ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:00

Osnovne informacije

  • Jedinstvena Srbija
  • Kragujevac
  • Kragujevac
  • 24.10.1967.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesto vanredno zasedanje , 10.09.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Selakoviću sa saradnicama iz ministarstva, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava tri već pomenuta predloga zakona. Da kažem na samom početku da će poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Moj kolega Života Starčević kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS, govorio je o svim predlozima zakona iz ove objedinjene rasprave, a moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o potpisivanju Sporazuma između Vlada Republike Srbije i Vlade Republike Kipar, a o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Na samom početku, kada govorimo o Srbiji i Kipru, ja ću reći da su odnosi između Srbije i Kipra prijateljski, zasnivaju se na uzajamnom poverenju, istorijski potvrđene bliskosti i solidarnosti dva naroda.

Naravno, ministre, svaki sporazum potpisan u jednoj oblasti daje mogućnost da sarađujemo i u mnogim drugim oblastima od obostranog interesa za obe države. Potpisivanjem svakako ovog Sporazuma o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa i Srbija i Kipar daju mogućnost da pomognu jedna drugoj zemlji ako dođe do ovakvih neželjenih situacija, a tu solidarnost pokazali smo u Grčkoj. Srbija je u mogućnosti i ima želju da, ne daj Bože, ako dođe do ovakvih situacija i u drugim zemljama u okruženju pomogne, a isto tako očekujemo pomoć, ne daj Bože, ako dođe do takvih situacija kod nas.

Takođe, biće omogućena i razmena eksperata, stručnih znanja, mišljenja, tehničko-tehnoloških saznanja, kao i razmena na planu obrazovanja, obuke i opreme.

Sa druge strane, kada govorimo prvo o ovoj oblasti o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa siguran sam da mi i Kipar imamo šta da kažemo i da pomognemo jedni drugima i u drugim oblastima.

Evo, ovde mogu da napomenem, recimo, oblast kontrole granice. Sa druge strane, kada govorimo o migrantskoj krizi.

Ministre, podsetiću vas da je Srbija još 2015. godine kada je počela migrantska kriza tražila od EU da zauzme jedan jedinstven stav bez koga zasigurno iz ovog problema ne možemo da izađemo.

Podsetiću vas isto da u ovom trenutku Kipar na svojoj teritoriji ima blizu 40.000 migranata, što čini negde oko 5% ukupne populacije ovog stanovništva.

Sa druge strane kada govorimo o Srbiji i Kipru moram da kažem veoma, veoma važno pitanje za Srbije da Kipar u potpunosti podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Dakle, ne priznaje tu lažnu tvorevinu, da kažem kvazi državu Kosovo.

Sa druge strane naša zemlja pruža podršku Kipru u očuvanju integriteta i suvereniteta ove države, a na osnovu relevantnih rezolucija UN i na osnovu dogovora dve strane.

Kada je u pitanju proces pridruživanja EU što se tiče Srbije veoma je značajno angažovanje Kipra kao naše prijateljske zemlje u evropskim institucijama i prezentovanje napora koji Srbija ulaže sa druge strane u pristupanju EU.

Što se tiče ekonomskih odnosa između Srbije i Kipra svakako da postoji veliki prostor da se ti odnosi, da kažem, podignu na mnogo viši nivo, ali ono što nas posebno interesuje jeste oblast investicija. Ministre, nije tajna, Srbija je lider na zapadnom Balkanu što se tiče dovođenja stranih investicija. Čak 60% svih investicija koje dođu na zapadni Balkan ide ka Srbiji.

To sa druge strane govori o poverenju koje investitori imaju u Srbiji, i to govori o tome koliko krupnim koracima Srbija ide napred, a sa druge strane, znajući da u ovom trenutku mnoge zemlje imaju problem, usred krize koju je izazvala pandemija Korona virusa i mnogi investitori odustaju od angažmana u tim zemljama, a sa druge strane, nijedan investitor nije odustao u Srbiji od toga.

Na samom kraju ministre želeo bih da se fokusiram na jedno veoma važno pitanje, pitanje, čini mi se da u tom pitanju moramo mnogo više pažnje da posvetimo u godinama koje dolaze, a to je pitanje dijaspore i Srbija i Kipar, imaju brojnu dijasporu, ali ono što je važno za nas ovde, da Kipar ima izuzetno organizovanu dijasporu i čini mi se da dugujemo zahvalnost Kiparskim kolegama koje su nam ustupili sva svoja saznanja i iskustva, što se tiče ove veoma važne teme za Srbiju.

Na samom kraju, da kažem još jednom da će poslanička grupa JS, u danu za glasanje podržati sve predloge zakona o ovoj objedinjenoj raspravi. Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka sa saradnicima iz Ministarstva, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama objedinjena rasprava o više već spomenutih predloga zakona.

Ja ću na početku reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona, kako sam rekao, iz ove objedinjene rasprave.

Moj kolega Vojislav Vujić kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS govorio je o svim predlozima zakona iz ove objedinjene rasprave, a ja ću danas govoriti i fokusiraću svoje izlaganje na dva predloga zakona. To su zakoni iz domena saradnje u oblasti odbrane. Prvi je Predlog zakona između Vlade Republike Srbije i Kraljevine Maroko, a drugi Predlog zakona je između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke.

Dakle, govorimo o predlozima zakona koji se tiču saradnje u oblasti odbrane. Pa, ministarka, ja danas ne mogu da ne krenem sa time da kažem da je Vojska Srbije danas mnogo, mnogo jača nego što je bio slučaj u vremenu iza nas. To svi mogu da vide i oni koji su nam prijatelji i koji nam nisu prijatelji. Celokupna vojna strategija Srbije kao vojničke zemlje je uvek bila orijentisana na samoodbrani. I Srbija kao zemlja koja sprovodi politiku neutralnosti, politiku saradnje sa partnerima i sa istoka i sa zapada, teži ka tome da imamo jaku vojsku, da razvijamo svoje vojne potencijale i svoju vojnu industriju.

Vraćajući se na same predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, dakle, govorimo o predlozima zakona iz domena odbrane i prvi predlog zakona je između Vlade Republike Srbije i Kraljevine Maroko, treba reći da ovaj sporazum intenzivira saradnju između Srbije i Maroka i to u oblastima vojne industrije, vojnog obrazovanja i vojne medicine.

Sporazum će se sprovoditi zvaničnim posetama, programima obuke i obrazovanja, učešću na vežbama, konferencijama, seminarima, kao i na druge načine, kako se dve strane budu dogovorile.

Ali, ono što je za nas veoma važno kada govorimo o Kraljevini Maroko je njihov principijelan stav što se tiče naše južne pokrajine Kosova i Metohije. Dakle, Kraljevina Maroko nije priznala veštačku tvorevinu kvazi državu Kosovo. To je ono na šta zahvaljujemo toj državi.

Inače, kada je reč o saradnji između Srbije i Kraljevine Maroko, ta saradnja svakako može da bude na mnogo višem nivou, da tu saradnju u jednom trenutku uzdignemo do strateškog nivoa.

Kada govorimo o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke, o saradnji u oblasti odbrane, moram da kažem da postoji veliki prostor da se saradnja između Srbije i Savezne Republike Nemačke, ne samo u domenu odbrane, već i u svim drugim segmentima podigne na jedan još viši, mnogo viši nivo.

Nemačka, nije tajna, je jedan od najvećih trgovinskih partnera Srbije i na strani izvoza i na strani uvoza, ali isto tako, jedna od zemalja koja ima najviše investitora u Srbiji. Sada kada govorimo o investitorima, moram da napomenem, ministarka, nadam se da ćete se složiti sa mnom, na Srbiju otpada 60%, tj. dolazi 60% svih investicija koje dođu na Zapadni Balkan. Dakle, kada kažem 60 i nešto posto dolazi u Srbiju, to govori o tome koliko investitori imaju poverenja u Srbiju. To govori, sa druge strane, da je Srbija jedna stabilna zemlja u svakom smislu i zato imamo ovakav jedan rezultat. A, sa druge strane, kada govorimo o Nemačkoj, moram da kažem da je Nemačka jedan od najvećih donatora što se tiče Srbije.

Inače, ovde ne mogu neke parametre da ne napomenem. Ukupna robna razmena, recimo, između Srbije i Nemačke je blizu šest milijardi evra. U Srbiji posluje oko 400 nemačkih kompanija. One zapošljavaju negde oko 60.000 radnika u Srbiji. I na kraju, treba reći da u Nemačkoj živi i radi negde oko 700.000 ljudi koji su srpskog porekla.

Na samom kraju, ne dužeći više, da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati, pored dva predloga zakona o kojima sam sada govorio, dakle, predloge zakona između Srbije i Maroka i predlog sporazuma između Srbije i Savezne Republike Nemačke u oblasti odbrane, tako i druge predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko Gojković sa saradnicom iz Ministarstva, poštovana potpredsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva predloga zakona, prvi o izmenama Zakona o kulturi i drugi o izmenama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti i poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona.

Na samom početku moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o kulturi i konkretne izmene koje se odnose na ovaj predlog zakona obezbeđuju zastupljenost manje zastupljenog pola i to na samom početku sa 40% u Nacionalnom savetu za kulturu, upravnim i nadzornim odborima, ustanovama kulture, a kojih je osnivač kako Republika Srbija, autonomna pokrajina, ali i jedinice lokalne samouprave.

Praktično, rodna ravnopravnost u oblasti kulture obuhvata jednaku slobodu kulturnog i umetničkog stvaralaštva, a sa druge strane ravnopravni pristup kulturnim dobrima i kulturnim sadržajima, jednaku mogućnost ispoljavanja i razvijanja talenata u umetničkom i kulturnom stvaralaštvu, ravnopravno učešće na konkursima za projekte kulture i umetnosti, kao i ravnopravno učešće na konkursima za nagrade koje se dodeljuju u oblasti kulture i umetnosti.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti u oblasti javnog informisanja, izmene se odnose na član 44. i praktično zabranjuje se izražavanje mržnje i omalovažavanja kako za žene, tako i za muškarce, ali i javno zagovaranje i podržavanje i postupanje zasnovano na predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja, a koji su zasnovani na ideji nadređenosti, odnosno podređenosti kako muškarca, tako i žene i ono što je važno za sredstva javnog informisanja, da su dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljivi jezik.

Sada, ministarka, ono što nisam mogao danas da zaobiđem da kažem, a to je Strategija razvoja Srbije od 2020. do 2029. godine. Ona praktično predstavlja osnovni i strateški dokument kulturne politike Republike Srbije kojom se planski i sistemski reguliše javni interes u oblasti kulture i određuju strateški prioriteti razvoja kulture u narednom desetogodišnjem periodu.

Ministarka, neki osvrt kada govorimo sada o kulturi, najpre da kažem kada govorimo o pozorišnom životu, Beograd ima najintenzivniji pozorišni život, zatim Novi Sad, sa druge strane Subotica, Niš, Kragujevac i to predstavlja otprilike 60% srpskog pozorišta.

Sa druge strane, u oblasti muzičkog stvaralaštva u Republici Srbiji funkcionišu tri simfonijska orkestra: Beogradska filharmonija, Vojvođanski simfonijski orkestar u Novom Sadu, ali i Niški simfonijski orkestar, a vi, ministarka, znate da dolazim iz Kragujevca, dobro ste upoznati da u okviru Muzičkog centra u Kragujevcu funkcioniše Kragujevački simfonijski orkestar, ali to nije jedino. Dakle, Gradski kamerni hor „Liceum“, Gradski kamerni orkestar „Šlezinger“, zatim Kragujevački akademski orkestar „Akordeonista“, Gradski omladinski hor i Gradski dečiji hor.

Isto tako, ministarka, ono što ovde zaista ne mogu da zaobiđem, a kada govorimo o Strategiji, nešto što je, čini mi se, pokazano od velike važnosti u Strategiji, jeste saradnja između kulture i obrazovanja. Mogu da dam dobar primer da su u Kragujevcu već 2018. godine prepoznali tu sienergiju između kulture i obrazovanja. Još 2018. godine potpisan je Memorandum o saradnji između Grada Kragujevca i svih osnovnih i srednjih škola.

Želim ovde još da kažem da će se u Kragujevcu, vi to dobro znate, naslonjeno na ovu Strategiju, usvojiti plan tokom ove godine, razvoja grada Kragujevca od 2021. do 2025. godine.

Na samom kraju kada govorimo o kulturi, ministarka, veoma važan je onaj projekat što je vaše ministarstvo donelo, a to je projekat i da pohvalim na kraju projekat - prestonica kulture Srbije 2023. godine… Taj projekat, mislim, je po uzoru na evropski projekat Evropska prestonica Srbije i, što je još najvažnije, on se oslanja na decentralizaciju kulturnu Srbije. Svaka od lokalnih samouprava treba da prepozna značaj ovog projekta i da se dobro pozicionira, kako na kulturnom nebu Srbije, tako na turističkom nebu Srbije, ali čini mi se, ne samo na kulturnom i turističkom nebu Srbije, već mnogo šire, u čitavom regionu.

Ono što na samom kraju želim da kažem jeste da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati oba predloga zakona o kojima sam danas govorio. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije uputiću par pitanja.

Prvo pitanje upućeno je ministarki Slavici Đukić Dejanović. Ministarka, Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima, reći ću zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, ali svakako i Dragana Markovića Palme koji koju god zemlju poseti širom dodatno otvori vrata saradnje Srbije sa tom zemljom. Ali, zasigurno ovde moram da kažem da sve to nema punu meru ako Srbija nema uspešnu populacionu politiku. To je ono što je, čini mi se, najznačajnije za nas.

Ministarka, u prethodnom periodu urađene su mnoge pozitivne stvari, sa mrtve tačke smo promenili, da kažem, mnogo štošta. Zasigurno znam da ste vi maltene obišli svako mesto, manje ili veće u Srbiji, pokušavajući da aktualizujete ovo veoma značajno pitanje za Srbiju. Jagodina je primer uspešne lokalne samouprave u kojoj se značaj populacione politike prepoznao još pre mnogo vremena i rezultati te uspešne populacione politike vidi se da se svake godine u Jagodini dva nova odeljenja prvaka upišu u školu.

Ono što je značajno, moramo da kažemo da demografija ne podrazumeva, sa jedne strane, uspešnu populacionu politiku, već sa druge strane podrazumeva i uspešno upravljanje migracijama. Vi znate da Srbija svake godine izgubi veliki broj ljudi starosti otprilike nekih 29 godina, koji odu u inostranstvo, ali isto tako izgubimo jedan grad veličine 300.000 kad se saberu umrli i ti migranti.

Vi ste pre neki dan imali jedan značajan sastanak iz EU gde ste pominjali ovo pitanje i siguran sam da je moje pitanje da će Vlada Republike Srbije u narednom periodu prepoznati značaj ovog zaista važnog pitanja. Moje pitanje je – kakve su konkretne sada mere i šta će Vlada Republike Srbije učiniti u narednom periodu, što se tiče upravljanja migracijama?

Drugo pitanje ja bih trebao da uputim Neli Kuburović, ali pošto je ona postala majka, ja joj čestitam odavde, mislim da bih mogao da mi odgovori Nebojša Stefanović, ministar, tiče se nestalih beba.

Mi u Skupštini imamo ovaj zakon, neki će reći da je ovaj zakon možda dobar, neki da je loš, ali ono što je značajno mi smo ovo pitanje pokrenuli sa mrtve tačke. Znači, krenuli smo napred, što se tiče ovog pitanja. Ono što ja ovde želim da kažem kao otac dve devojčice je da je meni prosto neverovatno da neko nekome uzme dete i ako se ja pitam za to treba da postoji najveća moguća kazna koja je predviđena našim zakonom.

Pitanje za vas, ministre – da li ćemo u narednom periodu pokrenuti i promenu Krivičnog zakona, baš što se tiče ovog pitanja o nestalim bebama?

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem na odgovorima.

Tu nije ministar Mali, ali neko iz Vlade može da mi odgovori da li je realno da u narednim godinama Srbija ima najveće plate na zapadnom Balkanu? Ja sam siguran da je to realno, imajući u vidu da sam siguran da u prvom kvartalu 2020. godine Srbija će imati najveći rast u Evropi. S druge strane, u decembru smo imali prosečnu platu od 510 evra, a podsetiću samo da pre par godina ta plata je bila 340 evra.

Drugo pitanje uputio bih ministru Lončaru.

Ministre, aktuelna tema - korona. Čuli smo iscrpno da ste rekli da je Srbija u potpunosti spremna, ne daj Bože, da dođe i kod nas. Mene interesuje samo jedna stvar - da li, a siguran sam da jeste, Srbija potpuno kontroliše granice i da li imamo punu saradnju sa ljudima u okruženju koji već imaju, da kažem, pojedine slučajeve korone?

Još jedno pitanje. Ovih dana se pojavila informacija da će Srbija biti izložena velikim pritiscima za, da kažem, rešavanje statusa naše južne Pokrajine Kosovo i Metohija. Naš predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ovo pitanje nas čeka u narednom periodu. Pominje se nekakav nov Ahtisarijev plan, sada pod nazivom "Ahtisari plus, plus", pa me interesuje da li smo kao Vlada Republike Srbije, kao država potpuno spremni da odgovorimo izazovima, imajući u vidu, pogotovo da predsednik države Aleksandar Vučić za neki dan će biti u Vašingtonu, a posle toga za neki dan u Berlinu?

I, još jedno pitanje. Ministre Vulin, toliko godina smo čekali nov protivvazdušni sistem, ovoga puta "Pancir S1". Čini mi se da smo sedamdesetih godina dobili "Kub" i "Nevu" u Jugoslaviji.

Moram da kažem da, pored svega onoga što smo u prethodnom periodu dobili - migovi, helikopteri, svo naoružanje, ali naša namenska industrija "Lazar", "Miloš", dobili smo jedan moćan sistem, a pitanje za vas je da li je realno da u narednom periodu još više ojačamo našu protivvazdušnu odbranu i dobijemo još jedan… da zaokružimo, bolje reći, sistem jednim moćnim sistemom kao što je, recimo, "Buk-M3" ili možda gledajući konfiguraciju Srbije "Tor - M2"?

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -