Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre Krstiću, verovatno nema potrebe da ponavljam svoje prethodnike konstatacijom da imate podršku URS vi lično. Ali, imajući u vidu rekonstrukcije Vlade koja je trajala nekoliko meseci, angažovanje poznatih ljudi iz sveta finansija kao savetnike, očekivao sam mnogo ozbiljniji set zakona koji bi omogućio manji budžetski deficit. Šta smo dobili umesto toga?
Predlogom Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, uvođenjem tzv. solidarnog poreza smanjujete budžetski deficit, ne vi lično već Vlada, za 120 miliona evra, što je složićete se kap u moru. Povećanje PDV-a, pre svega na osnovne životne namernice koje ulaze u potrošačku korpu, dakle, hrane, mesa, hleba, jaja, ono što svaka porodica bez obzira na visinu primanja mora da kupi svakodnevno, verujem da ste svesni da se ove mere mogu vratiti kao bumerang kroz pad potrošnje i smanjenje proizvodnje. Nadam se, zapravo siguran sam, u to da ste dobro izbalansirali sa jedne strane mere koje predlažete i negativne efekte koje su potpuno sigurne, a to je pad potrošnje i smanjenje proizvodnje.
To je ono što smo mi dobili u predlogu 11 finansijskih zakona koje danas razmatramo. Šta je ono što sam ja očekivao? Očekivao sam od pompezno najavljivanih mera rekonstruisane Vlade pre svega, i bez odlaganja, hitno rešavanje problema javnih preduzeća i državnih banaka na koje se nekontrolisano odvajaju budžetska sredstva. Neuspešno poslovanje javnih i državnih preduzeća i banaka će u 2014. godini koštati državu oko 1,7% BDP ili oko 600 miliona evra. Dakle, to je iznos koji je pet puta veći od iznosa efekta uvođenja solidarnog poreza. Plaćanje ovih obaveza je glavni razlog zbog koga će deficit u 2014. godini i pored uvođenja solidarnog poreza na zarade i povećanja stope PDV-a, da poraste umesto da se smanji.
Ako idemo dalje u 2014. godini se očekuju novi gubici javnih preduzeća i banaka koji će koštati državu još najmanje 630 miliona evra, koja će se plaćati tako od 2015. godine.
Uzmimo npr. „Srbijagas“ koji samo bankama, dug „Srbijagasa“ prema bankama je preko 800 miliona evra. Dug prema NIS-u je 224 miliona evra i planirano novo zaduženje u 2014. godini je oko 200 miliona evra.
Višegodišnje neuspešno poslovanje „Srbijegasa“ će se u narednim godinama prevaliti na poreske obveznike i to je sada izvesno.
Da ne pominjem „Železnicu Srbije“, „Galeniku“, bivši JAT, situacija je slična, ali je „Srbijagas“ kao najveći problem, kao najveća „žaba“, kako se popularno kaže, koju treba prvo progutati sa dugom od preko milijardu evra.
To je ono što sam ja očekivao. Šta građani mogu da očekuju od seta finansijskih zakona koje danas razmatramo.
Pre svega, sigurno je smanjenje plata u 2014. godini. Tu je povećanje troškova života i smanjenje životnog standarda.
Takođe je mogući gubitak posla, za neke je siguran gubitak posla.
Dakle, iznos plata će biti manji, naravno za one koji imaju sreće pa ne ostanu bez posla, za osnovne životne namernice moraće da se izdvoji više para, povećanje lokalnih poreza i taksi, povećaće rashode porodica u Srbiji, jer smanjenje transfera lokalnih samouprava, iznos transfera vratiće se za opštine i gradove u Srbiji, na nivo iz 2007. godine.
Lokalne samouprave će, naravno morati da pored ušteda posegnu i za povećanjem poreza i lokalnih taksi, što će dodatno osiromašiti kućne budžete.
Na samom kraju, gospodine Krstiću, niste imali hrabrosti da se odmah suočite sa najvažnijim problemima, ne vi lično, već Vlada. Verovatno ste vi to lično i želeli, ali nemate podršku cele Vlade iz seta ovih 11 zakona, i vidi se da nemate podršku gospodine Krstiću, cele Vlade.
Ono što najvažnije, nemate političku podršku, a to se vidi i iz izlaganja pojedinih predstavnika, poslanika koji pripadaju poziciji.
Predložili ste ono što je za vas najbezbolnije, za vas kao Vladu, mere koje neće izazvati dodatne potrese unutar Vlade, znači, teret krize je svaljen na građane.
Mi o tom setu finansijskih zakona raspravljamo ovde u najvišem predstavničkom domu, svih građana, mi kao narodni poslanici, predstavnici građana moramo da imamo to u vidu, moramo da štitimo interese građana.
Molim i poslanike vlasti i poslanike opozicije da u danu za glasanje imaju to u vidu i da glasaju onako kako misle da je to najbolje za građane Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, pre nego bilo šta kažem o predlogu Zakona o budžetu potrebno je ukazati na stanje javnih finansija u trenutku usvajanja Zakona.
Zakon usvajamo na isteku godine u kojoj beležimo budžetski deficit 6,7% BDP. Ova Vlada je nasledila najgore stanje u oblasti javnih finansija u poslednjih 12 godina. Za servisiranje tekućih obaveza nedostajale su dve milijarde evra, za servisiranje javnog duga još tri milijarde.
Prethodni govornici su se pozivali na ocenu Fiskalnog saveta, ali čini mi se, selektivno, izvlačeći iz konteksta pojedine rečenice. Kako Fiskalni savet upozorava na ozbiljnost problema i opasnosti koje prete u trenutku usvajanja Zakona o budžetu za 2013. godinu.
Predloženim budžetom za 2013. godinu planirano je snažno smanjenje deficita države sa 6,7% BDP iz 2012. godine na 3,6% BDP, sa oko 220 milijardi dinara na 132 milijarde dinara. Oštro smanjivanje deficita, potrebno je da bi se na kraju 2013. godine zaustavio nekontrolisani rast javnog duga. Javni dug je od 2008. godine udvostručio svoje učešće u BDP sa 30% BDP na 60%.
Ukoliko bi se slični trend nastavio u 2013. godini, sigurno bi došlo do krize javnog duga, a to bi imalo za posledicu makroekonomsku nestabilnost, veliki pad BDP i ras nezaposlenosti.
Imajući ovo u vidu, potrebno je definisati naša očekivanja o Zakonu o budžetu za 2013. godinu, ali ne spisak lepih želja već objektivno očekivanja od države.
Predlogom Zakona o budžetu za 2013. godinu Vlada je sebi postavila visoke ciljeve, pre svega smanjenje deficita na 3,6% BDP. Vlada je mogla da odredi niže, lakše, ostvarljive ciljeve, pa kada budemo analizirali realizaciju budžeta za 2013. godinu, bilo bi sigurno u lagodnijem položaju. Umesto toga, Vlada je hrabro i to jeste za poštovanje postavila visoke ciljeve koje nije lako ostvariti. Time je pokazala visok stepen odgovornosti i iskazala spremnost da do kraja sprovede korenite reforme u oblasti javnih finansija.
Prihodi republičkog budžeta u 2013. godini planirani su, slažem se, optimistički, ali Fiskalni savet očekuje da će se ostvariti i ja tu nemam šta da dodam, osim da je to posledica strukturnih mera koje je Vlada preduzela u prethodnom periodu.
Kada govorimo o rashodima, primetno je da se najveće povećanje odnosi na kamate, socijalnu zaštitu i poljoprivredu. Takođe, primetan je visok stepen razumevanja za probleme lokalnih samouprava, uprkos oprečnim stavovima uglednih ekonomista. Ovo je prepoznala i Stalna konferencija gradova i opština koja je pozitivno ocenila predlog Zakona o budžetu.
Istovremeno, primetne su uštede u materijalnim troškovima i smanjenje subvencija. Iz predloga Zakona o budžetu, jasna je strategija Vlade, pre svega stabilizacija javnih finansija i smanjenje duga. Prvi koraci ka stabilizaciji javnih finansija su već učinjeni i dali su očekivane rezultate.
Predlog Zakona o budžetu koji je pred nama je najvažniji dokument koji Vlada radi u ovoj godini.
Nadam se da će realizacija budžeta najpre zaustaviti negativna kretanja i omogućiti dalje smanjenje budžetskog deficita. Privredni rast i ekonomski oporavak Srbije.