ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

  • Jedinstvena Srbija
  • Kragujevac
  • Kragujevac
  • 24.10.1967.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima iz Ministarstva, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas veoma važan Zakon o nauci i istraživanjima. Ja ću na samom početku reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti predlog zakona, jer ključni cilj donošenja ovog zakona je stvaranje naučno-istraživačkog sektora, koji svojom izvrsnošću može da bude ravnopravan partner na evropskom istraživačkom prostoru.

Ministre, moram na samom početku da kažem, govoreći o ovom zakonu, a i gledajući u zadnje vreme šta se sve dešava u oblasti nauke, čini mi se, a verujem da će se mnogi ovde složiti sa mnom, dolaze bolja vremena za nauku. Uostalom, naučna zajednica je do sada dosta toga vrednog iznedrila, a i nesumnjivo treba reći da je naučna zajednica jedan od najboljih delova društva u Srbiji.

Ono što je veoma važno, da najpre vaše Ministarstvo, a i čitava Vlada, su prepoznali značaj nauke. To govore mnogi projekti, to govori sve ovo u zadnje vreme što se dešava u nauci. Ja ću samo pomenuti, premda da dolazim iz Kragujevca, osnivanje Instituta za informacione tehnologije u Kragujevcu. To je samo jedan deo, rekao sam, onoga što se dešava. Ali, važna stvar, uočili ste značaj što većeg budžeta za nauku, koji je iz godinu u godinu sve veći. Kada to kažem, recimo, izdvajanja su u 2016. godini u odnosu na 2015. godinu bila veća za 4%, 2017. godine u odnosu na 2016. godinu za 6%, onda, imamo izdvajanja u 2018. godini koja su veća za 14%, da bismo ove godine ta izdvajanja imali u odnosu na prethodnu godinu veća 8% u odnosu na prethodnu godinu.

To praktično znači da je u prethodne četiri godine budžet za nauku povećan za 36%, što zaista nije mala stvar i veliki podsticaj što se tiče nauke.

Dalje, kada govorimo o svemu ovome u oblasti nauke, u decembru prošle godine usvojen je Zakon o Fondu za nauku, veoma važna stvar. Ideja je da se u potpunosti promeni koncept finansiranja nauke.

Dalje, Srbija je postala punopravan član CERN-a. Moram da kažem da je to zaista dobra vest za sve mlade ljude, za razvoj ekonomije u Srbiji. Ja ću samo podsetiti ministre, vi to i bolje znate, da je nekadašnja Jugoslavija bila među 12 zemalja koje su osnovale Evropsku agenciju za nuklearno istraživanje, koju danas nazivamo CERN.

Kada govorimo dalje o tome šta se sve pozitivno dešava u nauci, ustanovljeno je šest institucija od nacionalnog značaja. Izdvajanja za infrastrukturu u oblasti nauke su u ove dve godine nastavljena.

Rekao sam samo neke delove od toga šta se sve u poslednje vreme dešavalo u pogledu, da kažem, boljeg funkcionisanja nauke.

Govoreći o samom Zakonu o nauci i istraživanjima, treba reći da se on već dugo vremena čeka. Neki ga nazivaju ovako, onako, neki kažu da je čak istorijski zakon, ali ono što je činjenica jeste da je on napravio veliki iskorak unapred i, ministre, ja ću ove otvoreno reći – vaši saradnici, ovde ljudi koji sede sa vama, tim ljudi koji radi ovaj zakon, uradili su izuzetno dobar posao i mislim da se svi sa time slažu.

Uvek kažem da je neki zakon dobar kada se sprovede kvalitetna javna rasprava, a što se tiče ovog zakona, u velikoj meri sprovedena je otvorena javna rasprava sa većim brojem zvaničnih, ali i nezvaničnih tribina. Ja ću samo pomenuti u Kragujevcu, na Univerzitetu, odakle ja dolazim, u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, ali i ovde u Skupštini imali smo javnu raspravu i bile su razni predlozi, primedbe, sugestije na Nacrt zakona, dostavljale su razne organizacije, pojedinci iz domena akademskih nauka, ali i koji ne dolaze iz akademske zajednice i, ono što je meni veoma važno, sve te primedbe su usvojene, veliki deo tih primedbi, a sve u cilju donošenja jednog što boljeg zakona.

Kada govorimo o samom Zakonu o nauci i istraživanja, treba reći da je to krovni zakon u oblasti nauke, da u paketu sa Zakonom o fondu za nauku uređuje politiku za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja, stabilno finansiranja, efikasno korišćenje sredstava kroz kombinaciju projektnog i institucionog finansiranja. Šta to praktično znači?

Po prvi put imamo ovaj model kombinovanog finansiranja, da instituti imaju stabilna sredstva za svoje funkcionisanje. Znači, nemaju više problem da misle da li će imati ili neće imati sredstva i to je model institucionog finansiranja, ali isto tako instituti će moći da konkurišu za sredstva kroz finansiranje projekta.

Ovim projektom dalje, pomenuću samo neke stvari koje su značajne, preciziraju se i ubrzavaju procedure za izbor u naučna zvanja, ovaj zakon uređuje i pitanje bolje saradnje između privrede i nauke, što je važna stvar da rezultati nauke budu u funkciji, ne samo privrede, nego i čitavog društva, stvaranje zakonskog okvir za otvaranje novih instituta. Sada ono što je snažna podrška, reintegracija i uključivanje naučnika iz dijaspore u naučno-istraživački sektor Srbije, kroz jednostavnije i brže procedure. Ono što je još važno, osnažena je uloga inženjerskih nauka.

Ovo je samo deo značajnih stvari koje donosi novi zakon i ne ulazeći više u novine ovog zakona, još jednom da kažem, osnovni cilj donošenja ovog zakona je stvaranje naučno-istraživačkog sektora, koji nesmetano može da bude ravnopravan deo evropskog istraživačkog sistema.

Na samom kraju, govoreći o ovom zakonu, opet kažem, čuli smo razne stvari što se tiče ovog zakona, evo kažem još jednom, da je on istorijski zakon, zakon koji se dugo čeka, ali kako god da ga nazovemo, ministre, ovaj zakon je zakon koji je napravio veliki iskorak unapred, dao šansu mladim istraživačima da ostanu u Srbiji i naravno poslanička grupa JS, u danu za glasanje, će ga podržati. Zahvaljujem.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o glavnom gradu.

Na samom početku, reći ću da će poslanička grupa JS, u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakona, jer njegovo donošenje treba da doprinese većoj decentralizaciji Beograda, da Beograd skladnije funkcioniše kao celina, da bude ravnopravno razvijanje, a isto tako da građani na najbrži, najefikasniji način rešavaju svoje probleme u najbližem mogućem mestu.

Praktično Statutom Beograda, koji je donesen još 2011. godine, Beograd je bio, da kažem, potpuno centralizovan. Tako da opštine, recimo, Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac, imale su manja ovlašćenja nego bilo koja manja opština u Srbiji, što je na svaki način otežavalo funkcionisanje tih gradova. Sve ovo ide u prilog donošenju novog zakonskog rešenja.

Stari zakon smo imali još 2007. godine, a praktično prava decentralizacija tim starim zakonom nije ni bila moguća. I, praktično ovo zakonsko rešenje, ministre, predstavlja neku vrstu usaglašavanja sa čitavim nizom resornih zakona koji su u međuvremenu doneti, ali sa druge strane i dobru saradnju između grada Beograda i resornih ministarstava, a sve u cilju boljeg funkcionisanja grada Beograda.

Dakle, šta je to, koje su to novine koji novi zakon donosi?

Prvo, Beograd će biti podeljen na dve zone prigradsku i gradsku. Sedam prigradskih opština će biti u prigradskoj zoni, a 10 gradskih opština u gradskoj zoni.

Jedna od najvažnijih promena je ta što će od ovih 10 gradskih opština ubuduće vršiti legalizacije do 400 kvadrata, a izdavati građevinske dozvole do 1.500 kvadrata, dok će prigradske opštine vršiti legalizaciju do 3.000 kvadrata, a izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadrata.

Isto tako, prigradske opštine dobiće pravo da van plana generalne regulacije donose urbanističke planove, naravno uz saglasnost grada, što će ubrzati gradnju u tim opštinama, ali i privlačenje investitora, i to je ono što mi iz JS i naš predsednik Dragan Marković, uvek govorimo. To je dobro, da lokalne samouprave imaju ličnu inicijativu da dovode investitore, ne samo da čekaju od Vlade Republike Srbije da dovede investitore. Ministre, vi to dobro znate. Jagodina je dobar primer, ne samo dovođenjem investitora, nego jedne uspešne lokalne samouprave, u svim segmentima.

Ovim zakonom se omogućava da prigradske opštine uz saglasnost grada imaju javna preduzeća, kao i da grad svoje izvorne nadležnosti može da prenese na prigradske opštine.

Dakle, preuzima se čitav niz ovlašćenja, ja ću reći samo neka, u obrazovanju, sportu, dobiće se poljoprivredna inspekcija. Ali, ono što ministre, želim da kažem jednu važnu činjenicu, koja ide u prilog donošenju ovog zakonskog rešenja, da na hiljade raznih zahteva je koncentrisano na jednom mestu u upravi u centru Beograda i sada zamislite ministre, neko ko je recimo, u Lazarevcu, ili u Obrenovcu, ili u Mladenovcu dođe u upravu, tu čeka par časova, onda dođe na red i kažu mu da je potreban još neki dokument i on mora da se vraća u svoje mesto, još zamislite da je došao autobusom, koliko mu je vremena potrebno. Znači, opet jedan čitav dan mora da koristi da bi se neki posao završio. I to je jedan važan segment koji se ovim zakonom prevazilazi.

Decentralizacija će biti gotova praktično kada prigradske opštine budu krenule da prave uslužne centre, kako bi se najveći deo posla koji gradnju treba da obave u opštini, mogli da obavljaju u naseljima koji su deo te opštine, i ti uslužni centri, rekli ste malopre da već postoji jedan, da je on dobar primer, i nadam se da će i ostale opštine krenuti tim putem. I ne dužeći više, da kažem samo da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakona. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.11.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava više predloga sistemskih zakona, zatim sporazuma i odluka i Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, jer njihovo donošenje treba da doprinese povećanju životnog standarda naših građana, zatim povećanju privrednog rasta i intenzivnijem ekonomskom napretku naše zemlje.

Moje izlaganje na samom početku biće fokusirano na Predlog zakona o budžetu za 2019. godinu, a u zavisnosti od vremena koje budem imao fokusiraću se i na druge zakone iz ove objedinjene rasprave.

Kao što sam rekao na samom početku, moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o budžetu za 2019. Godinu. Ministre, vi ste u vašem izlaganju istakli da ćete predlogom ovog budžeta trošiti onoliko koliko budete imali sredstava, dakle koliko budete zaradili. To je domaćinsko ponašanje. Mi iz JS ćemo podržati to, jer podržava i naš predsednik Dragan Marković Palma i mi.

Isto tako treba reći da je politička stabilnost jedan od osnovnih faktora za dalji privredni rast svake zemlje, ne samo naše, nego svake.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Ivica Dačić u kontinuitetu rade na poboljšanju, da kažem, političke stabilnosti, ali ovde moram da napomenem da i predsednik JS, Dragan Marković Palma, koju god zemlju poseti širom otvori vrata saradnje sa tom zemljom. Zadnja poseta predsednika JS, Drgana Markovića, Egiptu doprinela je da Egipat podrži politiku naše zemlje.

Kada je reč o samom zakonu, vi ste istakli da se ovaj budžet zasniva na tri stuba. Dakle, prvi stub - plate i penzije, drugi stub - kapitalne investicije i treći stub - set mera za rast privrede u našoj zemlji.

Ministre, mi smo, ako se ne varam, prošle godine na budžet imali negde oko 920 amandmana. Ove godine imamo nešto preko 160 amandmana. To govori da nema puno boljih predloga od onih koje ste vi predložili za ovaj budžet, ali ide u prilog jednoj činjenici, da kada ste rekli da ovi stubovi stoje na zdravim nogama i da će Srbija u narednom periodu ići još krupnijim koracima napred, isto ovde želim da napomenem da je BDP sa 70% spao na 55%, a očekivanja su da početkom naredne godine bude nešto ispod 50%. S druge strane, vođenje odgovorne fiskalne politike dovelo je do povećanja plata i penzija. Zatim, povećanje minimalne cene rade. Izdvajanja za kapitalne investicije su ovim budžetom za 2019. godinu veća za 30% nego u 2018. godini. Šta to znači? Povećanje ovih projekata i dalja izgradnja naše infrastrukture.

Vi ste u ova dva dana govorili o skoro svim projektima koji nas očekuju u narednoj godini. Ja dolazim iz Kragujevca, pa da kažem samo ono što je najvažnije za nas iz Kragujevca. Dakle, završetak autoputa Batočina – Kragujevac, zatim Data centar u Kragujevcu, KBC, regionalni zatvor, palata pravde. Eto, to su samo neki od projekata koje ćemo realizovati u narednoj godini što se tiče ovog budžeta.

Isto tako, veoma važna je stvar da se ovim zakonom predviđa smanjenje opterećenja na zarade. Ne ulazeći više u ovaj zakon samo da kažem da je budžet za 2019. godinu iskorak unapred. Poslanička grupa JS u danu za glasanje će ga podržati.

Prelazeći na sledeći zakon, ovde nije ministar Šarčević, ali tu su njegovi saradnici, kao član Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, želim da kažem ukratko o dva zakona koji su deo ove objedinjene rasprave, a odnose se na ovu oblast. Prvi zakon je Zakon o Fondu za nauku. To je potpuno nov zakon koji ovaj sistemski Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti uređuje, praktično.

Praktično, formiranje ovog fonda, čija će osnovna delatnost biti da finansira naučno-istraživačke projekte, resorno ministarstvo, to jest njihova nadležnost u ovo biće redefinisana.

Ono što je za mene najvažnije, čitava Vlada, vaše resorno ministarstvo, a na kraju krajeva i svi mi zajedno šaljemo jasnu poruku mladim istraživačima da je njima mesto u naučnoj zajednici, da jednostavno oni treba da ostanu u našoj zemlji, da treba ovde da stvaraju porodice i, s druge strane, da ovde daju pun doprinos što se tiče njihovih rezultata i projekata.

Cilj uspostavljanja ovog fonda zasnovana je na principima evropske naučno-istraživačke prakse, ali ne samo evropske, nego i drugih svetskih zemalja, sa posebnim akcentom na uspostavljanje funkcionalnog naučno-istraživačkog sistema integrisanog u međunarodni naučno-istraživački prostor, ali, s druge strane, oslonac je i na partnerstvu ne samo kod nas, nego i na čitav svet.

Ovde je jako bitno da taj fond, pored matičnog ministarstva, nosi sredstva i drugih ministarstava, ali i drugih privrednih društava i praktično koja su zainteresovana za razvoj nauke. Zato je bitno da ovaj fond raste. U ovom trenutku on se finansira iz budžeta koji smo predvideli, ali u jednom trenutku ovaj fond će postati potpuno nezavisna institucija i, ono što je za nas važno, on će finansirati one najbolje projekte koji budu dolazili u našu zemlju i koje mi budemo finansirali.

Samo ukratko, pošto i nemam puno vremena, kada je reč o Predlogu zakona o patentima, samo da kažem, on je vrlo bitan za Poglavlje 7. Evo, ovde ću pročitati – da bi se određene direktive uvele i jasnoće u procedurama, da bi se bolje zaštitili ljudi koji apliciraju, da se zašite njihovi patenti i da se steknu bolji uvidi kroz pravosuđe, bolja vidljivost, da se kroz digitalni sistem vodi lakša evidencija i da se ukinu suvišni registri.

Cilj ovog zakona, praktično, na samom kraju želim da kažem da se sve ove procedure koje sam rekao olakšaju i da ljudi koji se bave naučno-istraživačkim radom praktično budu mirni kada je u pitanju zaštita njihovih autorskih prava.

Na samom kraju, vezano za sve ove zakone u ovoj objedinjenoj raspravi da kažem da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje ih podržati. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39