Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala. Postaviću svoje pitanje premijeru sa jednim dubokim žaljenjem što više nemamo direktni televizijski prenos, ali verujem da će građani čuti i moje pitanje, a vaš odgovor.
Moje pitanje se tiče procedura za ostvarivanje prava za naknadu za trudnice i porodilje. Ono što me zaista brine jesu brojni birokratski problemi. Verujem da moje kolege možda nisu preterano zainteresovane za porodiljsko i trudničko odsustvo i nadoknadu tom prilikom, ali bih molila sve moje kolege da me puste da ostvarim svoje poslaničko pravo i postavim pitanje.
Kada govorimo o trudničkom odsustvu i nadoknadi tom prilikom, ukazala bih na brojne birokratske probleme sa kojima se susreću i trudnice, ali i sami poslodavci. Kako bi se bolje uputili svi u problem, daću jedan jednostavan primer.
Ukoliko trudnica ode pet meseci na trudničko i sam poslodavac, a i trudnica pet puta treba da posete šalter RFZO i u tom periodu predaju 36 dokumenta sa 43 različita lista papira. Kada je reč o porodiljama, naglasiću da situacija nije ništa bolja. Tom prilikom predaje se 86 listova papira različite dokumentacije.
Znajući da je svima nama u cilju stvaranje što boljeg poslovnog ambijenta, da je svima nama u cilju rešavanje problema građana i ostvarivanje osnovnih prava, pitam kada i šta namerava da uradi Vlada kako bi se ove procedure pojednostavile?
Možda ovo pitanje nije preterano interesantno za sve, ali je nešto što svakako znači život i nešto sa čime se naši građani susreću. Neću da pričam o tome šta znači za poslodavce kada više puta treba da dostave jedan te isti dokument u više različitih državnih organa i institucija. Znam i verujem da za ovaj problem postoji veoma jednostavno rešenje koje ni građane, ni državu, ni poreske obveznike ne treba da košta ni jedan dodatni dinar iz budžeta, čak šta više to rešenje treba da ponudi više novca u budžetu, veće uštede i verovatno stvaranje većeg broja radnih mesta, ali isto tako i zaštitu osnovnih ljudskih prava.
Poštovani premijeru, zahvaljujem vam se na odgovoru.
Moram vam reći da sam politikom počela da se bavim upravo zbog ovakvih tema. Politikom sam počela da se bavim zato što dolazim iz opštine Žitište koje je u poslednja dva kruga izgubilo 15% stanovnika, a kao neko ko dolazi iz političke partije koja uglavnom nudi rešenja, predložiću jedno rešenje za sve, ne košta budžet, ne koša poreske obveznike, a tiče se samo direktnije komunikacije državnih organa.
Druga stvar koja može da se uradi bez novca, a u cilju rešavanja ovog problema jeste izmena i dopuna Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, što je pod ingerencijom Ministarstva rada i socijalne politike. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, imala bih pitanja za Vladu, prvenstveno za Ministarstvo socijalne politike i rada, Ministarstvo unutrašnjih polova i Ministarstvo pravde.
Želela bih sve da nas podsetim da je juče bio 25. novembar - Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i da ovim datumom počinje u stvari 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Ono što kod mene jeste zabrinjavajuće, a očigledno po kolegama koji napuštaju salu ovo i nije problem za Srbiju, ali za mene lično jeste, jeste upravo uloga države da zaštiti svaki život i garantuje bezbednost svakom svom građaninu, pa pitam, s obzirom da je juče bilo različitih podataka da je u ovoj godini do 20. novembra život izgubilo 38, 40, 45 žena, što već kod mene stvara dovoljan razlog da postavim pitanje – koliko je zaista žena izgubilo život u Srbiji do novembra 2013. godine?
Ali, ono što je poražavajuće za ovu državu jeste da je u 2010. godini život izgubilo 26 žena, u 2011. godini – 29, u 2012. godini – 32. Znači, mi imamo konstantno povećanje broja žena koje su izgubile svoje živote u nasilju. I pored svih strategija, zakona, akcionih planova ovaj broj raste.
Stoga, pitam sva ministarstva nadležna za borbu protiv nasilja nad ženama, prvenstveno Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravosuđa – šta će preduzeti da ovaj broj ne poraste i u narednoj godini? Koji su to koraci i dodatne mere koje će Vlada predložiti da broj žrtava ne raste?
I pored toga, želela bih da postavim još par pitanja. Mi imamo Porodični zakon koji je stupio na snagu 2005. godine, koji u svom 198. članu predviđa mere zaštite. Pa mene interesuje - po godinama koliko je ovih mera zaštite izrečeno? Konkretno kada su u pitanju mere zaštite od nasilja u porodici, koliko je izdato naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće bez obzira na pravo svojine? Koliko je zabrana izrečeno koje se tiču približavanja članu porodice na određenu udaljenost? Koliko je zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice izrečeno? Koliko zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice? Zaista bih volela da dobijem ove podatke od dana stupanja na snagu ovog zakona do današnjeg dana.
Ono što me takođe interesuje - kada žrtva zatraži da se izrekne nešto od pomenutih mera koliko to proceduralno traje? Jer, po mojim saznanjima ta procedura traje od mesec dana pa na više. Mene interesuje - koliko je to prirodno kad žrtva koja trpi nasilje? Obično je to žena u porodici i obično su to i deca, treba da čeka mesec dana da neko izrekne meru da bi neko trebao da napusti domaćinstvo. Ne znam dokle ćemo trpeti da žrtva bude ta koja će se iseljavati i bežati kao da je ona počinila najveće zlo.
Pored toga pitam - šta se dešava, a znam šta je zakonska mogućnost, kada taj neko ko dobije meru udaljavanja iz stana ili kuće to ne učini? Zašto mi sebi dozvoljavamo da se tako nešto dešava kao država? Zašto ova država ne preduzme mere da se to dešava po nekom automatizmu? Zašto žrtva mora ponovo da podnosi zahtev da isti taj nasilnik koji nije ispoštovao meru da napusti kuću ili dom da se to prinudno načini?
Nadam se da ću kao što sam tražila dobiti odgovore o izrečenim merama, a isto tako verujem da Ministarstvo rada i socijalne politike kao nosilac zaštite u saradnji sa pomenutim ministarstvima razmišlja o tome koje dodatne korake treba preduzeti kako nam broj žrtava ne bi rastao iz godine u godinu, jer, podsećam, uloga države je da zaštiti svaki život i garantuje bezbednost svakog građanina. Zahvaljujem.