Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici i poslanice, ja sam već u raspravi u načelu govorila o ovom Predlogu zakona i želela bih da pohvalim zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini.

Po pitanju ovog amandmana koji je podnesen na član 9, želim da kažem da je vrlo bitan član 9. koji tačno uređuje i one nedovršenosti člana 9. važećeg Zakona o patentnima.

Tačno se uređuju odnosi poslodavca i zaposlenog po pitanju pronalaska nastalih u radnom odnosu.

Ovim izmenama u članu 9. uređen je ne samo odnos između njih u smislu da je potrebna međusobna komunikacija i obaveštavanje zaposlenog po pitanju novog pronalaska, već takođe i obaveštenje poslodavca da li je podneo patentnu prijavu i da li će podneti, naravno sa obrazloženjem ukoliko ne bude podnesena, jer u tom slučaju zaposleni ima pravo da sam podnese patentnu prijavu.

Takođe, ono što je bitno jeste da je zaposleni dužan da obezbedi tehničku pomoć za dobijanje zaštite i primenu pronalaska stvorenog u radnom odnosu. Vrlo je bitno i da ovo novo rešenje precizno upućuje da se način utvrđivanja visine naknade zaposlenog koji je predložio patent, odnosno obezbedio pronalazak u radnom odnosu kao i da pronalazak do kog zaposleni dođe mora da odgovara predmetu patenta sa kojim poslodavac mora da se složi. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, danas u Skupštini stavljamo u fokus vrlo značajne predloge zakona, među kojima su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.

Naime, ova dva predloga zakona su do sada već bila definisana važećim Zakonom o patentima i Zakonom o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. Međutim, izmene i dopune ovih postojećih zakona omogućavaju stvaranje mnogo povoljnijeg poslovnog okruženja i pravne zaštite patenata, kao i topografija poluprovodničkih proizvoda kako za strane investitore, tako i za domaće privredne subjekte koji posluju na teritoriji Republike Srbije.

Predložene izmene i dopune Zakona o patentima, kao zakona iz oblasti intelektualne svojine omogućavaju direktan uticaj na pravnu sigurnost u domenu inovativnih aktivnosti, privrednih subjekata tako što će se na mnogo precizniji i jasniji način urediti odnosi između poslodavaca i zaposlenih na poslovima stvaranja inovacija.

Povećanjem efikasnosti u ovom domenu možemo očekivati da će strani privredni subjekti biti motivisaniji za ulaganje u istraživanja i razvoj na teritoriji Republike Srbije, čime će se stimulisati razvoj tržišne konkurencije.

Ove dopune i izmene utiču isključivo na one privredne subjekte koji stvaraju inovacije u okviru radnih odnosa. Sa jedne strane poslodavci će biti stimulisani da ulažu u istraživanja i razvoj, a sa druge strane zaposleni će raditi na unapređenju procesa rada, jer će za to dobijati zasluženu novčanu naknadu. Obzirom da su kriterijumi za određivanje novčane naknade definisani ovim izmenama i dopunama zakona, zaposleni će za svoj radi dobijati adekvatnu naknadu. Na ovaj način se doprinosi uređenju međusobnih prava i obaveza poslodavca i zaposlenog u slučaju kada zaposleni stvara inovacije u radnom odnosu.

Definisano je i pre stvaranja samih pronalazaka u radnom odnosu, koja su i kakva prava i obaveze zaposlenog u vezi sa istim, a takođe će i poslodavac imati razloge da podstiče kvalitetno radno okruženje, omogući korišćenje određenih resursa, informacije za jednostavniji i svrsishodniji rad zaposlenih, kao i obuke zaposlenima.

Poslodavac će zaštitom na svoje ime, iskorišćavanjem pronalazaka uvećati dobit preduzeća. Prava na zaštitu, iskorišćavanje pronalaska stvoreno u radnom odnosu, regulišu se ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca. Međutim, ukoliko ovakve odredbe ne postoje, primenjuju se predložena rešenja ovog Zakona o patentima.

Predložene izmene i dopune po pitanju zaštite pronalaska nastalih u radnom odnosu rešavaju odnos investitora prema ulaganju u inovativnu aktivnost u svojim kompanijama koje posluju u našoj državi.

Obezbeđivanjem dobrog balansa između interesa poslodavca i zaposlenog, kada je reč o iskorišćavanju pronalaska stvorenog u radnom odnosu stvara zdravo inovativno raspoloženje privrednih subjekata u našoj zemlji i razvoj konkurentnosti privrednih subjekata na domaćem i stranom tržištu.

Zbog svega ovoga moram da pohvalim navedene izmene i dopune postojećeg zakona, jer na jedan sveobuhvatan i precizan način uređuje mnoge nedovršenosti postojećeg zakona. Uz sve ovo, velike su nade i očekivanja da će broj prijava patenata od strane privrednih društava da će se znatno povećati, jer će od sada i poslodavac i zaposleni imati potpunu pravnu zaštitu u vezi sa raspolaganjem i iskorišćavanjem patenata koji su nastali u radnom odnosu. Ovaj način predstavlja direktan uticaj na napredak jednog društva zasnovanog na znanju kome teži naše društvo u ovom informatičko-tehnološkom dobu u kome živimo.

Takođe, nimalo manje važne i objedinjujuće su izmene i dopune Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, koje zapravo predstavljaju konkretne osnove tehnološkog razvoja današnjeg društva, jer primena topografije poluprovodničkih proizvoda se može sagledati od proizvodnje najjednostavnijih aparata za domaćinstvo do najsavršenije tehničke opreme.

Predložene izmene i dopune omogućavaju proširenje obima u kome topografija može biti predmet zaštite, zatim definišu subjekte zaštite, tj. pravo na zaštitu, kao i radnje koja je nosilac prava iz priznate topografije može da zabrani trećim licima da preduzimaju bez njegovog ovlašćenja.

Predloženim izmenama i dopunama zakona propisano je da organ nadležan za donošenje podzakonskog propisa…

(Predsedavajući: Pričajte, pričajte koleginice, slobodno.)

Samo sam želela da ministar sasluša. Hvala.

Zavod vodi registar topografija, umesto dva registra kao što je do sada bio slučaj. Od sada će svi podaci koji se unose, koji se odnose na prijave topografije, kao i na priznate topografije biti upisane u jedinstven registar, registar topografija, kako bi se u jednom registru nalazili svi podaci koji su vezani za određenu topografiju. Do sada je bio slučaj da su se u registru prijava topografija upisivali podaci koji su se definisali do priznanja topografija, a u registar topografija su se tek upisivali podaci o priznatim topografijama.

Ono što se zapravo želelo postići ovakvim izmenama i dopunama Zakona jeste adaptacija sa međunarodnim propisima i standardima u ovoj oblasti propisanim od strane Evropske unije, na bazi čega se stvara ujednačen pravni sistem na nivou većeg broja država, što može uveriti svako strano lice da će u Republici Srbiji ostvariti punu pravnu zaštitu i da je njihovo ulaganje na našoj teritoriji sigurno. Obezbeđivanjem zaštite ovakve industrijske svojine podstiče se razvoj topografija poluprovodničkih proizvoda, odnosno celokupan privredni razvoj, što direktno utiče i na pojačanje zdrave tržišne konkurencije.

Ove dve predložene izmene i dopune Zakona čine jedan zdrav osnov za razvoj naučno-tehnološke oblasti u jednom društvu, kroz pružanje mogućnosti razvoja inovativnih aktivnosti i zaštite prava intelektualne i industrijske svojine. Ono što je važno napomenuti je da za sprovođenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, kao i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda nije potrebno obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Zbog velike ozbiljnosti u pristupu izrade ovih predloženih zakonskih rešenja, poslanička grupa SPS će podržati oba predloga zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa timom saradnika, kolege poslanici i poslanice, najpre mi je veoma drago što smo došli do izmene i dopune ovog zakona, ovog zakona koji sve više opterećuje naše građane i građanke. Vrlo je bitno ono što je izmenjeno ovim izmenama i dopunama Zakona.

Drago mi je da su neki amandmani prihvaćeni i mislim da je zaista oko rasprave vezano za poslednji amandman došlo do jednog nesporazuma.

Naime, Socijalistička partija Srbija i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije se dosta zalaže za socijalni sloj, dakle, ugroženo socijalni sloj našeg društva, za osobe koje nemaju dovoljno mogućnosti da zadovolje svoje potrebe, da izmire svoje račune i naravno da će uvek stati na stranu građana i građanki i njihovih problema koje imaju u pogledu saradnje sa izvršiteljima.

Ono što želim da kažem jeste da nikada nećemo staviti ispred onoga što je najvažnije za opstanak našeg društva, nikada neće ispred toga biti izvršitelji i ne vidim zbog čega bi bilo kakav nesporazum postojao oko toga.

Vrlo je bitno za naše građane i građanke da znamo da je ovaj zakon baš u tom smislu i donesen i da svi ovi amandmani idu na ruku svim građanima, da uopšte neće postojati nikakva polemika oko toga da li ćemo mi isključivo raditi na novom zakonu koji je ministarka najavila, dakle, da će biti predložen Narodnoj skupštini i na amandmanima koji će ponovo upodobiti i poboljšati taj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, koristeći svoje pravo iz člana 287. Poslovnika danas bih postavila pitanje ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Najpre želim da pohvalim Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave za sve što je do sada urađeno u oblasti digitalizacije registara, a što je započeto donošenjem Zakona o opštem upravnom postupku 2016. godine. Nedavno je ministar državne uprave i lokalne samouprave najavio nov Zakon o centralnom registru stanovništva koji bi trebalo da stigne pred narodne poslanike u što skorije vreme. Kako je najavljeno plan je da se do kraja ove godine stavi na glasanje, odnosno nadamo se izglasa ovaj Zakon o centralnom registru stanovništva kako bismo već u 2019. godini krenuli sa implementacijom ovog zakona, a za koji je Kancelarija za IT i elektronsku upravu već uspostavila potrebnu hardversku infrastrukturu.

Naime, Centralni registar stanovništva predstavlja će svojevrsnu bazu evidencija, a spajanjem svih podataka u jednu bazu ovlašćeni službenici će moći da pomognu građanima po službenoj dužnosti pribavljanjem podataka za usluge građanima iz čak 11 evidencija čime će se sve procedure na šalterima daleko pojednostaviti i biti brže, efikasnije i naravno dosta jeftinije.

Vezano za ovo želela bih da postavim pitanje ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da li će Centralnom registru stanovništva moći da pristupe i građani ili samo ovlašćeni službenici? Koji će to biti službenici? Takođe, interesuje me na koji način će se uključiti i nedavno formiran Centralni registar matičnih knjiga u odnosu na ovaj Centralni registar stanovništva? Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa timom saradnika, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, najpre želim da pohvalim ovaj zakon, iz razloga što mislim da će definisati nešto što je vrlo važno za celu građevinsku industriju, a i za sve naše građane.

Ovo je zakon koji će zahtevati kontrolu kvaliteta onoga što izlazi na tržište i usaglašenost sa kvalitetom onoga što izlazi na evropsko tržište.

Vrlo je bitno da se omogući uspostavljanje tehničkih zahteva za veliki broj ovih građevinskih proizvoda i dobro je da se, dakle, zahteva znak, srpski, znak usaglašenosti, koji mora da bude u svakom slučaju vidljiv.

Do sada je domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti bilo uređeno, ali ovim zakonom će biti uvedena i mnogo jača kontrola, tako da će kontrola performansi svega onoga što izlazi na tržište biti vidljiva i transparentna za sve one koji to koriste.

Zbog toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, podnela sam amandman kojim u novom članu 101a, menja se, zapravo, i glasi: „Korisnici koji ostvaruju pravo na podsticaje IPARD fondova iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja imaju obavezu da ispune neophodne uslove zaštitne životne sredine predviđene ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona“.

Dakle, vrlo bitno je da definišemo da svi oni koji ostvaruju podsticaje moraju da vode računa da se naša životna sredina zaštiti, ali ne samo korisnici, već i svi mi, da se svest promeni u smislu o kome govorite nekoliko dana, da zaštita životne sredine nije posao kojim se vi bavite i vaš tim saradnika. To zapravo jeste posao kojim treba svi da se bavimo i, bolje rečeno, to nije ni posao nego način života koji treba da vodimo.

Tako da mi se izuzetno dopada način na koji vodite Ministarstvo i, ono što je vrlo bitno, svaki detalj u koji zalazite i posebno ovo što najavljujete, a to je da će se tek o mnogim detaljima dalje razgovarati i pod zakonskim aktima rešiti.

Molim vas da se ne obazirate na političke diskusije kojim pokušavaju da se „svinuju“ i da se drže neke političke mahinacije i manipulacije kroz dobijanje reči po pitanju amandmana. Ovo je zapravo nešto o čemu treba da se govori kroz struku, kroz ono što je humano i bitno za narod, a ne da se koriste amandmani radi nekih političkih diskusija i radi dobijanja vremena da se oponira političkim stavovima.

Dakle, ovo je tema za građane, za život u ovoj zemlji, a mislim da je sramno da ovo bude tema za političke rasprave, a to pokušava opozicija već nekoliko dana unazad. Hvala vam.

Poštovani građani i građanke Republike Srbije, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, podnela sam amandman na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, s obzirom da je medicina oblast koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje, što je najvažnije za život svakog od nas.

Utvrđena je potreba da se poboljšaju i preciziraju uslovi i organizacije i poslovi u oblasti ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i nadzor nad obavljanjem poslova u pomenutoj oblasti na teritoriji Republike Srbije, odnosno uslove pod kojima se ti poslovi mogu obavljati, nakon loše dugogodišnje prakse da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na republičkom nivou kako će se oni obavljati. Na ovaj način ostala bi iza nas dugogodišnja loša praksa da zdravstvene ustanove koje obavljaju neke poslove u ovoj oblasti ne mogu da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje tih poslova, tako da ovim Predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima najpre na precizan i jasan način definišemo koje zdravstvene ustanove zapravo mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Pored toga, neophodno je definisati registar davalaca matičnih ćelija, hematopoeze, koja omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbeđivanje ćelija za presađivanje. Postojeći zakon nije jasno definisao postojanje registra kao organizacione celine.

Takođe, ovim Predlogom zakona propisano je donošenje programa za presađivanje ljudskih organa u koji su uključeni ljudske ćelije i tkiva i koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije. Predlog zakona propisao je pojednostavljenu proceduru izdavanja dozvole zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u pomenutoj oblasti.

Ono što je glavno i koji su glavni ciljevi donošenja ovakvog jednog zakona jesu, osim uspostavljanja visokog nivoa bezbednosti i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, dakle, definisanje i formiranje banke ljudskih ćelija i tkiva, definisanje registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze, uključivanje u republički program za presađivanje ljudskih organa na teritoriji Republike Srbije, uspostavljanje sistema kvaliteta u ovoj oblasti, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti ljudskih ćelija i tkiva u svim ustanovama, kao i Upravi za biomedicinu i jasan inspekcijski nadzor u oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Za naše građane je vrlo bitno da znaju kako će i na koga će uticati zapravo sva ova predložena rešenja. Bitno je da će uticati najpre na građane, jer je Predlog zakona pojednostavio postupak davanja pristanka za darivanje tkiva, zatim na pacijente koji se nalaze na listama za čekanje za presađivanje pojedinih tkiva, zatim na pacijente koji čekaju presađivanje matičnih ćelija hematopoeze, zatim na povećanje broja davalaca u republičkom registru, na zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost banke ljudskih ćelija i tkiva, na Upravu za biomedicinu, kao nadležnog organa u oblasti biomedicine i naravno, najvažnije, uticaće na društvo u celini.

Hvala na ovakvom predlogu zakona.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani i građanke Republike Srbije, uvaženi ministre sa saradnikom, kolege narodni poslanici i poslanice, najpre bih da kažem da će poslanička grupa SPS podržati ovaj Predlog zakona kao jedinstveni zakon koji uređuje ovu oblast koja do sada nije bila na ovaj način uvažena i nije joj dodeljeno mesto koje je zaslužila.

Ovaj amandman sam podnela kako bih jasnije definisala nadležnosti, ne samo jedinica lokalne samouprave, već i ministarstva, koje će na mnoge načine doprineti uređenju održavanja i zaštite ratnih memorijala.

Ono što je veoma bitno jeste da ne ulažemo, dakle, samo vreme i trud na stabilnost ekonomsku, demografsku i privrednu, već i da se radi na unapređenju poštovanja ljudskih prava, naše tradicije, verskih različitosti i, ono što je bitno, da se dostigne efikasnije delovanje državne uprave u postupku zaštite održavanja i uređenja ratnih memorijala.

Želim da pohvalim i ono što ovaj Predlog zakona definiše, a to je da je ministarstvo nadležno za poslove negovanja tradicije oslobodilačkih ratova Srbije u oblasti zaštite ratnih memorijala sada nadležno, dakle, i da daje saglasno za uvođenje, odnosno za postavljanje novih ratnih memorijala i uređenje ove oblasti kroz usklađivanje ekonomskih uslova, kao i drugačijeg načina upravljanja sredstvima i planiranja sredstava za ovu oblast.

Takođe, Predlog zakona je definisao i način prevazilaženja problema kada je u pitanju finansiranje novih ratnih memorijala od strane jedinica lokalne samouprave, i to je ono što treba pohvaliti. Ovim Predlogom zakona, takođe, je uvedena obaveza i da se uspostavi, dakle, evidencija o ratnim memorijalima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, kao i evidencija o poginulim licima.

Ovo je jedan mali korak, ali veliki iskorak u negovanju i uspostavljanju kulturne baštine i nasleđa Republike Srbije, a to je, dakle, i veliko bogatstvo, a sa druge strane i brojne žrtve i lica i ratovi koji su iza nas mislim da su vredni ovakvog jednog Predloga zakona i naravno daljem trudu da se unapredi ovaj Predlog zakona i da se što više sredstava obezbedi za ovu oblast. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Republike Srbije, danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u pojedinostima.

Ja sam podnela amandman i na član 2. Predloga zakona, kojim se dodaju reči: „organi vlasti u skladu sa zakonom.“

Iako u Zakonu o lokalnoj samoupravi, Zakonu o lokalnim izborima, su utvrđeni organi jedinica lokalne samouprave, način njihovog izbora, smatram da je dobro i u statutu navesti ove organe, kako bi i najviši pravni akt sadržao te informacije.

Želim da pohvalim napor ministra i njegovog tima saradnika za jedan ovakav predlog zakona koji je sveobuhvatan, kompleksan i najzad komplementaran.

Ovaj predlog zakona, ono što je najbitnije, obezbeđuje da mesne zajednice vrate bar deo uticaja koje su imale, a ono što je vrlo bitno našim građanima jeste da direktnije odlučuju i da se saradnja među opštinama uredi jednim propisom, što je u činjeno ovim predlogom zakona.

Nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije i racionalizacije, najviše se pažnje obratilo na promene nadležnosti, reformu funkcionisanja mesnih zajednica, kao i na međuopštinsku saradnju.

Predviđeno je da se odnos mesne zajednice i opštine dodatno uredi. Opština će pri donošenju budžeta organizovati javnu raspravu o planiranim ulaganjima, a predlog građana uzeće se u obzir samo ukoliko ga potpiše barem 5% birača. Takođe, ono što je vrlo bitno i šta zanima naše građane i građanke jeste predlog da će broj lokalnih funkcionera zavisiti od broja stanovnika.

Ono što želim da pohvalim, ministre, i kao žena jeste da sa ovim predlogom sada najzad imamo zakonski osnov da se sve opštine uključe u realizaciju Strategije za podsticaj rađanja.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa timom saradnika, narodni poslanici i poslanice i poštovani građani i građanke Republike Srbije, najzad nakon ove neutemeljene i neprimerene rasprave, opaski i napada našeg kolege Boška Obradovića, evo, da se vratimo i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i raspravi u pojedinostima.

Prvo bih pohvalila tim saradnika i ministra Branka Ružića na aktivnosti i radu u ovoj oblasti i posebnom trudu i nastojanju da se što pre regulišu interesi našeg lokalnog stanovništva i upravljanje u našim javnim poslovima od opšteg interesa za sve naše građane.

Ono što bih ovim amandmanom predložila i što mislim da je vrlo bitno, i pravno i regulatorno, nije jedna kozmetička izmena, već izmena u članu 1. Predloga zakona, da se reči: „pravo i sposobnost organa lokalne samouprave“ zamene rečima: „pravo i obaveza organa lokalne samouprave“.

Ovo je vrlo bitno kako bi se definisalo, ministre, da obaveza lokalnih samouprava ne može da se izjednači sa njihovim sposobnostima. Dakle, pravo svih naših građana i građanki jeste da zahteva maksimalni rad, saradnju i interes da se zaštite svi građani i građanke. To se ne može svesti na sposobnost, već na obavezu lokalnih samouprava i svih organa.

Dalje, ono što bih takođe predložila ovim amandmanom jeste da se izmene reči: „u granicama zakona“. Mislim da vo treba zameniti: „u skladu sa zakonom“ i da je to, dakle, mnogo šira koncepcija i širi kontekst primene zakona, a to je obaveza svih regulatornih tela i svih organa koji rade u interesu naših građana. Hvala.

(Boško Obradović: Replika)

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, ovim amandmanom na član 1. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti predložila sam da se utvrdi opšti interes za izgradnju jeftinih stanova za pripadnike službi bezbednosti.

Lično podržavam model jeftine izgradnje stanova za bezbednosne strukture jer je vrlo prirodno i društveno odgovorno da za one ljude koji obezbeđuju i omogućavaju bezbednost i stabilnost svih građana i građanki Republike Srbije i država obezbedi kako ličnu tako i stambenu sigurnost. Uz veliku pretpostavku da će u izgradnji prevashodno učestvovati građevinska preduzeća i domaća građevinska industrija, smatram da je ovo dobar projekat koji će omogućiti ozdravljenje zapravo našeg domaćeg tržišta po pitanju građevinske industrije.

Svi smo svesni toga da je u bivšoj i SFRJ građevinska industrija dosta gradila, ne samo unutar Republike, već i širom sveta. Ovo je jedan dobar početak da se građevinska industrija vrati u te tokove, po pitanju kvalitativnog, kvantitativnog napretka, a takođe i po pitanju širenja i jačanja naše industrije na teritoriji Republike Srbije.

Takođe bih, kao pripadnica mlađe generacije, želela da iskoristim priliku i da sugerišem da je ovo kako dobar početak za izgradnju jeftinijih stanova za bezbednosne strukture, tako možda i dobar trenutak za formiranje jednog programa za izgradnju jeftinijih stanova za mlađe generacije, dakle, za naše mlade stručnjake, a takođe i mlade bračne parove, jer veliki je značaj za Republiku Srbiju jeste i povećanje nataliteta, a to znači zadržavanje mladih ljudi u Republici Srbiji, ostanak ovde i stabilnost koja bi im omogućila formiranje porodice i proširenje porodice.

Zbog toga smatram da ovo treba uzeti u obzir kao jednu ozbiljnu ideju i podržavam ovakav početak, a takođe i moja poslanička grupa SPS. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, danas želim da zatražim obaveštenje od ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike.

U poslednjih godinu dana Vlada je preduzela brojne populacione mere, i posebno želim da pohvalim kabinet ministarke Slavice Đukić Dejanović u aktivnostima vezano za pojačanje mera populacione politike, odnosno finansijske podrške zapravo porodicama sa decom, što je jedna od najvažnijih aktivnosti.

Jedna od mera podrške svakako je takođe i dečiji dodatak. U vezi sa tim želela bih da postavim sledeće pitanje – poštujući pojačanu brigu države za porodicu, posebno imajući u vidu potrebu vođenja aktivne populacione politike, pažnju bih posvetila dečijem dodatku kao jednoj od podsticajnih mera.

Međutim, smatram ipak da dečiji dodatak ne treba da bude samo socijalna mera, već jedan podsticajna populaciona mera, kao što je to i roditeljski dodatak.

Ovoga puta bih se osvrnula na dečije dodatke koje primaju samohrani roditelji. Istina je da postoji neznatna razlika između dečijih dodataka koje primaju deca u porodici sa samohranim roditeljima i deca iz potpunih porodica, ali mi ipak smatramo da to nije dovoljno.

Naime, u pitanju su visina dečijeg dodatka za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje dece sa posebnim potrebama.

Prema poslednjem podatku cenzus za potpune porodice je 8.665 dinara, a za samohrane roditelje 10.398 dinara. Iznos redovnog dečijeg dodatka je 2.788 dinara, a uvećanog koji pripada samohranim roditeljima, starateljima i roditeljima dece sa posebnim potrebama, odnosno smetnjama u razvoju iznosi samo 3.625 dinara.

Smatramo da su cenzusi, posebno za samohrane roditelje veoma niski, jer znamo da jedan roditelj najčešće sam snosi sve troškove nege, vaspitanja, obrazovanja, uopšte razvoja svog deteta. Znamo da ukoliko dete ima drugog roditelja, on najčešće ne plaća alimentaciju, pri čemu mnogi prikrivaju svoje stvarno socijalno stanje.

Želim da ovom priliko, bez obzira što zahtevamo odgovor na pitanje i preduzimanje mera po pitanju ovih problema, da pohvalimo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike zbog zalaganja da se socijalna funkcija države ojača u segmentu koji se odnosi na socijalnu zaštitu socijalno ugroženih kategorija našeg stanovništva. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, ja ću danas u setu ovih jako značajnih predloga zakona najviše pažnje posvetiti Predlogu zakona o elektronskoj upravi, u cilju obrazloženja potrebe hitnosti uspostavljanja jedne korisnički orijentisane javne uprave koja će podići nivo kvaliteta pružanja usluga građanima, privredi, kao i dostupnosti javnih usluga kroz pojednostavljenje procedure, precizno rečeno, potpunu implementaciju usluga elektronske uprave u svim državnim organima, organima teritorijalne autonomije, organima jedinica lokalne samouprave i javnim službama.

U ovom smislu mi zapravo predlažemo reformu javne uprave. Gledano kroz prizmu celokupne izmene organizacije i funkcionisanja sistema javne uprave, to je zapravo reforma same države. Ova reforma javne uprave jeste jedan od najznačajnijih zadataka jer samo jedna efikasna, samo jedna država koja je sposobna da obezbedi građanima i privredi što bolji kvalitet javnih usluga, a pritom uz maksimalnu uštedu vremena, zatim uštedu novca, dakle materijalnih i ljudskih resursa, jeste država koja može ovaj trenutak, koji je trenutak galopirajućeg razvoja IT sektora, zapravo iskoristiti kao trenutak reforme ovakvog strateškog okvira.

Ciljevi sprovođenja ovog zakona o elektronskoj upravi jesu da se građanima pruži viši nivo pravne sigurnosti, i to upotrebom jednostavnijih, efikasnijih, pristupačnijih i otvorenijih elektronskih javnih servisa. Celokupna elektronska komunikacija građana, pravnih lica i nevladinih organizacija sa organima uprave, kao i komunikacija organa uprave uzajamno olakšana je zbog upotrebe elektronskog potpisivanja elektronskih dokumenata, zatim zbog onlajn podnošenja zahteva u digitalnoj formi, elektronskog plaćanja taksi, zatim izdavanja elektronskog vremenskog žiga i zakazivanja termina za uslugu.

Osim finansijske koristi koju će imati građani Republike Srbije i osim koristi u manjku utrošenog vremena, materijalnih resursa, pravni interes zapravo će moći ostvariti na jedan potpuniji i pristupačniji način u saradnji sa organima uprave. Vrlo je bitno napomenuti samo i to da će službenici u javnim upravama i zaposleni moći jednostavnije obavljati svoj posao pojednostavljenjem procedura kroz upotrebu savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija.

Obzirom da naša poslanička grupa više nema vremena, podržavam sve prethodne diskutante naše poslaničke grupe. Naravno, želim da pohvalim ovaj Predlog zakona o elektronskoj upravi. Poslanička grupa će se izjasniti i glasati o svim ovim predlozima zakona ovog seta zakona u danu za glasanje. Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi ministri sa saradnicima, nastankom ovog Predloga zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, možemo slobodno reći da je Republika Srbija tehnički, tehnološko, organizaciono i informaciono dostigla nivo na kome sistem obavljanja privrednih i drugih delatnosti, kao i načini poslovanja, prate zapravo razvoj elektronskog poslovanja.

Kako se svakodnevno razvijaju informacione tehnologije, možemo reći da se svakodnevno otvaraju nova, fleksibilnija rešenja, bazirana na tehnološkim dostignućima, koja zapravo olakšavaju funkcionisanje elektronskog poslovanja.Međutim, ono što je bilo neophodno u Republici Srbiji stvoriti, to je pravni okvir u kome bi se moglo urediti ovo elektronsko poslovanje, a to podrazumeva pravni okvir u kome bi se postiglo brže i efikasnije elektronsko poslovanje, u kome bi se dostiglo poslovanje uz smanjenje troškova, zatim razvoj i širenje tržišta usluga od poverenja i ono što je najbitnije za građane Republike Srbije, a to je brži i efikasniji rad organa javnih vlasti, kao i što lakši pristup što većem broju usluga organa javnih vlasti i elektronsko čuvanje dokumentacije.

Zbog toga se pisanju ovog Predloga zakona pristupilo dosta obazrivo i detaljno, kako bi se onemogućio i minimizirao nastanak i razvoj mehanizama zloupotrebe ovog zakona.

Ono što je već i ministar u svom uvodnom izlaganju rekao i detaljno objasnio, kao i moje kolege narodni poslanici i poslanice u dosadašnjem izlaganju, ovaj Predlog zakona zapravo uređuje oblasti elektronskog dokumenta, elektronske identifikacije, usluga od poverenja, oblasti elektronskog potpisa, elektronskog pečata, vremenskog žiga, autentifikacije veb sajtova i elektronsko čuvanje dokumentacije.

U ovom Predlogu zakona uvodi se pojam pružaoca usluga od poverenja. To će zapravo biti firme koje će se praktično baviti uslugama elektronske identifikacije, integritetom tih elektronskih podataka.

Da bi ovi pružaoci usluga od poverenja stekli status kvalifikovanih pružaoca usluga od poverenja, neophodno je da budu upisani u registar kvalifikovanih pružaoca usluga od poverenja, a za to je neophodno da se dostavi izveštaj o ocenjivanju usaglašenosti, koji izdaje telo akreditovano za ocenjivanje usaglašanosti pružaoca kvalifikovanih usluga i kvalifikovanih usluga koje oni pružaju.

Na ovaj način se u svesti građana stvara viši nivo sigurnosti i garancije bezbednosti mehanizama primene ovog zakona.Nakon usvajanja ovog Predloga zakona, neophodno je doneti još 17 podzakonskih akata, u kojima se definiše elektronska identifikacija, elektronsko dostavljanje, elektronsko čuvanje, elektronski potpis i druge usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.

Ono što je bitno istaći je da usvajanjem ovakvog jednog Predloga zakona korist najpre imaju svi građani Republike Srbije i privreda.Najveći iskorak ovakvog zakonskog rešenja jeste to što se njime omogućava da pravna i dokazna snaga jednog elektronskog dokumenta bude izjednačena sa pravnom i dokaznom snagom papirnog dokumenta.Ovaj zakon će uticati na modernizaciju i povećanje efikasnosti rada organa javnih vlasti, jer će moći da akte koji se u njihovom radu donose, izdaju u elektronskom obliku i da u tom istom obliku mogu da dostave ostalim organima javnih vlasti kao i građanima.Digitalizovani akti fizičkih i pravnih lica takođe će imati istu dokaznu i pravnu snagu kao i originalni akti, pri čemu se dostiže i manja upotreba papirnih dokumenata, povećanje pristupačnosti dokumentima i olakšava korišćenje i pretraživanje dokumenata, što sve omogućava ostvarivanje prava svih građana Republike Srbije na dostupnosti informacija od javnog značaja.

Obzirom da 63,8% naših građana Republike Srbije ima internet priključak, preko jedan i po milion ljudi u Srbiji koristi servise elektronske uprave, preko 1,2 miliona naših građana naručuje robu preko interneta i 99,1% preduzeća u Republici Srbiji koristi internet, možemo slobodno reći da su se bezbednosno, organizaciono i tehnološki dostigli svi preduslovi za masovno usvajanje elektronskog dokumenta.

Elektronski dokument je svuda prisutan, to je zapravo svaki „Vord“, „Pdf“ ili bilo koji drugi dokument koji ćemo generisati na papiru, umesto u nekom fajlu na računaru.

Međutim, ono što je bilo neophodno stvoriti, jeste način na koji bismo dostigli svojeručni potpis u elektronskom obliku. E, tu nastupa kvalifikovani elektronski potpis, kao zamena za svojeručni potpis, što je ministar u uvodnom izlaganju vrlo detaljno i objasnio.Uvođenje elektronskog dokumenta u odnosu na izdavanje dokumenata u papirnom obliku donosi brojne uštede. Najpre su to direktne uštede u materijalnim resursima, kao što je ušteda u ceni papira, poštarine, administracije i prostora za njihovo fizičko arhiviranje, to je nekih 40 do 60% ušteda, ali van toga postoje indirektne uštede, a to su uštede u optimizaciji procesa rada, unapređenju procesa rada, brže i pouzdanije isporuke elektronskog dokumenta, praćenje jednog celog životnog ciklusa elektronskog dokumenta, kao i olakšano korišćenje, pretraživanje i pristupanje ovim elektronskim dokumentima.

Osim svih ovih prednosti koje smo naveli u ovom jednom novom i jednostavnijem načinu funkcionisanja poslovanja, ovaj Predlog zakona je nastao i kao obaveza koju je Republika Srbija preuzela u procesu pridruživanja EU.Uslovi za pružanje usluga od poverenja biće izjednačeni sa evropskim standardima i propisima, što će doprineti postizanju interoperabilnosti ovih usluga od poverenja.Ono što je bitno je da će nakon ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju postojati javna lista ovih usluga od poverenja, kojoj će moći da pristupe svi korisnici, kao i treća lica iz država članica EU.Takođe je bitno da se vrši i redovna procena i provera ispunjenosti uslova za pružanje kvalifikovanih usluga od poverenja. Zbog toga je predviđen i inspekcijski nadzor.

Imajući u vidu da je za realizaciju svega navedenog i da je za primenu ovog zakona potrebno da se na jedan ozbiljan i dosledan način pristupi, da se stekne poverenje najšire javnosti u upotrebu elektronskog dokumenta, u činjenicu da će korišćenje odnosno dokazna i pravna snaga elektronskog dokumenta biti izjednačena sa dokaznom i pravnom snagom papirnog dokumenta, obzirom da je Republika Srbija odavno krenula sigurnim putem u rešavanje problema sajber bezbednosti i sajber poverenja, prateći sve evropske trendove, mislim da je pravi trenutak da krenemo jednim lakšim putem u svet elektronskog poslovanja.

Zbog svih navedenih prednosti, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u Danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa predstavnicima Ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Republike Srbije, pred nama su danas dva veoma važna predloga zakona koji će suštinski promeniti i unaprediti oblasti koje definišu i ono što je vrlo bitno do sada i da će otvoriti jedan veliki i ogroman do sada samo delimično upotrebljen potencijal investicija u oblasti jedne od najznačajnijih privrednih grana. Naime, radi se o Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i Predlogu strategije razvoja energetike do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine.
Do sada su postojanje nedovoljno racionalnih zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, ali veliki problemi koji su gomilali tokom poslednjih godina i uopšte decenija, opterećivali ove oblasti. Na samom početku, želim da kažem da je velikim zalaganjem Ministarstva energetike i rudarstva zajedno sa velikim brojem stručnjaka i eksperata iz ove oblasti sa univerziteta, fakulteta, iz različitih stručnih organizacija, iz nevladinog sektora, itd. javnim raspravama potvrđena okolnost donošenja ovih zakona, kako bi se završio jedan ciklus reformi koji je započela prethodna i nastavila ova Vlada Republike Srbije.
Ove reforme podrazumevaju konkretno u zakonodavstvu donošenje zakona koji su primenljivi, koji su efikasni, zakoni koji omogućavaju dovođenje novih i obezbeđivanje novih investicija, zakoni koji omogućavaju otvaranje novih radnih mesta, usaglašavanje sa propisima i pravnim tekovinama Evropske unije i naravno zakoni koji mogu da budu na ponos i čas onima koji koriste i onima koji ih primenjuju.
Kada je u pitanju Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, razlog za uređivanje ovih oblasti jednim zakonom, a ne posebnim zakonima, odnosno posebnim zakonskim rešenjima je suštinske prirode i ogleda se u povezanosti zapravo ove dve oblasti. Jer, bez geoloških istraživanja, pre svega, mineralnih resursa i rezervi ne bi bilo ni eksploatacije, bez eksploatacije geološka istraživanja ne bih imala ni svrhu.
Zapravo u istoriji zakonodavne regulative Republike Srbije, poznato je da su pitanja iz oblasti rudarstva i geoloških istraživanja bila regulisana jedinstvenim propisima još u Zakonu o rudnicima despota Stefana Lazarevića 412. godine, kasnije Rudarskim zakonikom Kraljevine Jugoslavije i sve do danas.
Međutim, ono što građane Republike Srbije i građanke zapravo interesuje jeste šta ovaj zakon donosi, u čemu olakšava funkcionisanje svakodnevnog života njima i na koji način uređuje energetski sektor. Predloženim zakonom određuju se mineralne sirovine koje su od strateškog značaja za našu državu i bliže se regulišu pitanja prenosa odobrenja za vršenje geoloških istraživanja, kao i odobrenja za vršenje eksploatacije i naknade štete vlasniku zemljišta Republici Srbiji ili autonomnoj pokrajini, u slučaju vršenja nedozvoljenog istraživanja ili eksploatacije.
Ovaj zakon je uzeo u obzir sva potrebna usaglašavanja i prevode direktiva Evropske unije u naše zakonodavstvo. Novi zakon o kome danas govorimo omogućava efikasnije vršenje delatnosti geoloških istraživanja, takođe, omogućava efikasnije vršenje delatnosti eksploatacije mineralnih sirovina, podsticaće razvoj rudarstva, regulisaće se sprečavanje i otklanjanje štetnih posledica nastalih eksploatacijom i zatvaranjem rudnika.
Ovaj novi zakon takođe omogućiće efikasnu naplatu naknade za vršenje delatnosti ovih istraživanja i eksploatacije, takođe, definisaće prihode države, realizovaće izdavanje licenci u oblasti rudarstva i geologije i sprovešće se pooštravanje sankcija za vršenje geoloških istraživanja i eksploatacija, suprotno odredbama zakona.
Ono što je vrlo bitno za građane Republike Srbije, oduzeta je poverena delatnost jedinicama lokalnih samouprava. Predlaže se brisanje obaveze plaćanja naknade za eksploataciju geotermalnih izvora radi privlačenja investicija u oblasti korišćenja ovih resursa. Takođe, veliki doprinos je to što će fizičkim licima biti omogućeno da koriste ove resurse za potrebe vodosnabdevanja i za potrebe snabdevanja toplotnom energijom porodičnog domaćinstva fizičkog lica.
Usvajanjem ovog zakona stvoriće se uslovi za transparentno izdavanje odobrenja za vršenje delatnosti geoloških istraživanja, kao i eksploataciji mineralnih sirovina, dalje, smanjiće se broj dokumenata koje je neophodno predložiti uz zahtev, odnosno poboljšaće se uslovi za stvaranje većeg doprinosa u budućnosti i stimulaciju ekonomskog rasta.
Međutim, ono što moram uzeti u obzir jeste bezbednost na radu naših rudara. Postoji veliki problem u oblasti bezbednosti na radu. Takođe, postoji degradacija u oblasti očuvanje životne sredine, a javljaju se i veliki problemi po pitanju zdravlja ljudi u opštinama u kojima se vrši eksploatacija. Zbog toga je vrlo bitno da se nastavi proces modernizacije naših rudnika i još važnije da nastavimo da čuvamo i da počnemo malo više da se bavimo očuvanjem životne sredine, jer, činjenica je da je Srbija izuzetno bogata rudama i mineralnim sirovinama. Srbija je zemlja koja u tome zahvaljujući reformama koje konstantno sprovodi može da obezbedi sebi dobar put, dobar osnov za razvoj, pogotovo onih nerazvijenih delova i regiona Srbije koji su ujedno i najbogatiji regioni u Srbiji po pitanju ruda i mineralnih sirovina.
Ja ću se nakon diskusije prethodnih govornika iz poslaničke grupe SPS malo osvrnuti na strategiju razvoja energetike do 2025. godine, iz razloga što Republika Srbija ima veliki energetski potencijal koji je do sada delimično iskorišćen, nedovoljno i možda neadekvatno iskorišćen bio.
Međutim, baš zbog toga i zbog velikih potencijala neophodno je definisati put i strateško opredeljenje na kome će se moći zasnivati zapravo razvoj energetike u Republici Srbiji.
Ono što je vrlo bitno jeste da pozicioniranje nacionalne energetike vodi u pravcu tržišnog restrukturiranja i tehnološke modernizacije Srbije.
U tom smislu, primenom baš ove strategije razvoja energetike Republike Srbije treba da proistekne jedna odgovarajuća energetska politika, jer energetika je činjenica, kičma jednog privrednog razvoja, ona je ključni faktor i pokretač svih ekonomskih promena.
Ova politika energetska treba da ima za cilj nekoliko stvari, a to je za početak smanjenje emisije gasova staklene bašte, povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i povećanje nivoa energetske efikasnosti za sve pravce razvoja energetike.
Uviđajući važnost i značaj usvajanja ovih Predloga zakona koji na jedan vrlo transparentan, sistematičan i sistemski način, vrlo racionalan, omogućavaju u stvaranju uređenog, stabilnog i razvijenog energetskog sektora, a samim tim i privrede. Poslanici SPS će u danu za glasanje podržati navedene Predloge zakona.