Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. SRĐAN MIKOVIĆ: U pogledu nejasnoće, šta se zbiva ukoliko neki amandman bude usvojen?
Član 165. stav 2. Poslovnika definiše – ako zbog usvajanja jednog ili više amandmana nastane potreba da se izvrši pravno-tehnička redakcija teksta predloga zakona ili da se usvojeni amandmani usklade međusobno i sa tekstom predloga zakona, Narodna skupština će zastati sa odlučivanjem i zatražiti od Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da izvrši pravno-tehničku redakciju teksta predloga zakona, od nadležnog odbora da usaglasi usvojene amandmane međusobno i sa tekstom predloga zakona.
Zatim, u slučaju iz stava 2. ovog člana, nadležni odbor, odnosno Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o nastaloj nesaglasnosti sa amandmanom, kojim se ta nesaglasnost otklanja.
Znači, postoji mogućnost da se to reši. Postoji mogućnost ukoliko je nejasnoća po pitanju amandmana gospođe Banović, ukoliko bude usvojeno to ili bude usvojeno i to i amandman odbora, da se onda izađe sa praktično usaglašenim tekstom, gde bi se došlo i gde bi se izbegao konačno član 29. onako kako treba da glasi.
Moram da ukažem na još nekoliko stvari. Činjenica je da u vreme izglasavanja prošlog zakona nije postojala elektronska baza. Kasnije je to uvedeno i dobro je što već postoji elektronska baza i oko "Službenog glasnika". Neki drugi isto imaju svoje baze, ali postoje i u okviru "Službenog glasnika", već sada i to je dobro.
Opet pitam, ako izglasamo zakon koji mislim da je dobar, zašto da ga ne napravimo da bude najbolji? Da uradimo ono što možemo da uradimo najbolje što je moguće. Ako već vidimo da nešto možemo da popravimo, pa dajte da popravimo.
Pošto ima ovde veliki broj pravnika koji se razumeju u određene stvari, naročito u zaštitu prava građana, postavljam pitanje. Kod ostvarivanja pravne pomoći da li predstavnik javnog tužilaštva, koje je jedna strana još uvek u postupku u odnosu npr. na odbranu, u situacijama kada postoji odbrana po službenoj dužnosti, da li branilac po službenoj dužnosti može besplatno da vidi sudsku praksu treba da brani svog branjenika? Govorim o službenoj dužnosti, gde se plaća iz budžetskih sredstava ta odbrana. Ne može, jer taj deo nemamo u sudskoj praksi, da se odobravaju sredstva za upoznavanje sa sudskom praksom po službenoj dužnosti.
Znači, apsolutno dovodimo u neravnopravan odnos s jedne strane zastupnika javne tužbe i s druge strane branioca po službenoj dužnosti, a javljaju se neki put u praksi problemi. Stari advokati, iskusni advokati znaju da upravo u sudskoj praksi je definisano, bez obzira što naš pravni sistem poznaje produženo krivično delo, upravo sudskom praksom ranije Vrhovnog suda, a sada preuzimanjem te sudske prakse u apelacionim sudovima, ne postoji produženo krivično delo za krivično delo razbojništva. To je uvedeno i definisano samo sudskom praksom. Jedan broj nas advokata to zna, ali npr. mladi advokati koji nisu u prilici da se upoznaju sa time, hendikepirani su i kada brane svoje branjenike.
Drugo, da li postoji mogućnost u sudskoj praksi i kakav je odnos sudova po pitanju izmena optužnice tokom postupka i van granice na isto krivično delo? Gde će to da se vidi? Jedino u sudskoj praksi. Sada pitam, branilac po službenoj dužnosti, kako će na adekvatan način da zastupa branjenika koji upravo zato što je lišen sredstava ne može da angažuje advokata i da ga plati, nego ga plaća država, ali je hendikepiran u tom delu.
U tom delu smatram da treba razmisliti, u krajnjoj liniji, čak i po pitanju primene i da ostane ovako, po pitanju svih, da ne bude usvojen ni jedan ni drugi amandman. Postoji mogućnost konačno da Vlada davanjem saglasnosti na cene, cene svede na jedan dinar i da dozvoli da se to naplaćuje jedan dinar. Sada malo karikiram, ali da praktično potezom Vlade omogući da sudska praksa bude dostupna svima.
Evo, ponudili smo jedno rešenje, drugo rešenje, treće rešenje, mogućnost usaglašavanja amandmana i svega toga, ali smatrao sam da mi je dužnost, kao što sam govorio na Odboru za pravosuđe i ponudio predlog da baza koja sadrži sudsku praksu dostupna je bez naknade svima. Time bi sve rešili.
Nismo uspeli da obezbedimo većinu. Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo bilo je poslanika koji su podržavali moj predlog. Istina, taj predlog nije dobio većinu, ali vam govorim iz prakse gde je problem i u upravo zbog toga apelujem da nađemo rešenje da omogućimo da sudska praksa bude dostupna svima, celokupnoj javnosti, da bude opšte dobro. Hvala.