DEJAN MIHAJLOV

Nestranačka licnost

Dejan Mihajlov rođen je 26.02.1972. u Pančevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu. Član Demokratske stranke Srbije.

Od 2000. do 2004. godine, vršio je funkciju predsednika poslaničkog kluba DSS-a, a od 2004. godine do jula 2008. godine bio je generalni sekretar Vlade Republike Srbije.

Nakon izbora 2012, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 09:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gospodine Pastor, ovo pitanje, pitanje 7% može da se posmatra i da se tumači na način na koji smo ovde danas pokušali da uradimo kao pravno-političko ili politikantsko. Prosto, ako govorimo o pravnom pitanju, DSS je tu uvek bila krajnje dosledna i odgovorna i potpuno je poštovala Ustav, za razliku od onih koji to nisu radili, koji su doneli Statut Vojvodine koji nije u skladu s Ustavom i Zakon o nadležnostima Vojvodine koji takođe nije u skladu s Ustavom, koji je, na svu sreću građana Srbije i građana Vojvodine, Ustavni sud stavio van snage i gde će on morati da se uskladi sa Statutom i sa onim što je pravni poredak Republike Srbije i sa jednim ustavom koji je prošao i dobio najviše ocene kao jedan najdemokratskiji i najbolji Ustav koji je donet u više poslednjih decenija u Evropi, je Ustav koji u Evropi garantuje najveći stepen i manjinskih prava i koji ta manjinska prava štiti na najbolji mogući način.
Ono što hoću da kažem ovde, politikantska rasprava koja se povela ovde, jeste da mi trebamo Ustav da usklađujemo sa političkim potrebama za očuvanje vlasti i sakrivanje lopovluka i da treba da menjamo Ustav da bi sakrili nečije planove i nečije politike, i nečije probleme, je potpuna besmislica.
Zašto se nismo, kada smo govorili o „Razvojnoj banci Vojvodine“, pozivali na Ustav? Tri stotine miliona je otišlo iz budžeta Republike Srbije. O „Metalsbanci“, o svim ostalim stvarima? Tada je Republika bila apsolutno dobra i tada je nije postojao nikakav drugi problem.
Ovde govorimo o potrebi da se realno stanje uskladi sa zakonom, što smo mi kao DSS i radili, ali očigledno oni sa kojima ste vi sada u Vladi i sedeli u Vladi, to tako ne misle. Onda se ovde vode besmislene, slušamo skoro sat vremena, politikantske rasprave.
Demokratska stranka koja je sada odjednom shvatila da treba Ustav da se poštuje, a do pre godinu dana mislila da ne treba da se drže Ustava kao pijan plota, do onih drugih koji sada se prave da nisu od 2008. godine bili u vlasti sa DS i potpisali Sporazum, Deklaraciju o pomirenju i zajedno hrlili sa njima u socijalističku internacionalu. Dve hiljade osme godine DS je SPS oprostila što su nas tukli, što su nas uveli u ratove, što su dozvolili da se sve to dešava Srbiji. To je DS oprostila. Oni su valjda njima oprostili nešto drugo i to je ono što smo 2008. godine doživeli.
Ono što svi ovde treba da znamo, a to je da Ustav mora da se poštuje uvek i na svakom mestu. Te priče, da Ustav u Vojvodini nije prošao, prošao je svugde, 50% građana Srbije je glasalo za Ustav. Ne 50% onih koji su izašli na referendum, 51% građana Srbije je glasalo za ovaj Ustav, ovakav kakav je, od upisanih birača. Nijedan akt nigde u Evropi, nigde u svetu nije dobio taj legitimitet, tu legitimaciju koju ima Ustav Republike Srbije.
Stoga, kad slušam sva ova osporavanja sa politikantskih pozicija, da bi se prikrile prave političke namere koje idu u pravcu secesije ili nečeg drugog, su za mene ništa drugo do pokušaj manipulacije činjenicama. Činjenica je da Vlada od 2008. godine ne poštuje Ustav Republike Srbije u odnosu finansiranja Vojvodine, da je to jedino poštovala Vlada DSS, i to je ono što je činjenica. Mi treba ovde da vidimo kako ćemo da nađemo izlaz iz ove situacije. Dajte da o tome govorimo, a ne da sve ostale probleme krijemo iza problema promene Ustava.
Zašto, gospodine Pastor, ne kažete da su dve od pet najnerazvijenijih opština u Srbiji iz Vojvodine? Ako govorite o Vojvodini, koja je do skoro bila lokomotiva, zašto ta lokomotiva ima dva vagona koja su najgora u Srbiji? Zašto o tome ovde ne govorimo, ako već govorimo o situaciji u Vojvodini? To su suštinski problemi. Gde su te pare odlazile? Gde su te silne pare odlazile iz Vojvodine? Kako je vojvođanska vlast dozvolila, u kojoj vi učestvujete, dugi niz godina, da dve najnerazvijenije opštine u Srbiji budu iz Vojvodine? To je tema, ako već hoćemo da otvorimo na ovaj način pitanje Vojvodine. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Poštovani predsedavajući, gospodine Pastor, razumećete da neka odredba koju Ustavni sud proglasi neustavnim Zakon o advokaturi nije isto što i proglašenje odredbe po značaju i težini Statuta Vojvodine.
Znate, Statut Vojvodine je akt kojim se uređuje AP Vojvodina i nije isto kao neka druga odrednica u nekom drugom zakonu, tako da taj pokušaj relativizacije i odbacivanja odgovornosti sa onih koji su doneli taj Statut, a to su pored Saveza vojvođanskih Mađara, Demokratske stranke, Socijalističke partije Srbije, Lige, koji su zdušno do skoro branili to, je prosto deo odgovornosti koji morate da ponesete, kao i svi i oni koji predlože neki zakon koji je neustavan, ali nije ista odgovornost i nije ista težina toga.
Prosto, odgovornost za stanje u Vojvodini snosite vi, kao i Demokratska stranka i oni drugi i za to što su dve od pet najnerazvijenijih opština u Srbiji vojvođanske opštine, a vi pričate da je Vojvodina lokomotiva razvoja. Pa, kako su se razvijale te opštine? Kako ide ta lokomotiva? Šta vuče iza sebe? O tome mi ovde govorimo i to je tema.
Gospodine Stefanoviću, 2000. godine, nakon petooktobarskih promena nismo mi potpisali sporazum o pomirenju sa Socijalističkom partijom Srbije, to ste vi uradili. Mi smo 2000. godine samo smatrali da Srbiji ne trebaju nove podele, da Srbiji ne treba krv na ulicama, da ne treba linč ljudi po ulicama u koji su krenuli neki od prethodnih u vašoj stranci, pošto vi tada niste bili u Demokratskoj stranci, oni koji su to tada planirali da radi.
Mi smo smatrali da Srbija treba da krene napred, iako smo 2000. godine, ako se narod izborio za demokratske promene, onda je trebalo graditi demokratsku državu na demokratskim tekovinama, na ljudskim pravima, na političkim slobodama, a ne nad time što bi se linčovali ljudi po ulicama. To je razlika između nas i vas.
(Predsedavajući: Vreme.)
Mi smo prihvatili da gradimo jedno društvo gde će svi moći slobodno da izražavaju svoje mišljenje, ali nismo potpisali sporazum o pomirenju sa Socijalističkom partijom Srbije, da im oprostimo sve ono što su uradili od 1988. do 2000. godine, i sankcije, i ratove i sve one pogrešne korake koje su preduzimali i čije će posledice… (Isključen mikrofon.)

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Gospodine Pastor, svi znamo da je značaj Statuta veći, naravno od nekih drugih zakona po svojoj težini i po onome što je taj statut i zakon, koji su proglašeni kao neustavni, odnosno njihove odredbe proglašene kao neustavne, po efektu koji je mogao da ima po stabilnost države, po njen teritorijalni integritet pre svega.
Zato govorim o tome da su zakon i Statut mnogo značajniji jer sa otvaranjem kancelarije u Briselu, sa Vojvođanskom akademijom nauka i sa svim drugim stvarima koje su oni uredili, to je nešto što je bilo pokušaj stvaranja paralelnih institucija u odnosu na institucije koje postoje u Republici Srbiji i način da se preuzmu neki oblici državnosti koji postoje u Vojvodini da se paralelno naprave u odnosu na one koji postoje u Srbiji.
To je nešto što je za DSS i onda i sada i uvek će biti neprihvatljivo, jer AP Vojvodine je svoju autonomiju dobila 1848. godine, kao Srpsko vojvodstvo u okviru Austrougarske. Ona je nastala kao autonomija Srbija u okviru Austrougarske, a ne da bi u okviru iste države isti narod sam od sebe pravio autonomiju. To je suštinska razlika zašto mislimo da nama autonomija kao takva u tom obliku ne treba, već da treba da bude u onakvom obliku kako je definisana po Ustavu iz 2006. godine, koji je DSS svesrdno, učestvovala u njegovoj izradi i dali ključni doprinos za njegovo donošenje. Hvala.