Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, zaista na vrlo čudan način je i započeta današnja rasprava. Pre toga niz pitanja treba uputi onima koji su sazvali ovakvu sednicu i uopšte predložili spajanje ovih tačaka dnevnog reda. Evo posledica takvog jednog, potpuno bez ikakvog reda i bez ikakvog osnova, spajanja tačaka koje ne mogu da se spoje, niti može da se zajedno o njima vodi jedna ozbiljna rasprava.
Naravno, još jedan problem koji samo pokazuje u kojoj se konfuziji nalazi sama Vlada Republike Srbije. Mi smo u obaveštenju Vlade od 12. aprila dobili informaciju ko će danas da zastupa ove predložene zakone, pa između ostalog predviđeno je i Predlog zakona o potvrđivanju protokola broj 14 BIS uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovaj akt je od juče, danas je zaprimljen u Narodnoj skupštini, a ta Vlada koja nam to upućuje je 30. marta povukla ovaj predlog zakona.
Zaista je neverovatno na koji način se Vlada Republike Srbije odnosi prema narodnim poslanicima, da nam na dan kada raspravljamo o ovakvo važnim zakonima daje informaciju da ćemo raspravljati o nečemu što je ona povukla iz skupštinske procedure.
No, zaista, uz svo uvažavanje gospodina Milosavljevića, ne verujem da je on kompetentan da danas ozbiljno raspravljamo o zakonima koji su u domenu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Vrlo su važni zakoni i bilo bi dobro ako bismo dobili informaciju gde se nalazi gospodin Milan Marković, ministar, jer bi bilo važno da kroz diskusiju dobijemo i odgovore na neka pitanja koja se tiču ovih zakona.
Generalni problem kada je u pitanju uopšte ustavnost i zakonitost i sprovođenje Ustava Republike Srbije i sprovođenje zakona upravo se vidi kod izmena i dopuna Zakona o opštem upravnom postupku. I sama Vlada Republike Srbije u svom obrazloženju ukazuje na to u kojoj meri je bila izostavljena aktivnost kada je u pitanju usaglašavanje svih propisa sa Ustavom Republike Srbije.
Mi danas raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o opštem upravnom postupku, a u obrazloženju Vlade se navodi da je to radi usaglašavanja sa Ustavom Republike Srbije. Ta ista Vlada u razlozima za donošenje zakona govori o članu 15. Ustavnog zakona, gde se kaže da je utvrđeno da je opšti rok za usklađivanje svih ostalih zakona sa Ustavom 31. decembar 2008. godine.
Gospodo, ovaj zakon je morao da bude usklađen sa Ustavom do 31. decembra 2008. godine. Sada umesto da Vlada RS Narodnoj skupštini dostavlja zakone koji će biti usklađeni sa Ustavom RS, u političkoj javnosti mi slušamo priču da taj ustav treba menjati, taj isti ustav koji još nije zaokružio kompletan pravni sistem Republike Srbije.
Sada kada pogledate sve ove zakone koji su na dnevnom redu, pogotovo ova prva tri zakona, onda se tu u stvari vidi suštinski problem primene Ustava i primene zakona u RS.
Kada pogledate Zakon o objavljivanju zakona, drugih propisa i opštih akata i izdavanju "Službenog glasnika" vidi se u stvari kolika konfuzija u ukupnom pravnom sistemu RS vlada. Ovaj zakon je dodatno opasan jer daje mogućnost Vladi RS da vodi politiku i zaključuje međunarodne ugovore koji će biti mimo znanja Narodne skupštine.
Mi smo nekoliko puta o tome govorili, čak i kada je bila rasprava o Predlogu zakona o tajnosti podataka, a sada na direktan način Vlada RS ima mogućnost da zaključi međunarodne sporazume i ugovore, a da oni ne budu ne samo ratifikovani u Narodnoj skupštini, nego nikada ni objavljeni, dok se navodno ne donese zakon koji bi trebalo da reguliše da li će se neki akti objavljivati ili ne.
To je direktno suprotno Ustavu. Svi akti, svi opšti akti Republike Srbije po Ustavu Republike Srbije moraju da budu objavljeni. Vlada Republike Srbije ovde direktno krši Ustav.
Ako pogledamo neke primere u politici i ponašanju Vlade Republike Srbije, onda možemo da nađemo i obrazloženje zašto se ovako radi.
Politička i ukupna javnost Republike Srbije je preko medija saznala da je zaključen Sporazum između Euleksa i policije Srbije. Taj sporazum kojim se reguliše pitanje, u tom sporazumu, kako je izašlo i iscurelo u javnost, imali smo prilike, a nije objavljen, govori se o državnoj granici između Kosova i Srbije. Taj sporazum nikad nije objavljen u "Službenom glasniku". Niko ne zna gde se on nalazi.
Da li Vlada Republike Srbije ovakvim jednim aktom legalizuje taj jedan čin i daje mogućnost da se kroz tzv. tajnu diplomatiju zaključuju međunarodni sporazumi koji nikad neće biti objavljeni, sporazumi koji će biti u fiokama, kao što je za vreme kralja Milana tzv. tajna konvencija bila u fioci, gde je narušen državni suverenitet Republike Srbije?
Ako se gledaju pravne posledice tog akta potpisivanja sa Euleksom, i te tajne konvencije, one su potpuno iste. Narušavaju teritorijalni integritet Republike Srbije.
Koliko će takvih akata biti u fiokama Vlade Republike Srbije za koje građani neće znati, koji nikada neće biti objavljeni? Ovim što radite u izmenama i dopunama ovog zakona, vi takvu mogućnost stvarate. Ne može se zakonom isključiti mogućnost da se neki akti ne objavljuju. To je u kontekstu ovog razgovora koji vodimo – u kojoj meri se poštuju zakoni i Ustav Republike Srbije?
Naravno, još flagrantniji primer je izuzetno važan Zakon o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma. Gospodo, u ovoj Narodnoj skupštini je prošle godine usvojen Statut AP Vojvodine. U tom statutu definisano je pitanje službene upotrebe, potpuno suprotno i Ustavu, jer to može samo Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma na prostoru AP Vojvodine.
Tu je prvi put inaugurisano da je drugo pismo srpskog jezika latinica, a sada donosite ovaj zakon potpuno naopako, da ga usaglasite sa Statutom AP Vojvodine, ne da zakon koji će važiti na celoj teritoriji Republike Srbije bude taj koji će definisati ovo važno pitanje, nego korak i dinamiku toga kako će izgledati zakonodavstvo u Srbiji dao je Statut AP Vojvodine.
Naravno, i mnogo ranije kod donošenja omnibusa, tzv. omnibus zakona kada je pokrajinskom odlukom uređeno ovo pitanje, pogotovo pitanje kojeg se tiče i dotiče ovaj zakon, vrlo važno, a to je utvrđivanje tradicionalnih naziva naseljenih mesta, ulazimo u jedan ozbiljan problem, jedan ozbiljan prostor da se nacionalnim savetima nacionalnih manjina daje mogućnost da sami donose odluke i menjaju geografske nazive pojedinih naseljenih mesta.
To može stvoriti ozbiljne političke implikacije i tenzije u društvu. To može da dovede do paradoksalne situacije, kako je definisano zakonom, da se odlukom nacionalnih saveta nacionalnih manjina menjaju nazivi mesta u kojima nema nijednog pripadnika nacionalne manjine, ako pažljivo pročitate zakon, jer se on primenjuje na teritoriji opštine gde je u službenoj upotrebi jezik i pismo te nacionalne manjina, na teritoriji cele opštine, gde ima mnogo naseljenih mesta.
To je problem koji otvarate ovim zakonom, samo zato što je to možda ranije definisano pokrajinskom odlukom, pa je to onda dodatno regulisao i Statut AP Vojvodine i sada će to zakon da dodatno pojača, a to mimo ikakve kontrole nadležnih centralnih organa u Republici Srbiji, kao što je Vlada.
Predložili smo da to radi Vladi. Ako se samo nacionalnim savetima to prepusti, pitanje je šta su to tradicionalni nazivi, pitanje je čime će se oni rukovoditi i kakve će posledice izazvati u tim sredinama takve odluke i u krajnjoj liniji tiče se same primene toga.
To su teme koje su vrlo ozbiljne i koje otvaraju velike probleme u društvu. Naravno, suštinsko i važno pitanje je – kako je moglo i kakav je stav Vlade Republike Srbije, to bi voleli da čujemo, da postoji srpski jezik latiničnog pisma? To smo govorili ovde kada je bila rasprava o Statutu AP Vojvodine i govorili smo o mogućim posledicama, da je to direktno kršenje člana 10. Ustava Republike Srbije. Sada Vlada Republike Srbije, tada je ćutala, a sada takav jedan stav ovde aminuje.
To su teme o kojima treba ovde ozbiljno da se razgovara, jer direktno zadiru u pitanje ustavnosti, poštovanja Ustava i primene zakona.
O primeni zakona teško je sada raspravljati i govoriti. Voleo bih da je tu gospodin Milan Marković, jer ovih dana imamo jednu ozbiljnu raspravu i ozbiljnu političku tenziju javnosti oko primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, o primeni onih odredaba koje se odnose na sukob interesa, na pojedince koji se nalaze u trenutku počinjanja primene zakona na više funkcija.
U nekoliko desetina opština u Srbiji, striktnom primenom zakona, pošto po slovu zakona od 1. aprila nemamo predsednike opština i gradonačelnike, ti ljudi tamo sede, potpisuju naloge, donose pojedinačne akte, a u stvari to po zakonu ne mogu. Postavlja se pitanje funkcionisanja lokalnih samouprava.
Da li je neko tim ljudima rekao da oni nisu više gradonačelnici, predsednici opština? Oni pišu, traže da se na neki način ovaj zakon dezavuiše, traže saglasnost da mogu i dalje da obavljaju te funkcije, iako nemaju nikakvo pravo posle 31. marta da traže ikakav zahtev, a predstavnici Agencije su rekli – vi od 1. aprila ne možete da potpišete nijedan akt u lokalnim samoupravama jer niste više na tim pozicijama. Veliki broj opština je ostao bez prvih ljudi.
Ministarstvo se ne oglašava. Voleli bismo da čujemo ministra Markovića, da li on smatra da su ti ljudi i dalje predsednici opština i gradonačelnici? U krajnjoj liniji, ko će da sprovede te odluke koje je sada njima uputila Agencija za borbu protiv korupcije?
Problem primene zakona, problem primene Ustava, u nizu segmenata funkcionisanja Vlade Republike Srbije i uopšte skupštinske većine se pojavljuje, a u tom trenutku kada nisu usaglašeni akti sa Ustavom, kada se zakoni koji su doneti ne sprovode ili se pokušavaju dezavuisati, imamo otvorenu debatu o tome da Ustav treba menjati. Ustav ne valja, Ustav je prevaziđen za tri godine. Otvara se tema regionalizacije Srbije ovde u Narodnoj skupštini, ali ono što su obaveze po Ustavu, one se nisu realizovale.
Kao država, šaljemo jednu poruku jedne neozbiljne države. Doneli smo Ustav pre tri godine. Predstavnici vlasti kažu – nemojte propise usaglašavati s njim, evo, ovaj propis posle tri i po godine, ne bi ga oni usaglasili da postoji još jedna politička činjenica, da nema državne zajednice Srbije i Crne Gore, pa da se ne pojavljuje u ovom važnom zakonu ime Crne Gore, inače ne bi nikad bio usaglašen.
Dodatno je pitanje, to je ipak pitanje za ministra Markovića, gospodin Milosavljević sigurno ne može da da taj odgovor, zašto nemamo novi zakon o opštem upravnom postupku?
Imali smo ovde pre nekoliko meseci raspravu o Zakonu o opštim upravnim sporovima, koji bi trebalo da bude zakon koji sledi iz Zakona o opštem upravnom postupku, a ne, imamo novi Zakon o upravnim sporovima, bitan je, ali je po značaju manje bitan, a ovde imamo usaglašavanje sa Ustavom Zakona o opštem upravnom postupku.
To su problemi koji, zaista kada se posmatraju u celini, govore da kada je u pitanju funkcionisanje pravnog sistema, funkcionisanje zakonitosti na teritoriji Republike Srbije, postoje ozbiljni problemi. Mi imamo samo parole da ćemo hiljade zakona usaglasiti sa zakonima EU, a te zakone koje smo doneli u suštini ne sprovodimo.
Molim predstavnike Vlade Republike Srbije da o ovim stvarima koje se tiču funkcionisanja zakonitosti na teritoriji Republike Srbije, primene zakona, ozbiljno razmotre kakva se to politika sada vodi, da nam prosto ne dolaze sa ovakvim predlozima pred Narodnom skupštinom, predlogom koji se posle tri i po godine usaglašava sa Ustavom, predlogom koji se usaglašava sa Statutom Vojvodine i predlogom koji ima cilj da se akti tajne diplomatije Vlade Republike Srbije nikada nigde ne objave.
Zaista deluje neozbiljno i zaista kao država ostavljamo i odajemo utisak nekoga ko, u krajnjoj liniji, ono što je doneo, pogotovo Ustav Republike Srbije, koji je izglasan na referendumu, ne poštuje.
Podneli smo određeni broj amandmana i očekujemo u raspravi u pojedinostima da, kada dođe ministar Milan Marković, ozbiljno razmotrimo argumente koji bi, ubeđeni smo, išli u prilog prihvatanja naših amandmana, a moje kolege će u okviru vremena koje ima poslanička grupa DSS govoriti i o drugom setu zakona koji su danas na dnevnom redu.
Kao što sam još jednom rekao, uz svo uvažavanje gospodina Milosavljevića, mislim da je pravi sabesednik za ovakvu ozbiljnu raspravu ovde trebalo da bude gospodin Milan Marković. Mi nikako ne možemo da podržimo ovakve predloge zakona. Hvala.