VERICA KALANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena je 19. jula 1954. godine u Trsteniku. Diplomirala je 1977. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je 1980. godine i magistrirala.
Od 1980. do 1993. godine obavljala je različite poslove u Fabrici zaptivki „Prve petoletke“ u Trsteniku. Od 1993. do 2003. godine radila je kao profesor u Višoj tehničkoj školi u Trsteniku. Od 2000. do 2001. godine bila je član Izvršnog odbora SO Trstenik.
Od 2003. do 2006. godine obavljala dužnost šefa Poslaničke grupe G17 plus u Skupštini državne zajednice SCG. U okviru rada u Skupštini državne zajednice obavljala je i poslove predsednika Odbora za unutrašnje ekonomske odnose i finansije, člana parlamentarne delegacije Skupštine državne zajednice SCG u Savetu Evrope i člana Komiteta za lokalni i regionalni razvoj u Savetu Evrope.
Za državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja imenovana je 2007. godine i tu funkciju obavljala je do jula 2008. godine.
2013. godine smenjena je sa mesta ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave. 2.septebmra 2013. potvrđen joj je poslanički mandat u Narodnoj skupštini.
Udata je, majka dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2013.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, Zakon o budžetu je najvažniji zakon u jednoj godini. Sa tim mislim da se svi ovde slažemo.
Veliki broj građana Srbije ne zna zašto je Zakon o budžetu toliko važan. Međutim, svi oni znaju da će od Nove godine svi, apsolutno svi plaćati više mleko, hleb, lekove i osnovne životne namirnice. Ja koja se krećem Srbijom svaki dan po različitim mestima, od tog naroda ili od jednog dela naroda dobijam poruke da ovaj zakon o budžetu ove godine i ovako kako jeste napravljen je dosta odnarođen, što znači da nije ni potpuno pravedan kada je štednja u pitanju, ali daje neku viziju i nadu kako će da nam bude u 2014, 2015. i 2016. godini, pa nam ljudi svima ukupno više ne veruju.
Zašto nije pravedan? Tačno je da svi plaćamo PDV isto. Tačno je da lekari, profesori i svi oni koji primaju plate preko 60.000 dinara su oporezovani. Nije isto kada se poveća cena mleka penzioneru koji prima 15.000 penziju i kada se povećaju cene hleba i kada se to poveća direktorima javnih preduzeća kojima i dalje plate nisu ograničene.
U jednom trenutku sam i ja sedela u Vladi. Poštujem to što plate ministara ne rastu već nekoliko godina. I ja sam primala takve kakve primate i vi. Ali, da li ste imali hrabrosti da skinete plate direktorima javnih preduzeća i kažete – čekajte, ne samo da ćemo da vam oporezujemo, nego ćemo da vam skinemo plate na one koje ima, recimo, premijer?
Danas slušam na televiziji da direktori javnih preduzeća i dalje primaju plate koje su 300.000 i 400.000 dinara i ne prihvatam vaše objašnjenje koje kaže – ne možemo bez takvih stručnjaka. Zbog toga što se lako odričemo stručnjaka, mladih lekara koji će nam otići u Nemačku, zato što jedan lekar koji prima 70.000 dinara plate podleže oporezivanju, podleže dodatnim izdvajanjima, a onaj koji prima 400.000 ne, s tim što je svestan da on lakše može da ode negde u inostranstvo, nego onaj koji u ovom trenutku rukovodi velikim javnim bogatstvima.
S druge strane, lako mi se odričemo budžeta lokalnih samouprava. To je daleko od Beograda, to ne boli. Koga boli što Kragujevac ima 152 miliona manje, sem Poskurice koji je iz Kragujevca i Saše Milenića koji je iz Kragujevca? Koga boli zato što većina opština devastiranih ima manje budžeta, pa ne može da napravi ni običan put, niti da subvencioniše kupovinu jednog kontejnera, o čemu sam, ministre, već govorila? Koga boli to što dve milijarde uzimamo lokalnim samoupravama, ali istovremeno malo dodajemo i Ministarstvu spoljnih poslova, iako su nam naslovne stranice pune na šta se troši novac? Ni Ministarstvo odbrane, ni Ministarstvo policije, nemojmo, to nije korektno,oni su naše kolege, njima ne možemo da smanjujemo budžet, ali lokalnim samoupravama možemo, oni su i onako daleko i od očiju, a bogami i daleko od srca.
Zašto kažem da narod ne vidi perspektivu? Pa, naslušala sam se kako su podsticaji za otvaranje novih radnih mesta loši. Sve je živo blato, sve je otišlo u đavola u prethodnom periodu i ne treba više podsticati otvaranje širom Srbije kompanija. To ćemo da sredimo privrednim ambijentom. Pa, kažite to ovima u Babušnici kako ćemo da podstičemo domaću privredu i sredimo privredni ambijent, kada im je pre nekoliko dana zadnja banka otišla iz Babušnice, pa nemaju gde da urade bilo koju transakciju, nego im treba pet litara goriva i dva sata da odu u Pirot i završe to što im je potrebno.
Bez novih investicija nema nade za nezaposlene. Bez podsticaja za investicije nema nade da ćemo one koji će ostati bez posla zato što imaju ili nemaju sređene lične karte u narednoj godini, koji će bez obzira na lične karte, njih 20.000, po vašim rečima, otići na ulicu. Nema nade za njih, bez podsticaja za otvaranje velikim kompanija koje će zaposliti i one koji imaju brendirana imena i konkurentne proizvode za svetsko tržište, ali koji imaju i tržište, koji imaju i tehnologiju, koji imaju mogućnost da zaposle veći broj ljudi.
Nema napretka zemlje bez dodatnih podsticaja za poljoprivredu, a i tu ne boli. Po seljacima ne boli. Tri milijarde je manje u budžetu za poljoprivredu. Zbog toga ljudi ne veruju da ovakva politika daje nadu za bolje sutra i zbog toga meni kažu kad se sretnem sa njima - ovaj budžet je loš. Možda ovaj budžet nije krojen po meri MMF-a i nije krojen po meri EU, ali bogami nije ni po meri građana Srbije.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2013.

Gospodine Krstiću, naravno da sam vas razumela, naravno da sam razumela i budžet, ali očigledno vi mene niste razumeli. Nije moje pitanje bilo – po kojoj stopi vi oporezujete lekare od 75.000, a po kojoj direktore javnih preduzeća od 400.000?
Moje pitanje je bilo – ako želimo da napravimo reformski potez, hoćemo li da kažemo – ne postoji niko sem direktora javnih preduzeća, ko je stručan u ovoj zemlji, i koji može da prima 400.000 platu, jer ako ne prima otići će iz zemlje. Zašto niste smanjili plate direktorima javnih preduzeća na limite, recimo do predsednika Vlade? Na 150.000 dinara? Nego, i sami kažete – oni koji imaju 400 i nešto hiljada oni će plaćati po većoj stopi.
Pitanje je kako smeju da imaju 400 i nešto hiljada? Nije pitanje stope, nego pitanje visine plate na koju plaćaju porez. Ovi koji imaju 70.000 će platiti po nižoj stopi. Da, to su oni kojima gušimo svaku nadu da će sutra jedan mlad lekar moći ovde da bude uspešan, živi od svog rada i on će da pali za Nemačku, tako danas kaže.
S druge strane, vi kažete – postoji formula za lokalne samouprave. I vi i ja znamo da niste koristili tu formulu. I vi i ja znamo da po toj formuli postoje četiri grupe razvijenosti opština, i da imamo različite transfere u odnosu na stepen razvijenosti. I vi i ja znamo da se nekima povećava, nekima smanjuje transfer. Koristili smo korigovanu, kažete – ta formula postoji, niti je u zakonu, niti je u bilo kom podzakonskom aktu. Diskreciona formula pravljena na nivou ministarstva da se nekako odmeri šta to rade lokalne samouprave, a da je po zakonu – nije.
Kad je u pitanju…
(Predsedavajuća: Vreme gospođo Kalanović.)
Izvinjavam se samo još jednu rečenicu.
Nadam se da ministar Radulović zna da i Mađarska, i Češka, i Slovačka, i Makedonija imaju podsticaje, ali imaju i bolje poslovne ambijente. Republika Srbija je u pet destinacija sa najlošijim poslovnim ambijentima i to su merenja Svetske banke i zbog dužine stečajnog postupka, i zbog infrastrukture, i zbog inspekcija, i zbog svega onoga što opterećuje privredne subjekte.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2013.

Ministre Krstiću, neću vam replicirati. Nešto ćemo govoriti kada budemo podnosili amandmane na finansiranje lokalnih samouprava.
Ali vama, ministre Raduloviću, želim da repliciram. Vi ste mlad čovek, ja nažalost više nisam, ali do 2000. godine sam radila u proizvodnji i u fabrikama koje su bile ledene, delile po tri marke platu i koje su bile potpuno devastirane i upropašćene.
Dirljivo mi je da danas govorite o zadnjih 10 godina propasti srpske ekonomije, kao da smo ušli u Švajcarsku 2000. godine i da smo sve upropastili za 10 godina. Da, bilo je loših poteza i slažem, to je tačno.
Ali, upravo ste uprli prstom na nešto što je bilo dobro, jako dobro. Na podsticaje onima koji su otvarali velike svetske brendove u našoj zemlji, koji su povećali izvoz, koji su zaposlili ljude. Ne kažem, možda je pojedinačnih problema bilo i u tom programu, ali umesto da unapređujete program, ugasili ste zadnju nadu da u Srbiju može da dođe, uz podsticaje jedan novi „Fijat“, jedan novi „Mercedes“, jedan novi „Panasonik“ i da se sutra sa oznakom „made in Serbia“ širom sveta prodaju naši proizvodi.
Na ovaj način, oživljavanjem sa ličnim kartama i sa čišćenjem bilansa firmi koje su 2000. godine bile propale, ja sam u jednoj od njih radila, nećete postići niti povećanje proizvodnje, niti zapošljavanje ljudi, niti nove investicije. Postići ćete samo nove i nove ljude na ulici.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39