Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko Malović, nesporno je da je pred nama veliki broj vrlo važnih zakona iz krivično-pravne oblasti. Pridružio bi se kolegama koji su istakli grešku koju je učinila vladajuća koalicija objedinjavanjem rasprave o ovim zakonima.
No, u ovom svom izlaganju u načelnoj raspravi fokusirao bih se generalno na politiku u pravosuđu koju sprovodi Ministarstvo pravde, a sasvim sigurno deo te politike je implementiran u predlozima ovih zakona.
Želim da kažem da rešenja koja su sada definisana u ovim zakonima, prvenstveno u Zakoniku o krivičnom postupku i Predlogu izmena Krivičnog zakonika, ne mogu se posmatrati odvojeno od onih promena o kojima smo imali priliku da razgovaramo u toku jeseni tj. organizacionih promena u pravosuđu. Rekao bih da čitava politika koja se vidi u tim promenama u stvari ima jedan cilj o kome treba diskutovati, naravno izneti mišljenje, a taj cilj je brzo suđenje.
Prosto, kada vidite na koji način je postavljena reforma organizaciona, na koji način je postavljena procesna reforma u krivično-pravnom zakonodavstvu i kada se pogleda krajnja intencija izmena Krivičnog zakonika, onda je u stvari ključni cilj i organizacionih, i procesnih i materijalnih promena brzo suđenje.
Suštinsko je pitanje šta je interes društva? Da li je interes društva brzo suđenje ili je interes društva nešto drugo? Da li je interes društva pravda i ono što se kaže – sudska istina?
Da li je interes društva upravo da se utvrdi prava istina o pojedinom krivično-pravnom događaju i da se zadovolji pravda kada su u pitanju oštećeni?
Postavlja se pitanje da li se brzo suđenje, koje je cilj, čini na uštrb ove dve vrednosti?
Kada pogledamo izmene u organizacionom smislu, a to je prvenstveno smanjenje broja sudija, u procesnom smislu to je sužavanje u jednom delu prava okrivljenih, ima nekih rešenja o kojima ću govoriti gde se ta prava šire, ali dominantno u izmenama ovog zakonika o krivičnom postupku jeste sužavanje prava okrivljenih i intencija Krivičnog zakonika na pooštravanje kaznene politike sa ciljem generalne prevencije, onda se postavlja pitanje šta u zbiru dobijamo kao rezultat?
Dobijamo to da je u stvari poruka predlagača zakona da ćemo smanjenjem broja sudija, pooštravanjem kaznene politike i umanjenjem određenih prava okrivljenih postići ovaj cilj. To jeste za raspravu. To jeste sporno i mi u DSS smatramo da ovo nije način da se postigne suštinska promena, a to je da se kroz kratko trajanje postupka utvrdi sudska istina i ostvari pravda.
Postoje načini da se to uradi i ministarka Malović je iz pravosuđa i zna jako dobro šta su problemi u postupcima. Najveći problem u postupcima jeste pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i obezbeđivanje svih učesnika u postupcima da se na zakazanim pretresima obezbedi njihovo prisustvo i utvrdi materijalna istina kroz činjenično stanje.
Drugi problem koji imamo kroz praksu, koji je počeo već devedesetih godina velikim odlivom iz pravosuđa, jeste da li su sudije edukovane i sposobne da na to činjenično stanje primene materijalno pravo. To je osnovni problem.
Sada se postavlja pitanje – da li se brzo utvrđivanje činjeničnog stanja i kvalitetna primena materijalnog prava može postići smanjenjem sudija i pooštravanjem kaznene politike. To je suštinsko pitanje, a to je u stvari intencija ovih promena u pravosuđu.
Mislimo da to nije tako. Umesto da se pristupilo ozbiljnijoj analizi toga zašto učesnici u krivičnom postupku, svedoci, okrivljeni, veštaci, izbegavaju prisustvo tj. imaju mogućnost da izbegavaju prisustvo na pretresima, da se napravi tu analiza i nađu mere kroz bolju dostavnu politiku, kroz možda veće kažnjavanje učesnika u samom krivičnom postupku kada je u pitanju njihovo izbegavanje na pretresima, i da se na taj način brzo završe pretresi, pa nakon toga da se ozbiljnije pristupi edukaciji sudija, mislimo da je to ozbiljan problem, da se ne bi povećavao stepen ukinutih presuda, što je veliki problem u pravosuđu, mi sada u ovoj izmeni krivičnog zakonodavstva, konkretno u Zakonu o krivičnom postupku, imamo nešto drugo.
Imamo proširivanje razloga za pritvor. Imamo širenje mogućnosti za pretresanje stana. Imamo ukidanje vanrednih pravnih lekova. Imamo sužavanje mogućnosti za izjavljivanje žalbe na odluke drugostepenih sudova.
Da li će to u krajnjoj liniji dovesti do utvrđivanja istine, do pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja ili ćemo već, kada ova rešenja usvojimo, onoga ko je već osumnjičen ili okrivljeni u startu proglasiti krivim? On će u javnosti imati utisak da je već osuđen i vrlo male mogućnosti da kroz sudskih postupak eventualno dokaže da nije odgovoran. To je ono o čemu treba ovde raspravljati.
Mišljenja smo da smanjenje broja sudija, bez ozbiljne strategije o njihovoj edukaciji, neće dovesti do njihove sposobnosti da pravilno primene materijalno pravo i da se broj potvrđenih odluka poveća. To doprinosi efikasnom i kratkom trajanju postupaka, a ne sužavanje procesnih prava u postupcima, što ovaj zakon predviđa - generalna prevencija kroz pooštravanje kaznene politike.
Nemamo ništa protiv da se povećavaju kazne, ali nije to problem u pravosuđu, i to svi jako dobro znamo, problem je primena zakona, odmeravanje kazni koje vrše sudije. Nije stvar u visini zaprećenih kazni. Imamo veliki broj krivičnih dela gde su visoke zaprećene kazne, ali imamo i kaznenu politiku takvu da nakon utvrđenog činjeničnog stanja, da li što usled neznanja sudija, da li usled moguće korupcije, kaznena politika je takva da ne deluje preventivno prema mogućem potencijalnom učiniocu krivičnog dela.
Ne radimo na tome da se kaznena politika menja, nego radimo na tome da povećamo kazne. To je, uvažena ministarko, populistička mera. Čista populistička mera koja neće u krajnjem dovesti do toga da visina odmerenih kazni bude takva da deluje preventivno na potencijalne učinioce krivičnih dela.
Što se tiče obuhvata novih krivičnih dela postoje vrednosti, i apsolutno podržavamo, ima jedan broj vrednosti koje se ovde štite novim krivičnim delima i to je u redu, sasvim sigurno da se kako život nameće nove izazove pojavljuju nove vrednosti koje treba štiti krivično-pravnim sankcijama, znači uvođenje novih krivičnih dela nije sporno, ali hoću da kažem da bez obzira što ovaj zakon spolja gledano deluje tako da je primamljiv za građane, evo pooštravaju se kazne, evo nova krivična dela, ako se ne izvrši suštinska primena kada su u pitanju same sudije, kaznena politika neće imati efekta.
Mislim, i iznosim stav DSS-a, da se krenulo potpuno naopako u promene, neću da nazovem reforme, ovo što se sada događa. Efekat toga videćemo posle 1. januara. Brojim se da će organizacione promene napraviti dodatan haos u pravosuđu.
Već sada imamo najave takvih mogućnosti, u smislu da će pojedine sudije, svi mi koji smo u pravosuđu imamo mogućnost da slušamo razgovore među sudijama, biti pitanje kako će funkcionisati ta vrsta suđenja da se ide iz mesta prebivališta u drugo mesto, kako će to da izgleda, baš kada su u pitanju ove procesne mogućnosti i problemi koji se tiču učesnika u samom krivično-pravnom postupku.
Sasvim sigurno rešenja koja su ovde data, prvenstveno u Zakoniku o krivičnom postupku, neće dovesti do toga da se nameravani efekat koji je ovde Ministarstvo predložila da se suđenje obavi u što kraćem roku dovede do ipak onog najvažnijeg, a to je da učesnici u postupku znaju šta je istina.
Mi smo kao poslanička grupa uložili jedan broj amandmana i biće nam zadovoljstvo da u raspravi u pojedinostima o tome diskutujemo i razmenjujemo mišljenja s vama. Smatramo da ti amandmani sasvim sigurno mogu doprineti znatnijem poboljšanju ovih zakona.
Što se tiče izmena Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, mi smo imali jednu ozbiljnu raspravu kada je ovaj zakon bio na dnevnom redu. Posle par meseci došli smo u situaciju da menjamo taj zakon. Ovde želim da kažem da ono o čemu smo mi govorili tada, osvrnuću se samo na jedan aspekt tog zakona, a to je obaveza advokata da vrše sve one evidencije koje advokata pretvaraju u Alekse Žunjiće pojedinih mesta, špijune koji treba da špijuniraju svoje klijente i smanjuju poverenje između advokata i svojih klijenata, pokazalo se da advokatska profesija, advokatska udruženja to ni na koji način nisu prihvatila.
Imate ozbiljnu i oštru reakciju od strane advokatskih komora i od strane same Advokatske komore Vojvodine imate inicijativu za ocenu ustavnosti tog zakona.
Znam da vi, gospođo Malović, niste tada branili taj zakon, tada je bilo predlagač Ministarstvo finansija, vidimo da je ovde predloženo da to bude ministarka finansija Diana Dragutinović, ali obzirom da ste vi iz pravosuđa, ovu priliku koristim da vam ukažem na to da bi bilo dobro da čitav taj zakon pretrpi ozbiljne izmene, jer će on u velikoj meri stvoriti nepoverenje kada je u pitanju advokatska profesija, uloga advokata u društvu koja nije mala.
Ovde smo čuli od pojedinih kolega iz vladajuće koalicije da treba doneti novi zakon o advokaturi i sigurno ne može da doprinese važnoj ulozi advokata koju ima i u ovim zakonima koje vi predlažete. Poslanička grupa DSS ne može da podrži ova rešenja koja ste vi ovde predložili, ali sasvim sigurno čekamo raspravu u pojedinostima i tu ćemo konkretno izneti naše zamerke na ove zakone.