SNEŽANA BOGOSAVLJEVIĆ-BOŠKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 24. januara 1964. godine u Ivanjici. Živi u Čačku.

Osnovnu i srednju Prirodno-tehničku školu (smer za biohemiju i molekularnu biologiju) završila je u Ivanjici. Diplomirala je na Agronomskom fakultetu u Čačku 1986. godine. Magistrirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1990.godine, a 1994. je na istom fakultetu i doktorirala postajući ujedno sa 30 godina života, jedan od najmlađih doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Profesionalnu karijeru započela je kao asistent pripravnik na grupi predmeta iz oblasti Zootehnika Agronomskog fakulteta u Čačku 1987. godine. Za asistenta je izabrana 1990.godine, za docenta 1995., vanrednog profesora 2000. i redovnog profesora 2006. godine. Šef je Katedre za stočarstvo i tehnologiju animalnih sirovina. Angažovana je kao profesor na osnovnim, master i doktorskim studijama. Autor je i koautor više od 200 naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Član je svetske naučne asocijacije živinara (World’s Poultry Science Association). Objavila je monografiju, praktikum i više publikacija iz oblasti Tehnologije gajenja domaćih životinja.

U prethodnom periodu bila je prodekan za nastavu i naučno-istraživački rad, član Suda časti Univerziteta, član Saveta univerziteta u Kragujevcu, član Stručnog veća Univerziteta za biologiju i hemiju sa hemijskim inženjerstvom i biotehnologijom. Bila je mentor ili član Komisija za ocenu i odbranu većeg broja diplomskih radova, magistraskih teza i doktorskih disertacija. Učestvovala je kao istraživač ili rukovodilac u realizaciji većeg broja projekata u Republici Srbiji i u realizaciji jednog međunarodnog naučno-istraživačkog projekta.

Članica je Socijalističke partije Srbije od osnivanja partije (1990). Obavljala je funkciju potpredsednice gradskog odbora SPS-a Čačak. Potpredsednica je foruma žena SPS u Čačku. Na izborima za narodne poslanike maja 2012.godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i bila je zamenica člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Nakon izbora 2014. godine postavljena je na funkciju ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Članica predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata je i majka jednog deteta.

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Čačak
  • Ivanjica
  • 24.01.1964.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS u danu kada smo raspravljali u načelu govorila dosta o ovom zakonu, ali danas podstaknuta pričama na temu amandmana ili u pojedinostima želim da kažem nekoliko stvari koje mislim da su bitne i važne, a nisu do sada istaknute.

Pre svega, primedba da mi ove zakone donosimo zato što nam je neko naredio iz EU ne stoji. Mi ove zakone donosimo zato što su oni potrebni nama, našim građanima, našoj industriji i našim boljim ekonomskim i privrednim rezultatima. Zašto? Zato što nam jeste cilj EU, ali pre toga nama je cilj da naši građani žive bolje, da žive kao što žive u EU u smislu standarda, u smislu uslova života, u smislu uređenog sistema.

Zapravo, ovi zakoni koji se odnose na zakone o intelektualnoj svojini su pravi primer za to. Reći ću i zbog čega. Mi jesmo ove zakone uskladili sa direktivama EU u ovoj oblasti, ali zašto? Zato što mi želimo da u našoj zemlji velike kompanije, koje već ovde posluju, ovde ulažu i u istraživanja i u razvoj, a prepoznali smo to kao jednu našu, da kažem tako, slabu tačku. Malo imamo patenata iz radnog odnosa, odnosno iz privrednih subjekata, a imamo dosta potencijala. Imamo jako kreativne ljude. Imamo ljude školovane i pismene koji mogu da odgovore zahtevima koji se tiču novih pronalazaka, odnosno patenata.

Podsetila bih vas da je ovo samo izmena i dopuna važećeg Zakona o patentima, i to upravo kažem onim patentima koji su rezultat sinergije, materijalno-tehničkih ulaganja poslodavca i intelektualnog rada zaposlenog. Zašto? Zato što zakon koji se tiče priznavanja patenata iz naučno-istraživačkog sektora, sa fakulteta i instituta je na neki način rešen kroz Zakon o nauci i istraživanju i Zakon o inovacionim delatnostima.

Dakle, ovaj segment, patenti iz radnog odnosa, nije bio dovoljno dobro uređen i mi ga sada uređujemo. Očekujemo da će, zahvaljujući uređenom sistemu, usaglašenim pravnim regulativama sa najvišim standardima međunarodnim, to u stvari biti i podsticaj velikih industrija, privrednih subjekata iz inostranstva upravo ovde da ulažu. To je jedan od razloga zbog kojih donosimo ove zakone.

Drugi razlog, rekla sam da je i taj što je Vlada sama došla do zaključka da ovde imamo dosta prostora za ulaganje i za dobre rezultate, pa je i sama donela neke dobre i pozitivne odluke u ovom pravcu, a u smislu da je smanjila porez na prihod od intelektualne svojine koji se stvara u Srbiji, koji ovde kod nas biva registrovan.

To je izuzetno dobra mera Vlade koja se primenjuje od nove godine. Mi već sada možemo da kažemo da ona daje rezultate, jer kažem već imamo oni koji su zainteresovani da u Srbiji otvaraju patentne biroe i da ovde registruju svoja autorska prava i svoju intelektualnu svojinu.

Potrebno je da ovaj pozitivan trend u kreiranju pozitivne atmosfere bude i dalje nastavljen. Ja zato pozdravljam Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je i pripremilo nama ove zakone. Mislim da bi u narednom periodu uz ove zakone koji će biti doneti, uz mere Vlade kada se radi smanjenju stope oporezivanja, bilo dobro da se više radi na edukaciji, na promociji ovih dobrih mera, da naša javnost i oni građani, ali i oni koji bi mogli da budu potencijalno nosioci ulaganja u cilju proizvodnje patenata, budu bolje obavešteni.

Mislim da smo bez prava zapostavili Zavod za intelektualnu svojinu, koji je ovde izuzetno bitan i važan segment. Bez tog zavoda ništa mi ne bismo mogli da uradimo. Zaista želim da pohvalim sve ono što ste vi do sada uradili i da kažem da je na nama i na ministarstvu i na Vladi da vama pomogne da i kadrovski, i materijalno ojačate da bi brže mogli da odgovorite na prijave. Znam da prođe ipak neko vreme, otprilike dve godine, a to za one koji su vama dostavili prijavu i očekuju rezultat, odnosno očekuju odgovor bilo pozitivan ili negativan, dve godine možda bude neki period.

Vama je potrebno, znači, više stručnih ljudi, više kadra, više materijalnih resursa da vi brže odgovarate. To će biti još jedan dodatan podsticaj. Mi možemo onda da kažemo sve smo uradili da Srbija zaista napreduje kada se radi o jačanju kreativne industrije, a da nam je potrebno jačanje zaista je potrebno, da ne ponavljam ono što sam već rekla u uvodnom izlaganju.

Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji. Toliko za sada.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, tema današnje parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja su izuzetno važni zakoni iz oblasti prava intelektualne svojine, i to predlozi zakona koji se odnose na izmene i dopune važećih zakona, a tiču se patenata, autorskih i srodnih prava i topografije poluprovodničkih proizvoda.

Intelektualna svojina je civilizacijska tekovina, nastala kao rezultat spoznaje da kreativni ljudi, pronalazači, pisci, kompozitori, slikari, dizajneri moraju da imaju posebna prava na svoja originalna i kreativna dela, u smislu zaštite uslova njihovog korišćenja u širokoj praksi, kao i adekvatne nagrade za to.

Intelektualna svojina je izuzetno važna tema za razvoj svakog društva i njegov ekonomski napredak, jer podstiče ljudsko stvaralaštvo, pomerajući granice nauke i tehnologije i obogaćujući svet književnosti i umetnosti.

Danas, čini se više nego ikada ranije intelektualna svojina za mnoge nacije, zapravo je ključ njihove dominacije na svetskom nivou. Svesni toga najrazvijenije zemlje sveta sve više ulažu u intelektualni resurs čime se borba za globalan prestiž u svetu prenosi sa vojnog na teren naučno tehnološkog razvoja. Ko u tom domenu ostvari prednost ima šansu da za sebe obezbedi bolju ekonomsku, političku i vojnu poziciju.

U takvoj situaciji i zemlje u razvoju mogu da traže šansu za popravljanje vlastitih pozicija, jer intelektualni resursi su im ipak češće jači nego finansijski. Uz to poznato je da su velike kompanije uvek u istraživanja i razvoj ulagale dosta svojih resursa. Te investicije su im omogućavale da stvore nove proizvode, da se razvijaju i da postanu vodeće firme u oblasti u kojoj deluju.

Tako, na primer, zahvaljujući patentiranim inovacijama svojih osnivača, japanske kompanije, poput „Tojote“, „Micubišija“, „Honde“, „Sonija“, postale su industrijski giganti i stubovi japanske privrede. Slična situacija bila je i sa korejskim kompanijama, od kojih su neke postale globalni lideri na tržištu i dovele su do transformacije Koreje, od siromašne poljoprivredne zemlje šezdesetih godina 20. veka sa dohotkom po glavi stanovnika manjim od 100 dolara, u danas visoko industrijalizovanu zemlju sa dohotkom po glavi stanovnika većim od 12 hiljada dolara.

Dobar primer je i Doaen u razvoju informaciono komunikacionih tehnologija, ABM koji godinama unazad, a mogli bi smo reći i decenijama investira preko pet milijardi dolara na godišnjem nivou u istraživanja, razvoj i inženjering. Danas ova kompanija ima u vlasništvu preko 40 hiljada patenata širom sveta.

Interesantna je i analiza Evropskog zavoda za patente, objavljena prošle godine, a tiče se podataka o važnosti i rezultatima industrija zasnovanih na pravima intelektualne svojine, tzv. kreativnim industrijama u ukupnom ekonomskom učinku na nivou zemalja članica EU.

Prema tim podacima industrije zasnovane na pravima intelektualne svojine, patentima, žigovima, autorskim i srodnim pravima, industrijskom dizajnu i slično, učestvuju sa oko 42% u BDP-u EU. Proizvodi ove industrije su okosnica trgovine EU, jer čak 86% ovakvih proizvoda se uvozi, a 93% je izvoz.

U ovom sektoru zaposleno je skoro trećina svih zaposlenih u EU i oni ostvaruju plate veće u proseku za oko 46%.

Takođe, zanimljiv je i podatak da je na primer prošle godine „Simens“, Evropskoj kancelariji za patente prijavio najveći broj patenata za 2018. godinu, ukupno 2.493 čime je zauzeo prvo mesto potisnuo dotadašnjeg lidera „Huaveja“ na drugo mesto, a na trećem mestu po broju prijavljenih patenata u toj godini našla se kompanija „Samsung“. Više od 25% patenata „Simens“ je prijavio u oblasti industrije. Sledi oblast veštačke inteligencije, digitalizacije i sajber-bezbednosti.

Kada je reč o Srbiji, u Srbiji zaštita intelektualne svojine ima dugu tradiciju. Od registrovanog prvog patenta pa do danas, naš Zavod za intelektualnu svojinu objavio je i zaštitio preko 56.000 patenata, bilo u Srbiji, bilo u našim bivšim državnim zajednicama.

Inače, interesantno je da je naš prvi registrovan patent bio „kazan za pečenje rakije“, priznat 1909. godine Milanu Jovanoviću iz Novog Sada. On je, zapravo, bio registrovan u Austro-Ugarskoj i zaveden pod rednim brojem 48.722, a nakon osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i tadašnje Uprave za zaštitu intelektualne svojine zaveden je pod rednim brojem 1.

Međutim, iako imamo dugu tradiciju i kulturu zaštite intelektualne svojine ipak industrija zasnovana na pravima intelektualne svojine kod nas je još uvek nedovoljno zastupljena.

Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju BDP Republike Srbije je nešto manje od 5%, a u ukupnoj zastupljenosti kreativne industrije kod nas učestvuju samo po 4%. Da je ovaj procenat mali i da njim ne možemo biti zadovoljni, nedvosmisleno govore podaci iz visokorazvijenih zemalja koje imaju visoko razvijenu industriju zasnovanu na intelektualnoj svojini, kao npr. u Americi 38% ili u zemljama EU, oko 42%.

Uz sve to naša realnost je i ta da privredna društva koja posluju u našoj zemlji još uvek nedovoljno koriste mehanizme zaštite prava intelektualne svojine za postizanje boljih poslovnih rezultata. Uprkos svim pokazateljima koji jasno govore da prava patenata kao i druga prava intelektualne svojine obezbeđuju njihovim nosiocima monopol na iskorišćavanje njihovih pronalazaka i inovacija čine im se utire put za ubrzan sopstven razvoj i za siguran povraćaj investicija uloženih u njihovo stvaranje.

Polazeći od navedenog, a pri tom imajući u vidu da je današnji stepen civilizacijskog razvoja dostigao nivo koji znači da nema razvijene privrede i razvijene ekonomije bez razvijene intelektualne svojine.

Jasno je da je i za našu zemlju i te kako važna posvećenost u kreiranju pozitivnog ambijenta za jačanje i širenje kreativnih industrija, industrija zasnivanih na pravima intelektualne svojine, na patentima, žigovima, autorskim i srodnim pravima, industrijskom dizajnu, topografiji poluprovodničkih proizvoda. To je iz razloga jer samo na taj način Srbija može ići u korak sa svetom i može očekivati dobre ekonomske rezultate i razvoj društva kao i bolji standard i unapređenje kvaliteta života svih naših građana.

U kreiranju pozitivnog ambijenta za jačanje i širenje kreativnih industrija posebno mesto zauzima zakonska regulativa kojom se propisuje pravni okvir za striktno poštovanje prava intelektualne svojine uz odlučnu i doslednu borbu protiv krivotvorenja i piraterije. To je izuzetno važno jer intelektualna svojina je jako dinamična oblast, brzo se menja, između ostalog i zbog ubrzanog razvoja digitalnih tehnologija i novih oblika iskorišćavanja autorskih dela.

Zato dobra pravna rešenja zemalja sa visokorazvijenom industrijom zasnovano na intelektualnoj svojini kao što su zakoni, direktive EU u ovoj oblasti, dobar su vodič za našu legislativu koju želimo da uskladimo i da implementiramo.

Ujedno, to je i naša obaveza u procesu evropskih integracija budući da se celo jedno pregovaračko poglavlje odnosi upravo na zaštitu prava intelektualne svojine.

U tom smislu smatram da su predložene izmene i dopune zakona o patentima važne i potrebne, pre svega zato što se odnose na jednu oblast koja do sada nije bila dovoljno precizno zakonom regulisana, a tiče se patenata nastalih u radnom odnosu. To su, zapravo, patenti nastali kao rezultat sinergije materijalno-tehničkih ulaganja poslodavaca i intelektualnog rada zaposlenog koji je pronalazak stvorio.

U takvim situacijama potrebna su predvidiva, jasna, precizna i sigurna pravna rešenja, koja će biti prihvatljiva i stimulativna i za poslodavce i za zaposlene, odnosno jasan pravni okvir koji će jednima i drugima garantovati visok stepen zaštite prava i interesa.

Jasno je da je cilj predlagača zakona pozitivan zakonski okvir za znatno veći broj patenata iz radnog odnosa nego što je on do sada i bio. To je i razumljivo, posebno ako se ima u vidu da naš Zavod za intelektualnu svojinu na godišnjem nivou godinama unazad zaprimi tek oko 200 prijava patenata, pri čemu najveći broj prijava dolazi iz naučno-istraživačkog sektora, sa fakulteta i iz instituta, a vrlo malo iz privrednih društava.

Ako se sada podsetimo da je prošle godine samo „Simens“ Evropskoj kancelariji za patente prijavio oko 2.500 patenata, jasno je da je pred nama ozbiljan zadatak da podstaknemo privredne subjekte koji posluju u našoj zemlji da ubuduće znatno više ulažu u istraživanje i razvoj i znatno više koriste mehanizme patentne zaštite pronalazaka nastalih u radnom odnosu. Na taj način povećaće vrednost svojih preduzeća, bilo kroz povećanje dobiti, bilo kroz ostvarene uštede, a svakako doprineće i boljim ekonomskim rezultatima i razvoju našeg društva u celini.

Kada je reč o autorskim i srodnim pravima, cilj predloženih izmena i dopuna važećeg zakona je efikasniji sistem pravne zaštite autorskih i srodnih prava kako bi se pre svega zaštitili ekonomski interesi autora, interpretatora, proizvođača fonograma, organizacija za kolektivno ostvarivanja autorskih i srodnih prava, kao i drugih fizičkih i pravnih lica koja su nosioci ovog prava.

Posebna novina zakona je u tome što će ubuduće, osim interpretatora muzike, i glumci čije su interpretacije snimljene na nosač zvuka i slike dobijati naknadu za emitovanje i reemitovanje, čime se ispravlja dosadašnja mogli bismo reći i nepravda prema glumačkoj branši i doprinosi poboljšanju njihovog ekonomskog položaja.

Vredan pažnje i pohvale je i predlog za produženje trajanja imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma, CD, DVD, ploča i slično, sa 50 na 70 godina, što praktično za njih znači duži period za ostvarivanje prava na dobit i ekonomsku sigurnost u starijoj životnoj dobi.

Dobro je što je ovaj zakon usklađen sa Evropskom direktivom o sprovođenju prava o intelektualnoj svojini, jer to govori da su ispoštovani najviši međunarodni standardi u zaštiti prava autora i nosioca autorskih i srodnih prava.

Osim toga, donošenje ovog zakona, interesi autora nosioca autorskih i srodnih prava pred našim sudovima biće bolje zaštićeni nego do sada. Zato verujem da će poseban doprinos primene ovog zakona biti efikasna borba protiv piraterije. Zapravo, ovim zakonom se i najavljuje rat pirateriji u muzici filmovima, književnosti, na internetu i na uličnim tezgama, a to iz razloga što su predviđene visoke kazne, te neće ni malo isplativo baviti se krivotorenjem i piraterijom. Naprotiv, biće strogo sankcionisano i kažnjeno.

U eri ubrzanog razvoja IT sektora i digitalnih tehnologija, smatram da je dobro i to što ovaj zakon propisuje postupak za efikasnije ostvarivanje prava i autora baza podataka i računarskih programa.

Takođe, izuzetno je važno i to što se propisuju procedure kojima će se značajno urediti i unaprediti rad organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava. Nova rešenja povećaće transparentnost i efikasnost njihovog rada, što je važno i u interesu je svih članova ovih organizacija.

Uz sve to, uverena sam i da će bolji i kvalitetniji nadzor od strane Zavoda za intelektualnu svojinu dodatno doprineti još boljoj i još efikasnijoj zaštiti prava nosioca ovog vida autorskih prava, odnosno ovog vida intelektualne svojine.

Kada se radi o topografiji poluprovodničkih proizvoda, izmenama i dopunama ovog zakona vrši se usklađivanje istog sa standardima u ovoj oblasti propisanim od strane EU, ali i sa Zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i Zakonom koji se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Topografija poluprovodničkih proizvoda najviše se primenjuje u oblasti informacionih tehnologija, oblasti koja je inače sa strane naše države prepoznata kao strateški segment za razvoj ekonomije i razvoj našeg društva u celini.

U tom smislu, nova zakonska rešenja su važna za privredne subjekte koji se bave proizvodnjom poluprovodničkih proizvoda, modelovanjem električnih kola, dizajnom i izradom gotovih štampanih ploča i slično, ali i sve druge nosioce ovog vida zaštite, fizička i pravna lica koji su nosioci ovog vida zaštite intelektualne svojine.

Novim zakonskim rešenjima uređuju se važna pitanja, kao što je, recimo, propisivanje obima u kome topografija može biti predmet zaštite. Zatim, propisivanje obaveze vođenja registra topografije od strane nadležnog organa, propisivanje sadržaja zahteva za priznavanje topografija, propisivanje sadržaja isprave o priznatim topografijama. Sve to izuzetno je važno, jer sticanjem i ostvarivanjem prava zaštite ovog vida intelektualne svojine podstiče se nesmetan razvoj topografija poluprovodničkih proizvoda, a što ima direktan uticaj n a naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj.

Obzirom da je ovim zakonom izvršena i harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, uverena sam da će donošenje ovog zakona značajno doprineti i većem interesovanju pravnih i fizičkih lica iz inostranstva da u većoj meri ostvaruju pravnu zaštitu intelektualne svojine i više ulažu na teritoriju Republike Srbije.

Na kraju želim da kažem i to da su predloženi zakoni iz oblasti intelektualne svojine samo jedna od mera Vlade Republike Srbije u kreiranju pozitivnog ambijenta za jačanje i širenje kreativnih industrija kod nas.

Važna mera koju je Vlada već uvela početkom ove godine su poreske olakšice kada se radi o oporezivanju intelektualne svojine. To, praktično, znači da oni koji ulažu u znanje, u edukaciju, u istraživanja, razvoj, koji stvaraju intelektualnu svojinu u Srbiji koja je kod nas uz to i registrovana, imaju porez na prihod od intelektualne svojine u visini svega 3%, umesto 15%, kolika je opšta stopa poreza.

Direktan rezultat ove mere je da već danas imamo veće interesovanje stranih kompanija da otvaraju patentne biroe, da ulažu u istraživanja i razvoj u svojim kompanijama koje posluju u Srbiji, kao i da u našoj zemlji registruju svoja autorska prava i intelektualnu svojinu. Polazeći od svega navedenog, a posebno ceneći važnost zaštite prava intelektualne svojine za brži razvoj kreativnih industrija u Republici Srbiji koje bi značajano doprinele i poboljšanju standarda i unapređenju kvaliteta života svih naših građana, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloge sva tri zakona iz oblasti prava intelektualne svojine. Zahvaljujem na pažnji.

Petnaesto vanredno zasedanje , 24.07.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi narodni poslanici, tema današnje parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja je izuzetno važna obzirom da se radi o izboru Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Uspostavljeni institut Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, odlika je demokratskih društava, jer predstavlja svojevrsnu kontrolu javnosti nad radim državnih organa. Da se podsetimo, institut Poverenika u Srbiji ustanovljen je u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2004. godine, kao slobodan državni organ, nezavistan u sprovođenju svojih nadležnosti, sa ciljem da se osigura pravo na pristup informacijama od javnog značaja.

Osim toga, treba imati u vidu pre svega da Ustavom naše zemlje, svim našim građanima jemči se pravo da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o svim pitanjima od javnog značaja, a posebno se jemči pravo svakom pojedincu na pristup podacima koji su u vlasništvu da tako kažemo, državnih institucija i organa kojima je povereno obavljanje javnih funkcija u skladu sa zakonom.

U tom smislu, uloga i funkcija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izuzetno je važna u svakom demokratskom društvu, pa samim tim i u našoj zemlji, jer zapravo ona se tiče zaštite ljudskih prava, kao civilizacijske tekovine koja je između ostalog i potpisana u svim međunarodnim dokumentima koje je naša zemlja i potpisala i na kraju verifikovala, odnosno ratifikovala. Uz zaštitu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, izuzetno važna funkcija Poverenika je da u isto vreme štiti pravo na privatnost podataka o licima.

Naime, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u primeni od 2009. godine, Povereniku su stavljeni u nadležnosti poslovi koji se tiču zaštite podataka o ličnosti. Ono što želim posebno da istaknem, to je dosadašnja praksa nedvosmisleno pokazala da Poverenik za informacije od javnog značaja je izuzetno važna institucija kojom se osigurava i obezbeđuje veća javnost u radu organa vlasti, počev od lokalnog, do onih najviših državnih nivoa i za 15 godina, koliko postoji ova institucija u našoj zemlji, do sada je odgovoreno na više od 100.000 zahteva naših građana.

Podsetiću vas da smo na prethodnoj sednici razmatrali godišnji izveštaj Poverenika za 2018. godinu i da smo iz tog izveštaja saznali da samo prošle godine Poverenik, odnosno ova institucija je rešila više od 14.000 predmeta. Ono što smo takođe iz ovog izveštaja saznali, jeste da je sasvim sigurno da veliki broj informacija od javnog značaja ne bi bio dostupan građanima bez posredstva Poverenika i to je zapravo ono što praktično znači izuzetnu važnost i korisnost postojanja ove institucije.

Takođe, želim da istaknem da kada govorimo o Povereniku, izuzetno je bitno, značajno, važno da to bude osoba od ličnog i profesionalnog integriteta, sa adekvatnim stručnim kvalifikacijama, ali i sa zavidnim radnim iskustvom. To mora biti osoba koja će biti vrhunski profesionalac imun na sve vrste političkih i drugih neprofesionalnih uticaja u donošenju odluka na zahteve građana. Verujem da su upravo ove osobine bile prepoznate kada je kao kandidat za novog Poverenika predložen gospodin Milan Marinović, dosadašnji predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, i da su to zapravo bili razlozi zbog kojih je Odbor za kulturu i informisanje, gospodina Marinovića predložio za budućeg Poverenika.

Od gospodina Marinovića, obzirom na reference koje su ga preporučile za ovu funkciju, mislim da sa pravom možemo očekivati izuzetno kvalitetnog budućeg Poverenika koji će predano raditi na daljem unapređenju rada ove institucije, ali koji će u isto vreme biti i siguran i veran oslonac svim našim građanima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajemčenih prava.

Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS pruža snažnu podršku instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, kao i kandidatu za novog Poverenika gospodinu Milanu Marinoviću, jer uvereni smo da je to u najboljem interesu svih naših građana i našeg društva u celini. Hvala na pažnji.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći poslaničko pravo, prvo pitanje upućujem ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, a odnosi se na upis nove generacije studenata u narednoj školskoj godini.

Naime, našim maturantima preostalo je tek nešto više od mesec dana do sticanja diplome srednjoškolskog obrazovanja. Značajan broj njih nastaviće svoje školovanje na nekom od naših fakulteta ili visokih škola strukovnih studija.

Svi mi zaposleni u visokom obrazovanju, sa velikom pažnjom, pratimo upisnu politiku ministarstva i pripremamo se za jun kako bismo spremno dočekali novu generaciju studenata.

Za nas je to, nema sumnje, jedan od najvažnijih zadataka u toku godine. Jasno je da univerzitetska zajednica očekuje da predlog o upisnim kvotama, koji je potekao od fakulteta, bude i usvojen od strane ministarstva. S tim u vezi, želim da postavim sledeće pitanje – da li ministarstvo planira da ove ili možda od naredne godine menja pristup u kreiranju upisne politike?

Shvatam da je ovo važno, obzirom da smo svedoci velike ekspanzije novoosnovanih fakulteta i akreditovanih studijskih programa posle 2000. godine. Na primer, 2000. godine imali smo ukupno 86 fakulteta. Nakon samo desetak godina, broj fakulteta povećan je skoro 2,5 puta. Povećavan je i broj akreditovanih studijskih programa. Na primer, 2012. godine imali smo ukupno 1.281 akreditovan studijski program na akademskim studijama i 402 na strukovnim studijama.

Takođe, povećavan je i broj mesta za upis novih studenata i pomenute 2012. godine bilo je obezbeđeno 64.560 novih mesta za upis novih studenata, a nakon završetka upisa, ukupna popunjenost raspoloživih mesta bila je oko 66%.

Obzirom da su i u poslednjih nekoliko godina osnivani i novi fakulteti i akreditovani novi studijski programi, moje pitanje je za ministarstvo – koliki je broj fakulteta visokih škola strukovnih studija i studijskih programa trenutno akreditovan, tj. na koliko se raspoloživih mesta može računati za upis novih studenata naredne školske godine?

Takođe, želim da znam koliko trenutno imamo maturanata u srednjim školama, koji su potencijalni studenti školske 2018/2019. godine? Ovo pitam, jer sve analize ukazuju na veliki demografski pad i da su perspektive u broju kandidata za upis u visoko obrazovanje u narednim godinama zabrinjavajuće, zbog čega pojedini stručnjaci upozoravaju da posebni problemi mogu nastati u pojedinim područjima rada.

To je i razumljivo, ako se imaju u vidu podaci o broju novorođene dece na godišnjem nivou. Tako npr, 1985. godine, broj novorođenčadi bio je 101.938, a 2016. godine 64.734, što je smanjenje za oko 37%. Dakle, jasno je da smo iz godine u godinu imali sve manje rođene dece, a sve više akreditovanih studijskih programa i mesta za upis novih studenata.

Sa druge strane, želim da kažem i to da što se tiče strukture obrazovnih profila koji se školuju na našim fakultetima, veoma je važno da se prilagođavaju potrebama privrede, kako bi naši mladi nakon završetka školovanja što brže nalazili posao u struci.

S tim u vezi, želim da postavim pitanje i ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, a pitanje glasi – da li se prilikom sprovođenja politike zapošljavanja i privlačenja inostranih investicija vodi računa i o strukturi nezaposlenih, koji su evidentirani na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i o njihovim obrazovnim profilima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Ministar Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republika Mesečno 8177.00 RSD 27.04.2014 - 11.08.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno -poslanički dodatak-paušal 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Profesor univerziteta) Republika Mesečno 88826.00 RSD 01.11.1987 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Naknada za rad na projektu) Javni Mesečno 30992.00 RSD 01.01.2011 -
Član upravnog odbora Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Republika Mesečno 43615.00 RSD 26.05.2015 - 01.09.2015.
Član upravnog odbora Fond za razvoj Republike Srbije Republika Mesečno RSD 20.09.2015 - 11.08.2016.
- Republika Srbija (Naknada troškova za odvojeni život od porodice) Republika Mesečno 33124.00 RSD 27.04.2015 - 11.08.2015.
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39