Mi prihvatamo svih osam amandmana koji su danas na Odboru diskutovani, dakle član 127, 128, neću da čitam amandmane, samo čitam brojeve njihove, član 171, 174, 188, 194, 241. i 258. Svih tih osam amandmana smo prihvatili danas na Odboru. Hvala vam.

Samo dva pitanja, na kraju ove današnje rasprave. Naravno, kao i obično sam oduševljen svim ovim što sam čuo ovde. Verujte mi, većinu tih amandmana još jednom ćemo moji saradnici i ja pretresti ova dva-tri dana. Već u utorak će biti drugačije.
Dakle, dva su pitanja bila dominantna, tako da kažem. Prvo pitanje je bilo, dosta je nedoumica oko toga – funkcionalni blok. Hteo bih da podsetim da je blok vazdušnog prostora zasnovan na operativnim zahtevima, koji se uspostavlja bez obzira na državne granice, u kome se pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcije u vezi s njim optimizirane, i koji se uspostavlja radi dostizanja maksimalnih kapaciteta i efikasnosti sistema vazdušnog saobraćaja.
Funkcionalni blok vazdušnog saobraćaja i vazdušnog prostora postavlja se međunarodnim ugovorima. Ugovor koji je najvažniji i koji definiše većinu stvari o kojima smo danas govorili je multilateralni sporazum o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja ECAC, tzv. sporazum, a Republika Srbija je preuzela obavezu da već u prvom tranzicionom periodu, koji je određen ovim sporazumom, započne reorganizaciju svog vazdušnog prostora u funkcionalni blok ili blokove.
Napominjem, dakle, tu sam lični svedok, da je evropska komisija koja je bila u kontroli ovih dana ocenila da naša preduzeća, ova dva o kojima smo danas govorili, rade dobro.
Funkcionalni blok, koji je operativan je i možda najoperativniji u Evropi, onaj koji kontroliše naša Agencija za kontrolu vazdušnog saobraćaja. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je pitanje Direktorata. Naravno da se ne slažem i da je neosnovan predlog po kome Direktorat treba da bude organ uprave u sastavu Ministarstva, jer je upravo osnivanje nezavisne agencije, kojoj je povereno kao javno ovlašćenje obavljanje poslova državne uprave u oblasti vazduhoplovstva, i jasno razgraničenje nadležnosti između ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja i te agencije, ono na čemu insistira Evropska komisija u pogledu izgradnje administrativnih kapaciteta u oblasti civilnog vazduhoplovstva. Dakle, nema veze sa našim ulaskom u Evropu i kada. Ovo je tako.
Naravno, podsećam vas i na ostale delove saobraćaja, kolega Šami je dobro govorio o tome. Zamislite sada kada bi Železnice, pa evo i Puteve, kada bi sve to strpali u ministarstvo dokle bismo došli. Pojedine delatnosti da, ali upravo ovo je važno.
Dobro ste govorili, možda je čak bilo kritičkih nota oko upravljanja Direktoratom, ali ako je tu pet ministara, valjda je to dobro i valjda je to jače nego da sam sam tu.
Da vas podsetim, u Hrvatskoj, nadam se da će doći reforma puteva vrlo brzo, to ću predlagati, skupštinu preduzeća za ceste, kako oni zovu, čini ministar. Tu ćete verovatno da se bunite. Skupštinu za autoceste u Hrvatskoj čini ministar. Kada to budem predložio videću da li ćete onda imati poverenja u mene. To je i moje iskustvo. Jedino tako možemo uraditi ono što smo podneli. To je mala digresija.
Još jedna vrlo važna stvar je finansiranje. Dužnost mi je da vam kažem da finansiranje Direktorata i Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore potpuno je transparentno. I Direktorat i Agencija za kontrolu letenja, pored prihoda koje ostvaruju za pružanje usluge, odnosno za obavljanje delatnosti koje su im stavljene u nadležnosti, pretežno se finansiraju iz naknada za prelete, u skladu sa međunarodnim obavezama i ovim sporazumom koji sam malopre pročitao, koji je Republika Srbija preuzela preko Eurokontrola.
Napominjem da naknade za prelete nisu takse već realni troškovi za pružane usluga koje odobrava i verifikuje Eurokontrol. To nije ništa novo, to je sve godinama unazad. Sredstva ostvarena od naknada za prelete prema tim pravilima međunarodnog prava, koja su veoma striktna i čiji se utrošak po unapred utvrđenim pravilima kontroliše, mogu se koristiti isključivo za finansiranje poslovanje Agencije i Direktorata.
Tu su zarade, naknade za druga sredstva koja se troše, doprinosi, porezi, operativni troškovi za obavljanje tih svih usluga, odnosno za školovanje ljudi, troškovi amortizacije i investicije članstva u Eurokontrolu.
U ukupne prihode Agencije za kontrolu letenja ulaze i krediti koji su odobrile Evropska banka za obnovu i razvoj i EIB. Krediti se koriste za modernizaciju i obnavljanje infrastrukture.
Svake godine u julu članice Eurokontrola predlažu troškove, troškovnu bazu, odnosno iznose koje planiraju za poslovanje u narednoj godini i to se sve usaglašava do oktobra, a u novembru se to usvaja u Eurokontrolu.
Tu nema mogućnosti za neke druge. Ne možemo uzeti, već bih ja uzeo, već bih prebacio deo sredstava na neke druge projekte. Ne može. Samo možemo realne troškove koje mi uložimo u kontrolu neba nad nama da koristimo. Hvala najlepše.

Izvinite, u Subotici ste me našli, prema tome, hvala vam što ste tolerisali.
Zapanjen sam stvarno, 190 amandmana na Zakon o vazdušnom saobraćaju. Poštovani poslanici, čast mi je, kao i uvek, da budem u ovom visokom domu, posebno kad se radi o ovako važnim zakonima kao što su ova dva zakona koje danas predlažemo u ime Ministarstva za infrastrukturu i Vlade Republike Srbije, dakle, Zakon o vazdušnom saobraćaju i Zakon o lukama. Ubeđen sam da ćete vašim doprinosom sigurno te zakone poboljšati. Ne plediramo da su oni najbolji, zato vas molim i kad kažem ima 190 amandmana, zato sam i ponosan, izvolite, samo predlažite i pretpostavljam da ćemo se dogovoriti.
Dakle, oblast vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji u ovom trenutku uređena je Zakonom o vazdušnom saobraćaju koji je donet još 1998. godine i do stupanja na snagu Ustavne povelje Državne zajednice Srbije i Crne Gore bio je u nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije. Kako je od stupanja na snagu tog zakona do danas prošlo punih dvanaest godina, a s obzirom na brzinu promena u pravnoj regulativi vazdušnog saobraćaja u svetu i u našoj zemlji, jasno je da je važeći zakon kojim se uređuje oblast vazdušnog saobraćaja potpuno zastareo i da ograničava brži razvoj tog saobraćaja u Republici Srbiji.
Predlogom zakona o vazdušnom saobraćaju će se obezbediti uslovi za ostvarivanje ustavne nadležnosti Republike Srbije u oblasti vazduhoplovstva, kao i uslovi za obavljanje vazdušnog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije koji važe u zemljama EU, što podrazumeva uvažavanje i primenu najširih standarda bezbednosti i obezbeđivanja života putnika.
U toku pripreme Predloga zakona konsultovane su institucije EU, čiji su eksperti za oblast vazdušnog saobraćaja davali primedbe, predloge i sugestije na radne verzije nacrta zakona. Velika većina tih predloga i sugestija su prihvaćene i unete u tekst Predloga zakona, čime je obezbeđena najšira moguća usklađenost u tekstu Predloga zakona sa regulativama EU.
Primenom ovog zakona stvoriće se pretpostavke za potpunu harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, što predstavlja ključni prioritet u okviru procesa pristupanja EU. On je dobra osnova za uspešno uključivanje u evropske i svetske integracione procese u oblasti vazduhoplovstva, kao i za uvođenje i primenu međunarodnih vazduhoplovnih standarda, propisa i tehničkih pravila i prihvatanje međunarodne vazduhoplovne prakse, kao garancije dostizanja najviših standarda bezbednosti i obezbeđivanja u oblasti vazduhoplovstva u Republici Srbiji.
Predlogom zakona uređeni su svi aspekti vazdušnog saobraćaja, što uključuje propisivanje pravila u vazdušnoj plovidbi i prevozu u vazdušnom saobraćaju: odredbe koje se odnose na aerodrome i aerodromske usluge, odredbe u vezi vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, pravila vezana za vazduhoplovno osoblje, zaštitu od buke i emisije izduvnih gasova, postupak u slučaju udesa i ozbiljnijih nezgoda u vazduhoplovstvu, kao i odredbe koje regulišu obezbeđivanje u vazdušnom saobraćaju.
Pored iznetog, propisaće se nadležnosti organa Republike Srbije koji deluju u vazduhoplovstvu i precizno utvrditi njihova ovlašćenja, a posebno nadležnosti za donošenje podzakonskih i drugih akata kojima će se u potpunosti urediti oblast vazdušnog saobraćaja u našoj zemlji. Dosledna primena zakona obezbeđena je propisivanjem obimnih kaznenih odredbi koje omogućavaju kažnjavanje svih subjekata koji obavljaju delatnosti u vazdušnom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije za povredu materijalnih odredaba ovog zakona.
Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama; razlog za donošenje ovog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama je unošenje odgovarajućih izvora prava EU u domaće zakonodavstvo, čime se postiže puna usaglašenost zakonodavnog sistema Republike Srbije sa pravnom regulativom EU u oblasti unutrašnjeg vodnog saobraćaja.
Zakonom se u domaće zakonodavstvo implementira osam direktiva, uredbi i saopštenja EU, a u obzir su uzete rezolucije, sporazumi, odluke i preporuke donete od strane Dunavske komisije, Ekonomske komisije UN za Evropu i Savske komisije.
Zakon se, u načelu, može podeliti na dva dela. U prvom delu se uređuje materija koja se odnosi na bezbednost plovidbe, i to: vodni putevi i njihovo tehničko održavanje, plovila i njihova sposobnost za plovidbu, posada lučke kapetanije, te pitanja novih tehnologija koje utiču na bezbednost plovidbe, poput rečnih irigacionih sistema, RIS, i servisa za upravljanje brodskim saobraćajem, VTS.
Važno je istaći da se zakonom unosi u domaće zakonodavstvo i uredba EU kojom se ukida kabotaža za plovila koja viju zastavu jedne od država EU, s tim da je u prelaznim i završnim odredbama odložena primena ove odredbe do prijema Republike Srbije u punopravno članstvo EU.
Pored ovih pitanja, uređuju se i statusna pitanja institucija čija delatnost je usko vezana za bezbednost plovidbe, i to: Direkcija za vodne puteve, koja zadržava status posebne organizacije za tehničko održavanje vodnih puteva, kao sadašnje savezne i javne ustanove, jugoslovenski registar brodova unutrašnje plovidbe, Jugoregistar, koja se zakonom osniva kao uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, kao organ u sastavu Ministarstva za infrastrukturu.
U drugom delu zakona uređuje se pitanje luka i pristaništa. Pravni status luka i pristaništa u Republici Srbiji uređen je u skladu sa savremenim pristupom upravljanju lukama koji je danas u svetu opšte prihvaćen i definisan u saopštenju o evropskoj lučkoj politici iz 2007. godine.
Zakon se bazira na temeljnom principu da su luke i pristaništa dobra od opšteg interesa i da se, kao takva, njihova lučka područja i zemljište nalaze u javnoj svojini. Iz ovoga proizilazi razlikovanje upravljanja na javno-pravno, odnosno administrativno upravljanje lukama koje se vrši preko Agencije za upravljanje lukama i pristaništima koja će osnovati Vlada i upravljanje komercijalnom lučkom delatnošću, koje se prepušta lučkim operaterima u privatnom sektoru kao subjektima koji su nosioci privrednih aktivnosti u luci.
Unutar luke jasno je definisana razlika između lučke infrastrukture (operativne obale, kejski zidovi, saobraćajnice, pruge i slično), koja je u javnoj svojini, i lučke suprastrukture, kranovi, dizalice, ukrcavanje, iskrcavanje putnika u upravnoj zgradi i slično, koje može biti u privatnoj svojini.
Takođe, treba istaći da će se u svakom konkretnom slučaju utvrđivati šta je bilo predmet svojinske transformacije u odnosu na lučku infrastrukturu i ako je nešto bilo obuhvaćeno dokumentacijom na osnovu koje je izvršena svojinska transformacija, stečena svojinska prava će se poštovati.
Dalje, učinjen je napor da se svojinski odnosi vezani za luke i lučka područja urede uzimajući u obzir odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakona o koncesijama, Zakona o planiranju i izgradnji, Nacrta zakona o javnoj svojini i drugim imovinsko-pravnim pravima Republike Srbije, Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Zahvaljujem.

Izvinite svi što nema mnogo poslanika, moram da vam kažem da sam naučio mnogo toga i to kad kažem, onda znate da je istina. Dvadeset diskutanata koji su govorili, svako na svoj način, i oni koji su kritikovali i ti su mene posebno interesovali, kao i koji su davali podršku, doprineće značajno da broj ovih amandmana koje smo doneli, koje imamo sad, u većini usvojimo.
Razlog broj jedan, odgovor na sva vaša pitanja. Kao čovek i kao stručnjak, ono što sam smatrao za konkretne prilike, za našu zemlju najbolje. Nikakve unije, ulasci bilo gde mene nisu rukovodili, nikakve. To je prvi plan.
Molim vas, drugi plan je ono o čemu sad govorim. Naravno, amandmani su došli iz EU i to smo čekali šest meseci, pa je onda u septembru bila kritika na moj račun. Naravno, kao čovek koji ne želi da sprečava ulazak u Evropu, dao nalog da se to uradi po hitnom postupku. Nije bilo vremena više da se vraćamo na Vladu i da gubimo još nedelju-dve dana.
Dana 9. oktobra mi ovaj zakon moramo usvojiti. Velja je delimično u pravu, ne u svemu, zbog toga tih 40 amandmana od kojih šest ili sedam, danas smo ih čitali u kancelariji gore, jesu suštinski. Ostalo su ta tehničko-pravna regulativa. To sad nije bitno.
Još jedanput moram da se izvinim gospođi Banović, od nje moram da krenem, ona je dama i jedna je ostala, sigurno je da sam obećavao, sigurno, a mislim da to nije u redu. Kad sam danas dobio informaciju da je policija ušla tamo, odmah sam reagovao. Večeras ću sesti sa Ivicom Dačićem i videti, ako je tu, naravno, i on je čovek na putu, to nije u redu, da se razumemo.
Ne znam gde su izbili konflikti, ti ljudi su prihvatili, pa se desilo nešto drugo. Velika stvar je u proceduri i eksproprijaciji, a što većina vas zna. To je procedura zakonska. Uprave prihoda definišu koliko šta i gde treba da se plati. Reći ću jedan podatak, nije dobro, TV to gleda, u Levosoju, bilo je dosta kritike i na taj projekat, sam sam platio eksproprijaciju da bih ubrzao postupak i sad možda će evo sutra neko da me smeni, kao što sad govore o bivšem ministru.
Hoću da vam kažem da je administracija spora u tim procesima eksproprijacija, ali to je jedini primer takav. Ne valja, više ga u Srbiji nema i to je dobro. Obećavam, sutra ujutru ćemo uzeti odmah to u razmatranje, otići ću ponovo tamo u Dimitrovgrad, ali molim vas, u tom trenutku vrlo je bitna lokalna samouprava.
Ona određuje ove postupke o kojima govorite, oni su danas zvali policiju. Izvinjavam se, neće više toga biti. Što se tiče pritisaka i puteva, ponovo ću pokušati, vi znate da sam imao dosta sukoba sa ljudima koji rade tu, ali tako je kako je. Pokušaću to da saniram i da takvih problema nema.
Što se tiče zakona, prva stvar su naši unutrašnji odnosi i definisanje najzad vazdušnog saobraćaja, vodnog, železničkog, naravno, prozvao me kolega Savić ili Avramović, železničkog saobraćaja, mi smo i taj treći zakon sad pripremili, on nažalost ili na sreću nije u tom paketu za 9, ali on će vrlo brzo biti na razmatranju, kao i zakon o opasnim teretima.
Naravno da je to prioritetno, ali ako do danas kad govorimo o vazdušnom saobraćaju nisu bili uređeni odnosi, a doduše nije ovde sad Jorgovanka, tražila je, daću obe uredbe, onog momenta kad sam postavljen na mesto ministra, upravo ceneći sukob interesa, tražio sam da vidim na osnovu kojih dokumenata treba da radim poslove u Direktoratu i Agenciji, naravno bez novca, bez novca.
Oni su mi dali te tri odluke iz zajednice Srbije i Crne Gore. Mi danas radimo na bazi tih odluka. Da bi to pitanje sredili, mi zato donosimo zakon danas, da više ne bi bilo anarhije, bar u tom delu. Što se tiče novca s kojim se barata oko Direktorata i Agencije, on je potpuno definisan. Ne može da se troši, barem globalno, ovo što mi znamo, van onoga što su obaveze. Dakle, tvrdim da nema krađe. To mi je zadatak i to mogu da vam kažem. Momo, odgovor je tebi na to pitanje.
Što se tiče Luke Apatin, moj prijatelj sedi tu, pa ona je najbolji primer kako dobro može da se radi i kako lokalna samouprava, pa iako nema podršku negde u Vladi, može deo posla da završi. To je najbolji primer šta znači reka Dunav.
Ova vlada je prihvatila Koridor 7 kao svoj drugi razvojni potencijal. Verujte mi da će Apatin da bude jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji.
Još jednu stvar, ceneći Dunav i Zakon o plovnim putevima. Do sada imamo 12 luka. Od tih 12, 10 je privatizovano. Svi znate kada je to privatizovano. Naravno da sam najogorčeniji protivnik te divlje privatizacije, isto kao i vi. Sada mi to treba da vratimo, pa da vidimo šta je ono što treba država da koristi, kao i nebo.
Meni su prve informacije bile: nebo nije naše. Naravno da je nebo naš resurs i to sam objasnio ljudima koji rukovode Agencijom. Dakle, isto je tako i sa lukama. Odvojićemo deo, one su, 10 luka je privatizovano, prodate, videćemo kako i na koji način, da obeštetimo te ljude, ali ono što je osnovno, u zakonu to piše, deo koji se odnosi na državu biće državni resurs. To je ono što je za mene najvažnije.
Prema tome, mi smo zakone pravili da ne bi bilo više devijacija i krađa i nadam se da su ova dva zakona to postigla.
Što se tiče predloga Veljinog, mislim da je i gospođa Donka to rekla, mislim da je neko od radikala takođe to rekao, danas da povučemo zakon, da odobrimo tih 40 primedbi treba nam mesec dana. Nemojte da idemo na tu soluciju. Naredna tri-četiri dana ćemo gledati ove amandmane. U ponedeljak, kako meni kaže predsednica, ponovo ćemo biti ovde, videćete koliko ćemo amandmana ugraditi, upravo onih o kojima ste danas govorili.
Hajde da ta dva zakona usvojimo, da skinemo sa dnevnog reda i da pokušamo da zavedemo red u tim oblastima.
Još jedanput zahvaljujem svima kojima su učestvovali u raspravi. Donki obećavam sutra, telefon mi samo dajte i molbe koje traži Jorgovanka, daću dokumenta na osnovu kojih posluje Agencija za bezbednost saobraćaja i Direktorat za vazdušni saobraćaj.
Još jedna stvar, Direktorat nema veliki budžet, Agencija ima veliki budžet i pod kontrolom su, jer smo u Direktoratu i gospođa Diana Dragutinović, i drug Ivica Dačić, i gospodin Šutanovac i ja. Prema tome, verujte da tu nekih velikih devijacija nema. Hvala najlepše.

Zahvaljujem gospodinu Rizi Halimiju. On je potpuno u pravu. Prvog januara biće završen auto-put od Preševa do Levosoja, tih 20 kilometara. Već su počeli radovi (on je to verovatno danas video, ja sam sada došao odozdo) na zaustavnoj traci desne kolovozne trake iz pravca Vranja prema Preševu.
Problem je bio eksproprijacija i delom su problemi vezani za eksproprijaciju pumpe koja se nalazi kod Preševa, za koju još uvek sa NIS-om nismo postigli konačan dogovor, ali dajem reč da će 1. januara tih 20 kilometara biti gotovo. Hvala.

Opet je gospodin Halimi u pravu i zahvaljujem mu. Poznato je da je najzad formirana ekipa ljudi koja se bavi samo graničnim prelazima Republike Srbije. Jedan od prvih zadataka te komisije jeste da upravo jedan od ta tri prelaza dole otvori. Zbog toga smo i radili ovaj put o kojem je sada Riza govorio. Ubeđen sam da će i to biti gotovo do kraja ove godine.
Nije moj resor, ali sam u toku ovoga o čemu gospodin Halimi govori i mi ćemo to i u pismenoj formi da mu dostavimo. Hvala.

Prvo, moram da se izvinim što sam u dva navrata izlazio odavde. To mi nikada nije bila praksa, ali pošto je baš gospodin Avramović govorio o putnim prelazima, tu je prvi čovek evropskih železnica, pa se oko toga i razgovaralo, baš oko tih putnih prelaza. Primite moje izvinjenje.
Ali, bez obzira, sve ovo što sam pratio do sada još jedanput je potvrdilo moje saznanje da je ovaj visoki dom apsolutno kompetentan, čak možda kompetentniji od mene za pitanja bezbednosti saobraćaja.
Svim poslanicima koji su diskutovali se zahvaljujem na tome, posebno, izdvajam tri dame, gospođu Jorgovanku, gospođu Jelenu i gospođu Milošević, ali ne zato što su dame, nego zato što su kvalitetom svojih diskusija i mene nešto naučile.
Takođe, zahvaljujem gospodinu Avramoviću, Čikirizu, Saviću, Periću, gospodinu Ostojiću, na svemu onome što su oni rekli i apsolutno se slažem s tim, a jedan sam od ljudi koji tako i radi u praksi, da ne mora da bude forma primarna ako suštinu imamo na drugoj strani.
Od svih amandmana koje ste postavili ovde lično kao čovek bih prihvatio sve. Svi su oni u vezi sa ovim i dobro je da smo o tome razgovarali. Ali, uvek ima jedno ali, postoji još 52 poddokumenta zakonska, od čega 25 u Ministarstvu za infrastrukturu i 26 u MUP, koje mi sada donosimo.
Na primer, do sada su već doneti u Ministarstvu za infrastrukturu - Pravilnik o signalizaciji usvojen je, Uredba o tahografiji je usvojena i iduće nedelje na Vladu ide Pravilnik o vozilima i biće usvojen sledeće nedelje. Dakle, svake nedelje ćemo imati po jedan od tih dokumenata koji su prateći dokumenti za ovo o čemu smo govorili.
Dakle, 23 amandmana koja su podnele poslaničke grupe i Odbor za saobraćaj razmatrano je, sem ovih sedam koji se nisu odnosili na materiju koja je na dnevnom redu, 16, a od tih 16 je usvojeno šest.
Moram još jedanput da se zahvalim svim poslanicima na učešću u diskusiji i obećam da ćemo do kraja godine imati još jednu raspravu na temu novog zakona o bezbednosti saobraćaja, da ćemo većinu tih vaših primedbi ugraditi.
Posebno se obraćam gospođi Jorgovanki, u pravu ste, mi često ističemo, vratio se gospodin Simić, ulogu policije i MUP-a. Moram da kažem noću su mene dva puta zaustavili, koliko se ljudi trude, da ih pohvalim, od Slavije pa do Čubure, i moram da kažem da samo taj element da smo smanjili broj nesreća, poginulih nije postignut samo zakonom.
Naravno, ima čitav niz tu drugih elemenata koji bitno utiču na to. Reći ću još jednu vrlo važnu stvar, s obzirom da su i kamiondžije, gospodine Jovanović taj posao briljantno radi u mom resoru, svake nedelje bar jedanput s njima razgovaram, oni tvrde da je, što je za mene mnogo važno, a i za vas kao poslanike, privredni rast krenuo, naravno, ne govorim ono što govore pojedini ministri da smo izašli iz krize, ali kroz to se ogleda ipak povećanje i saobraćaja na drumovima i naravno da to sve utiče na bezbednost saobraćaja.
Primena zakona, zbog toga ističem ulogu MUP-a, moram još jedanput da ih pohvalim, vrlo je važna, ne samo ono što smo napisali, nego da to i primenjujemo, i do sada, prema onome što znamo, nije bilo selektivne primene zakona, bar ne u nekim globalnim količinama. Bio je primenjen zakon onoliko koliko se moglo u tom momentu i to je jedan vrlo važan element.
Još jedanput se zahvaljujem svim poslanicima. Izvinjavam se što sam dva puta morao da izađem i da odsustvujem sa ove rasprave. Hvala najlepše.

Izvinjavam se, neću da se dignem, ovako mi je lakše.
Kao i uvek, moja prva rečenica je da sam prezadovoljan, ne samo učešćem ovolikog broja poslanika koji su vrlo stručno, kao da su ministri, govorili o problemima koji su na dnevnom redu.
Zahvaljujem svima koji su govorili i ići ću munjevito od čoveka do čoveka. Počeću sa damama.
Zahvalan sam gospođi Milošević i gospođi Branki Karavidić, jer su dale punu podršku sporazumima i zakonima koji se odnose, pre svega, na ovaj deo saobraćaja za koji sam ja najzaduženiji, tako da kažem. Potpuno ste u pravu, sve vaše sugestije koje su dobronamerne prihvatam i ono što bude moglo da se uradi, uradićemo.
O Koridoru 10, gospođo Milošević, govoriću na kraju, kao i o Koridoru 7, sa posebnim zadovoljstvom.
U odgovoru gospodinu Avramoviću odmah ću da pročitam, jer su ta pitanja provlačena kroz sve ove ostale diskusije vezane za Mađarsku i za ovaj sporazum sa Mađarima, pročitaću, mada vidim da ste vi to već uradili, ovih pet zaključaka koji su vrlo važni.
Šta postižemo sa tim Sporazumom? Prvo, koordinaciju investicija u infrastrukturu železnica, terminala za intermodalni transport i luka; dva, stvaranje alternative za drumski transport robe preko modernog sistema transporta železnicom i vodnim putem i očuvanje životne sredine; tri, da drumski transport od – do terminala za intermodelni transport bude oslobođen od plaćanja određenih naknada i poreza; četiri, da zadržavanje vozova u graničnim stanicama otpremljenih po sistemu kombinovanog transporta ne prelazi vreme duže od 30 minuta; pet, izdavanje nagradnih dozvola u slučaju korišćenja kombinovanog transporta robe Ro-La, Ro-Ro.
Isto tako, Sporazum je recipročan.
Naravno, nama su potrebnije mađarske dozvole, nego Mađarima naše. I to je jedan od problema koje rešavamo u stalnim bilateralnim, kako se kaže, razgovorima, ali sigurno da u tom delu, barem onom delu koji se odnosi na čist posao, nema problema. Naravno, falsifikati i sve to što se govorili, da sada ne ulazim u detalje, jesu veliki problem ne samo u tom delu, nego u svim ostalim poslovanjima, ali je to sada stvar nekog drugog ministarstva i time moramo da se bavimo.
Što se tiče mešovite komisije, odgovaram munjevito pošto gospodin Avramović zna šta je pitao. Nema mešovita komisija sa Crnom Gorom nikakva ovlašćenja da raspoređuje ovo ili ono. Suština uopšte nije bila u tome. Dakle, nikakva ovlašćenja nema. I to je sve dogovoreno na bazi reciprociteta. Moji saradnici su spremni da posle ovoga sednu i sa vama i sa gospodinom Savićem, naravno i ja, da detaljno još o tome razgovaramo, da sada ne zamaramo ljude ovde.
Što se tiče ostalih primedbi vezanih za, recimo, Švajcarsku, Iran itd, sada odgovaram i gospodinu Saviću, tačno je da sa Iranom nemamo veliku robnu razmenu, ali još uvek, recimo, hiljadu kamiona, kako mi kažu saradnici, ide godišnje prema Iranu, još uvek. Nije to mali broj kamiona. Slažem se da bi mogao da bude veći, ali je danas situacija takva.
Što se tiče Koridora, takođe, odgovoriću i vama, gospodine Avramoviću, na kraju. Ne odgovoriti, nego, reći šta mislim.
Što se tiče gospodina Radiše Ilića, životna sredina nije moj sektor, ali, sigurno da Vlada u ovom sastavu neće dozvoliti da se ovakvi poslovi rade tamo gde to ne sme. Ne znam, za Pojate sam vezan i za taj pravac. Sada ste čuli da ćemo ići na taj koridor, dole od Pojata, preko Kruševca itd, na drugi način, saobraćajno. Ali, nisam siguran da će u Pojatama biti napravljeno to o čemu vi govorite. Proveriću, preneću gospodinu Duliću, odmah danas, pa ću zadržati za sebe pravo da vam odgovorim, da ne bude da nisam znao o čemu se radi.
Što se tiče koncentrata. Ne znam za taj slučaj iz 1989. godine, ali mislim da niko u ovoj zemlji ne misli da uradi takvu glupost. Dok sam ja u toj Vladi, dok budem imao snagu da tu nešto pratim i kontrolišem toga sigurno neće biti.
Što se tiče gospodina Dušana Marića, slična je stvar, opet je vezano za životnu sredinu. Koliko znam Prostorni plan Velike Plane, nije sada u sali ovde, pa neću da, veliki je plan o poslovima u Krnjevu, koji vrlo dobro poznajem, apsolutno u Prostornom planu toga nema. Da li je to neka aktivnost vezano za neku drugu stvar, ne znam. Ali, ne mogu, pogledaću tačno kada je doneta Odluka, odnosno 25. juna 2009. godine, i videti šta u toj odluci piše, pa ću gospodinu Dušanu Mariću odgovoriti, verovatno, već u toku iduće nedelje.
Što se tiče gospodine Nikole Savića, koji stvarno ima vrlo konkretna pitanja. Za Iran sam već odgovorio. Ajde odmah da počnemo od crnogorskog jezika. Poznat sam, mediji imaju uvek te rubrike, da uopšte ne poznajem granicu između Srbije i Crne Gore, ali, stanje je takvo. Crna Gora je država, mi smo država, i svi sporazumi, to je odgovor na pitanja poslanika koji su postavljali, takvi su da su obostrani dogovori i sugestije važni. Zbog toga je to tu. Neću sada da širim temu, kada sam otišao u Crnu Goru zaboravio sam da sam u drugoj državi pa sam čak i neke protokolarne probleme napravio dole. Zaboravio sam i na ambasadore i na te stvari, ali to sada nije bitno. Hoću da kažem da moramo poštovati te međunarodne propise.
Što se tiče sporazuma za koje ste pitali, zahvaljujem, gospodine, o kojima sam govorio, svi su ratifikovani. Pazite, ovde ima i nekoliko deklaracija evropskih zakona, gde nema potrebe posebno ratifikovanje, nego samo priključivanje. Samo se priključujemo tim sporazumima i dajemo to na našu ratifikaciju.
O lukama, neću sada ići na gospodina Škrbića, molim da i on sluša ovo. Naravno da je privatizacija luka bila neorganizovana i onakva je kakva je bila ona je bila divlja, gospodin Šrkbić je to lepo objasnio. Danas je od 13 luka, na Dunavu i Savi, privatizovano 11 luka. Od toga, polovinu drže ljudi koji nemaju veze sa tim, ali to je nasleđe. Sem Apatina, gospodin Milan je govorio o tome, i sem Novog Sada, sve luke su privatizovane.
Donosimo i nov zakon o lukama, vi to znate, vrlo brzo će biti ovde pred vama, ima dosta diskusija, i previše, ali dobro, videćemo, koji će tačno definisati status svih tih luka, a posebno onih o kojima sada govorim, od toga je 11 međunarodnih luka, gde ćemo to pitanje razrešiti. Ali, stanje je danas takvo.
Naravno da je reka Dunav kao Koridor 7, isto ono što je, u saobraćajnom pogledu, i Koridor 10, vezan za železnički saobraćaj i vezan za drumski saobraćaj.
Ovo što se ovih dana dešava u medijima, to želim da kažem, oko tih problema vezanih za Koridor 10 – nema ih. Nigde niste čuli da sam rekao bilo koji problem koji je za vas, ali, to zovem stvaralačkim nemirom.
Dobro je da svi u državi brinu, da svi 'oćemo da radimo. Dobro je da ipak idemo u jednoj organizaciju, gde, 'ajde, ja stojim na tom čelu ljudi koji se bave tim poslom, uz punu podršku i predsednika države i Vlade, i naravno da ništa neće ometati dalji tok poslova na Koridoru 10, ovo što se sada dešava u medijima. Niko nije zapazio i do sada su neki ljudi odlazili, i to, vrlo visoki funkcioneri i nije bilo problema, ne zato što smo se svađali, nego zato što ne mogu da prate dinamiku, ali ako ste me izabrali za ovo mesto i ako verujete da će taj Koridor 10 biti gotov, putni, barem, na delu između Dimitrovgrada i Subotice, dajte mi to poverenje, da taj posao završimo.
Prema tome, nemojte se uzrujavati zbog toga, a naredni posao biće upravo Koridor 7 i reka Dunav. Hvala najlepše. (Aplauz)

Prihvata se amandman.

Ovo je bio amandman na član 7, ako sam dobro shvatio. Govorili ste o nekim stvarima koje nemaju veze sa amandmanom. Vaš amandman je da se umesto – nadležan ministar, stavi – ministarstvo nadležno, ali vi sami ovim što ste na kraju rekli pola sata sebe demantujete. Sada tražite da se podruštvi taj problem, a ovamo kritikujete rad Ministarstva, ali to je sada druga tačka.
Odbili smo. Zašto? Zato što je rešenje iz Predloga zakona u skladu sa članom 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi kojim je propisano da ministar donosi propise i rešenja u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima. Toliko o amandmanu.
Ovu vašu priču razumem kao marketing vaše stranke, koja ima ministra bivšeg, koji je mogao da vam objasni kako rade ministarstva u tim slučajevima. Samo ću izdvojiti dve stvari. Prvo, kao ministar imam prava da biram svoje saradnike i da ih branim. Sve laži koje ste izrekli protiv mojih saradnika neka vam služe na čast. Vi ste mlad čovek i sram vas bilo. Drugo, niko u Ministarstvu do sada nije odgovarao, niti imao bilo kakve disciplinske prijave. To je druga laž.
Treće, dok god sam ministar isključivo ću voditi računa o interesu srpske privrede. Sam odgovaram za sve ovo što se ovde dešava. Svaku prijavu koju imate podnesite protiv mene, a prevoznici časni, pošteni ljudi. Podela koju pokušavate ovde na jedan perfidan način da lansirate ne postoji. To su ljudi sa kojima komuniciram nedeljno i dnevno, sam, ne preko nekoga od ovih ljudi, mojih saradnika o kojima ste govorili.
Zbog toga što štitim njihov interes smatram da je dobro urađeno i u 2010. godini, o kojoj ne govorite, i u 2009. godini, kada nije bilo ovih problema o kojima govorite, iz ne znam kog perioda kada je Vlada radila. Tvrdim da nijedan od tih prevoznika nije ništa zloupotrebio. Lično svakom mladom privredniku koji počne da radi taj težak posao odobravam, tačno, iz ta 3% o kojima govorite, a nađite jednog prevoznika koji ima neku vezu sa mnom i sa kojim komuniciram na način o kome govorite.
Ovaj drugi deo koji ste izneli, shvatajući to kao jeftin politički marketing vaše stranke, molim vas da ostavite meni; i u ponedeljak, sutra ili u nedelju izvolite u Ministarstvo, kada hoćete, da se oko toga objasnimo.

Kao i uvek, posebna mi je čast da u ovom visokom domu mogu da govorim o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, upravo zbog toga što su, uvek to ističem, ljudi koji su vodili ovaj posao i Ministarstvo u prethodnim godinama, sada ovde narodni poslanici, čije mišljenje uvažavam i poštujem iznad svega. Sada je tu samo prof. Šami, ali kada govorim o ovome, mislim i na gospodina Velju Ilića i gospodina Dragana Todorovića, koji su ove resore vodili. Onda je meni lako da i ostalim poslanicima dočaram ono što želim da kažem.
Osnovna karakteristika ovog zakona je da je vremenski neusaglašen, ograničen u primeni i u određenoj meri neusklađen s aktuelnim zakonskim regulativama u zemlji, okruženju, zemljama EU i multilateralnim ugovorima kojima je Republika Srbija pristupila. Sadašnje izmene i dopune zakona su obaveza Srbije prema članstvu u Međunarodnom transportnom forumu, u kome je Srbija obnovila svoje članstvo od 2002. godine.
Sadašnji zakon, koji je donet 1998. godine, ne poznaje CEMT, međunarodnu multilateralnu dozvolu, ni pojedinačnu stranu dozvolu s kojom srpski prevoznici obavljaju prevoz kroz i prema stranim zemljama. Takođe, kaznena politika Republike Srbije prema stranim prevoznicima na teritoriji Republike Srbije je daleko blaža od kaznene politike stranih zemalja kroz koje se kreću srpski prevoznici, što ih dovodi u neravnopravan položaj na međunarodnom transportnom tržištu. Ovim izmenama i dopunama zakona se izlazi u susret zahtevima srpskih prevoznika ka ravnomernoj i recipročnoj kaznenoj politici u odnosu na strane prevoznike.
Srbija danas raspolaže malim brojem CEMT dozvola za 2010. godinu. Od Međunarodnog transportnog foruma dobijena je samo 941 dozvola. Ovaj broj je daleko od potreba srpskih prevoznika. S navedenim brojem CEMT dozvola srpski prevoznici nisu u mogućnosti da prevezu sve robe koje se pojavljuju na srpskom transportnom tržištu. Na srpskom transportnom tržištu se pojavljuju strani prevoznici, odnosno prevoznici iz regiona, koji nisu konkurencija srpskim prevoznicima, ni po ceni ni po kvalitetu prevoza, već raspolažu dovoljnim brojem dozvola za međunarodni prevoz stvari.
Kako sam već rekao, sve izmene i dopune zakona su posledica međunarodnih obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom transportnom sporazumu i zato se i donose po hitnom postupku. Ministarstvo za infrastrukturu će, u saradnji s Privrednom komorom Srbije i udruženjima prevoznika, do kraja godine pripremiti potpuno nov zakon o prevozu stvari i zakon o prevozu putnika u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Novi zakoni će na potpuno nov način urediti pre svega promene koje su se odigrale na međunarodnom i domaćem transportnom tržištu od 1998. godine do danas. Navešću kao primer samo jednu suštinsku promenu. U vreme donošenja osnovnog zakona, 1998. godine, većina preduzeća u međunarodnom prevozu putnika i stvari bila je u društvenoj svojini. Danas su sva preduzeća i u prevozu putnika i stvari u privatnoj svojini, a u međunarodnom prevozu stvari izvršena je najuspešnija privatizacija u zemlji.
Predložene izmene i dopune Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju stvoriće osnovu za uspešniju diplomatsku borbu Srbije za veći broj međunarodnih multilateralnih dozvola, što će omogućiti srpskim prevoznicima ravnopravniji položaj na međunarodnom transportnom tržištu.
Ministarstvo za infrastrukturu predlaže da Narodna skupština Republike Srbije usvoji zakon o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, u predloženom tekstu.

Kao što sam rekao i na početku, s posebnim zadovoljstvom uvek učestvujem u radu parlamenta, posebno kada su teme iz oblasti na čijem čelu sam sada ja, a to je saobraćaj, transport i infrastruktura.
Izuzetno sam zahvalan svim poslanicima koji su diskutovali i, da ne bismo mnogo vremena uzeli, pošto mi predsednica celo vreme govori da moramo danas završiti ovu tačku, inače bih odgovarao do ponoći, posebno mom komšiji Milanu, koji ipak mora da dođe do mene u Ministarstvo i sve podatke mi donese, idem redom, kratko.
Đorđe Milićević, mladi kolega poslanik, sve je u pravu. Zoran Šami, profesor, sve je u pravu. Komšija takođe. Izvinjavam se što unosim malo familijarnosti. Da rasanim ove poslanike, da ne spavaju. Odmah da kažem profesoru Šamiju, naravno da je član 7, i odmah odgovaram i drugim poslanicima koji su govorili o tom članu, već promenjen.
Videćemo u kojoj formi ćemo to da uradimo, jer, podsećam, prilagođavanje ovog našeg zakona je do septembra. U septembru ćemo imati nov zakon, a dotle moramo prilagoditi evropskim standardima ovaj postojeći zakon.
Evropski standardi govore o tim licencama. Naravno, sada da odgovorim i našim poslanicima iz SRS, nismo toliko neozbiljni da ljudima koji su završili saobraćajni fakultet tražimo licence, ali ćemo morati tu malo da preispitamo to sve i da ukomponujemo tako da odgovara i propisima EU i, naravno, nama. To se sve odnosi na član 7, 13a, 13b itd.
Gospodine Jeremiću, putni list smo već prihvatili. Mislim da vas je potpredsednica Skupštine već obavestila. To je već prihvaćeno. Mislim da je još jedan od poslanika o tome govorio, gospodin Savić, ako se ne varam, i da to ne objašnjavam.
Inspekcijske službe. Moram da kažem da se većina ovih primedaba koje ste izneli ovde odnosi na strane prevoznike kroz našu zemlju, kažnjavanje stranih prevoznika, a to su tražili naši prevoznici. Zato smo povećali kazne, izravnali ih sa kaznama za naše prevoznike, jer su to naši prevoznici tražili. I, kamo sreće da možemo da uzmemo više novca za budžet na taj način, ali sigurno nećemo dozvoliti da u našoj zemlji naši prevoznici budu ljudi drugog reda. Sve te novčane kazne se odnose na to.
Pored putnog lista, član 1, gospodin Savić nije tu, to smo rekli. Dnevnik putovanja, on je potpuno u pravu. Podsećam da je ovo stari savezni zakon, zato se taj termin ''savezni'' i potkrao ovde. I taj zakon je u pripremi od jula. A ovo što on kaže, sigurno je tu u pitanju ''pređeni put'', i to se takođe menja.
Što se tiče ovih lista koje čuvamo po dve godine, nažalost to je međunarodni zakon i to smo sve već obradili i to moramo poštovati iz ovih ili onih razloga. O tome sada ne bih govorio.
Kod gospodina Radiše Ilića, nema kombi prevoza na linijskom prevozu ni u zemlji, a posebno van nje, po zakonima EU, nažalost Radiša, inače bih sa posebnim zadovoljstvom ja to ugradio. Znači, nema. Moramo da imamo autobuse i to su međunarodni standardi. Inače, potpuno ste u pravu. I ja se s mnogim stvarima koje vi kažete slažem, ali nažalost, kao ministar, moram da poštujem evropske zakone da bismo mogli da idemo u Evropu, šta da radim.
Bojan Mladenović je potpuno u pravu. Bojane, kamo sreće da su naši putevi takvog standarda da možemo već danas mirno putovati. Naravno, jedan vrlo važan podatak da vam kažem, procena EU je da mi moramo u održavanje regionalnih i magistralnih puteva, ne u građenje novih, ulagati godišnje milijardu i 200 miliona evra, da bi za pet godina, ako hoćemo u Evropu, dostigli standard Evrope.
Zbog toga i jeste bila navala na kupovinu tih preduzeća u toj divljoj privatizaciji koju smo uradili, upravo zbog toga. Tu ne govorim o građenju autoputa i građenju novih puteva.
Čini mi se da ova vlada čini dovoljno napora, i prethodna je započela, to moram da kažem, da se putevi, gospodine Šami, dovedu do nekog reda. Ali, što je za mene važno, sad bar imamo prioritete, pa po tim prioritetima radimo.
Putokazi. Bojan je u pravu, sve to mora da pretrpi drastične promene i odnosi dosta para, ali ćemo pokušati da to sve ispravimo.
Samo da se vratim na ona dva zadnja Radišina pitanja vezana za MUP. Potpuno ste u pravu. Dobiću podatke od gospodina Dačića, pa ću vam odgovoriti na ta dva pitanja, kao i mom komšiji Avramoviću.
Znam ceo taj slučaj, ja sam ga zatekao, ali bih molio, o saradnicima s kojima sam radio ne želim da komentarišem. Gospodin Borović je sam dao ostavku i nije više u Ministarstvu. Gospođa Sonja Kostić je dobar pravnik, ja i sada radim zajedno s njom i o tome ne bih komentarisao.
Ali, to ne znači da za svaku primedbu koju imate, posebno u ovoj oblasti kod raspodele dozvola, ne treba direktno kod mene da dođete, ili vi ili ljudi s kojima vi komunicirate, ako ima nepravilnosti o kojima ste govorili. Bilo ih je, mi smo svesni toga, i upravo zbog toga pokušavamo da zavedemo red. Zbog toga smo redovno održavali sastanke s našim, kako oni kažu, kamiondžijama. Bar tri ili četiri puta do sada sam s njima razgovarao oko tih međunarodnih prevoza itd.
Ove godine prvi put nije bilo ovih primedbi o kojima ste govorili iz prethodne godine. Molim vas da to proverite. Znači, ipak se zavodi neki red.
Dozvole se dele jedanput godišnje, opet po međunarodnim propisima, ali su moguće revizije i mi te revizije vršimo, lično ja. Ako neko ima primedbu da nekome nisam dozvolio da uzme dozvolu koja stoji kod mene ili da sam to zloupotrebio, posebno ako sam uzeo novac, molim da me odmah zatvorite. Pokušavamo tu da zavedemo maksimalni red i disciplinu.
Na kraju moram, nisam odgovorio na pitanja vezana za ove međunarodne dozvole, naravno da Srbija raspolaže s vrlo ograničenim brojem tih dozvola.
Naravno da su posebno deficitarne dozvole za Mađarsku i s Mađarima se dogovaramo. S Hrvatima, moram da kažem, upravo s gospodinom Božidarom Kalmetom, ja lično do sada nisam imao problema. Moj prvi saradnik sada, pomoćnik, advokat Mića Ilić, taj posao radi već skoro godinu dana, više puta je bio u Hrvatskoj, vrlo je korektna saradnja i oko dozvola problema nema.
Naravno, tih 12.000 dozvola nam nikada nisu uzete. Moram to da demantujem sada, ali molim vas da mi ceo paket, ovaj o kome sam govorio malopre, dostavite ili da dođete kod mene pa da mi to pogledamo i proverimo još jedanput.
Dakle, još jedanput molim, dao sam obećanje da će nov zakon biti na dnevnom redu u jesenjem zasedanju. Dotle vas molim da prihvatite ovo što mi predlažemo i izglasate izmene Zakona o međunarodnom prevozu. Hvala najlepše.

Ne želim da dopunjavam predsednika Vlade, čovek je sve lepo odgovorio, ali osećam obavezu jer je verovatno za deo mog resora vezano pitanje o ovim kablovima. Molim poslanika Ilića da bude strpljiv do ponedeljka, dobiće pismen odgovor, tačno u detalje, ja sam popisao sve detalje sada. Hvala najlepše, računam na vašu korektnost.

Da ne pogrešim ponovo?
Dužnost mi je da kažem nekoliko reči, bez obzira što znam da dosta vaših diskusija ide tvorcu budžeta, divnoj ženi Diani, ali popisao sam sve što ste rekli. Sada možda to zadire u prethodnu tačku dnevnog reda.
Gospodin Mirko Munjić i Aca Martinović su govorili o zakonu, zapisao sam, preneću, čak i lični problem gospođa koji ima, koja sada nosi dete itd. i čitav niz drugih žena, preneću to nadležnima za to.
Velja Ilić je kritikovao neke stvari i apsolutno se s njim slažem. Molim da mi da taj papir, jer ga nemam. Tu je delimično u pravu. Gde nije u pravu? Sredstva za infrastrukturu saobraćaja, počeo sam da koristim novi termin, pošto je sada infrastruktura i ponosan sam na to, zadnje dve godine, ušla u sve pore društva, govorim da sam zadužen za saobraćajnu infrastrukturu.
Dakle, deo sredstava za realizaciju projekata i saobraćajne infrastrukture išao je tri ili četiri godine unazad i ove godine iz sredstava NIP-a. Zato smo se dogovorili da taj deo para, koji se odnosi na deonicu autoputa Kragujevac - Batočina ide iz tih sredstava. To je razlog zbog čega Ministarstvo za NIP taj posao vodi.
Naravno, sve stručne i operativne stvari radi i dalje preduzeće za puteve Srbije.
Što se tiče mog prijatelja i kolege Radeta Obradovića, potpuno je u pravu. Kada je Vlada formirana, prvo moje pitanje kao laika bilo je - u kojoj smo kategoriji, a postoje kod tih svetskih banaka tri ili četiri kategorije, mi kao zemlja? Ne zaduženi, zaduženi, prezaduženi? Tada mi je rečeno da smo nezaduženi. Danas mi kažu da smo zaduženi. Tako smo i doneli odluku da uđemo u realizaciju ovih naših koridora, jer za to je bilo potrebno milijardu i po evra, za završetak 250 kilometara autoputa kroz našu zemlju.
Odgovaram kolegi Obradoviću, i dalje smo zadužena zemlja i uzimanje kredita za one projekte koji se vraćaju je pozitivna, jer to možemo da radimo. Dokaz kvaliteta tih projekata jeste ovo što je gospodin Radulović sabrao. Hvala na tome što je uradio. Obezbedili smo milijardu i 125 miliona smo obezbedili za finansiranje Koridora 10 kroz našu zemlju. To ni ja ko najveći optimista i zaljubljenik u koridore, veći nego Boris Tadić, nisam verovao.
Danas sam ponosan sa novom obavezom da se organizujemo. Delimično su kritike u pravu. Da se brže organizujemo da to realizujemo. Ispravio bih gospodina Radulovića, ove godine smo mogli da uradimo samo ono što smo uradili, da kompletiramo 20 kilometara na jugu da dokompletiramo i uredimo samo drugu traku, ne hvalimo se onim što nije urađeno, na severu i da završimo obilaznicu oko Beograda. To je tih 48,5 kilometara i tu je ukupna vrednost 9 milijardi dinara, koliko smo para imali u budžetu.
Takođe, ove godine smo izvršili sve potrebne pripreme da iduća godina i ona tamo godina budu udarne. Dakle, iduće godine možemo realizovati 100 ili 120 kilometara i one tamo još toliko i onda bi Koridor 10 bio završen. Cilj je da ona vlada koja bude iduća 2012. godine, o tom delu neću da komentarišem, dokle će Vlada da traje, da taj koridor bude završen i ono što je za mene kao čoveka koji je u Koridor uložio 20 godina svog znanja i rada, da ovoga puta Koridor barem putni neće stati.
To su odgovori ljudima koji su stručno analizirali, posebno zahvaljujem mom drugu Zoranu Krasiću. On je potpuno u pravu. Ima tekućih problema oko Pirota i na još nekim deonicama, ali to nisu problemi toga reda koji bi mogli zaustaviti realizaciju Koridora. Naravno, gospođa Tabaković, koja analizira sa puno poverenja, u krajnjoj liniji, nadam se da ću izdržati celu ovu vladu i da će za mog mandata još stotinak kilometara bar biti završeno. Dakle, polagaćemo račune za svaki dinar uložen u Koridor 10. Neće biti krađa i imamo problema.
Prošli put sam to najavio Skupštini, čak sam predložio predsedniku Vlade da dođemo uskoro sa jednim novim zakonom i da molimo da on ide preko reda da bi naša preduzeća, to je sada problem, dobila posao. Podsećam vas, svih ovih 50 kilometara u ovoj godini radila su naša preduzeća. To smo mogli, jer smo išli na tender iz domaćih sredstava.
Kada su tenderi međunarodnih banaka mi tu ne možemo da utičemo nikako.
Zbog toga i odmah dajem ideju šta će biti predlog tog zakona, jer ne vidim da neko drugi može da donese tu odluku, da bi naša preduzeća mogla iduće godine da rade na severu od Horgoša do Novog Sada, tu će biti još 10 kilometara autoputa i ukupna vrednost radova od 60 miliona da bi mogla da rade naša preduzeća, predložili su oni sami da se udruže i da traže poseban zakon da po cenama po kojima su radili i do sada na tom projektu rade taj severni deo i završe za godinu dana. Verujte mi, to je fantastična ponuda i ona je sada u Vladi i tražićemo da dođe pred vas u formi nekog posebnog zakona.
Gospodin Jovanović je lepo to govorio, drago mi je da on to zna, dva tendera koja danas imamo za Koridor 10, jedan putni, a jedan železnički, imaju problema. Zašto? Na ovom železničkom koji ide diskretno, ali ide polako, na jednom mostu od 9, 10 miliona evra, deset stranih firmi su prve, naše firme nisu dostojne pozicije, recimo Mostogradnja, govorio sam ja i Jorgovanka o Mostogradnji, koja je 70% u vlasništvu države, nema čak uslove da konkuriše.
Na obilaznici oko Dimitrovgrada, gospodine Krasiću, nema tu problema, ima problema što je sada konzorcijum našeg preduzeća peti. Tender je otvoren, pet preduzeća su pre našeg i tu je "Alpina", već prozvana Alpina, ali sada ima neku ideju kako bi to da prevaziđemo.
Međutim, ne možemo kršiti uslove banaka, ali se možemo dogovarati. Dakle, cilj i moj cilj kao ministra prevashodno, i cele Vlade Republike Srbije, da što više poslova od ovih kredita dobiju naša preduzeća, jer to je ono što smo mi obećavali i što mislim da možemo da ostvarimo. Molim da nam tu pomognete.
Što se tiče kritika vezanih za ove druge zakone, moram da kažem da svi zakoni koji se odnose na kredite, pre svega, gospođi Jorgovanki Tabaković, mi vrlo striktno to analiziramo. Ne mogu pare, to i ona zna vrlo dobro, lepo se setila vremena od pre deset godina, tada smo i zajedno radili, ne može nijedan dinar iz stranih kredita da ode na neke druge namene.
Situacije se verifikuju u Svetskoj banci ili Evropskoj investicionoj banci ili u bankama koje daju kredite. Moramo samo imati projekte, kao što je Koridor 10, sa ponosom to ističem, potpuni konsenzus svih stranaka, možemo da se kritikujemo oko toga da Vlada ne valja, treba da padne ili ne treba da padne, ali moramo negde jedan jedini put biti svi za našu partiju, hajde da delujemo kao Rasim, pobegao je, kao partija, Srbija, naša partija je Srbija. To je suština. Dajte, stalno pričam da se oko Koridora 10 objedinimo. Hajde da tako bude u svim nacionalnim programima. Hvala najlepše.

Malo da i mi sa ove bine kažemo neku reč. Diana, Žarko i ja smo se dogovorili kako ćemo raditi, pa neću da smetam mnogo.
Onaj deo koji se odnosi na čisto stručna pitanja budžeta, Diana ima sva prava i ona će to lepo da objasni, ali ona pitanja koja su bila vezana za moj resor, u vrlo inspirativnom govoru gospodina Popovića, koji prihvatam delimično, podsećam ga da sam se, kao i on, bavio razvojem 40 godina.
Možda su ovde razvojne pare sakrivene. Ne slažem se da ovaj budžet nije razvojni – milijardu i 100 miliona u kreditu za Koridor 10 –autoput, i 600 miliona za Koridor 10 - železnicu, pri čemu su ruske pare, 450 miliona, takođe, u kreditu. Što se tiče saobraćajne infrastrukture, ovaj budžet je razvojni, gospodine Popoviću, ako se slažete sa mnom.
Što se tiče puteva, o tome je bilo dosta reči, kritika nije bilo danas, koliko vidim, Vlada Republike Srbije ostaje dosledna na pravcu završetka autoputa kroz našu zemlju do maja 2012. godine. Ova sredstva, o kojima sada govorim, već su tu i ona se troše delimično.
Bila je mala kritika, opet u vrlo inspirativnom govoru, poslanika Jovanovića, vezano za organizaciju tog posla. Naravno da je u prvoj godini rada bilo dosta problema oko organizacije. Naša preduzeća godinama nisu ništa radila i morala su da se organizuju. Danas već imamo relativno dobro organizovanu proizvodnju u tim preduzećima za puteve, imamo dobru organizaciju u projektovanju i imamo novca i za eksproprijaciju.
Još jedanput podsećam, deo u budžetu koji se odnosi na eksproprijaciju, nalazi se, takođe, sakriven u Ministarstvu za finansije, ali, velika sredstva su bila potrebna za eksproprijaciju. I danas treba 100 miliona za eksproprijaciju.
Dakle, ove godine, ono što je završeno na kompletiranju saobraćajne infrastrukture vezano za Koridor 10, to je tih 50 kilometara kompletiranog autoputa. Osposobljena je naša građevinska operativa da taj posao nastavi da radi, pripremljena je kompletna projektna dokumentacija i pripremljena je eksproprijacija. To je ono što je preduslov da bismo ove godine mogli da uradimo novih 150 kilometara, i da na tom projektu budemo dosledni onome što smo rekli.
Što se tiče kritike na subvencije železnici, od gospodina Hajdarevića, gospodina Jovanovića itd, naravno da smo najzad, posle 35 godina, koliko se ja nalazim na železnici, ušli u reformu železnice. Već se šest meseci radi projekat reforme železnice. Sada, u godini kada mislimo da tu reformu započnemo, a to znači već čuveno odvajanje infrastrukture od transportnih usluga i ostalih ćerki firmi, ne možemo skraćivati i broj radnika. Znamo da je radno mesto danas svetinja. Znači, tih 13 milijardi je lični dohodak za one ljude koji će ovu godinu provesti u železnici radeći onoliko koliko mogu, ali krajem 2010. godine garantujemo da ćemo najzad završiti reformu srpske železnice. To je suština te subvencije i ništa drugo.
I još jedna stvar, ni železnica nije zapostavljena, naravno da je Koridor 10 vrlo važan, mi smo ceo ruski kredit, vezan za taj deo infrastrukture, preveli na železnicu. Dakle, 450 miliona danas iz ruskog kredita, 200 miliona za završetak ''Prokopa'', odnosno ''beogradskog železničkog čvora'', 150 miliona za završetak pruge Valjevo-Loznica i 100 miliona za završetak pruge od Niša do Dimitrovgrada, odnosno elektrifikaciju, to smo izdvojili iz ruskih sredstava.
Ono u čemu se, takođe, ne slažem sa jednim od inspirativnih govornika, neću spominjati kineski kredit, pare nemaju boju. Sa tim se potpuno slažem.
Dakle, Zapadne, Istočne, to ne priznajem. Bitno je da, recimo, sa ruskim preduzećima razgovaramo o njihovom učešću, jer oni imaju mesta u projektima naše železnice, za autoput nam nisu potrebne neke velike tehnološke inovacije, možemo i sami, ali zbog toga što svetske banke insistiraju na tenderima koji su međunarodni, mi taj uslov zadovoljavamo. Dakle, i kineski kredit i ruski kredit apsolutno su prisutni u ovoj vladi i zbog toga je taj projekat razvojni, i zbog toga molim da Vlada u ovom trenutku, u tom delu, dobije podršku.
Još jedna stvar, važno je da projekat ide, on je živ. Sada ću reći nešto što je možda suviše rano da govorim, ali naša građevinska operativa, koja stvarno nije bila osposobljene, kad govorim o građevinskoj operativi, govorim, pre svega, o putnoj privredi. A šta smo mi radili? Mi smo privatizovali sva naša građevinska preduzeća putne privrede, velikih preduzeća nema, a preduzeća koja su se bavila održavanjem privatizovana su. Ne mogu preduzeća koja su radila na održavanju da grade nove autoputeve. To je problem. U ovoj godini smo uspeli da ih nekako homogenizujemo i da oni i taj posao rade.
Sada već oni sami, to je jedan pozitivan trend, predlažu da, recimo, severni krak od Novog Sada do Subotice radi konzorcijum naših preduzeća po najjeftinijoj ceni, naravno, ali tu sad ima problema sa Zakonom o javnim nabavkama itd.
Mi smo se dogovorili, oni će dati jedan predlog, i biću ponosan da Skupštini taj predlog iznesem, da vidimo da naša građevinska operativa sama radi na tom projektu. To je ono što u ovom trenutku deluje inspirativno, gospodine Popoviću. Hvala najlepše.