SNEŽANA BOGOSAVLJEVIĆ-BOŠKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 24. januara 1964. godine u Ivanjici. Živi u Čačku.

Osnovnu i srednju Prirodno-tehničku školu (smer za biohemiju i molekularnu biologiju) završila je u Ivanjici. Diplomirala je na Agronomskom fakultetu u Čačku 1986. godine. Magistrirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1990.godine, a 1994. je na istom fakultetu i doktorirala postajući ujedno sa 30 godina života, jedan od najmlađih doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Profesionalnu karijeru započela je kao asistent pripravnik na grupi predmeta iz oblasti Zootehnika Agronomskog fakulteta u Čačku 1987. godine. Za asistenta je izabrana 1990.godine, za docenta 1995., vanrednog profesora 2000. i redovnog profesora 2006. godine. Šef je Katedre za stočarstvo i tehnologiju animalnih sirovina. Angažovana je kao profesor na osnovnim, master i doktorskim studijama. Autor je i koautor više od 200 naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Član je svetske naučne asocijacije živinara (World’s Poultry Science Association). Objavila je monografiju, praktikum i više publikacija iz oblasti Tehnologije gajenja domaćih životinja.

U prethodnom periodu bila je prodekan za nastavu i naučno-istraživački rad, član Suda časti Univerziteta, član Saveta univerziteta u Kragujevcu, član Stručnog veća Univerziteta za biologiju i hemiju sa hemijskim inženjerstvom i biotehnologijom. Bila je mentor ili član Komisija za ocenu i odbranu većeg broja diplomskih radova, magistraskih teza i doktorskih disertacija. Učestvovala je kao istraživač ili rukovodilac u realizaciji većeg broja projekata u Republici Srbiji i u realizaciji jednog međunarodnog naučno-istraživačkog projekta.

Članica je Socijalističke partije Srbije od osnivanja partije (1990). Obavljala je funkciju potpredsednice gradskog odbora SPS-a Čačak. Potpredsednica je foruma žena SPS u Čačku. Na izborima za narodne poslanike maja 2012.godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i bila je zamenica člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Nakon izbora 2014. godine postavljena je na funkciju ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Članica predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata je i majka jednog deteta.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:51

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Čačak
  • Ivanjica
  • 24.01.1964.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, moja pitanja tiču se sprovođenja politike zaštite očuvanja promocije i popularizacije našeg kulturnog nasleđa i potrebe da se ova pitanja više zastupe u našim obrazovnim politikama, te s toga pitanja upućujem ministru kulture i informisanja i ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Činjenica je da je kulturna baština Srbije od neprocenjive vrednosti i od izuzetnog značaja za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, naše vere i tradicije, kulture i istorije.

S ponosom ističemo da je Srbija zemlja bogatog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa i da je naša obaveza da kroz iskazan aktivizam, ali i ulaganja u njegovo očuvanje ovaj dragocen resurs učinimo dostupnim i sadašnjim generacijama i budućim pokolenjima.

U tom smislu izuzetno su važni programi očuvanja restauracije i obnavljanja, kao i programi kontinuirane promocije i popularizacije kulturnog nasleđa sa ciljem da se najširoj javnosti našim građanima, ali i inostranim turistima na najbolji način približi njihova vrednost, istorijat, simbolika i trajanje.

Posebna važnost očuvanja kulturne baštine i ulaganja u kulturne istorijske znamenitosti je sa aspekta turizma, što pokazuju i rezultati, ankete, turističke organizacije Srbije po kojima kulturna baština je ta koja privlači čak 65% turista u našu zemlju.

S druge strane, turizam i kulturna baština ogroman su potencijal za lokalni, ekonomski i svaki drugi razvoj. To se posebno odnosi na gradove i opštine, geografska područja gde su locirani spomenici kulture, arheološka nalazišta, prostorne kulturno-istorijske celine.

Koliko je pred nama ozbiljan izazov i nemali zadatak, očuvanja kulturne baštine, nedvosmisleno govori podatak da kada je reč samo o nepokretnim kulturnim dobrima u Centralni registar upisano je 2.306, od kojih 2.023 su spomenici kulture, a 151 je arheološko nalazište.

Od impozantnog broja kada se radi o spomenicima kulture, 512 ih je proglašeno za dobra od velikog značaja, 200 ima najviši stepen zaštite po domaćem zakonodavstvu, a 10 spomenika kulture su na listi UNESKO, kao deo svetske kulturne baštine. Među njima, kada se radi o našim spomenicima kulture su Stari Ras Sopoćanima, Studenica, ali tu su i srednjovekovni manastiri koji se nalaze na KiM: Gračanica, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Crkva Bogorodice LJeviška.

Dakle, jasno je, naše kulturno nasleđe je naše bogatstvo, ali i naša obaveza stalne posvećenosti i ulaganja u njegovu obnovu i očuvanje.

Svedoci smo da je u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući predanom radu i velikim ulaganjima Republike Srbije obnovljeno više spomenika kulture u našoj zemlji, pomenuću samo neke: Subotička sinagoga, Tvrđava u Baču, Pirotska tvrđava, ili Momčilov grad, crkveni kompleks u Jablanici, Golubačka tvrđava u Smederevu.

Obzirom da je za sprovođenje programa očuvanja kulturne baštine potrebno dosta sredstava i velika ulaganja su iz nacionalnog budžeta znamo da su nam na raspolaganju i neki drugi fondovi, poput Fondova EU za kulturu i zbog toga ja upućujem pitanja ministru kulture i informisanja i to sledeća.

Da li su utvrđeni prioriteti za naredne godine u obnavljanju i restauraciji kulturnih dobara i koji su objekti u pitanju? Da li postoje pripremljeni projekti obnove kulturne baštine kojima Srbija može da aplicira za sredstva EU fondova? Da li Ministarstvo sarađuje sa UNESKO, posebno kada je u pitanju naša baština koja je pod zaštitom UNESKO, a nalazi se na prostoru KiM? Pitanje za ministra prosvete, da li postoje mogućnosti uvođenja obaveznog obrazovnog sadržaja, a kroz predmet nacionalne istorije koji bi se odnosio na bogatu kulturnu baštinu Srbije, a čiji bi cilj bio da naša deca, od najranijeg uzrasta se upoznaju sa bogatstvom našeg kulturnog nasleđa i važnošću njegove zaštite i očuvanja.

Zahvaljujem na pažnji.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, podržavam odluku Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava koji je prihvatio obrazloženje Vlade i predložio Narodnoj skupštini da se amandman kojim se osporava Projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona ne prihvati.

Smatram da je Predlog budžeta za 2020. godinu dobro planiran i korektno raspoređen po sektorima, tj. da su u predloženoj raspodeli budžetskih sredstava uzete u obzir potrebe da se, pre svega, obezbedi sigurno i stabilno finansiranje tekućeg rada, ali i da se obezbede sredstva za dalja ulaganja u investicije u svim sektorima, i u sektoru prosvete, u sektoru zdravstva, privrede, sporta, kulture, zaštite životne sredine.

Da je to tako, ilustrovaću primerom sektora iz kog ja dolazim, a o kome se u protekloj skupštinskoj raspravi nije mnogo govorilo. Naime, moja matična kuća kada se radi o profesionalnoj opredeljenosti je fakultet i naučno-istraživačka zajednica našeg društva i ja želim ovom prilikom posebno da se osvrnem na razdeo budžeta koji se tiče sredstava opredeljenih za nauku u narednoj 2020. godini.

Nema sumnje, Vlada Republike Srbije prepoznaje nauku kao posebno značajan sektor za društveni razvoj i kao glavni pokretač privrednih aktivnosti. Otuda je Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu za sektor nauke, tehnološkog razvoja i inovacija opredeljeno oko 21 milijarda dinara, što je za 500 miliona više nego u tekućoj 2019. godini. Najveći deo ovih sredstava, to jest dve trećine istih ili oko 14,4 milijarde planirano je za finansiranje naučno-istraživačkog rada kroz projekte odobrene od strane resornog ministarstva. To je izuzetno važno i za našu naučno-istraživačku zajednicu. To znači kontinuitet u sigurnom, stabilnom i predvidivom finansiranju nauke i istraživanja.

Pred toga, za nauku, tehnološki razvoj i inovacije predloženo je povećanje sredstava u Fondu za inovacione delatnosti i to za nešto više od 15%, tako da će budžet ovog Fonda u narednoj godini biti oko 1.260.000.000,00 dinara. Predlog je i da se povećaju sredstva Fonda za nauku i to za 100%, tako da u narednoj 2020. godini možemo računati na duplo veća sredstva nego u ovoj godini, tačnije na iznos od milijardu dinara.

Uz sve ovo, za podršku učešća naučnih radnika na međunarodnim naučno-istraživačkim projektima, poput Programa EU „Horizont 2020“, planirane su dotacije u iznosu od oko 2,4 milijarde dinara. Sve ovo nedvosmisleno govori da je namera Vlade Republike Srbije da se budžetom za narednu godinu osigura stabilno i sigurno finansiranje naučnih istraživanja, ali i da se obezbede dodatna sredstva za nove projekte i nove učesnike istraživače.

Verujem da će među novim učesnicima biti dosta mladih koji će, nakon završetka studija, svoje profesionalne karijere vezivati za naše fakultete, naučne institucije, istraživačke centre.

Podsetila bih vas ovom prilikom da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u proteklom periodu već uključilo 1.179 mladi istraživača u tekuće naučno-istraživačke projekte, a da je u toku i treći poziv za još 100 mladih naučnih radnika.

Osim toga, smatram da je izuzetno važno što se predloženim budžetom planiraju sredstva i za dalja ulaganja u razvoj inovacione infrastrukture, kao što su sredstva za završetak Data centra u Kragujevcu, sredstva za završetak naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Novom Sadu.

Uz to, plan je da se budžetom predviđenim za 2020. godinu započne i sa novim projektima i novim aktivnostima, poput projekta izgradnje obrazovno-istraživačkog centra u Beloj Crkvi i projektom osnivanja i razvoja Centra za popularizaciju nauke u Valjevu.

Uz sigurno finansiranje naučno-istraživačkog rada, smatram da je jasno da je namera Vlade Republike Srbije da se u narednoj 2020. godini nastavi sa ulaganjima u poboljšanje infrastrukture, kao i poboljšanje materijalne i tehničke opremljenosti naših naučnih institucija.

Dobro je i to što se predloženim budžetom planiraju i veća sredstva za rad centra čiji je osnovni zadatak promocija i popularizacija nauke.

Kada se svemu ovome doda povećanje plata zaposlenih u nauci za 10% kao posledicu pozitivnih rezultata ukupne ekonomije naše zemlje, jasno je da naša naučno-istraživačka zajednica ima mnogo razloga da bude zadovoljna predloženim budžetom za 2020. godinu.

Zbog svih navedenih argumenata, kao i argumenata koje su istakle moje kolege, a tiču se drugih sektora, poslanička grupa SPS podržava Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu, uverena da je on u najboljem interesu našeg društva i građana Republike Srbije. Zahvaljujem na pažnji.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, uvaženi narodni poslanici, tema današnjeg skupštinskog zasedanja je važna, jer tiče se izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, a kojima se zapravo omogućava studentima upisanim pre 10. septembra 2005. godine da završe fakultete u naredne dve školske godine po programima po kojima su studije započeli.

Da se podsetimo. Rok za završetak studija po starim programima za ove studente, po važećem zakonu, je 30. septembar ove godine. Kako jedan broj studenata upisanih po predbolonjskim programima do sada nije uspeo da okonča svoje studije iz različitih razloga, najčešće opravdanih, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izašlo je u susret zahtevima ovih studenata i predložilo novi rok, tj. dodatne dve školske godine za završetak studija po predbolonjskim, tj. starim programima.

Smatram da je to u ovom momentu dobro i jedino racionalno rešenje, rešenje koje je u najboljem interesu naših tzv. „starih studenata“. Ne zna se tačan broj ovih studenata. U javnosti se pominju različiti podaci, ali najčešće se čuje podatak da je reč o oko tri do četiri hiljade studenata.

Ono što se zna, to je da je nakon uvođenja Bolonjske deklaracije u naš visokoobrazovni sistem rok za završetak studija po predbolonjskim programima bila školska 2011/2012. godina.

Od tada do danas ovaj rok je više puta produžavan, sve sa ciljem da ovi naši studenti uspešno okončaju svoje studije po programima po kojima su studije i započeli. Zna se i da je jedan broj ovih studenata uspeo u prethodnom periodu da iskoristi date rokove i da stekne fakultetsku diplomu.

Ipak, ima i onih koji su bili vredni, položili su dosta ispita, ali im je i ostao jedan ili dva ispita do kraja.

Zbog njih, ali i onih drugih kojima životne okolnosti nisu dale da iskoriste priliku u prethodnom periodu, smatram da je dobro što im se i ovaj put izlazi u susret zahtevima sa nadom da će sada svi oni koji zaista žele i koji zaista hoće da završe fakultete po programima po kojima su ih i započeli iskoristiti datu mogućnost.

Sada je veliki zadatak i velika odgovornost na studentima, ali i na fakultetima koji u organizacionom i tehničkom smislu treba da obezbede uslove za sprovođenje ovog zakona, što neće biti nimalo lako.

Želim da verujem da će pozitivan ishod primene ovog zakona za dve godine biti taj da su naši stari studenti stekli fakultetske diplome, a naše društvo dobilo nove profesore, inženjere, lekare, informatičare, pravnike, ekonomiste, na njihovu ličnu korist i na korist naše zajednice.

Zbog svega navedenog, a pre svega zato što je to u interesu naših studenata i našeg društva u celini, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Hvala na pažnji.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, moja pitanja tiču se sprovođenja politike zaštite očuvanja promocije i popularizacije našeg kulturnog nasleđa i potrebe da se ova pitanja više zastupe u našim obrazovnim politikama, te s toga pitanja upućujem ministru kulture i informisanja i ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Činjenica je da je kulturna baština Srbije od neprocenjive vrednosti i od izuzetnog značaja za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, naše vere i tradicije, kulture i istorije.

S ponosom ističemo da je Srbija zemlja bogatog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa i da je naša obaveza da kroz iskazan aktivizam, ali i ulaganja u njegovo očuvanje ovaj dragocen resurs učinimo dostupnim i sadašnjim generacijama i budućim pokolenjima.

U tom smislu izuzetno su važni programi očuvanja restauracije i obnavljanja, kao i programi kontinuirane promocije i popularizacije kulturnog nasleđa sa ciljem da se najširoj javnosti našim građanima, ali i inostranim turistima na najbolji način približi njihova vrednost, istorijat, simbolika i trajanje.

Posebna važnost očuvanja kulturne baštine i ulaganja u kulturne istorijske znamenitosti je sa aspekta turizma, što pokazuju i rezultati, ankete, turističke organizacije Srbije po kojima kulturna baština je ta koja privlači čak 65% turista u našu zemlju.

S druge strane, turizam i kulturna baština ogroman su potencijal za lokalni, ekonomski i svaki drugi razvoj. To se posebno odnosi na gradove i opštine, geografska područja gde su locirani spomenici kulture, arheološka nalazišta, prostorne kulturno-istorijske celine.

Koliko je pred nama ozbiljan izazov i nemali zadatak, očuvanja kulturne baštine, nedvosmisleno govori podatak da kada je reč samo o nepokretnim kulturnim dobrima u Centralni registar upisano je 2.306, od kojih 2.023 su spomenici kulture, a 151 je arheološko nalazište.

Od impozantnog broja kada se radi o spomenicima kulture, 512 ih je proglašeno za dobra od velikog značaja, 200 ima najviši stepen zaštite po domaćem zakonodavstvu, a 10 spomenika kulture su na listi UNESKO, kao deo svetske kulturne baštine. Među njima, kada se radi o našim spomenicima kulture su Stari Ras Sopoćanima, Studenica, ali tu su i srednjovekovni manastiri koji se nalaze na KiM: Gračanica, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Crkva Bogorodice LJeviška.

Dakle, jasno je, naše kulturno nasleđe je naše bogatstvo, ali i naša obaveza stalne posvećenosti i ulaganja u njegovu obnovu i očuvanje.

Svedoci smo da je u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući predanom radu i velikim ulaganjima Republike Srbije obnovljeno više spomenika kulture u našoj zemlji, pomenuću samo neke: Subotička sinagoga, Tvrđava u Baču, Pirotska tvrđava, ili Momčilov grad, crkveni kompleks u Jablanici, Golubačka tvrđava u Smederevu.

Obzirom da je za sprovođenje programa očuvanja kulturne baštine potrebno dosta sredstava i velika ulaganja su iz nacionalnog budžeta znamo da su nam na raspolaganju i neki drugi fondovi, poput Fondova EU za kulturu i zbog toga ja upućujem pitanja ministru kulture i informisanja i to sledeća.

Da li su utvrđeni prioriteti za naredne godine u obnavljanju i restauraciji kulturnih dobara i koji su objekti u pitanju? Da li postoje pripremljeni projekti obnove kulturne baštine kojima Srbija može da aplicira za sredstva EU fondova? Da li Ministarstvo sarađuje sa UNESKO, posebno kada je u pitanju naša baština koja je pod zaštitom UNESKO, a nalazi se na prostoru KiM? Pitanje za ministra prosvete, da li postoje mogućnosti uvođenja obaveznog obrazovnog sadržaja, a kroz predmet nacionalne istorije koji bi se odnosio na bogatu kulturnu baštinu Srbije, a čiji bi cilj bio da naša deca, od najranijeg uzrasta se upoznaju sa bogatstvom našeg kulturnog nasleđa i važnošću njegove zaštite i očuvanja.

Zahvaljujem na pažnji.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći poslaničko pravo, prvo pitanje upućujem ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, a odnosi se na upis nove generacije studenata u narednoj školskoj godini.

Naime, našim maturantima preostalo je tek nešto više od mesec dana do sticanja diplome srednjoškolskog obrazovanja. Značajan broj njih nastaviće svoje školovanje na nekom od naših fakulteta ili visokih škola strukovnih studija.

Svi mi zaposleni u visokom obrazovanju, sa velikom pažnjom, pratimo upisnu politiku ministarstva i pripremamo se za jun kako bismo spremno dočekali novu generaciju studenata.

Za nas je to, nema sumnje, jedan od najvažnijih zadataka u toku godine. Jasno je da univerzitetska zajednica očekuje da predlog o upisnim kvotama, koji je potekao od fakulteta, bude i usvojen od strane ministarstva. S tim u vezi, želim da postavim sledeće pitanje – da li ministarstvo planira da ove ili možda od naredne godine menja pristup u kreiranju upisne politike?

Shvatam da je ovo važno, obzirom da smo svedoci velike ekspanzije novoosnovanih fakulteta i akreditovanih studijskih programa posle 2000. godine. Na primer, 2000. godine imali smo ukupno 86 fakulteta. Nakon samo desetak godina, broj fakulteta povećan je skoro 2,5 puta. Povećavan je i broj akreditovanih studijskih programa. Na primer, 2012. godine imali smo ukupno 1.281 akreditovan studijski program na akademskim studijama i 402 na strukovnim studijama.

Takođe, povećavan je i broj mesta za upis novih studenata i pomenute 2012. godine bilo je obezbeđeno 64.560 novih mesta za upis novih studenata, a nakon završetka upisa, ukupna popunjenost raspoloživih mesta bila je oko 66%.

Obzirom da su i u poslednjih nekoliko godina osnivani i novi fakulteti i akreditovani novi studijski programi, moje pitanje je za ministarstvo – koliki je broj fakulteta visokih škola strukovnih studija i studijskih programa trenutno akreditovan, tj. na koliko se raspoloživih mesta može računati za upis novih studenata naredne školske godine?

Takođe, želim da znam koliko trenutno imamo maturanata u srednjim školama, koji su potencijalni studenti školske 2018/2019. godine? Ovo pitam, jer sve analize ukazuju na veliki demografski pad i da su perspektive u broju kandidata za upis u visoko obrazovanje u narednim godinama zabrinjavajuće, zbog čega pojedini stručnjaci upozoravaju da posebni problemi mogu nastati u pojedinim područjima rada.

To je i razumljivo, ako se imaju u vidu podaci o broju novorođene dece na godišnjem nivou. Tako npr, 1985. godine, broj novorođenčadi bio je 101.938, a 2016. godine 64.734, što je smanjenje za oko 37%. Dakle, jasno je da smo iz godine u godinu imali sve manje rođene dece, a sve više akreditovanih studijskih programa i mesta za upis novih studenata.

Sa druge strane, želim da kažem i to da što se tiče strukture obrazovnih profila koji se školuju na našim fakultetima, veoma je važno da se prilagođavaju potrebama privrede, kako bi naši mladi nakon završetka školovanja što brže nalazili posao u struci.

S tim u vezi, želim da postavim pitanje i ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, a pitanje glasi – da li se prilikom sprovođenja politike zapošljavanja i privlačenja inostranih investicija vodi računa i o strukturi nezaposlenih, koji su evidentirani na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i o njihovim obrazovnim profilima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Ministar Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republika Mesečno 8177.00 RSD 27.04.2014 - 11.08.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno -poslanički dodatak-paušal 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Profesor univerziteta) Republika Mesečno 88826.00 RSD 01.11.1987 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Naknada za rad na projektu) Javni Mesečno 30992.00 RSD 01.01.2011 -
Član upravnog odbora Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Republika Mesečno 43615.00 RSD 26.05.2015 - 01.09.2015.
Član upravnog odbora Fond za razvoj Republike Srbije Republika Mesečno RSD 20.09.2015 - 11.08.2016.
- Republika Srbija (Naknada troškova za odvojeni život od porodice) Republika Mesečno 33124.00 RSD 27.04.2015 - 11.08.2015.