Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na samom početku jedan kratak komentar.
Obrazloženje Predloga zakona o predsedniku Republike, naime, na kraju Obrazloženja – Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku. Skupština je dobila ovaj zakon u proceduru gde je tražen hitan postupak iz razloga što je donošenje tog zakona ''jedan od uslova koji moraju da se ispune da bi se raspisali i održali izbori za predsednika Republike. Da bi se izbori što pre raspisali i održali, neophodno je da se ovaj zakon donese po hitnom postupku i time spreče moguće štetne posledice'' itd.
Naravno, želim da ponovim, svi su obavešteni da je povučen hitan postupak. Da li to sada znači da više nije toliko bitno i hitno donošenje zakona ili je nešto drugo u pitanju? Donošenje zakona o predsedniku Republike i o izborima za predsednika Republike je samo jedan od uslova da se raspišu izbori za predsednika. Tu su i zakoni koje mora Skupština doneti: o spoljnoj politici, o odbrani, o Vojsci i o službama bezbednosti. Tek tada se stiču uslovi za raspisivanje izbora za predsednika Republike po Ustavnom zakonu.
Želim da upozorim: samo u jednom slučaju mogu biti pomereni ti rokovi - ako se zbog Kosova i Metohije Srbija nađe u takvoj situaciji da je ugrožena teritorijalna celovitost. SPS smatra da u tom slučaju izbore ne treba održavati, već se posvetiti odbrani Kosova i Metohije i zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. I, ne može to biti stvar dogovora u vladajućoj koaliciji - da li će i kada će.
Dakle, prvi je uslov da budu doneti svi zakoni, a odgovornost je vladajuće koalicije da li će oni biti doneti na vreme. Imamo situaciju da se u proceduri nalaze zakoni o spoljnim poslovima, bezbednosti, odbrani i Vojsci, a predsednik Narodne skupštine, skidajući s dnevnog reda tačku Poslanička pitanja, neovlašćeno, nije uvrstio u dnevni red te značajne zakone. Prosto je pitanje: kada će to da stigne na dnevni red? Jer se samo tada stiču uslovi za raspisivanje izbora.
Drugo što želim da kažem. Poslanička grupa SPS smatra da treba doneti zakon o predsedniku Republike i treba urediti, pre svega, nadležnosti predsednika Republike, i za to je. Ali, poslanička grupa SPS neće podržati ovakav predlog zakona o predsedniku Republike. Ukratko ću navesti samo pet razloga.
Prvi. Član 1. zakona govori: ''Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije''. To je, naravno, i ustavna kategorija i to ne bi bilo sporno kad ne bi bilo prakse koja je suprotna tome. Ako se pogleda član 9. zakona o predsedniku Republike, koji na nejasan način govori o nespojivosti funkcije predsednika Republike, pa samo kaže da ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu delatnost, naravno da se to može različito tumačiti. Iz toga se može izvući zaključak - da može vršiti i stranačku funkciju.
Mi smo protiv toga. Ne može predsednik Republike da izražava državno jedinstvo ako je istovremeno i šef jedne stranke. Ako je šef jedne stranke, on može da izražava jedinstvo samo pristalica te stranke, a ne državno jedinstvo Srbije. Prvi uslov da bi ovaj zakon mogao da bude dobar jeste da se jasno i precizno definiše u članu 9. da predsednik Republike Srbije ne može da obavlja nijednu stranačku funkciju.
Da vas samo kratko podsetim na ono vama veoma popularno vreme koje koristite, devedesete godine, i kako kažete - režim Slobodana Miloševića. Taj Slobodan Milošević, kada je izabran za predsednika Republike Srbije, zamrzao je svoju funkciju u SPS-u.
Uslov da ovaj zakon iole vredi, da se makar steknu neke pretpostavke da može da izražava državno jedinstvo, jeste da ne bude šef jedne stranke. Ovako, on je predsednik Republike pre podne, a predsednik Demokratske stranke popodne. Predsednik Republike treba da okuplja narod, da ih poziva na sabornost, na jedinstvo, pogotovo u zaštiti i odbrani državnih i nacionalnih interesa. Ali, kao predsednik Demokratske stranke, on Srbiju deli. Deli na demokrate i antidemokrate, na reformiste i antireformiste, na napredne i retrogradne, lepe i ružne itd. I ovu podeljenu Srbiju još više deli. Ne može u takvim uslovima predsednik da ispuni osnovnu funkciju koja se pred njim nalazi, a to je izražavanje državnog jedinstva Republike Srbije.
Drugo pitanje je pitanje nadležnosti predsednika Republike Srbije. Jeste Ustav određuje nadležnost, ali je bar red da se u zakon o predsedniku Republike nešto od toga stavi. Naravno, ne van Ustava, ali da ne bi bilo tumačeno van Ustava, upravo iz tih razloga, trebalo bi da nađe mesto ovde. Jer, recimo, nema u ustavnim ovlašćenjima predsednika Republike, a ja sam dobro zapamtio rečenicu gospodina ministra koji kaže - niko ne može, ni zakonom, da predsedniku Republike umanji ni poveća nadležnosti - ako sam dobro zapamtio, gospodine ministre. Znači, niko ne može ni da mu umanji ni da mu poveća nadležnosti. Upravo, kako tumačite da je predsednik Republike, uredbom Vlade ili, ne znam, nekom odlukom, predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost koja objedinjuje službe nacionalne bezbednosti? Gde je uporište u Ustavu kada je to u pitanju?
Treći razlog. Kada se govori o polaganju zakletve pred Narodnom skupštinom, nije jasno definisano da li je to pred Narodnom skupštinom, gde se saziva sednica Skupštine, a u Poslovniku postoji tzv. posebna sednica koja se saziva zbog toga, ili je to, kako ovde stoji, okupljanje poslanika. Nema veze koliko će ih se okupiti, pa predsednik Republike, kao što je to bilo prošli put, odvede jedan broj u zgradu Predsedništva i onda položi zakletvu tamo? To nije polaganje zakletve pred Narodnom skupštinom. Ovde se polaže zakletva pred Narodnom skupštinom.
Četvrti razlog. Predsednik Republike ima ovlašćenja da predloži predsednika Vlade. Taj član nije do kraja razrađen. Imali smo iskustvo u periodu mart-april-maj, kada je Srbija tri meseca bila u agoniji jednostavno zbog nedostatka dogovora lidera vladajuće koalicije, da nije mogla da dobije Vladu. Predsednik Republike je na kraju, u minut do dvanaest, predložio predsednika Vlade. Šta to znači? Ovako razrađen taj član podrazumeva da predsednik Republike ima u svojim rukama izbornu volju građana prilikom izbora za Narodnu skupštinu.
E, nije to funkcija predsednika Republike, već je ovde moralo da se razradi da predsednik Republike, onom ko može da obezbedi većinu a, naravno, na osnovu nekih dokaza, ponudi mandat u roku od 15 dana, mesec dana, pa ako ne on - sledeći, pa ako ne on - sledeći, pa tek kada isteknu tri meseca, onda Skupština da se raspusti.
Sledeće, peto, da tako kažem, pitanje su ''Prava predsednika Republike pošto mu prestane mandat''. SPS jako podržava jednu rečenicu u Obrazloženju zakona koja kaže: ''...dignitet funkcije predsednika Republike čuva se kako primerenim uređivanjem njegovog položaja za vreme dok mu traje mandat, tako i, možda i više, primerenim uređenjem njegovog položaja pošto mu prestane mandat. Predlog zakona sledi tu koncepciju''.
Razlika između SPS i vladajuće većine je u tome što mi smatramo da je ovo značajna rečenica i bila i uvek će biti, a vladajuća većina, koja sebe naziva demokratskim blokom, smatra da je to važno samo onda kada je predstavnik demokratskog bloka predsednik Republike - u tome je razlika, a ona je velika.
Uostalom, nije li iskustvo iza nas da je sadašnja vladajuća koalicija, koja sada ima predsednika Republike, prethodna dva predsednika Republike uhapsila i izručila Hagu? Kako se na takav način čuva dignitet predsednika Republike? Da li to znači da se promoviše jedan nov način da, kada sledeći dođe na vlast, uhapsi ovog predsednika Republike, i tako redom, pa kao ono od 1804. godine, vek i po dinastije Karađorđević i Obrenović, kako je ko dolazio tako su jedni druge satirali.
To mora da bude jednako za sve i da važi za sve. I bilo bi pošteno da je u ovom predlogu zakona našlo mesto da, pored sadašnjeg predsednika Republike, ta prava imaju svi dosadašnji, u višestranačkom sistemu, predsednici Republike, i predsednici SRJ, i Srbije. Onda bismo vam poverovali u rečenicu da se dignitet funkcije predsednika čuva i kad je na funkciji, a posebno posle.
Naravno, imamo i čitav niz primedbi na veoma nejasan zakon o izborima za predsednika Republike, ali o tome bih ostavio malo prostora svojim kolegama. Hvala lepo.