MILETIĆ MIHAJLOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1. oktobra 1951. godine u Petrovcu na Mlavi.

Zаvršio je Učiteljsku školu i Prirodno-mаtemаtički fаkultet u Beogrаdu.

Radio je kao profesor, a od 1991. do 2001. bio je direktor Petrovаčke gimnаzije. Tаkođe je bio direktor Zаvičаjnog muzejа, jedno vreme prosvetni inspektor, a 2004. izabran je za predsednik Skupštine opštine Petrovca nа Mlаvi.

U periodu od 1990. do 1992. bio je potpredsednik Opštinskog odborа SPS-a. Za predsednikа Opštinskog odborа SPS-a u Petrovacu na Mlavi biran je od 2002. do 2004, kao i 2006, a na toj funkciji se nalazi i danas. Obаvljаo je i dužnost predsednikа Okružnog odborа SPS-a za Brаničevski okrug.

Bio je člаn Glаvnog odborа SPS-a od 2000. do 2002, a ponovo je izаbrаn 2006. godine. 2012. godine postao je član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Predsednik je Nadzornog odbora Fonda “Svetozar Marković”.

Za narodnog poslanika je biran na izborima 2007, 2008, 2012, 2014. i 2016.godine.

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Petrovac na Mlavi
  • Petrovac na Mlavi
  • 01.10.1951.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Poštovani predsedavajući, danas želim da postavim dva pitanja ministru Šarčeviću. Prošlo je 15 godina od kada država više nije jedini izdavač udžbenika, odnosno od uvođenja privatnih izdavača udžbenika za osnovne i srednje škole.

Prema nekim podacima, u Srbiji je registrovano više od 80 izdavača udžbenika. To je ogromno područje za privatno izdavaštvo, jer u Srbiji ima oko 800.000 učenika osnovnih i srednjih škola.

Zakon o privatnim izdavačima omogućuje priličnu slobodu i prostor u kome mogu da samostalno uređuju sadržaj, što nije uvek garant kvaliteta sadržaja udžbenika.

Svedoci smo da je bilo dosta sadržaja koji nisu bili primereni za uzrast učenika. Tako smo, na primer, u radnoj svesci za „Svet oko nas“ nalazili da je proizvod od grožđa vinjak, dakle, alkoholno piće. Vi, takođe, iz knjige „Svet oko nas“ za prvi razred pre više godina pisalo je da će sledeće godine avgust imati 29, umesto 31 dan, a april 31 i slično.

Neki od ovih udžbenika su povučeni, ali da ne navodim brojne primere kada su udžbenici za istoriju sadržali netačne i politički obojene podatke bez naučne podloge. Kako udžbenik za učenika treba da bude autoritet znanja, odnosno da daje neporecive činjenice, a ne improvizacije, to je veoma važan kvalitet udžbenika.

U tom smislu, postavio bih pitanje ministru Šarčeviću - da li se, polazeći od petnaestogodišnjeg iskustva privatnog izdavaštva, Ministarstvo, odnosno komisije koje odobravaju pojedine udžbenike, vrše analizu sadržaja udžbenika za osnovne i srednje škole polazeći od ciljeva i programa svakog obrazovnog ciklusa, od očekivanog ishoda obrazovanja na određenom nivou, odnosno da li postojeći udžbenici obezbeđuju taj kvalitet sa aspekta ciljeva i ishoda koji redovnim i obaveznim obrazovanjem treba da postignu?

Drugo pitanje koje bih postavio ministru Šarčeviću odnosi se na osnovne škole koje se više ne koriste za svoju osnovnu namenu. Činjenica je da Srbiju već decenijama pritiska bela kuga, da se mnoge male sredine prazne i da nestaju čitava sela, da gubimo čitav jedan grad stanovništva u toku jedne godine. Vlada je u tom smislu preduzela strateške mere za borbu protiv bele kuge, ali one mogu da daju efekte posle više godina.

Pražnjenje mnogih sredina uzrokuje i smanjenjem broja učenika, tako da veliki broj osnovnih škola, naročito u seoskim sredinama je već napušten, odnosno ne koristi se za osnovnu namenu.

Kako se radi o velikom broju objekata od kojih su mnogi u veoma dobrom stanju i predstavljaju veliku materijalnu imovinu države, želim da pitam ministra Šarčevića - da li se razmišlja o tome ili da li je napravljen određen program kojim bi se školske zgrade sa pripadajućim posedima stavile u funkciju obrazovanja različitih sadržaja koji bi oživeli selo, na primer škole u prirodi, kampovi za mlade, kulturni sadržaji, seoski turizam, rekreativni programi i slično ili da se ustupe seoskim zadrugama, seoskim domaćinstvima za njihove potrebe, pa i nevladinim organizacijama, na primer za potrebe izviđača, planinara, ekologa, za sakupljače šumskih plodova itd?

Tako bi se bar jedan broj stavio u funkciju i sprečilo dalje ruiniranje velike državne imovine, a verujemo da bi sve to doprinelo oživljavanju nekih napuštenih i depopulizovanih seoskih sredina. Zahvaljujem.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Poštovani ministre, saradnici ministra, dame i gospodo narodni poslanici, dok danas raspravljamo o Predlogu zakona o komunalnoj miliciji, jer smatram da je to svakako jedan od važnih zakona u našem zakonodavstvu kojim treba da uredimo ono što je osnovno za funkcionisanje jednog društva, a to je komunalni red.

Komunalni red je zapravo ogledalo jednog društva i tim pitanjem zbog toga moramo da se bavimo na adekvatan način. Uporedno gledano mi imamo različite prakse i velika iskustva i korisna iskustva u drugim društvima, odnosno zemljama i naravno da mi u tom pravcu treba dosta da uradimo, i rekao bih da dosta i zaostajemo u tom pogledu po onome što je i ponašanje i način života naših građana u pojedinim sredinama koji se nisu navikli u dovoljnoj meri, da tako kažem, redu.

Ono što je osnovno, svakako jeste da komunalna policija ima ono osnovno, a to je održavanje komunalnog reda i obezbeđivanje efikasnog izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata koji su u nadležnosti jedne opštine, što do sada to nije bilo na adekvatan način rešavano i na jedan ustrojen način kako je to trebalo i kako će to nadam se biti u buduće.

Pokazalo se zapravo da kroz desetogodišnje iskustvo u primeni Zakona o komunalnoj policiji u gradovima, da svakako stoji potreba da se to proširi kao praksa, kao služba koja će isto to raditi i u drugim lokalnim samoupravama i to je mnogo značajno iz tog razloga što postoje mnoga pitanja i mnogi problemi koji su svakodnevni u funkcionisanju jedne lokalne samouprave, naravno mislim na opštine i gde imamo određene probleme koji nisu u fokusu pažnje nekih organa i službi, a sa druge strane oni se nalaze tu negde izmelju i nisu u neposrednoj nadležnosti već postojećih organizacija i službi, te stoji potreba da se tim pitanjima na jedan jasan način bavi posebna služba, a to je komunalna policija koja će sada to raditi po ovom zakonu i po podzakonskim aktima koji će se doneti.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o policiji čuli smo da je dobijeno pravo, isključivo pravo na upotrebu termina policija, samo od strane MUP-a i Ministarstva za narodnu odbranu. Iz tih razloga stajala je potreba da se usklade svi zakoni i propisi i da praktično u ovoj oblasti održavanja komunalnog reda se odreknemo tog naziva komunalna policija i komunalni policajac.

Bilo je pitanje koji je to najadekvatniji izraz, kao što smo čuli, rekli ste da bi to možda bio redar, itd. Opredelili ste se, kao predlagač zakona, za komunalnu miliciju, odnosno komunalni milicionar. Gledano kroz istoriju, taj izraz nije nikakva novina ili neke ideologije posebne. Milicija se pojavljuje kao izraz još u starom Rimu u antičkim gradovima i državama itd, i etimološki kada se taj izraz analizira, njegovo značenje jeste da miles je vojnik, a milicija je vojna služba, s tim što ta vojna služba je sačinjena od slobodnih ljudi, odnosno građana i podrazumeva se da ta vojna služba nije profesionalna. Znači, to nije profesionalna vojska, već za potrebe građana i naroda i sačinjena je od predstavnika slobodnih ljudi i običnih ljudi itd.

Iz tih razloga imamo i kasnije da se objašnjava zapravo da milicija pripada narodu i označava se kao narodna milicija, što je naročito korišćeno u 20. veku u komunističkoj ideologiji, u komunističkim zemljama, koje su izbegle upotrebu reči „policija“ i „policajac“ iz ideoloških razloga, a radilo se na tome zapravo da se milicija definiše kao snaga, kao služba koja uvodi red i vodi računa o javnom redu i miru itd, ali u korist naroda i zato je ona dobila taj epitet „narodna“, što naravno ima svoje uporište u onome što je značenje ove reči i ove službe, koja vuče korene još iz starog Rima iz antičkog vremena.

Organizovanje komunalne policije svakako će doprineti otkrivanju prekršaja u komunalnom redu, ali svakako i u prevenciji, u preventivnom delovanju i sprečavanju prekršaja, što je, mislim, još važnije. U svesti naših ljudi stoji to da ako neko vodi računa o nečemu, ako je o nečemu nadležan, ako postoji mogućnost da se preduzmu sankcije, ako postoji mogućnost da bude upozoren, on će svakako više voditi računa o svom ponašanju i odnosu prema sredini u kojoj živi.

Kada govorimo o ovlašćenjima, moramo reći da su ta ovlašćenja veoma široka, veoma značajna i zahtevaju veliku odgovornost, stručnost i taktičnost. Ta ovlašćenja, kao što smo rekli, to je upozorenje, a koje smatram da je veoma značajno kao jedna mera i jedno ovlašćenje, jer ono može da ima i vaspitnu tu ulogu i da ima zaista dubok značaj u onome što će biti odnos ljudi prema komunalnom redu. Međutim, ove druge mere nisu nimalo naivne, da tako kažem, one zahtevaju veliku odgovornost, veliku stručnost i taktičnost i smatram da treba pridati veliki značaj onome što je obuka budućih komunalnih policajaca.

Kada govorimo o organizaciji komunalne milicije, jedinica lokalne samouprave obrazuje komunalnu policiju kao unutrašnju organizaciju u sastavu opštinske uprave ili gradske uprave, zatim, rečeno je da zapravo samo najmanje tri izvršilaca, odnosno milicionera mogu da čine jednu komunalnu policiju u jednoj opštini, u većim jedinicama lokalne samouprave mogu se formirati područne organizacione jedinice, zatim postoji mogućnost zajedničke komunalne policije za više opština itd. Međutim, tu se otvaraju mnoga pitanja koliko je to opština koje mogu zajedničkim aktom, odnosno sporazumom da čine i da formiraju jednu komunalnu policiju, da li i tu možda su potrebna određena uputstva od strane ministarstva ili ne.

Mislim da ta otvorena pitanja daju mogućnost i raznim improvizacijama i ličnom shvatanju u onome što treba da bude organizacija i rad komunalne policije, kao što je na primer i pitanje i problem, rekao bih ipak, broja komunalnih milicionara u jednoj lokalnoj samoupravi u okviru zajedničkog organa opštinske uprave. Ranije je to bilo, kada je reč o Zakonu o komunalnoj policiji, da na 5.000 ljudi dolazi jedan. Ja se slažem da je to jedan kvantitativni kriterijum koji možda nema smisao svuda i da je svaka lokalna samouprava, kako da kažem, specifična, ima svoje potrebe itd. Ali, u svakom slučaju, mislim da u narednom periodu će proizaći potreba za određivanjem određenog kriterija i da se to ne prepusti proceni, da tako kažem, lokalnih samouprava koje mogu da zastrane u onom što je formiranje, uobličavanje i modeliranje funkcije komunalne policije.

Ono što je interesantno pitanje, to je kontrola rada komunalne milicije. Kroz zakon je data odredba unutrašnje kontrole gde se formira posebna organizaciona jedinica za potrebe unutrašnje kontrole. Mislim da, to je moje lično mišljenje, ne mora biti da sam uopšte u pravu, da taj momenat u zakonu, da tako kažem, može da bude problematičan u određenim situacijama, jer u lokalnim samoupravama koje će npr. formirati komunalnu policiju od nekoliko ili desetak npr. komunalnih milicionara, posebna organizaciona jedinica unutrašnje kontrole, pitanje je koliko može da bude zaista u funkciji onoga što treba da radi ta unutrašnja kontrola. To je mali broj ljudi, ljudi se međusobno poznaju, međusobno komuniciraju, možda su bliski i u nekim odnosima itd, tako da ta unutrašnja kontrola može da bude samo veštački izraz onoga što bi trebalo da bude, ne bi imalo pravu funkciju.

Sa druge strane, postoji opasnost od instrumentalizacije komunalne policije u korist određenih interesnih grupa ili možda čak u korist ljudi koji su politički moćni u jednoj lokalnoj samoupravi u kojoj čak imaju nadmoć ili supremaciju u odlučivanju u odnosu na sve organe u jednoj lokalnoj samoupravi, pa onda uzimajući u obzir, na primer, ovlašćenja koja ima komunalna milicija, pa recimo prikupljanje obaveštenja, video snimanje, audio itd, onda može da dođe do zloupotrebe ovih funkcija pod uticajem ljudi od moći, a da ta unutrašnja kontrola nije u stanju da učini ispravku određenih devijacija ili određenih opasnosti u funkcionisanju komunalne policije. Zato lično smatram, možda će u narednom koraku to da se učini, raditi na toj tzv, ako je tako možemo nazvati, spoljašnjoj kontroli, mada član 33. daje, ali ne govori ništa detaljno o tome šta će to ministar urediti svojim aktom oko te kontrole, osim onoga što je unutrašnja kontrola.

U svakom slučaju, mi kao SPS, kao što smo čuli ovde, mi ćemo podržati ovaj zakon i smatramo da je to jedan dobar iskorak u onome što jeste jedno bolje uređivanje društva naših lokalnih samouprava i poštovanju jednog reda i u onome što je sprovođenje i zakona i propisa i opštih akata jedne lokalne samouprave. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas, evo od početka zasedanja, razgovaramo i razmatramo tačke dnevnog reda koje imamo, a reč je o sporazumima, zapravo o predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma o kreditima i o zajmovima koji se odnose na infrastrukturne projekte, bilo da je reč o železnici ili auto-putevima, o finansijskim ugovorima koji podržavaju lokalni razvoj i projekte u jedinicama lokalne samouprave, u oblasti trgovine i saobraćaja, u oblasti poreske administracije, za unapređivanje usluga elektronske uprave i definitivno imamo i sporazum koji se odnosi na unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite.

Naravno, nije uvek ovako prijemčivo za uši i popularno to da se zajmimo, da uzimamo te kredite, da povećavamo dug, itd. Često i narod kaže, ali bez obzira na tu narodnu izreku, dug nije dobar drug. Mislim da je neophodno da učinimo takve korake uzimanja kredita od međunarodnih institucija, jer zapravo time stvaramo neophodne pretpostavke za brži društveno-ekonomski razvoj naše zemlje, a bez tih zajmova, bez tih kredita, ne bi mogli da dostignemo odgovarajući nivo koji čini opet pretpostavku za dalji napredak, i u oblasti ekonomije i u drugim društvenim sferama.

Prema tome, naravno da moramo voditi računa da ne dođe do prezaduživanja, ali, sa druge strane, vođenjem računa o tome mi ipak to moramo da učinimo i da sa tim sredstvima imamo krupnije korake u razvoju, društveno-ekonomskom razvoju naše zemlje.

Ja ću posebno komentarisati ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora o Partnerstvu za lokalni razvoj između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Onako kako ja razumem, ja bih učinio pohvalu zaključenju takvog ugovora o kreditu od Evropske investicione banke, u cilju realizacije projekta Partnerstvo za program lokalnog razvoja.

Zapravo, ovim zajmom, ovim kreditom mi to činimo u cilju podizanja infrastrukturnog kapaciteta, standarda i kvaliteta života građana, zatim u cilju podrške lokalnom ekonomskom razvoju i dobro su došla takva sredstva koja će biti u visino od 22 miliona evra od Evropske investicione banke. Sedamdeset pet procenata tih sredstava su od banke, a osam miliona evra koja će biti dopuna ovoga, da bi se zaokružilo na 30 miliona, je budžet Republike Srbije, budžet lokalnih samouprava i od donatorstva.

Smatram da bi ovakvih kredita i zajmova u cilju razvoja, naročito onih delova Srbije koji nisu razvijeni, trebalo da bude i više i ne samo više nego da ti zajmovi budu i u većim iznosima.

Mi danas, a to je naša boljka, imamo velike razlike u razvijenosti pojedinih delova Srbije. Na jednoj strani imamo, naravno, razvijen Beograd, što je dobro. Postoje i neki d rugi delovi Srbije koji su prilično razvijeni, a postoje i delovi Srbije koji su jako nerazvijeni, koji su zahvaćeni procesom depopulacije i o tome moramo voditi računa. Zato su ovi krediti zaista dobrodošli.

Oblast finansiranja ovim kreditom je popravka i poboljšanje javnih objekata, zatim rekonstrukcija i izgradnja lokalnih tržnica, unapređenje kapaciteta za upravljanje u opštinskoj upravi, obnova javnih prostora i lokalnih sadržaja kao što su sportski tereni i parkovi, pešačke staze, izgradnja ili zamena rasveta itd.

Sve je to potrebno u onim sredinama koje su nerazvijene, u nerazvijenim opštinama, gde su često ti objekti koji su u svakodnevnoj upotrebi, a preko potrebni građanima, u priličnoj meri devastirani i da treba da se uljude i da se primere onome što treba da služi i da budu pristojnog izgleda i u dobroj funkciji, da tako kažem.

U realizaciji ovog projekta „Partnerstvo za program lokalnog razvoja“ učestvuje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, što je sasvim logično, uzimajući u obzir nadležnosti ovog ministarstva u odnosu na jedinice lokalne samouprave, ali važan partner u realizaciji je, i govorim to čisto zbog građana, da što više to razjasnimo, i Misija UN koja sprovodi program UN za razvoj u Republici Srbiji, skraćeno UNDP, Misija UNDP koja, zapravo ova Misija UN ima tu implementacionu ulogu, daje administrativno-tehničku podršku i, naravno, operativno sagledava sam tok realizacije ovih projekata, a opet u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

Mi danas u Srbiji imamo različite kategorije jedinica lokalne samouprave, mislim na opštine i na gradove koji su različito razvijeni, o čemu sam malopre i govorio, ali postoje četiri kategorije. Treća i četvrta kategorija jedinica lokalnih samouprava su one koje su manje razvijene i po onome što je odluka i Vlade i svrha ovog zajma jeste upravo da se sredstva od 30 miliona iskoriste upravo u ovim opštinama, u ovim lokalnim samoupravama, i to iz treće i iz četvrte kategorije.

Uzimajući u obzir da od tih 90, sigurno jedno 40 opština će moći da realizuje projekte za koje budu konkurisali i zato i kažem da je potrebno da u budućnosti imamo još takvih kredita, još takvih zajmova i u nekim većim iznosima. Mi moramo kao država učiniti napor da koliko toliko ujednačimo razvijenost i ono što je kapacitet života, proizvodnje i učiniti one razloge dovoljnim da ljudi ostanu u tim sredinama koje su na velikom udaru depopulacije danas.

Dakle, očekujem iz ovih razloga da će i opština Petrovac na Mlavi dobiti ova sredstva za jedan preko potreban projekat, a to je restauracija fasade opštinske zgrade koja je spomenik kulture i koja je podignuta u prošlom veku, na samom početku prošlog veka. Gradnja je trajala od 1900. do 1908. godine. Zgrada je, rekao sam, spomenik kulture. U današnjem društvenom sistemu, to je bilo sresko načelstvo, znači sreska zgrada, a danas je to zgrada opštine koja je prilično zapuštena, u ovom delu, što je sama fasada i stolarija, itd. Unutra je već dosta urađeno, naporima lokalne samouprave i u ovom mandatu opštinske vlasti i u prošlom mandatu, kada je zgrada pokrivena crepom, itd. Smatramo, uzimajući u obzir da oblast finansiranja jeste i restauracija takvih objekata, a uzimajući u obzir i to da Petrovac spada u nerazvijene opštine, svakako očekujemo da će to biti realizovano i da će dobiti ta sredstva.

Kada govorimo o ovim drugim sporazumima o kojima danas mi razgovaramo, a odnose se na kredite i zajmove koji se odnose na finansiranje putne infrastrukture, železničke itd, ja bih samo rekao ono što se može zapaziti kada se pogleda i analizira mapa države Srbije sa putnom mrežom i sa autoputevima koji su izgrađeni, delovima autoputeva koji su izgrađeni, i koji su u planu za izgradnju u narednom periodu, može se videti zapravo iz te slike, iz te mape, kada se ona pogleda, da Koridor 10, koji zapravo ide centralnom linijom Republike Srbije, od severa ka jugu, i na takav način, uslovno rečeno, deli Srbiju na istočni i zapadni deo teritorije, da u zapadnom delu imamo već izgradnju pojedinih delova autoputa, tu je i Koridor 11, postoje i drugi planovi o preprečavanju i spajanju autoputa Koridora 10 i 11, zatim, autoputevi koji će ići, one deonice koje će ići za BiH, a da u istočnom delu teritorije Republike Srbije nemamo zapravo planiran, za sada, koliko ja znam, nijedan put, naravno, izuzimajući onaj deo koji je već izgrađen i koji je, ja mislim, završen, a ide prema Bugarskoj na samom jugu i izdvaja se od Koridora 10 na istoku prema Bugarskoj.

Dakle, smatram da, uzimajući u obzir i ono pitanje nejednake nerazvijenosti teritorija i delova Republike Srbije i sama ta pretnja da oni delovi koji su nerazvijeni sve više osiromašuju, sve više budu napušteni od strane stanovništva, trebalo bi razmišljati zapravo u pravcu toga da se ta mreža značajnih putnih saobraćajnica poboljša i uveća i u ovom delu Srbije.

Naravno, kada govorim o ovome, ja ne činim nikakvu kritiku u tom pravcu u odnosu na sve aktivnosti i na sve projekte koji se danas na ovom polju preduzimaju, a prosto je i nemoguće u jednom vremenu sve završiti onako kako bi voleli ili kako zamišljamo da je to dobro. Ali, kada govorimo o ovim značajnim saobraćajnicama, pa i o autoputevima koji bi mogli da se pojave i na teritoriji istočne Srbije u pojedinim delovima, onda apelujem na tome da u tim budućim planovima, pa makar to bilo i za 20 godina, vodimo računa i o tome i da idemo u tom pravcu.

Svakako da ćemo podržati ove sporazume, o čemu je i govorila koleginica Paunović, koja je bila ovlašćeni predstavnik SPS za ovu tačku dnevnog reda, jer ponavljam, bez zaduživanja na ovakav način, sa investiranjem preko potrebnih projekata, mi zapravo stvaramo značajne pretpostavke za dalji napredak celokupnog društveno-ekonomskog poretka i sistema naše zemlje. Zahvaljujem.

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Poštovani predsedavajući, danas želim da postavim dva pitanja ministru Šarčeviću. Prošlo je 15 godina od kada država više nije jedini izdavač udžbenika, odnosno od uvođenja privatnih izdavača udžbenika za osnovne i srednje škole.

Prema nekim podacima, u Srbiji je registrovano više od 80 izdavača udžbenika. To je ogromno područje za privatno izdavaštvo, jer u Srbiji ima oko 800.000 učenika osnovnih i srednjih škola.

Zakon o privatnim izdavačima omogućuje priličnu slobodu i prostor u kome mogu da samostalno uređuju sadržaj, što nije uvek garant kvaliteta sadržaja udžbenika.

Svedoci smo da je bilo dosta sadržaja koji nisu bili primereni za uzrast učenika. Tako smo, na primer, u radnoj svesci za „Svet oko nas“ nalazili da je proizvod od grožđa vinjak, dakle, alkoholno piće. Vi, takođe, iz knjige „Svet oko nas“ za prvi razred pre više godina pisalo je da će sledeće godine avgust imati 29, umesto 31 dan, a april 31 i slično.

Neki od ovih udžbenika su povučeni, ali da ne navodim brojne primere kada su udžbenici za istoriju sadržali netačne i politički obojene podatke bez naučne podloge. Kako udžbenik za učenika treba da bude autoritet znanja, odnosno da daje neporecive činjenice, a ne improvizacije, to je veoma važan kvalitet udžbenika.

U tom smislu, postavio bih pitanje ministru Šarčeviću - da li se, polazeći od petnaestogodišnjeg iskustva privatnog izdavaštva, Ministarstvo, odnosno komisije koje odobravaju pojedine udžbenike, vrše analizu sadržaja udžbenika za osnovne i srednje škole polazeći od ciljeva i programa svakog obrazovnog ciklusa, od očekivanog ishoda obrazovanja na određenom nivou, odnosno da li postojeći udžbenici obezbeđuju taj kvalitet sa aspekta ciljeva i ishoda koji redovnim i obaveznim obrazovanjem treba da postignu?

Drugo pitanje koje bih postavio ministru Šarčeviću odnosi se na osnovne škole koje se više ne koriste za svoju osnovnu namenu. Činjenica je da Srbiju već decenijama pritiska bela kuga, da se mnoge male sredine prazne i da nestaju čitava sela, da gubimo čitav jedan grad stanovništva u toku jedne godine. Vlada je u tom smislu preduzela strateške mere za borbu protiv bele kuge, ali one mogu da daju efekte posle više godina.

Pražnjenje mnogih sredina uzrokuje i smanjenjem broja učenika, tako da veliki broj osnovnih škola, naročito u seoskim sredinama je već napušten, odnosno ne koristi se za osnovnu namenu.

Kako se radi o velikom broju objekata od kojih su mnogi u veoma dobrom stanju i predstavljaju veliku materijalnu imovinu države, želim da pitam ministra Šarčevića - da li se razmišlja o tome ili da li je napravljen određen program kojim bi se školske zgrade sa pripadajućim posedima stavile u funkciju obrazovanja različitih sadržaja koji bi oživeli selo, na primer škole u prirodi, kampovi za mlade, kulturni sadržaji, seoski turizam, rekreativni programi i slično ili da se ustupe seoskim zadrugama, seoskim domaćinstvima za njihove potrebe, pa i nevladinim organizacijama, na primer za potrebe izviđača, planinara, ekologa, za sakupljače šumskih plodova itd?

Tako bi se bar jedan broj stavio u funkciju i sprečilo dalje ruiniranje velike državne imovine, a verujemo da bi sve to doprinelo oživljavanju nekih napuštenih i depopulizovanih seoskih sredina. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege poslanici, želeo bih da postavim pitanja ministru zaduženom za turizam, gospodinu Rasimu LJajiću.

Pitanja se odnose na razvoj banjskog turizma u Srbiji i perspektive naših banja. Srbija je poznata kao zemlja sa hiljadu izvora zdravlja, odnosno uz hiljadu izvora lekovitih, termo-mineralnih voda, koje su osnova za razvoj banjskog turizma. Po broju lekovitih izvora spadamo u najbogatije zemlje Evrope, a imamo i jedini gejzer na kontinentalnom delu Evrope u Sijarinskoj banji.

Preko 50 naših banja, počev od Vrnjačke, koja je najrazvijeniji banjski centar i ostvaruju oko pola miliona noćenja godišnje, preko Sokobanje, Bukovičke, Prolom, Selters, Junaković, Sijerinske, Vrujci, Gornje Trepče, Vrdnika, Kanjiže, Vranjske, Bujanovačke, Ribarske, Lukovske, Banje Ždrelo kod Petrovca na Mlavi, koja je, na moje zadovoljstvo, pozitivan primer razvoja i drugih, velika razvojna šansa za turizam Srbije.

Tri naše banje imaju najtoplije mineralne vode u Evropi. To su Vranjska, Lukovska i Sijerinska, čije tople vode, nažalost, otiču u reke.

U banjama Srbije je 2017. godine boravilo preko 500 hiljada turista, koji su ostvarili oko dva miliona i 200 hiljada noćenja, od čega preko 90% od domaćih turista. Broj turista, pre svega domaćih, u banjama raste, što je rezultat uvođenja poklon vaučera, ali je činjenica da od banja možemo očekivati i mnogo više, a to je da svojom opremnošću i sadržajima privuku još više stranih turista.

Zato se u njih mora uložiti mnogo više. Trebalo bi slediti primere drugih kontinentalnih zemalja, kao što su Mađarska ili Češka, a koje su se afirmisale preko jedne ili samo par banja koje su danas svetski poznate, kao što su, na primer, Karlove Vari u Češkoj.

Naše banje se moraju još bolje infrastrukturno i sadržajno opremiti. Neke su tokom poslednjih dvadesetak godina od tradicionalno dobrih destinacija postale jedva vidljive. Smeštajni kapaciteti propadaju, tako da ne mogu da privuku turiste. Dakle, neophodne su nove investicije i nove ideje za valorizaciju izuzetno vrednih prirodnih potencijala u banjama i mineralnih voda i mineralnog blata i gasova.

Srbija jeste tranzitna zemlja i turizam gradova, pre svega Beograda, jeste prioritetan, ali smatramo da ovoliko prirodnog bogatstvo koje leži u banjama ne sme biti zanemareno. Naprotiv, Srbija kao kontinentalna turistička destinacija treba da banjskom, odnosno zdravstvenom i rekreativnom turizmu, koji je veoma tražen na evropskom turističkom tržištu, posveti još veću pažnju, ako ne i prioritetnu pažnju.

Uz razvoj poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, uz unapređenje zdrave životne sredine i prirodnih lepota koje imamo, turizam, a svakako i banjski turizam, imaće značajno mesto u razvoju Srbije.

Strategijom razvoja turizma predviđa se dalji razvoj zdravstvenog, odnosno banjskog turizma. Zato u vezi sa daljom sudbinom našeg zdravstvenog turizma želim da pitam ministra LJajića šta Ministarstvo planira da učini na planu reafirmacije banjskog turima i razvoja banja? Da li se planiraju ulaganja i u koje banjske centre? Da li postoje zainteresovani domaći i strani investitori za ulaganje u naše banje, za koje banje su zainteresovani i za koju vrstu ulaganja? Da li resorno ministarstvo planira neke razvojne mere kojima se može unaprediti banjski turizam u Srbiji i mnogo više i potpunije iskoristiti izuzetno vredni prirodni potencijal kojima naše banje raspolažu.

Imovinska karta

(Petrovac na Mlavi, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98349.00 RSD 13.02.2007 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 56905.00 RSD 01.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39