MIROSLAV PETKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 12. avgusta 1968. godine u Čačku. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Radio je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Okružnom sudu u Čačku.

Tri puta je bio predsednik čačanskog odbora DSS-a. Član je GO i potpredsednik DSS, četiri puta biran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije (2004-2007, 2007-2008, 2008-2012, 2012-2014. godine).

Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre Predlogom budžeta za 2014. godinu vi predviđate povećanje zaduživanja, a čuli smo iz kojih razloga, čuli smo vaše obrazloženje. Vrlo brzo ćemo se uveriti da li je vaš koncept ispravan, da li ste realno procenili ovo ili ćemo putem rebalansa morati nešto da menjamo.
Ono što je veliki problem, oko čega smo se svi u ovoj sali složili, to jesu rashodi koje je potrebno izdvojiti za plaćanje kamata u 2014. godini. Gospodin Dinkić je govorio kako je to naraslo sa 14 milijardi na 92 milijardi do 2012. godine. Nismo čuli kako je to sa 92 naraslo na 114 milijardi ali svakako da nije dobro i pretpostavljam da će u narednoj godini ovaj iznos biti još veći.
Mi iz DSS smo pored toga što je kršen Zakon o budžetskom sistemu, što su probijane određene zakonske granice, što su sredstva koja su potrebna za izdvajanje i plaćanje kamata i glavnice duga ogromna, uvek vodili računa, pre svega o strukturi zaduživanja. Vi predviđate izdavanje hartija od vrednosti na domaćem tržištu u vrednosti od 330 milijardi dinara što je nedopustivo imajući u vidu kamatnu stopu koju država plaća na ta sredstva.
Naime, kamatna stopa između 10% i 11%, znači između tih procentnih poena smatramo da je izuzetno visoka, da je nepovoljna i da je skupa. Znam da ćete nam reći da je to potrebno zbog razvoja domaćeg tržišta hartija od vrednosti. Možda jeste dobro za njih ali želim da ukažem na sledeći problem. Bojim se da će upravo ova mera demotivisati i banke i investitore da ulažu u domaću privredu.
To je najveća opasnost koja nas očekuje zbog ove mere, jer ko bi ulagao u neizvestan posao ukoliko mu država garantuje visoku kamatu koju ćemo platiti 10% ili 11%. Stoji iza toga taj plasman sredstava je potpuno siguran i zbog toga DSS predlaže ovim amandmanom da se ovaj iznos smanje za sto milijardi. Iskreno se nadam da ćete prihvatiti ovaj naš predlog.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2013.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, nažalost, penzije su u Srbiji male, oko toga smo se svi složili, i tako niske. Ne isplaćuju se iz realnih sredstava. Vi ste predlogom ovog zakona obrazložili da je ovo usklađivanje njihovog rasta sa realnim mogućnostima budžeta Republike Srbije. Dobro, moguće da je to zaista tako i predviđeno.
Meni se sviđa što ste rekli da dugoročno razmišljate, da ste dali predlog za tri godine unapred, da 2015. godine porastu penzije za 1%, isto toliko i 2016. godine, iz dva dela, u aprilu i oktobru, po 0,5%. Biću vrlo kratak. Pošto ste ozbiljno pristupili ovom poslu, recite mi da li imate projekciju koliko će penzioneri u 2015. godini primiti novca na osnovu ovog povećanja? Ako je danas prosečna penzija 25.000 dinara, to znači da će oni dobiti 250 dinara za godinu, dve dana. Da li imate projekciju, kada procveta privreda, kada sve to krene, kada restruktuirate preduzeća, kada otpustite direktore javnih preduzeća koji primaju 10 hiljada evra plate i sve ostalo kad svedete, dajte da znaju, neko je rekao – i moji roditelji su penzioneri, šta moja majka može da očekuje 2015. i 2016. godine, za koliko će joj biti veća penzija na osnovu ovog zakona koji će ovakav nikakav biti usvojen, verovatno večeras, u Narodnoj skupštini?

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.12.2013.

Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Krstiću, Srbija nažalost nije obećana zemlja i nakon jučerašnje rasprave, koja je na momente obilovala ljutom demagogijom, shvatio sam da smo mi i dalje samo zemlja obećanja.
Gospodine Krstiću, vi ste se školovali u inostranstvu i to je dobro, ja sam svoje škole završio u Srbiji, u periodu kada nije bilo „Gugla“ i „Vikipedije“, dozvolićete da, sa toliko znanja koliko imam ovim stvarima, izrazim svoje neslaganje sa predloženim paketom zakona. Ne da bih vas kritikovao samo radi kritike, već da bi predložili drugačiji koncept u Srbiji u kojoj se ekonomska politika do sada vodila i bila bazirana isključivo na javnoj potrošnji i subvencijama, što nas je i dovelo da je uništena domaća privreda, a da nam je javni dug dostigao nivo od 64% bruto društvenog proizvoda.
Gospodine Krstiću, znam kakva je vaša situacija. Od vas se očekuju čuda, ali nećete ni vi, a ni gospodin Radulović sami uspeti sa ovim da se izborite. Ono što nas sve očekuje u narednim godinama jeste muka, jesu suze, jeste lelek, jer još dugo, dugo godina nam neće biti bolje.
Ova država je potrošila novac na sopstveno finansiranje i mi nismo daleko od bankrota. Svake godine država potroši dve milijarde evra više sredstava nego što ih stvori i takav sistem ne može da opstane. Srbija ima najveće rashode u regionu i zaista nisam siguran da će rezani duvan, da će odlaganje akontacija za restituciju za 2015. godinu uspeti da nam pomogne da premostimo ovu krizu.
Hajde, kako ste vi to juče rekli, da se suočimo sa realnošću. Država je najveći poslodavac. Ona zapošljava 700.000 ljudi. U čemu je problem? Što su ti ljudi često služili kao biračko telo. Vi ste sada u poziciji da vučete određene rezove i nećete moći da platite te glasove na nekim narednim izborima. Ne može država Srbija da pravi deficit od 7%. Nema prostora za tako nešto, jer ne vidim ko će da uštedi i ko će da se stisne u narednom periodu.
Najveći deo budžeta ide za plate i penzije. Plate u javnom sektoru i dotacije Fondu penzijsko-invalidskom osiguranja. Plate i penzije jesu male, ali tako niske one nemaju realno pokriće. Predvideli ste u jednom od ovih zakona u paketu da u 2015. i 2016. godini penzije porastu za 1%. Ako je prosečna penzija u Srbiji 23.000 dinara, znači 2015. godine penzioneri će dobiti 230 dinara više i to iz dva dela u aprilu i u oktobru.
Privatni sektor ima 25% niže plate od zaposlenih u administraciji a upravo taj sektor treba da izdržava tu istu administraciju. Država traži od građana da stegne kaiš, a sama troši dve milijarde evra više nego što zaradi. Problem je naravno što mi imamo već godinama izrazito nizak nivo GDP-a i potrebne su godine mukotrpnog rada da bi se to promenili.
Govorili smo ovde o javnim preduzećima, o onim, pod navodnicima, uspešnim i onim u restrukturiranju. Znate dobro da svaki osmi dinar iz budžeta Republike Srbije ide upravo na pokrivanje njihovih dugova. Socijalna politika u ovoj zemlji se nažalost vodi preko niske cene struje i jedne vrhunske podvale koja traje zadnjih nekoliko godina, kada pričamo o jeftinom gasu. Kada „Srbijagas“ koji ima gubitak od milijardu evra svoj dug prebaci ovde, u formi zakona, u Narodnu skupštinu i on se pretvori u javni dug, pa država podiže kredit koji vraćaju svi građani Republike Srbije i onda neko ima obraza da kaže da plaćaju jeftin gas. Za to vreme direktori pojedinih javnih preduzeća primaju platu od 2.000 evra, 5.000 evra, neko ima i 10.000 evra, jedan je plaćen kao Kristijano Ronaldo mesečno. Da bar firma pravi rezultate, nego pravi milionske gubitke. Ne vredi da radi džabe, da nema nikakvu platu, on je štetočina ako vodi na taj način preduzeće. Razumeo bih da mi platimo direktore, menadžere, da im damo određeni bonus, ali ako imaju rezultat, pa i „Zvezdini“ fudbaleri, koji su nam doneli titulu prvaka Evrope, su bili bolje plaćeni, nego ovi sada. Dobar igrač mora da se plati. Kvalitet košta i za to se i zalažem.
Svi znamo u čemu je problem. Potrošnja na malo je pala u odnosu na prošlu godinu i to znači da mi živimo gore nego u 2012. godini. To je najbolji odraz standarda stanovništva u Srbiji. Za to vreme koliko je novih ljudi zaposleno u „Galenici“, u „Dunavu“, u EPS-u, u „Srbijagasu“, u ministarstvima Vlade Republike Srbije? U privatnom sektoru je 400.000 ljudi ostalo bez posla i o tome retko ko da govori. Za to vreme u državnoj administraciji je zaposleno 25.000 novih ljudi.
Siva ekonomija je u procvatu i dalje. Sigurno da povećanje poreza neće smanjiti sivu ekonomiju, već će biti još rasprostranjenija. Samo za kamate u narednoj godini treba da izdvojimo gotovo 120 milijardi dinara, a ukupni troškovi se procenjuju na 5 milijardi evra. Odakle to da se nadoknadi kada su nam investicije pale za 18%? Privreda Srbije je klinički mrtva, što znači da neće biti rasta kako je predviđeno i planirano. Samo da zamislimo situaciju ako poljoprivreda u narednoj sezoni bude podbacila.
Nije dovoljno ono što smo ovde čuli da je najveći izvoznik „Fijat“, NIS, hemijska industrija. Mora se napraviti veća disperzija firmi koje su spoljno-trgovinski orijentisane. Situacija u zemlji se dramatično pogoršala, i to smo govorili kada je usvajan budžet za 2013. godinu da nije realno planiran. Siguran sam, a to ćemo se vrlo brzo uveriti, već prilikom prvog rebalansa, da smo i ovoga puta bili u pravu.
Ono na čemu insistiramo jeste rashodna strana. Znamo da mora da se štedi, ali ne na ovakav način. Država može do neke granice, u neko vreme dogledno, da izdaje garancije, može da podiže kredite. Znam da je potreban kredit za autoput, ali problem je što autoputa nema.
Pre neki dan smo razgovarali, rekao sam, kao što je rekao jedan poznati ekonomista, ili imate autoput ili nemate ministra. Tu se priča završava. Gde su kapitalne investicije? Šta radi država sem što troši i što mnogo duguje? Vi crtate koridor 11, koji nam je potreban, a ni Koridor 10 nije završen. Od 2008. godine do danas 10 milijardi evra je slupano u potrošnju, a to je vrednost Koridora 10 u Republici Srbiji.
Nekada se maštalo o ekonomskim ambasadorima, a danas se mašta o kanalu i o razvijenom IT sektoru u Srbiji. Molim vas, gospodine ministre, ako možete da utičete da onaj stručnjak koji će da pravi mobilne telefone u Srbiji bude hitno uključen u tim koji će praviti kanal Dunav – Morava – makedonska granica, jer mislim da će izuzetno doprineti tom projektu. IT usluge su ključne za svaku delatnost. IT sektor je strateška grana, a vi podižete PDV-e sa 8% na 20%. Iz toga se samo može izvući zaključak da je vaša jedina strategija punjenje budžeta.
Smatramo da je potrebno više oporezovati imovinu, a manje rad i da poreska politika mora da bude takva da stimuliše novo zapošljavanje. Vaša poreska uprava je objavila podatak da 406 milijardi dinara poreskog duga je nenaplativo. Ne sme se finansiranje države nastaviti novim zaduživanjem, ako ne otpišete deo kredita, ako ne napravite reprogram dugova, mislim da nama sledi grčki scenario.
Dogovor prethodne Vlade, pošto se o tome malopre polemisalo, sa MMF je bio da se smanji broj zaposlenih u državnoj administraciji na 28.000. Toliko je bilo 2008. godine kada smo mi izašli iz Vlade. Sada ih ima preko 33.000. Ko je zaposlio te ljude? Nije rešenje zabrana novog zapošljavanja. Problem u racionalizaciji. Otpustite tamo gde ne valja i gde nisu potrebni, a zaposlite ljude tamo gde su neophodni i gde mogu da rade. Dajte nam realne kategorije, realne cene, a pomozite onim ljudima koji nemaju mogućnost da određene obaveze plate.
Znam šta vas čeka u narednim mesecima. Uskoro sledi Ekonomski forum na Kopaoniku. Vi ćete tu sve da se dogovorite, a građanima servirate priču da sve u Srbiji cveta, potok žubori i ptice cvrkuću, a daleko je to od prave istine.
Rekao sam vam, ministre, mi nismo Amerika. Ne možemo da štampamo dinare, kao što oni štampaju dolare. Rekao sam vam da i budžet, a Bogami, i ovi zakoni o kojima pričamo me podsećaju na kinesku radnju u kojoj ima svega, ali ništa ne valja.
Verujem da se vi niste rodili u fotelji. Ali nažalost, kao i neki ministri koji su pre vas se bavili ovim poslom, bojim se da udarate glavom u plićaku nametnutih stavova od strane vaših kolega iz drugih ministarstava, a to nije dobro za vođenje odgovorne politike i finansija u jednoj zemlji. Hvala vam najlepše.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39