standardima u Evropi, u smislu da nema dovoljno zaposlenih. Ako se uzima racio broj službenika u odnosu na sto stanovnika, pa se kaže da je evropski prosek 8,5%, da je to u Srbiji 6,4%. Znači, premda se donosi odluka o maksimalnom broju, ima još prostora i to je ono što će razumevati ministar Ružić, pošto je bio i na poziciji ministra za evropske integracije, kada je čitao rezolucije Evropskog parlamenta, izveštaje Evropske komisije, tamo se uvek naglašava da nema u Srbiji dovoljne političke opredeljenosti za reformu javne uprave. Želimo biti blagonakloni, pa verovati da je to sada moguće, da je budućnost pred nama, mada kaskamo za svetom.

Mi kao poslanička grupa, a međusobno smo pričali na osnovu diskusija drugih narodnih poslanika iz drugih poslaničkih grupa, vidimo dovoljno znakova sumnje da će Nacionalna akademija, ovako kako je zamišljena u Predlogu zakona, iskreno, zaživeti i da će moći da uposli taj proces celoživotnog obrazovanja, stručnog usavršavanja, dogradnje veštine i iskustava upravo zbog tog broja. Problem je u selekciji.

Nedovoljno je rečeno možda i u uvodnom izlaganja ministra. Ima vremena da to pojasni prilikom razmatranja amandmana. Kako će se vršiti selekcija u jednoj partokratskoj državi? Zašto kažem partokratska država? Zato što to ne pripisujem ni za jednu političku partiju. Pripisujem za sve one političke partije koje su bile na vlasti, jer ako imamo uvid unazad nekoliko meseci, a na to upozorava, to su podaci Transparentnosti Srbije, da su u v.d. stanju u „Službenom glasniku“ non-stop preko 300 ljudi. Produžava se to neko v.d. stanje, da li su po prvi put zaposlenih njih preko 200 na šest meseci, prvi put angažovani i ostali, da su im produženi, pošto nije taj javni konkurs sproveden na još tri meseca, znači, šest plus tri i to beskonačno v.d. stanje daje povod da se kaže da je cela država Srbija, a to nam je zadatak, i opozicionih i vladajućih partija, da izgrađujemo državu, da se oseća snaga i ozbiljnost partije da je kontinuirano u nekom v.d. stanju.

Ovako kako je zamišljena Nacionalna akademija, na to je već upozoravao kolega Đurišić, novci, pare koje su opredeljene, jer ovde kada razgovaramo mi smo zastupnici građana, zastupnici poreskih obveznika i treba da zamolimo ministra da nam objasni način razmišljanja kojim se opredelilo da za plate i socijalna davanja zaposlenih se daje tri puta više para nego za sprovođenje programa u Budžetu 2018. godine. Treba, takođe, da objasnimo na osnovu čega se došlo do te brojke od milion i po evra koja će biti namenjena za zgradu, da tako kažem, a ne za ljude. Republička agencija za imovinu ima dovoljno tog neiskorišćenog prostora. Da li zaista nameravate da gradite? Ovde se govori o tehničkoj dokumentaciji. Da li ćete graditi novu zgradu?

Ja ću se složiti i sa gospodinom Šešeljom, kolegom, mada se ne slažemo često, ali uz dužno uvažavanje – da li ste namerili da to bude u Beogradu? Zar je Beograd centar Srbije? pogledajmo unazad dvovekovnu tradiciju izgradnje države. Zašto ne bi bio centar, odnosno sedište te Nacionalne akademije u Kragujevcu, recimo, ili zašto ne i u Pirotu? Možda bi bolje razumevali svi, i mi kao političari i državni službenici, probleme sa kojima se suočavaju građani.

Dakle, ima puno prostora za, da tako kažem, učenje u hodu, za kompromise, ali zaista bih molila za pojašnjenje kriterijuma na osnovu kojih se došlo do određenih brojki, do određenih brojki o preuzimanju zaposlenih i imenovanih lica, da li je to iz Službe za upravljanje kadrova, Vladine Službe za upravljanje kadrova, najpre se pominjalo sedam plus pet, došlo se do cifre od tridesetak. Kolega Marko Đurišić je upozoravao da se došlo do cifre od oko 36.000.000 dinara.

Dakle, kad se čita celokupan taj zakon, oseća se malo i nedostatak neke normativno-tehničke redakcije discipline. Ja sam imala na momente utisak da čitam Strategiju o reformi javne uprave ili Akcioni plan. Znači, taj rečnik, pravnički rečnik mora puno bolje da se izoštri u tom smislu da treba, evo, na to je ukazivao kolega Pavlović, da zaista treba da se definiše položaj direktora, koji je gotovo nekakav inokosni organ, a da uopšte nijedan član ovog zakona nije posvećen niti njegovom imenovanju, koliki je njegov mandat, mi smo našim amandmanom predložili pet godina, ali njega treba da imenuje Vlada, znači, niti njegove odgovornosti.

Prema tome, zaista nedostaje taj direktor, da i on dobije jedan član, pošto je zaista moćan. On ima zaista i diskreciona prava i da utiče na programski savet Nacionalne akademije, i da utiče na izbor članova komisija. Znači, može da odlučuje, otprilike ono što će biti program rada, ali zaista, jedan čovek ne može da poseduje to sveobuhvatno znanje.

Na posletku, ali ništa manje važno, ja ne mogu da odolim da potenciram lepotu i bogatstvo srpskog jezika, to su, takođe, neki poslanici već ukazivali i da izrazim čuđenje za upotrebu reči „kouč“, „koučing“. Mislim da je malo rogobatno, malo je teško, nije u duhu našeg jezika. Zaista mogu da imam razumevanja za ministra Ružića, koji znam da je veliki ljubitelj sportske terminologije i, barem meni lično to podseća na ulogu kouča ili trenera u sportu, ali vi znate da je tamo trener zadužen za pravila igre i za tok odvijanja utakmice, a ovako kako je kouč definisan, znači, on je neki strateg, a ovako kako je kouč i koučing definisan u predlozima izmena Zakona o državnim službenicima, on je neko ko ravnopravno učestvuje sa polaznicima kursa u razmeni iskustva, znači, on je nešto sasvim na nekom nižem rangu u odnosu na mentora koji prenosi kompletna znanja.

Ako se konsultujete sa Jedinstvenom metodologijom izrade propisa, tamo isto piše, jednostavno se apeluje da se koriste reči srpskog jezika, odnosno strane reči ako za njih nema adekvatnih reči u srpskom jeziku. Dakle, moj apel bi bio da umesto „kouča“ koristimo izraz „vodič“. Mislim, to nije, kako da kažem, neko puritansko čistunstvo i neka odbrana ćirilice ili srpskog jezika. To je, jednostavno, zdravorazumski, jer zaista, kako da kažem, na onaj način na koji je predstavljen koučing u predlogu izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima, zaista je nejasno u čemu je on to bolji od polaznika, eto, tako da uprostim.

Kažem da verujem u e-upravu. Evo, ovde povremeno u Srbiju dolaze predstavnici Estonije. Mi se možemo beskrajno izgovarati našim siromaštvom, time što smo bili i ratovima i sukobima i raznim nesrećama razdirano, da tako kažem, i društvo i država, ali vidite da je Estonija, kao bivša komunistička država, uspela da razbije tu e-upravu.

Evo, sad jedno pitanje ministru LJajiću u kontekstu ovih novih elektronskih, da tako kažem, zakona. Našla sam informaciju da je Estonija poklonila Srbiji nekakav „Iks roud server“, šta god to značilo, upravo za razvoj elektronske uprave, jer upravo i ovi zakon koji, i koristim priliku da pohvalim ministra LJajića, koji je na jedan veoma elokventan, jednostavan, slikovit način, a pri tom i stručan način, predstavio predloge svojih zakona. Najbitnije je da sve ovo što radimo, ne radimo radi neke apstraktne državne administracije, jer vi znate koliko građani imaju otpor kad god dođu na šalter lokalne opštine ili da ne pominjem neke druge organe, koliko im je teško da se suočavaju sa državnom birokratijom u Beogradu, ali sve ovo radimo zbog njih samih.

Evo, sada gledam u tim ministra Ružića i jedan od njegovih saradnika upravo insistira na tom lepom, sad ću vam pohvaliti izraz engleskog jezika „civil servant“, znači – službenik, sluga, gde ide do te mere, zato što smo svi ovde, treba stvarno da ističemo da smo mi sluge građana, ali toga građana, u predlozima zakona, reč „građanin“ se gubi, a upravo su nas to Estonci naučili, ako hoćete da glasate preko interneta, ako hoćete da preko mobilnog telefona imate završenu identifikaciju ili obavljate neko elektronsko poslovanje, vi morate da razvijete participaciju građana. Ministar LJajić je već naglasio, oko 360 hiljada da je bilo uključeno u neki oblik korišćenja, da tako kažem, modernizovanih sredstava, ali je zaista velika zabrinutost da širom Srbije, vi znate onu čuvenu srpsku rečenicu – a gde je ovde pečat.

Našla sam, takođe, podatak iz vašeg Ministarstva, iz vašeg tima da je još uvek na snazi 100 različitih propisa koji traže papirni dokument. Ne možemo biti samo, da kažem, ekolozi, jer mi u Skupštini to nismo. Mi još sve dobijamo na papiru. Ali, zaista, digitalizacija u Srbiji svaki dan doživljava poraz. Mi smo juče doživeli ovde jedan poraz onih ljudi, prvenstveno predsednice, koja je pokazala da softver u koji su uložena sredstva od poreskih obveznika, od para poreskih obveznika ne funkcioniše. Znači, prvog dana redovnog zasedanja elektronski sistem i digitalizacija Srbije, koju promoviše ova Vlada, je u kolapsu.

To je sve skupa zabrinjavajuće. Naša poslanička grupa, i time završavam, će podržati modernizaciju Srbije. Ne možemo iz straha od te partokratije, iz tog kontinuiranog upliva partija na selekciju kadrova, jer nekoga, ako izaberete od tih 450 hiljada ljudi da pohađaju Nacionalnu akademiju, vi ste mu dali nadu da će biti bolji državni službenik, ali će isto tako imati možda veću platu, lakše će da se uspinje na toj lestvici državnih pozicija.

Iz tog razloga, od tog straha od partokratske države, ne možemo da podržimo ova dva zakona, a zakone koje je prezentirao ministar LJajić, mi zaista nemamo ništa protiv, ali u amandmanskoj raspravi ćemo doneti konačnu odluku. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege narodni poslanici, htela bih da iskoristim priliku što imamo retko zadovoljstvo da se viđamo sa ministrom i njegovim saradnicima oči u oči i, eto, to je prilika da postavimo neka pitanja koja nisu toliko u opticaju javnosti.

Zajedno sa mojim koleginicama i kolegama, imala sam priliku da pre jedno godinu dana prisustvujem izložbi koja je bila ovde upriličena u holu Narodne skupštine, gde su bile fotografije usamljene dece. Zašto kažem usamljene dece? Tada je iznet podatak da u preko 100 škola u Srbiji imaju samo jednog, eventualno dvoje đaka. To je bila jedna potresna slika oronulih škola, zaboravljenih, koja zaista, sada čitajući ovaj Predlog zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, izgleda kao da živimo u nekom paralelnom svetu. Lica te dece, lepe dece, usamljene dece, sigurno vredne dece, koja se ujutru spremaju da idu u školu, koja kilometrima pešače i ovaj portret učenika, đaka koji je napisan jednim birokratskim, tehnokratskim rečnikom, koji je pretočen u Predlog zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, to su zaista dva paralelna sveta.

Budimo realni, budimo iskreni, ovde su neke moje koleginice i kolege koji rade skoro celog života u prosveti, u nauci, u obrazovanju, zaista svedoče kako to izgleda, koliko je težak posao profesora, nastavnika. Svi smo prošli kroz neko obrazovanje, imamo različita iskustva, ali znamo da bi bilo idealno kada bi ovo što je predočeno kao predlog zakona zaista zaživelo u praksi. Kada sam čitala početak tog zakona, o ciljevima, o ishodima, tu se koristi jedan, da tako kažem, tehnokratski rečnik, govori se o digitalnoj kompetentnosti, govori se o preduzetničkom duhu, govori se o životnim stilovima. Mi znamo da je bivši premijer, sadašnji predsednik Republike Srbije govorio o njegovoj ambiciji da unapredi nivo higijene. Da sada prosto ne ulazimo u tu tematiku, ali vi znate koliko je teško održati, da tako kažem, životni stil učenika na nekom nivou u ovim uslovima siromaštva.

Naravno, siromaštvo je reč koja se izbegava u politici, ne samo u toku ove vlasti, nego i ranije. Ali, Srbija nije prosperitetna zemlja. Zaista bih želela da ukažem na to koliko ima smisla razgovarati o Predlogu zakona, jer, evo, želim da pohvalim, predsednica naše poslaničke grupe Sanda Rašković Ivić je već ukazala da je jedna narodna inicijativa dala rezultate. Ovde u Predlogu zakona je proglašena nulta tolerancija na nasilje. Koleginica Rašković Ivić je već rekla da u ovaj zakon uopšte ne ulazi reč koje smo svi svesni i koja izlaže decu riziku, a to je vršnjačko nasilje. Znači, ušle su mnoge druge inovativne, nove reči, novi govor, ali vršnjačko nasilje je izgleda još jedna zabranjena reč, kao što je i siromaštvo koje ne ulazi u naše zakone.

Ovaj zakon, ova dva zakona se u stvari najviše odnose, odnosno Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, na đake koji još uvek nemaju biračko pravo. I nastavnici i učitelji i profesori imaju biračko pravo, ali za decu zaista nemamo mogućnost da utiču. Ali, pomenula sam tu narodnu inicijativu i hoću reći da set predloga koji je organizovan i koji je poznat u javnosti zahvaljujući roditeljima nažalost nesrećno stradalog dečaka, Aleksin zakon i upravo toj peticiji i toj akciji koja se prikupljala podrškom na Fejsbuku je dala rezultate. Neki od tih pravnih instituta za koje su se oni zalagali, kao što je oduzimanje, recimo, licence direktoru ili nastavnom osoblju, su ušli u ovaj zakon, što je dobro. Znači, ima smisla razgovarati.

Zaista se čudim ministru Šarčeviću što prilikom promocije dualnog obrazovanja, što će reći preduzetničkog duha, u Srbiji uspostavlja, nemam ništa protiv, ali saradnju sa predsednikom Privredne komore. Mislim da to nije ta relacija, da zaista naši đaci po završetku osnovnog i srednjeg obrazovanja neće odmah uhvatiti tašnu i staviti mašnu, pa čak i da mi zaista njima stavimo te lepe uniforme, gledajući engleske ili belosvetske koledže. Vi znate da to nije realnost u Srbiji. U Srbiji se teško živi, živi se najviše od rada, a ne od preduzetničkog duha. Zato bih savetovala da vašu saradnju tokom vašeg mandata orijentišete ka SANU, tu su umni ljudi. Znači, učimo od onog što je najkvalitetnije obrazovanje, ne samo u Evropi nego i u svetu.

Već sam, pominjala, naravno, to medijski nije interesantno, tu listu koja postoji, recimo, u Americi, gde postoji 5.000 termina koje je jedan čovek, prof. univerziteta u Virdžiniji, sakupio. To su ne samo fraze, ne samo ono što mi možemo da naučimo iz hrišćanstva, iz islamske kulture, što je deo naše nacionalne tradicije, što je deo naših narodnih poslovica, što su činjenice, što je tradicija iz latinskog ili starogrčkog jezika, ali na kojoj naša deca ne mogu da razviju čitalačke kompetentnosti i da postignu bolje rezultate na PISA testovima. Ovde je naveden podatak u obrazloženju Zakona koliko je loš, nezadovoljavajući performans naših učenika na PISA testovima – čitalačke, matematičke kompetentnosti, funkcionalne pismenosti, naučne pismenosti. Nije preduzetnički duh nego inovativnost, znači sposobnost učenika u Srbiji da razmišlja i da kreativno daje doprinos, a ne samo da buba informacije i sve ostalo.

Mislim da strateški ovi predlozi zakona idu u jednom pogrešnom pravcu, u oblasti Zakona o visokom obrazovanju neguju mediokritetstvo, jer vi kada zacementirate u zakonu da je 48 evropski prenosivih bodova dovoljno, vi jednostavno mladom čoveku, akademskom budućem građaninu, budućem naučniku govorite – dovoljno je da budeš osrednji student, evo ti 48 bodova. U moje vreme se cenila izuzetnost i zaista još uvek, hvala Bogu, čak i u ovoj Vladi, a pogotovo i u opoziciji, ima izuzetno dobrih đaka, briljantnih đaka. Završiću ja sa nekom poslovicom – um caruje, snaga klade valja. Mislim da SNS treba da bude zaista na oprezu i na kraju će pobiti znanje i obrazovanje.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, poštovani građani, poštovani poljoprivredni proizvođači, dok mi danas raspravljamo ovde o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu srpsko selo pustoši. Preko 2000 seoskih sredina više nema žive duše, staračka su domaćinstva, radna snaga koja je početkom 21. veka brojala oko 530 hiljada ljudi danas ima nešto manje od 360 hiljada ljudi. Zatim, mehanizacija je stara preko 20 godina. Prosečna veličina seoskog poljoprivrednog gazdinstva je tri hektara. Mi ovde pričamo o dva hektara.

Ovde, a i u medijima je producirano da se izmenama i dopunama ovog zakona štite srpske oranice. Budimo precizni i recimo da stranci koji potencijalno mogu da odluče i da žele da kupe srpsku zemlju i postanu njeni vlasnici nisu opasnost po srpske oranice, po srpske oranice je glavna opasnost košava, grad, poplave. Ako ste već želeli po sistemu copy paste, kopiraj i zalepi kopirate modele iz zemalja članica EU, mogli ste da date više truda recimo, da zasadite vetrozasedne zasade u Vojvodini na onaj način na koji je to učinila Mađarska od Segedina preko Budimpešte do Beča.

Hoću reći, da mi sporo učimo od drugih zemalja, pa i zemalja EU koje potiču iz istog tog okruženja istočne Evrope. Prosto bih, takođe ukazala na nešto što je u stvari potencijalna kolateralna šteta ovakvih zakonskih rešenja. Kolega Ješić je pomenuo imena Hans, Jozef, Pjer, ja bih dodala zbog ženske ravnopravnosti Matildu, Kristinu, Žozefinu, koje žive tamo negde u EU i ne razmišljaju da dođu u Srbiju, ali šta ćemo sa onima koji jesu strani državljani a možda se prezivaju Petrović, Jovanović, šta ćemo sa decom naših gastarbajtera koji tamo žive? Možda će kroz 10 godina, kroz pet godina, kroz tri godine, zbog neke ekonomske krize deca i unuci naših gastarbajtera hteti da dođu u zemlju, da se vrate, a iz nekih okolnosti imaju samo državljanstvo EU, nemaju državljanstvo Srbije. Znači, mi njima izuzetno otežavamo.

Zašto niste doneli takva zakonska rešenja koja će npr. u ovoj investicionoj hajdučiji, gde se političkom voljom, diskreciono odlučuje ko će da investira u srpsku poljoprivredu, zašto niste pripadnike naše dijaspore ohrabrili da u većoj meri ulažu u srpsku poljoprivredu. Podsetila bih da godišnje od doznaka od naše dijaspore Srbija dobija oko 2,8 milijardi evra, u deceniji od 2000. godine, to su podaci Svetske banke, do 2010. godine je 43 milijarde dolara je stiglo u Srbiju u vidu doznaka, svega je bilo 550 miliona dolara investirano u srpsku privredu.

Hoću reći, zašto se onda pripadnici naše dijaspore koji nemaju državljanstvo, njihovi potomci ne ohrabre nekim različitim mikrokreditima, mikroprogramima da dolaze u zemlju. Znači, ako sad neki tipičan evropski birokrata iz Brisela gleda ovo, on će ovo nazvati tehničkim terminom. Ovo je ekonomski nacionalizam. Znači, sa stanovišta nauke, ekonomske nauke. Sa stanovišta analize kosten-benefit znamo da će veleposednici u Srbiji koji imaju srpsko državljanstvo, koji su naši građani imati direktne koristi od ovakvih zakonskih rešenja zato što će oni nastaviti da kupuju srpsku zemlju i srpske oranice za bagatelu. Ali, ja bih rekla da vi strateški zaista morate da dobro promislite kojim pravcem ide srpska privreda.

Složiću se sa mojim kolegom Stojmirovićem koji je rekao da ste vi možda ministar najmoćnijeg ministarstva. To bi zaista bili da budžetska davanja ne iznose manje od pet posto, barem da pet posto iznose od ukupnog budžeta Srbije, ali pripadnici vladajuće koalicije, a možda i većina političara u Srbiji se u stvari stidi svojih seljačkih gena. Ne znam zašto mi osmišljavamo našu ekonomsku politiku na taj način da više ne potenciramo poljoprivredu. Mi smo bili jako dobri u poljoprivrednoj proizvodnji, u stočarstvu, nikada nismo bili tako dobri u automobilskoj industriji. Znači, treba jako dobro da se promisli zašto se sistematski zanemaruje poljoprivreda kada ovaj narod hoće da radi, hoće da ostane na svojoj zemlji. Rekla sam već da skoro dve hiljada sela odumire. Dakle, može se, samo se neće, zato što se pogrešno promišlja strateški razvoj, ekonomski razvoj Srbije. Hvala vam.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani građani i građanke Republike Srbije, premda danas u Skupštini razgovaramo o jednom tehničkom kadrovskom pitanju, nesumnjivo je za sve nas da znamo da će predloženi kandidati uz podršku vladajuće koalicije biti izabrani, to je rutina, jer kad su rutinski sa 157 glasova izabrali Anu Brnabić i ostale ministre za staru-novu Vladu, tako će uspeti i u ovom slučaju.

Međutim, mi se danas bavimo jednom izuzetno ozbiljnom oblašću, oblašću ljudskih prava i sloboda. Zato me čudi što umesto da pričaju o kvalitetima kandidata koje su predložili, jer ti su predlozi došli iz vladajuće koalicije, predstavnici SNS i njihovih koalicionih partnera se obrušavaju na bivšeg Zaštitnika građana i na aktuelnog Poverenika za slobodu pristupa javnim informacijama i zaštitu podataka ličnosti, gospodina Šabića.

Šta to govori? Govori da niste ništa naučili. Na onaj način na koji aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, po svom ličnom priznanju je rekao da nije razumeo šta se dešavalo u Evropi i svetu u vreme pada Berlinskog zida, ali ja vas uporno podsećam, ne samo Berlinski zid, vojno-politički zid, sovjetski blok je upravo pao i završio u kolapsu zbog problema nedovoljne zaštite ljudskih prava i sloboda, i ekonomskih i političkih. Tu grešku vi ponavljate upravo danas.

Danas smo mogli da čujemo neuobičajenu lekciju predsednice Skupštine Maje Gojković, koja je ne samo, da tako kažem, dala političke packe gospodinu Šabiću i gospodinu Jankoviću, nego isto tako i budućem kandidatu Zoranu Pašaliću, pa mu je rekla u stvari, u prenesenom ili bukvalnom značenju, da zaboravi bilo kakve političke ambicije, da je on, eto tako, po volji vladajuće većine. To je neuobičajeno.

Mi ne moramo da znamo imena Ombudsmana čak ni u Srbiji, ako ne znamo u okruženju ili ako ljudi u EU i u evropskim zemljama ne znaju imena Zaštitnika građana. To je dobro za demokratiju. Čak imate zemalja gde se ne zna ni ime predsednika. Eno, uzmite Holandiju ili neke druge zemlje, predsednika države ljudi ne znaju, zato što imaju poverenja da će onaj ko je dobio većinu postupati po Ustavu. Ovde to nije slučaj. Vi non-stop udarate packe iz oblasti ljudskih prava i sloboda. Na udaru su mediji, nekad su na udaru građani, nekad seljaci, zavisi kako se ko buni. To nije dobro. To nije Srbija. Podsećam vas da čak i u vreme Titove Jugoslavije, da tako kažem, i Republike Srbije bio je veliki standard zaštite ljudskih i manjinskih prava. Evo, i gospodin Zukurlić je podsetio na neke nemile slučajeve.

Prema tome, ja vam kažem da Srbija propušta šansu da bude šampion ljudskih prava. Na kraju krajeva, 600 hiljada građana koji su glasali za Sašu Jankovića rekli su da je on uradio vrlo dobar posao. Prema tome, ja vas sada podsećam na onu čuvenu rečenicu koju su rekli u vreme donošenja Sretenjskog ustava – taj francuski rasad u srpskoj šumi neće se dobro primiti, ali klica i seme ljudskih prava i sloboda se vrlo dobro primilo na srpsko tlo i vi ne možete sa vašim političkim otrovnim pesticidom da ga zatrete.