SRĐAN DRAGOJEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1. januara 1963. u Beogradu.

Po obrazovanju je klinički psiholog i reditelj. Od ranih 80-tih radio kao novinar i urednik knizevne rubrike u casopisu "Student". Objavio tri knjige poezije. Za "Knjigu akcione poezije" dobitnik nagrade "Branko Radicevic" .Tokom 90-ih i 2000-ih napisao je i rezirao je sedam igranih filmova “Mi nismo Anđeli”, “Lepa sela lepo gore”, “Rane”, "Mi nismo andjeli 2", Sveti georgije ubiva azdahu", "Parada" i "Atomski zdesna". Dobitnik blizu sto medjunarodnih nagrada na festivalima sirom sveta. Njegove filmove videlo je preko tri i po miliona gledalaca u zemlji i regionu. Otac petoro dece, Irine, Matije, Eve, Alekse i Vere.

Član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije postaje 2010. godine.

Nakon rekonstrukcije Vlade Ivice Dačića, 30. avgusta 2013. godine, potvrđen mu je poslanički mandat u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika. Na tom mestu ostaje sve do 03. juna 2016. godine.

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 01.01.1963.
  • psiholog, reditelj

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje, 02.02.2016.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, veliko je zadovoljstvo čitati jedan dobar zakon, jedan zakon koji stavlja sport u delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Mi jesmo sportska nacija i sport je veoma važan aspekt i našeg nacionalnog bića i srpskog naroda.
Ono što jeste na neki način zabrinjavajuća stvar jesu podaci da se samo 10% ljudi bavi sportom, a čak preko 50% ljudi se nikada nije bavilo sportom. Ono što je dragoceno ovom zakonu jeste činjenica da on insistira na školskom sportu, na dečijem sportu, na amaterizmu. To je nešto što je neophodno, što je jako dragoceno.
Spomenuću da ove godine mi organizuje svetsko prvenstvo u odbojci za srednje škole u Pančevu, u Banatskom Novom Selu i Beogradu. Gospodin Peruničić je pokrovitelj toga. To je jedna jako lepa manifestacija koja govori o tome da je školski amaterski sport zapravo srž bavljenja sportom.
Ono što je meni veoma, veoma zadovoljavajuće u ovom zakonu, moram da kažem, jeste činjenica da u njemu nema reči o privatizaciji sportskih klubova. Ja lično mislim da u profesionalnom fudbalu ima toliko radnji, toliko stvari, počevši od nameštanja utakmica, huliganizma, tretiranja igrača kao belog roblja. Toliko je toga da je pitanje da li se profesionalni fudbal može nazvati sportom. Jako je dobro da u ovom zakonu toga nema, da će se time baviti neki drugi zakoni.
Moram da napomenem da je poslanička grupa SPS 2011. godine, kada je bilo reči o prethodnom zakonu o sportu, insistirala na jednom amandmanu da se sportski stadioni ne privatizuju, da sportski stadioni koji pripadaju građanima Srbije ne mogu da promene namenu, da ne mogu da postanu šoping centri. Nadam se da će Vlada Srbije istrajati u tome, da će veliki sportski stadioni ostati hramovi sporta.
Ono što je, takođe, značajno, moje kolege iz poslaničke grupe su insistirale jeste činjenica da u medijima jako malo ima sporta, onog pravog sporta, amaterskog sporta, školskog sporta i to je velika šteta. Ja sam jednom producentu ovih rijaliti programa sugerisao da bi bilo jako dobro da se napravi rijaliti program o jednom mladom sportskom timu koji se priprema, pa takmiči i takve ideje nisu naišle na razumevanje. Njima je lakše da prikazuju stvari koje su ispod nekog civilizacijskog nivoa, ali u svakom slučaju sport mora da ima mnogo, mnogo više zastupljenosti u medijima.
Ono što je meni kao roditelju veoma dragoceno da kažem to je da sport treba da bude u nekim segmentima i besplatan. Ja kao roditelj, otac petoro dece, prošao sam sa njima sve sportove. Jedino nismo trenirali mačevanje i boćanje. Sve drugo smo pokrili i moram da kažem da je sport užasno skupa aktivnost. Kada imate više od jednog deteta, to je nešto što u ovim okolnostima, ovim vremenima, treba olakšati porodicama i deci, da se što više njih bavi sportom, da bude dostupno.
U svakom slučaju, da ne dužim, moje kolege su rekle većinu stvari, pozitivnih, dobrih o ovom kvalitetnom zakonu. Ja ću samo reći da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati ovaj dobar zakon. Hvala na pažnji.

Prvo vanredno zasedanje, 26.01.2016.

Hvala, predsedavajući.
Gospodine ministre, moram da vam se zahvalim vezano za amandman koji ste usvojili. Zahvaljujem se u ime čitave kulturne zajednice. Ono što je jako interesantno, to je da sam ja podnosio dosta inicijativa vezanih za kulturu, smatram da je to važno, smatram da to treba da bude češća tema u ovom domu, interesantno je da jedno ministarstvo koje se direktno ne bavi kulturom je pokazalo fantastičan sluh, fantastično razumevanja za kulturu Srbije prihvatajući amandman koji dozvoljava da se proizvodi kulture, proizvodi kulturnog stvaralaštva, kulturne manifestacije tretiraju kao saopštenja od opšteg interesa.
To će za srpsku kulturu značiti jako puno, srpska kultura, visoka kultura je u povlačenju ispred jeftinih sadržaja, ispred sadržaja koji ne pripadaju kulturi, već daleko više estradi. Tako da je ovo apsolutno fantastična, velika pomoć svim proizvođačima kulturnih dobara, svim esnafima koji se bave kulturom. I zaista, ovaj amandman možda nisu svi svesni koliko on znači i šta može da znači, on može na godišnjem nivou doneti vrednost u reklami kulturnih dobara od nekoliko miliona evra.
Svi kulturni poslanici vam se zaista zahvaljuju na tome, ovo je za nas jedan veliki korak napred. Hvala puno.

Prvo vanredno zasedanje, 19.01.2016.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, moram odmah da kažem da ovaj zakon smatram veoma dobrim. Obično kada se procenjuje da li je zakon dobar ili nije čitate ga i pokušavate da zamislite razne hipotetičke situacije, nekada i one neobične, i pokušavate da ga isprobate na taj način. Ovaj zakon je jako dobar i mislim da će opstati u praksi, jer je on prosto podložan svojom detaljnošću i preciznošću na razne te hipotetičke situacije kojih ima jako mnogo u ovom poslu, a kome delimično i ja pripadam.
Ovaj zakon je naravno dugo očekivan i bio je neophodan zato što se od 2005. godine, kada je donet prethodni Zakon o oglašavanju, promenilo jako puno toga, počevši od interneta, internet oglašavanja, oglašavanja preko mobilnih telefona, digitalizacije, jako puno stvari koje u prethodnom zakonu nisu mogle da se nađu, niti da se primene. Ono što je bilo u prethodnom zakonu gotovo na ivici apsurda, reći ću jednu situaciju, na primer, to je da glumci u Srbiji nisu mogli da reklamiraju pivo zbog nekog člana zakona, što je potpuno neverovatno i imalo je jednu diskriminatorsku funkciju. U čitavom svetu, a pogotovo i kod nas u regionu gde su glumci nažalost vrlo siromašni, gde rade za male plate, bili su sprečeni da zarade dodatni novac reklamirajući proizvod, baveći se sopstvenim poslom. U više navrata sam javno govorio o tom apsurdu i ukoliko ste mene čuli, drago mi je i zahvaljujem se u ime profesije što toga više nema.
Sada ću se posvetiti kratko amandmanu koji sam podneo. Naime, dve godine promovišem jednu ideju koja se zove „Minut za kulturu“. Ta ideja se bazira na tome da je kulturu neophodno reklamirati, da je neophodno građane Srbije obaveštavati o proizvodima savremene umetnosti, savremenog stvaralaštva, kulturnim manifestacijama. Kultura u Srbiji, nažalost, je u povlačenju. Zbog lakih sadržaja imamo sve manje i manje korisnika kulture. Država Srbija ulaže zaista dosta veliki novac kroz pomoć institucijama kulture, kroz konkurse savremenog stvaralaštva, a sve manje ljudi, građana Srbije je upoznato sa nekim vrednim delima, vrednim manifestacijama, vrednim proizvodima kulture koji većini građana nisu dostupni.
Mi smo ranije čak i na privatnim televizijama imali brojne kulturne emisije, kulturne magazine, gde su se građani mogli informisati o kulturnim manifestacijama, o proizvodima kulture. Mi sada to nemamo.
Mi imamo na javnom servisu par takvih emisija, i na neki način za kulturu vlada jedna vrsta medijskog mraka. To je šteta, zato što se zaista stvaraju vredne stvari, stvari koje treba da dođu do ljudi. Moj predlog se bazira na jednoj bitnom konceptualnom pitanju da li je kultura samo za „krug dvojke“, ili kultura pripada svim građanima Srbije? Moj odgovor je potonji. Ja mislim da svi građani Srbije treba da imaju benefit od kulture, a da kultura treba da im bude dostupna i ovim amandmanom koji sam podneo daje se zakonska osnova da se ova stvar sprovede. Da se kultura afirmiše, da se proizvodi savremenog stvaralaštva afirmišu, reklamiraju i da dođu do krajnjih korisnika. Mi znamo da je, čak i film, koji je vrlo popularan u Srbiji, bio nekada, imao po nekoliko miliona gledalaca godišnje 90-ih, pa je onda 2000-ih to palo na ispod milion. Sada čak i filmovi nemaju više od par stotina hiljada gledalaca, a da ne govorimo o jako značajnim, korisnim, dobrim izložbama, knjigama, baletskim predstavama, koncertima klasične muzike. Većina naroda u Srbiji nema pojma o tome.
Zato ja smatram da je ovaj moj amandman jako bitan. Možda ljudi nemaju ideju koliko to može da znači za kulturnu zajednicu, pa i za sve građane Srbije, ukoliko se ovo usvoji, reč je možda o nekoliko miliona evra podrške kulturi. Jer, kada Ministarstvo kulture i druge kulturne ustanove podrže proizvode savremenog stvaralaštva nikada nema dovoljno novca za promociju, nikada nema dovoljno novca za reklamu. Prosto, mali izdavači, mali producenti, galeristi, ustanove kulture, ne mogu naravno da se nose i da konkurišu sa velikim proizvođačima, velikim brendovima. Ne mogu da konkurišu sa emisijama popularne kulture, jeftinog sadržaja, koje nažalost, dominiraju medijskom scenom i javnom scenom.
Tako da ovaj amandman, ukoliko se usvoji, može da bude jedan veliki preokret u prihvatanju kulture, omasovljavanju kulture, u vraćanju statusa kulture kakav je imala nekad 70-ih i 80-ih godina ovog veka, kada je zaista bila masovna. Jer, kultura zaista pripada narodu. Da preskočim estradu, i da polako privodim kraju.
Ja se unapred zahvaljujem, i nadam se da će ovaj moj predlog imati odjeka, i u danu za glasanje poslanici poslaničke grupe SPS zdušno će glasati za ovaj zakon. Hvala puno.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39